23-25 Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања

бр. 011-00-6/2025-02 датум: 23.1.2025.

 

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности, даје

 

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања

 

 

Министарство просвете је дописом број 011-00-154/2024-04, од 15. јануара 2025. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник) Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања (у даљем тексту: Нацрт закона), са образложењем и Прегледом одредаба које се мењају, ради давања мишљења.

Сматрамо, да због кратког рока у ком је тражено мишљење на Нацрт закона, за овако важне и суштинске измене и допуне, није могуће у потпуности сагледати сва предложена законска решења и евентуалне последице примене предложених решења, као и све проблеме које би у пракси могла изазвати примена овог закона, посебно имајући у виду да је у питању системски закон који треба да омогући да се деца и ученици образују у духу толеранције, уважавања различитости и поштовања начела равноправности.

 

Са аспекта делокруга рада Повереника, дајемо следеће мишљење на Нацрт закона:

 

Чланом 7. Нацрта закона мења се досадашњи члан 60. став 2. тачка 6) ЗОСОВ-а. Важећим ставом 2. члана 60. ЗОСОВ-а прописано је да: „Програм наставе учења у основном и средњем образовању и васпитању садржи: 6) начин прилагођавања програма музичког и балетског образовања и васпитања, образовање и васпитање ученика са изузетним, односно посебним способностима, за образовање и васпитање на језику националне мањине и образовање одраслих“. Нацртом закона мења се наведена тачка 6) која сада гласи: „начин прилагођавања програма за образовање и васпитање, на језику националне мањине.“ Како у Образложењу Нацрта закона нису наведени разлози за ову измену нејасно је да ли је у питање језичко уређење норме или њена суштинска измена. Уколико је у питању суштинска измена тако да убудуће програми наставе и учења у основном и средњем образовању неће садржавати начине прилагођавања програма музичког и балетског образовања и васпитања, образовања и васпитања ученика са изузетним, односно посебним способностима и образовање одраслих, сматрамо да је наведену измену потребно још једном размотрити уз давање адекватног образложења.

 

Даље, чланом 22. Нацрта закона додат је нови члан 99а ЗОСОВ-а којим се установљава нови институт, односно потпуно нови облик наставе, под називом хибридна настава. Предложеном променом уводи се могућност комбинације непосредног обављања наставе у школи и рада на платформи за хибридну наставу, у виду онлajн учионица које представљају, како је наведено, безбедно место за подршку учењу и примену савремених метода наставе, међутим не наводе се услови када се овај облик наставе обавља. Даље, у образложењу закона дато је само начелно образложење о разлозима због којих се уводи овај облик наставе, док је дато овлашћење министру да уреди ближе услове о техничким условима за реализацију хибридне наставе. Прелазним и завршним одредбама је прописано да ће се подзаконски акти за спровођење овог закона донети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Имајући у виду да овај облик наставе зависи од техничке опремљености школе и дигитилане компетенције наставника мишљења смо да приликом уређења овог вида наставе неопходно водити рачуна и о уједначеном регионалном развоју као и о ученицима који припадају вишеструко осетљивим и иначе маргинализованим друштвеним групама (сиромашни; из неразвијених, удаљених руралних подручија, ученици са инвалидитетом, из подстандардних насеља и сл) и о њиховој техничкој опремљености и дигиталним компентенцијама. Повереник користи прилику да подсети и на одредбе члана 6. ЗОСОВ-а којима су прописани елементи квалитета образовања и васпитања у Републици Србији. Између осталог, један од елемената је и окружење за учење, као и принципи образовања и васпитања. Један од принципа који је, дакле, елемент квалитета образовања и васпитања, је и једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације (1). Такође, Повереник указује да у складу са законом прописивање услова представља законску, а не подзаконску материју.

 

Повереник, указује на допуне које су предложене чланом 32. Нацрта закона. Наиме, овим допунама мења се члан 139. Закона који прописује услове за пријем у радни однос, и то додавањем услова за пријем у радни однос лица које би обављало послове наставника верске наставе. Њима се, као још један од услова, предложеним изменама намеће да морају имати сагласност надлежног органа традиционалне цркве или верске заједнице којој они припадају, а за извођење верске наставе у основној, односно у средњој школи. Такође, допуне ове одредбе прописују да уколико надлежан орган традиционалне цркве или верске заједнице повуче своју сагласност из разлога што наставник верске наставе својим активностим, ставовима и пoнашањем подрива углед традиционалне цркве или верске заједнице, односно учи и поступа супротно учењу, ставовима, моралу и вредностима које заступа традиционална црква, односно верска заједница којој припада, том наставнику престаје радни однос уколико у установи не може да му се обезбеди друго радно место за које испуњава услове. У Образложењу Нацрта закона није дато образложење предложених допуна, већ су само цитиране допуне, без давања разлога за увођење оваквих допуна. Имајући у виду овако предложену одредбу у недостатку образложења и оправданости увођења наведених допуна, анализом предложеног члана неспорно је да се наставник верске наставе ставља у неповољнији положај у односу на све друге наставнике с обзиром да одсуство, односно повлачење сагласности може довести до отказа уговора о раду док за друге наставнике то није случај. Поред тога, Повереник указује на одредбе члана 11. Устава Републике Србије које се односе на световност државе. Наиме, овим чланом је прописано да Република Србија је световна држава (став 1); да су цркве и верске заједнице одвојене од државе (став 2), као и да се ниједна религија не може успоставити као државна или обавезна. Томе додајемо да цркве и верске заједнице могу оснивати сопствене верске школе и њима управљати (члан 44. ст.2. Устава).

 

Такође, Устав Републике Србије прописује да мерама у образовању, култури и јавном обавештавању Република Србија подстиче разумевање, уважавање и поштовање разлика које постоје због посебности етничког, културног, језичког или верског идентитета њених грађана. Један од општих принципа образовања и васпитања је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле, између осталог, и висок квалитет образовања и васпитања; квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање, засновано на тековинама и достигнућима савремене науке, примену достигнућа научних дисциплина важних за процес образовања и васпитања и прилагођених узрасним и личним образовним потребама сваког детета, ученика и одраслог (члан 7. став 1. тачка 4. ЗОСОВ). Наставници верске наставе, као и сви други наставници, имају обавезу поштовања закона којим је уређен њихов рад, као и законских принципа који су суштина тог рада. Овако конципирани услови за пријем у радни однос и његов престанак могу да утиче и на квалитет обављања тог посла, посебно с обзиром на страх од његовог губитка. Поред тога, овако конципирана одредба теже погађа жене-вероучитељице, јер поред обављања послова верске наставе, оне немају исти избор запослења које имају мушкарци у погледу послова које могу да обављају у оквиру цркве.

 

Такође, у члану 39. Нацрта закона у члану 151. ЗОСОВ-а после става 8. додаје се став 9. који гласи: „Облике стручног усавршавања, програме сталног стручног усавршавања, садржај портфолија, начин организовања и друга питања од значаја за стручно усавршавање наставника верске наставе министар прописује на предлог органа надлежног за послове односа са црквама и верским заједницама, по прибављеном мишљењу традиционалних цркава и верских заједница и завода за унапређивање образовања и васпитања.“ Повереник је мишљења, као и код члана 32. Нацрта закона да је наведени став потребно брисати имајући у виду да стручно усавршавање наставника верске наставе треба да буде идентично регулисано као и за све друге наставнике. Иста примедба се односи и на члан 43. став 5. Нацрта закона којим се мења члан 155. ЗОСОВ-а, тако да се после досадашњег става 10. који постаје став 9. додаје став 10. који гласи: „Радни однос на одређено време наставника верске наставе престаје пре истека времена на које је заснован ако надлежни орган традиционалне цркве или верске заједнице повуче сагласност (упут) за извођење верске наставе из разлога наведених у члану 139. став 3. овог закона“.

 

У вези са чланом 42. Нацрта закона поставља се питање јасноће предложене допуне. Наиме, овим чланом допуњује се члан 154. ЗОСОВ-а и предлаже се да критеријуме за избор кандидата за пријем у радни однос прописује министар, због како је наведено у Образложењу, транспарентности процеса. Међутим, услови за пријем у радни однос већ су прописани чланом 139. ЗОСОВ, а у даљим одредбама члана 154. (који се допуњује) више се не помињу критеријуми, већ услови које конкурсна комисија проверава, и на основу испуњености тих услова сачињава листу кандидата за пријем у радни однос. Даље се обављају разговори са кандидатима који су испунили услове и бира се лице за пријем у радни однос, у складу са законом. Стога смо мишљења да је неопходно још једном размотрити предложене измене  посебно са аспекта могућности уређења ових критеријума подзаконским актом, а не законом, као и како не би дошло до погрешне интерпретације овог члана у пракси.

 

Такође у погледу измена члана 33. став 1. Нацрта закона, који гласи: „Обавезно образовање лица из члана 140. овог закона је образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стечено на високошколској установи у току студија или након стицања одговарајућег образовања, износи до 60 бодова, а не мање од 30 бодова, од чега најмање десет бодова праксе у установи, у складу са европским системом преноса бодова”, упућујемо сугестију да се размотри да се овим чланом не одређује максимални број бодова.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09 и 52/21), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon23-25 Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top