бр. 011-00-24/2024-02 датум: 21.11.2024.године

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Синиша Мали, министар

 11000 Београд

Кнеза Милоша 20

Предмет: Иницијатива за ослобађање од плаћања ПДВ-а на производе који се користе за женску хигијену

Поштовани господине Мали,

Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације^[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације.

С тим у вези, Повереник је у претходном периоду Министарству финансија поднео иницијативу за ослобађање од плаћања пореза на додату вредност производа који се користе за женску хигијену. Имајући у виду да је у 2024. години изабрана нова Влада, а да до сада није измењен закон, поново се обраћамо Министарству овим поводом.

Повереник је мишљења да би се смањењем или ослобађањем од плаћања ПДВ-а на хигијенске производе за жене, допринело остварењу више стратешких циљева које је Влада Републике Србије препознала као веома важне, као што су смањење сиромаштва, унапређење сексуалног и репродуктивног здравља, као и равноправности жена и девојчица, посебно оних које су иначе у већем ризику од дискриминације (које живе испод границе сиромаштва, жене са инвалидитетом, оне које живе у руралним, удаљеним и неразвијеним крајевима, Ромкиње и сл).

Повереник подсећа да је одредбама члана 23. став 1. Закона о порезу на додату вредност[2], прописано је да општа стопа пореза на додату вредност за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 20%, док је одредбама става 2. истог члана прописано да се по посебној стопи пореза на додату вредност од 10% опорезују одређени производи и услуге. С друге стране, одредбама чл. 24-26. овог закона прописана су пореска ослобођења.

У складу са сада важећим Законом о порезу на додату вредност, као и Правилником о порезу на додату вредност[3], производи за женску хигијену нису ослобођени од пореза, односно нити се на њих примењује мања стопа пореза, већ је утврђена општа пореска стопа у висини од 20%.

Доступни подаци кажу да више од 500 милиона жена на свету живи у менструалном сиромаштву, а процес решавања овог проблема у свету и Европи траје већ годинама. У јуну 2021. године Парламент Европске уније усвојио је Резолуцију о стању у погледу сексуалног и репродуктивног здравља и права у ЕУ-у у контексту здравља жена^[4]. На ову резолуцију је Повереник указао и у свом Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2022. годину.^[5]

Земље чланице су позване да производе здраве менстуралне хигијенске производе (ослобођене одређених токсина који су се користили у производњи), и да елиминишу „тампон порез“, односно да ове производе потпуно ослободе од ПДВ. Након анализе финансијских средстава које је потребно издвојити, као и њиховом утицају на повећање менструалног сиромаштва, поједине земље у Европи и региону су смањиле ПДВ на ове производе, а у појединим државама он је и укинут. У неким земљама ови производи су бесплатни и доступни на  јавним местима. Тако је, примера ради, Шкотска постала прва држава на свету која је усвојила закон којим хигијенски улошци и тампони постају бесплатни за све. Увели су, такође, да све образовне установе и јавне институције ове производе морају учинити јавно доступним. Добар пример су поједини факултети у Србији који су обезбедили бесплатне хигијенске улошке за своје студенткиње и запослене. Питање доступности производа који се користе за женску хигијену током менструације, али и других основних произдвода за одржавање личне хигијене је много комплексније од појединачних мера, међутим смањење пореске стопе би свакако утицало на већу приступачност или доступност ових производа и најсиромашнијим грађанкама.

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС)^[6] процењен број становника у Републици Србији у 2022. години је 6 664 449. Посматрано по полу, 51,4% чине жене (3 423 627), а 48,6% мушкарци (3 240 822). Детаљније, око 14,4% укупног броја чини становништво до навршених 14 година живота, око 63,6% чини становништво између 15-64 године живота, а 22% становништва су особе које имају 65 и више година живота^[7]. На основу ових података можемо закључити да менструација „погађа“ више од трећине нашег друштва.

У прилог неопходности увођења мере ослобађања од плаћања ПДВ на хигијенске производе за жене говоре и подаци Републичког завода за статистику. Наиме, у 2023. години стопа ризика од сиромаштва износила је 19,9%, а стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености износила је 27,2^[8]%. Стопа ризика од сиромаштва представља проценат лица чији је расположиви еквивалентни приход нижи од прага ризика од сиромаштва, који је у 2023. износио 29.100 динара просечно месечно за једночлано домаћинство. Ова стопа не показује колико лица је стварно сиромашно, већ колико њих има приход нижи од прага ризика од сиромаштва^[9]. Праг ризика од сиромаштва за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година, износио је 52.380 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година, износио 61.110 динара. С обзиром да се производи за женску хигијену током менструације опорезују по пореској стопи ПДВ-а од 20%, они, иако основна потреба, постају луксуз.^[10].

Занимљив податак је изнела организација Gender Knowledge Hub да је прошле године у октобру женама у Србији било потребно око 8.300 динара годишње за неопходне хигијенске производе током менструације. При чему су ови трошкови сада сигурно већи. Рачунајмо онда колико је потребно новца само за ове трошкове породицама са, на пример, две ћерке тинејџерке и мамом. У Анкети коју су спровеле чланице удружења Женска иницијатива – од 1.205 испитаних студенткиња Филозофског факултета у Новом Саду, 69 одсто је на питање о висини цене менструалних производа „Како се осећаш поводом тога?“, одговорило „лоше“. Ова анкета је показала да производи за женску хигијену током менструације нису јефтини и свима приступачни. О сличним налазима говоре и истраживања спроведена у региону, где је у појединим земљама, смањена стопа ПДВ-а на производе за хигијену жена током менструације (у Хрватској 13%, у Словенији 9,5%). Овом смањењу ПДВ-а претходила су истраживања која су показала да је, примера ради, трећина испитаница била присиљена да штеди на улошцима јер су им прескупи, више од 10% грађанки није било у могућности да купи довољно уложака како би их мењале, а 11,9% њих навело је да нису могле да приуште ове производе, као ни лекове за смењење болова током менструације[11]. Ови производи су неопходни свакој жени у одређеном периоду живота, а када породица има више женских чланова, њихова куповина додатно и прекомерно оптерећују буџет и оставља мање новца за задовољење других елементарних потреба чланова домаћинства. Недовољна примања и други, увек важнији трошкови, чине да куповина ових производа за многе жене представља финансијски терет и од њих чини економски рањиву популацију. Питање доступности менструалних производа је много комплексније од појединачних мера и о њему свакако треба размишљати и у ширем контексту, укључујући мере за смањење сиромаштва уопште.

Сиромаштво и дискриминација су увек повезани и најчешће у корелацији, што је особа сиромашнија то је већа шанса да буде дискриминисана. Зато не само производи који се користе за хигијену током менструације, већ сви основни производи за одржавање личне хигијене – сапун, прашак за веш, паста за зубе, тоалет папир.., би требало да буду препознати као производи од утицаја на положај сиромашних грађана и од стратешког значаја за обезбеђивање достојанственог живота свих без обзира на имовно стање појединца или породице.

У Србији још увек није спроведено свеобухватно истраживање о распрострањености менструалног сиромаштва нити је свеобухватно сагледан правни и друштвени аспект менструалне правде, односно неправде са аспекта остваривања основних људских права. И поред недостатка циљаних истраживања, оно што је свакако неспорно, јесте да је менструално сиромаштво повезано и са стигматизацијом и са табуизацијом менструације која је културолошки родно условљена, и која указује на искључивање, невидљивост и непрепознатљивост потреба и искустава жена.  Заборавља се чињеница да у данима менструације жене имају повећане хигијенске потребе – не само да имају потребу за приступом менструалним производима које често не могу да приуште, већ и топлој води, хигијенским условима становања, сапуну – а што је недоступно једном броју жена и девојчица. Узимајући у обзир целокупан положај жена, почев од рада и запошљавања, неплаћеног и непризнатог рада у домаћинству, стакленог плафона и платног јаза, неусклађености приватног и пословног живота, изложености насиљу, схватићемо да су жене и даље у многоме неравноправне у поређењу са мушкарцима.

Стратегија јавног здравља у Републици Србији за период од 2018-2026. године подржава унапређење здравља, спречавање болести и продужење квалитетног живота становништва, а у њој је предвиђена, као специфичан циљ, између осталог, и примена и праћење Националног програма очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља грађана Републике Србије, усвојеног 2017. године. Планирање породице, одржавања трудноће и друге услуге здравствене заштите од кључне су важности за читаво друштво, а сигурне трудноће и порођаји зависе од функционалних здравствених система и доступности здравствених и других релевантних услуга. Посебно, када су у питању млађе генерације, велики значај имају едукативни програми у вези са раним развојем деце и младих, а одржавање менструалне хигијене мора бити доступно свакој девојчици од тренутка добијања менструације, баш као и свеобухватне и потпуне информације с тим у вези.

Иимајући у виду важност свеобухватног деловања на унапређењу равноправности и смањењу сиромаштва, као и на унапређењу јавног здравља становништва у Републици Србији, на основу члана 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Повереник упућује Министарству финансија иницијативу за ослобођење плаћања ПДВ-а на производе који се користе за женску хигијену или бар смањење утврђене пореске стопе који су свакој жени у одређеном периоду живота неопходни и који, посебно у ситуацији када породица има више женских чланова, додатно и прекомерно оптерећују буџет и остављају мање новца за задовољење других елементарних потреба. Одржавање менструалне хигијене мора бити доступно свакој девојчици од тренутка добијања менструације, баш као и свеобухватне и потпуне информације с тим у вези, а приступ здравим менструалним производима утиче на унапређење здравља, спречавање болести, планирање породице, сигурну трудноћу и порођај, и целокупно репродуктивно здравље.

Потребно је да нас Министарство обавести о свом поступању поводом ове иницијативе.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.

[2] „Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 – усклађени дин. изн., 68/14 – др. закон, 142/14, 5/15 – усклађени дин. изн., 83/15, 5/16 – усклађени дин. изн., 108/16, 7/17 – усклађени дин. изн., 113/17, 13/18 – усклађени дин. изн., 30/18, 4/19 – усклађени дин. изн., 72/19, 8/20 – усклађени дин. изн., 153/20 и 138/22

[3] „Службени гласник РС“, бр. 37 од 14. априла 2021, 64 од 25. јуна 2021, 127 од 24. децембра 2021, 49 од 21. априла 2022, 59 од 20. маја 2022, 7 од 31. јануара 2023, 15 од 24. фебруара 2023, 60 од 21. јула 2023.

[4](2020/2215(ИНИ) https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0314_EN.html

[5] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[6] хттпс://публикације.стат.гов.рс/Г2023/Хтмл/Г20231179.хтмл

[7] хттпс://публикације.стат.гов.рс/Г2023/Пдф/Г202327012.пдф

[8] https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/potrosnja-prihodi-i-uslovi-zivota/prihodi-i-uslovi-zivota/

[9] https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=15328&a=01&s=0102?s=0102

[10] https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-63654490

[11] https://pariter.hr/objavljeno-je-prvo-istrazivanje-o-menstrualnom-siromastvu-u-hrvatskoj/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

521-24 Иницијатива Министарству финансија за ослобођење од плаћања ПДВ-а на производе за женску хигијенуа