Повереница на другом Регионалном форуму о спречавању фемицида

Фемицид је један од највећих глобалних, али и наших националних друштвених проблема који захтевају координирану, перманентну реакцију и деловање свих надлежних органа у систему, истакла је повереница за заштиту равнорпавности Бранкица Јанковић на другом Регионалном форуму о спречавању фемицида, који су заједнички организовали FemPlatz, Мисија ОЕБС у Србији и UN Women.

Према речима поверенице, подаци сугеришу да је пораст убистава жена порастао упрскос паду укупног броја убистава. У Србији је од 2011. до 2023. године убијено 406 жена и девојчица, а највећи број њих убијен је у свом дому.

Неадекватан институционални и процесни третман жртве након пријављивања, неизвесност одговорности и кажњавања, неуједначеност судске праксе, непостојање осуде читавог друштва, а посебно уже заједнице, неки су од разлога за пораст фемицида. Насилници сматрају да жена не сме и не треба да слободно да доноси одлуке, већ је то његов прерогатив – он одлучује да ли ће дозволити да га она напусти или ће јој „пресудити“, навела је Јанковић.

Подаци Републичког завода за статистику, који се односе на профил жене жртве партнерског насиља, указују да она има 49,5 година, живи у градском насељу без личних прихода, разведена је или формално растављена и има непотпуно и основно образовање. Ови подаци недвосмислено истичу значај економског оснаживања жена и њиховог осамостаљивања у погледу могућности самосталног и независног живота и рада.

Повереница је подсетила да још увек није успостављен национални контролни механизам за праћење случајева фемицида, који је важан за системско решавање насиља над женама. Једно такво тело би пратило распрострањеност насиља и детаљно анализирало сваки случај родно заснованог убиства, како би се допринело побољшању заштите и развоју превентивних мера. Јанковић је истакла и да је важно континуирано радити на унапређивању координисаног и ефикасног деловања свих институција система у пружању заштите од насиља у породици и других облика родно заснованог насиља.

Од велике важности је поступање запослених у систему здравствене и социјалне заштите с обзиром да потенцијално први долазе у непосредни контакт са жртвама, а систем образовања је кључан за будуће измене, јер треба отклонити и деконструисати све предрасуде о родно одређеним улогама. Неопходно је радити на социјализацији и дечака и девојчица у правцу усвајања и развијања ставова о равноправности, али и бољих односа у породици, закључила је Јанковић.

Print Friendly, PDF & Email
back to top