Уважени грађани и грађанке,

Када смо успостављали институцију Повереника за заштиту равноправности, прокламовали смо визију ка којој тежимо, а дефинисана је у правном смислу у члану 4. Закона о забрани дискриминације, и гласи:

„Сви су једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства“.

То у реалном животу значи: „Србија је отворено и толерантно друштво равноправних људи, које свима пружа једнаке могућности.“

Дубоко сам свесна да када говоримо о равноправности, ми заправо морамо мислити о слободи, о истини и о сагледавању стварности у којој живи сваки појединац међу нама. Уколико желимо да будемо друштво са интегритетом, морамо имати на уму да мера интегритета и достојанства друштва у целини зависи од његовог односа према појединцу. Уколико желимо да будемо морално друштво, морамо имати свест о томе да је појединац највиша вредност сваке заједнице и сваког друштва. Наша снага да гледамо једни у друге отворено, одговорно и уз поштовање, јесте снага коју ћемо као друштво оставити у наслеђе нашој деци.

У том смислу, Повереник за заштиту равноправности је носилац огромне одговорности у име друштва у целини. Зато верујем да је важно казати: резултат нашег рада и наших напора мора бити и увек јесте – заједничко дело свих нас.

Да бисмо могли да досегнемо циљ који смо дефинисали – искорењивање свих облика дискриминације, ми као друштво морамо омогућити да дискриминација постане видљива. Покретање поступка пред Повереником је једноставно. Грађани не морају да познају одредбе закона – довољно је да када се осете дискриминисаним по било ком основу, дођу у просторије Повереника, позову телефоном или напишу свој проблем. Све даље неопходне правне кораке преузимаће Повереник.

Морамо имати потпуно разумевање за разлике међу нама, које само могу допринети нашем духовном и сваком другом развоју. Увек морамо имати и саосећање за рањивије и осетљивије међу нама. Потребна им је помоћ и подршка у остваривању заједничког циља. Подсећам: Истинска равноправност и једнакост свих грађана и грађанки.

У друштву које жели да буде друштво равноправних људи, какво желимо да буде наше, мора постојати свест да нико не би требало да има храброст, већ право да буде оно што јесте.

Верујем да подршка нашим напорима да одговоримо на сваку потребу најосетљивијих међу нама неће изостати. Верујем да ћемо сви увек знати колико је озбиљна наша дужност и сигурна сам да „ако сви испуњавамо наше дужности, права неће бити тешко остварити“.

Као Повереница за заштиту равноправности, желим да вам кажем да верујем да ћемо, упркос тешкоћама кроз које као друштво у целини пролазимо, умети заједно да изградимо механизме који ће бити ослонац праву и правди и који ће бити инвестиција у  бољу будућност свакога од нас.

Са захвалношћу и поштовањем,

Бранкица Јанковић