бр.021-01-1103/2022-02 датум: 21.11.2022.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује издавачкој кући „AA Београд
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује издавачкој кући „AA да:
– приликом издавања лектира и других наставних средстава, односно одабира текстова за наведена издања избегава оне у чијем садржају су изрази „циганин, циганче“ и сл. којима се вређа достојанство припадника/ца ромске националне мањине.
Издавачка кућа AA обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење грађана „BB“ указујући да књига лектире за трећи разред основне школе, издавачке куће AA „Народне умотворине лаке за ђаке трећаке“ садржи народну питалицу: Питало циганче мајку: – Који је дан најдуљи у години? – Они кад се чека вечера без ручка“. Подносилац притужбе указује да реч „циганин“ која се појављује у овој књизи представља погрдан назив за припаднике ромске националне мањине. Даље се указује да се оваквим текстовима и коришћењем наведених термина деца ромске националности, када се овакве лектире обрађују на часовима осећају деградирано и понижено.
Издавачка кућа AA обавестила је Повереника да је уклонила народну питалицу из лектире, као и да издавачка кућа изражава жаљење што је избор предметне питалице повредио осећања ромске националне заједнице, јер им никако није била намера да се то догоди, због чега су питалицу одмах заменили новом. Поред тога, у допису је, између осталог наведено и да су сматрали да тиме што се ученицима пружа прилика да се поистовете са сиромашнима и гладнима, да саосећају са њима, размишљају о сиромашнима као о себи сличнима, развија емпатија и жеља да помогну друговима и другарицама у невољи, као и да се у лектири налази више питалица са темом сиромаштва, чиме се Роми не издвајају као сиромашни људи. Даље су навели да су у књизи наведене сажете приче о мудрости, опрезности, опасностима, животу, пролазности времена, сиромаштву и хуманости.
Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 76. став 2. забрањена је било каква дискриминација због припадности националној мањини, док је одредбама члана 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.
Конвенција о укидању свих облика расне дискриминације[3] у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота. Одредбама члана 7. Конвенције државе чланице обавезују се да предузму хитне и ефикасне мере, нарочито у области наставе, васпитања, културе и информисања ради борбе против предрасуда које воде расној дискриминацији, и помагања разумевања, толеранције и пријатељства међу народима, расним или етничким групама, као и унапређења циљева и начела Повеље Уједињених нација, Универзалне декларације о људским правима, Декларације Уједињених нација о укидању свих облика расне дискриминације и ове Конвенције.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама члана 12. овог закона забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење, док је одредбама члана 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Законом о заштити права и слобода националних мањина[4] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.
Закон о уџбеницима[5] у члану 13. прописује да је уџбeник, приручник, eлeктрoнски дoдaтaк уз уџбeник, дoдaтнo нaстaвнo срeдствo, дидaктичкo срeдствo и дидaктичкo игрoвнo срeдствo свojим сaдржajeм и oбликoм трeбa дa oбeзбeдe спрoвoђeњe принципa jeднaких мoгућнoсти и увaжaвaњa рaзличитoсти. Уџбeник, приручник, eлeктрoнски дoдaтaк уз уџбeник, дoдaтнo нaстaвнo срeдствo, дидaктичкo срeдствo и дидaктичкo игрoвнo срeдствo свojим сaдржajeм или oбликoм нe смejу дa дискриминишу или дoвoдe у нeрaвнoпрaвaн пoлoжaj групe и пojeдинцe или дa пoдстичу нa тaквo пoнaшaњe, у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje зaбрaнa дискриминaциje(став 2). Одредбом члана 14. овог закона прописано је да издaвaњe уџбeникa, приручникa, дoдaтнoг нaстaвнoг срeдствa, дидaктичкoг срeдствa и дидaктичкoг игрoвнoг срeдствa мoжe дa oбaвљa jaвнo прeдузeћe (у дaљeм тeксту: jaвни издaвaч), прeдузeтник или другo прaвнo лицe кoje je рeгистрoвaнo зa издaвaчку дeлaтнoст.
Законом о издавању публикација[6] утврђени су услови за издавање публикација, док је чланом 5. став 3. прописано да урeдник публикaциje врши избoр дeлa кoje прeдлaжe зa oбjaвљивaњe, дaje или прибaвљa стручнo мишљeњe o њeму и oдгoвaрa зa издaту публикaциjу.
Правилником о програму наставе и учења за трећи разред основног образовања и васпитања[7] прописано је да су програми наставе и учења засновани на општим циљевима и исходима образовања и васпитања и потребама и могућностима ученика трећег разреда. Даље је прописано да су програми усмерени на процес и исходе учења, а не на саме садржаје који сада имају другачију функцију и значај. Даље је наведено да садржаји више нису циљ сами по себи, већ су у функцији остваривања исхода, који су дефинисани као функционално знање ученика тако да показују шта ће ученик бити у стању да учини, предузме, изведе, обави захваљујући знањима, ставовима и вештинама које је градио и развијао током једне године учења, конкретног наставног предмета, у овом случају током трећег разреда. На путу остваривања циља и исхода кључна је улога наставника који добија значајан простор за слободу избора и повезивање садржаја; метода, поступака и техника наставе и учења и активности ученика. Прoгрaми нaстaвe и учeњa нaмeњeни су прe свeгa нaстaвницима који непосредно раде са ученицима али и онима који на посредан начин узимају учешћа у образовању и васпитању. Зато треба имати у виду да терминилогија која је коришћења у програмима наставе и учења није намењена ученицима и треба је приликом дефинисања конкретних наставних јединица, прилагодити узрасту ученика. Програми наставе и учења су наставницима полазна основа и педагошко полазиште за развијање образовно-васпитне праксе: за планирање годишњих и оперативних планова, непосредну припрему за рад као и оквир за преиспитивање праксе развијања планова, остваривања и праћења и вредновања наставе и учења кроз сопствена промишљања, разговор са колегама итд. Образовно-васпитна пракса је сложена, променљива и не може се до краја и детаљно унапред предвидети. Она се одвија кроз динамичну спрегу међусобних односа и различитих активности у социјалном и физичком окружењу, у јединственом контексту конкретног одељења, конкретне школе и конкретне локалне заједнице. Зато, уместо израза реализовати програм, боље је рећи да се на основу датих програма планира и остварује настава и учење које одговара конкретним програмима одељења. Под тачком 3.- обавезни предмети наведен је српски језик, где је у оквиру области: књижевност, даље наведен садржај који чине: школска лектира и домаћа лектира. У оквиру школске лектире наведена су садржаји (лирске поезије, епске поезије, проза, драмски текстови, популарни и информативни текстови) док садржај из домаће лектире чине (Бранко Ћопић: Доживљаји Мачка Тоше, избори из поезије Душана Радовића: Замислите, Да ли ми верујете, Страшан лав, Кад је био мрак, Тужне ђачке исповести, Здравица, Плави зец и друге песме).[8]
У складу са овим правилником књига лектире за трећи разред основне школе „Народне умотворине лаке за ђаке трећаке“ у којој је била наведена спорна народна питалица не улази у програм наставе и учења који доноси министар просвете у складу са одредбом члана 16. став 8. Закона о уџбеницима. Из наведеног произлази да за наведену лектиру издавачи не подносе Министарству просвете захтев за одобрење, односно наведени садржај не подлеже процедури одобравања. Дакле, наведена лектира, чији је идавач привредно друштво AA, није у саставу обавезне домаће лектире за трећи разред основне школе, већ ова лектире представља слободан избор наставника и/или ученика, што је условљено читалачким интересовањем ученика, као и потребом наставника да овај књижевни текст користи приликом обраде одређене наставне јединице.
С тим у вези, Поверник напомиње да је, у складу са циљевима образовања и васпитања прописаних Правилником о програму наставе и учења за трећи разред основног образовања и васпитања, кључна улога наставника који има значајан простор и слободу избора, као и повезивање садржаја; метода, поступака и техника наставе и учења и активности ученика.
У вези са тим, Повереник даље указује да се у конкретном случају ради о књизи лектире која садржи народне умотворине (брзалице, разбрајалице, загонетке и др) чији сарджај може да служи полемици, разумевању пренесених значења загонетки, увежбавању изговора брзалице и разбрајалице, развоју позитивних људских вредности, усвајању поенте, усвајању појмова добра и зла, правичности, неправде и др.
Важно је имати у виду да су у питању ученици/деца трећег разреда основне школе која још увек немају изграђен став о појединим друштвеним догађајима, заједницама, личностима, и да се на формирање њиховог мишљења и ставова може утицати, те да наставник има кључну улогу у начину представљања одређеног садржаја, јер ученицима преноси знање и својим ауторитетом и предавањем може да обликује схватања ученика. С тим у вези, Повереник указује да спорна питалица може нарочито у том узрасту, да доведе до негативних коментара међу ученицима, као и да утиче на подржавање предрасуда и стереотипних ставова према ромској националној мањини. Повереник посебно указује да је коришћење термина у овој питалици „циганче“, друштвено неприхватљиво јер представља погрдан назив за Роме и вређа достојанство припадника и припадница једне етничке заједнице, која је једна од најмаргилизованијих друштвених група. У неком старијем узрасту је управо на наставнику да одређену тему свеобухватно обради и укаже на термине и изразе, који су се употребљавали а који су са аспекта данашњег развоја људских права и њихове заштите дискриминаторни.
Велики број Рома и Ромкиња и даље се суочава са социјалном искљученошћу, али и са отвореном или прикривеном дискриминацијом. Наведено показује и пракса Повереника за заштиту равноправности која годинама показује да највећи број притужби по основу етничке или националне припадности се управо односи на дискриминацију ромске националне мањине.[9] Наведено потврђују и различита истраживања која указују да и даље постоји највећи степен етничке дистанце према Ромима (65,6% испитаника не би прихватио припадника ромске националне мањине за суседа, a 28,5% прихватило би их за супружника).[10]
Имајући увиду све наведено, Повереник за заштиту равноправности, у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације којим је прописано да Повереник органима јавне власти и другим лицима упућује препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, упућује ову препоруку мера издавачкој кући AA.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)
[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06, 115/21и 16/22, члан 21.
[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67
[4] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон, 97/13-одлука УС и 47/18, члан 3.
[5] „Службени гласник РС“, број 27/18
[6] „Службени гласник РС“, бр.37/91,53/93,67/93,48/94,135/04 и 101/05-др.закон
[7] Правилник доступан на: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1
[8] Правилник доступан на: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1
[9] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2021. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/
[10] Истраживање социјалних односа између етничких заједница у Србији, Центар за истраживање етницитета, 2020. Доступно на: http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2020/09/SOCIJALNA-DISTANCA-ETNICKIH-ZAJEDNICA-IZVESTAJ.pdf
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Препорука мера издавачкој кући