1287-18 Утврђена дискриминација на основу здравственог стања у области образовања • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-1469/2018-02 датум: 25. 6. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА, против Средње школе за економију, право, администрацију и туризам, због дискриминације на основу здравственог стања. Подносилац притужбе наводи да је неједнако третиран у односу на друге ученике, ускраћен за информације у вези школских активности, те да је почетком школске 2018/2019. године са директорком постигнут договор да наставу прати када може, с обзиром на здравствено стање, а да предмете полаже на тромесечном нивоу. У изјашњењу на притужбу је наведено да је АА ученик Средње школе ЕПА од школске 2017/2018 године, да је првих месец и по дана школске 2017/2018 године наставу похађао редовно, након чега престаје да похађа наставу из здравствених разлога, због чега је трећи разред ученик завршио полагањем разредног испита. Даље се наводи да је у почетку школске 2018/2019. године, долазио на наставу у мери у којој је то могао, с обзиром на своје здравствено стање, да је временом склопљен договор да ученик сам изабере предмете чију ће наставу редовно похађати, као и да му је омогућено да предмете одговара на нивоу тромесечја, без редовног присуствовања настави. У току поступка је утврђено да је АА уписао трећи разред Средње школе ЕПА, школске 2017/1018. године, али да је због здравствених разлога престао редовно да похађа наставу, те је школску 2017/2018 годину, завршио полагањем разредног испита. Утврђено је да је почетком школске 2018/2019. године, између АА, његових родитеља и школе постигнут договор о начину похађања наставе, који је подразумевао да АА присуствује часовима када може, у складу са својим здравственим стањем, а да предмете полаже на нивоу тромесечја. Међутим, АА и његови родитељи су школи указивали на тешкоће/проблеме, након овако постигнутог договора, а који су се огледале у томе да није имао адекватну комуникацију у вези добијања информација о предметима, да није на време добијао литературу (белешке/предавања са часова) коју је требало да припреми за одговарање. Имајући у виду наведено, а применом правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је Средња школа ЕПА понудила пружају довољно основа за закључак да је ова школа предузела све мере које јој стоје на располагању како би ученику АА пружила потребну подршку, током образовања у овој школи, с обзиром на његово здравствено стање. Повереник је констативао да је у складу са Правилникom о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање, израда педагошког профила ученика почетни корак, на основу којег се даље утврђују подручја у којима постоји потреба за додатном подршком у образовању и васпитању и планира се индивидуализован начин рада. Планом мера се дефинишу које мере/врсте подршке су потребне, кратак опис мера/врста подршке и сврха тј. циљ пружања подршке, као и ко и када реализује и прати пружање подршке. Међутим, у конкретном случају Средња школа ЕПА није доставила ни педагошки профил ученика АА, који је, у складу са наведеним правилником била дужна да изради, као ни друге доказе из којих би се могло утврдити које методе и начин рада су планирани ради остваривања потребне подршке, као ни период реализације планиране мере и одговорно лице које прати реализацију мере подршке. У изјашњењу не постоји чак ни осврт на мере подршке које би биле планиране, иако је школа препознала проблем, с обзиром да им је било познато здравствено стање АА. Средња школа ЕПА до окончања поступка није доказала да је у свему поступила у складу са законом и цитираним правилником. Поред тога, школа је у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, била дужна да донесе и програм превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, као део школског програма и развојног плана, а који се конкретизује годишњим планом рада установе. Овим програмом превенције одређују се мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања. Међутим, до окочања поступка Средња школа ЕПА није доставила доказ да је у оквиру годишњег плана рада установе сачинила програм превенције, у складу са овим правилником. Стога, Повереник за заштиту равноправности, дао је мишљење да је Средња школа ЕПА повредила одредбе члана 6. и 19. Закона о забрани дикриминације, а школи је препоручено да, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи изради детаљног и свеобухватног програма превенције дискриминације и дискриминаторног понашања, којим ће одредити конкретне мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања, да организује обуку за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, као и да убудуће води рачуна да се у оквиру својих редовних послова и активности, придржава прописа који забрањују дискриминацију.

ТОК ПОСТУПКА

Поверенику за заштиту равноправности обратио се притужбом АА, изјављеном против Средње школе за економију, право, администрацију и туризам и директорке школе, због дискриминације на основу здравственог стања.
У притужби и допунама притужбе, између осталог, наведено је :

да Средњу школу ЕПА похађа од школске 2017/1018, када је у трећој години прешао из школе на З;
да је директорки предочио да се лечи од депресије и да има психичких проблема, крајем октобра треће године, када је престао да похађа редовну наставу;
да је трећу годину завршио полагањем разредног испита;
да је почетком школске 2018/2019 године са директорком, постигнут договор, који је подразумевао да предмете полаже тромесечно, до краја школске године, како би био у корак са својом генерацијом, као и да му се литература достави на време, како би могао без притиска да се спреми за одговарање;
да није постојао никакав конкретан/писани докумант поводом овог споразума, јер директорка није сматрала да треба да се формира. Суштина је била да му се изађе у сусрет, с обзиром на његово здравствено стање, али то на крају није испоштовано;
да су његови родитељи више пута били на разговору код директорке, као и психолога школе, где се ситуација увак погоршавала после тих састанака;
да су се родитељи једном приликом обратили и разредној старешини, која је изјавила како није у реду да он има одличан просек, у односу на другу децу која су редовна и да су њему оцене поклоњене због болести;
да опхођење директорке према њему, као и целокупног колектива сматра дискриминаторним, што може имати несагледиве последице као што је ризик од суицида;
да је због свог здравственог стања неједнако третиран у односу на друге ученике, да је искључен из колектива и ускраћен за информације у вези школских активности;
да је 1.11.2018. године био на састанку са директорком, коме су присуствовали и његови родитељи;
да је на овом састанку директорка изјавила како је у претходној школској години обавестила ученике из одељења зашто не долази у школу, и да је без икакве сагласности и одобрења јавно информисала групу лица о његовим осетљивим подацима, што је и узрок насиља које трпи;
да је оваквим поступањем директорке подстакнута лична нетрпељивост према њему од стране друге деце, што је оставило несагледиве последице на његово ментално здравље;
да су 28.11.2018. године, његови родитељи били на састанку код директорке, када им је директорка одштампала папир о његовом напредовању, где је написано шта треба да полаже, и да се након тога ситуација погоршала;
да су директорки достављена оправдања о његовом здравственом стању-извештаји лекара специјалисте-психијатра, у којем су наведене дијагнозе;
да је класификација менталних поремећаја велика и чињеница да има дијагностикован проблем психичке природе не умањује његову вредност као особе, нити треба да буде разлог како ће се неко поставити према њему;
да је професорку немачког језика и књижевности контактирао путем мејла, због литературе за полагање, када му је поставила ригорозне критеријуме за оцењивање, наводећи да је за двојку потребно 65% градива (сада од овог полугодишта), чиме му је јасно стављено до знања да ови критеријуми важе само за њега;
да када је дошао на консултације 20. марта 2019. године, професорка му је одржала предавања како не зна ни основне ствари из немачког језика, вређајући га да треба да му предаје лекције из петог разреда основне школе, као и да она уопште није у обавези да му држи консултације;
да га је на часу 17.4.2019. године понижавала, стављајући му кривицу јер се обратио разредном старешини за помоћ и дала му оцену добар (3) са чиме се сложио, рекавши му да мора да добије још једну оцену из писменог рада, односно да напише састав на немачком без помагала, што је за њега неизводљиво;
да у Средњој школи ЕПА постоји Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања занемаривања и дискриминације, чији је члан и његова разредна старешина, која га је убеђивала да лоше перцепцира ситуације и да је ирационалан, због психичког проблема које има, што сматра деградирајуће;
да је путем званичне мејл адресе Средње школе ЕПА добио позив, у коме га позивају да са једним родитељем дође на састанак, коме ће присуствовати и разредни старешина, затим нови психолог школе и председник Управног одбора школе. На овом састанку је требало да се сагледају резултати на крају трећег тромесечја и договор око облика и садржаја рада за наредни период;
да састанак није одржан, јер његови родитељи нису били у Београду, о чему је мејлом и обавестио школу;

;
да се повећава притисак који трпи од стране колектива Средње школе ЕПА, да се полагања одлажу уз изговор да је дошло до промене у распореду или зато што је он крив за одлагање одговарања, иако он физички не може да стигне да полаже све предмете у року;
да је друго полугодиште почело 25.2.2019. године, а да је он контактирао разредног старешину поводом литературе за полагање предмета. Међутим, материјал му се не доставља све док лично није контактирао професоре, који му са закашњењем дају отежану литературу, без термина полагања, а при том му се ускраћује шанса одговарања на консултацијама, уз изговор да није у реду према другој деци да се посебно издваја, с обзиром да је редован ученик;
да је од професора географије добио задатак да уради презентацују, јер су тај задатак имали и остали ученици, да су ученици добили овај задатак још у фебруару, али да је упркос њиховој предности, он једини урадио овај задатак и добио оцену 3, док су остали ученици одбили да ураде задатак;
да је професорку предузетништва контактирао 25.3.2019. године, поводом лекција за одговарање, а сваки пут када би питао професорку за термин полагања, увек би одлагала уз изговор да се мења распоред или има неки семинар и не може да стигне. 24.4.2019. године је био у школи да би одговарао, али се професорка није појавила;
да је приликом посете психијатру, након дужег разговора, докторка приметила да се његово психичко стање погоршало услед притиска и стреса које трпи од стране Средње школе ЕПА.

У прилогу притужбе и допуне притужбе достављена је: преписка (смс поруке, мејл) између АА и психолога школе, директорке и појединих професора, допис од 22.11.2018. године, и писмено/документ под називом „Напредовање ученика АА у првом класификационом периоду школске 2018/2019.
Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], те је прибавио изјашњење Средње школе за економију, право, администрацију и турузам.
У изјашњењу и допуни изјашњења Средње школе за економију, право, администрацију и туризам, коју је у име школе доставио председник Управног одбора школе, наведено је:

да је АА ученик ове школе од 2017/2018 године, а прве две године средње школе завршио је у Медицинској школи, где је, према његовим речима, био изложен вршњачком насиљу;
да је првих месец и по дана школске 2017/2018 године, наставу похађао редовно, након чега престаје да похађа наставу из здравствених разлога;
да је директорка школе била у комуникацији са оцем АА и са њим је склопљен договор о наставку дететовог школовања, у складу са његовим здравственим стањем;
да је трећи разред школе АА завршио кроз полагање разредних испита;
да је у почетку школске 2018/2019. године, долазио на наставу у мери у којој је то могао, с обзиром на своје здравствено стање. Временом је постигнут договор да ученик сам изабере предмете чију ће наставу редовно похађати, а омогућено му је да остале предмете одговара на нивоу тромесечја, без редовног присуствовања настави;
да је изабрао да редовно похађа наставу из агенцијског и хотелијерског пословања, туристичке географије, социологије, устава и права грађана и математике;
да је и код ових предмета ученику острављена могућност да долази на часове када он процени да му то одговара;
да је ученик од наставника добијао инструкције, консултације и избор наставних јединица које је требало да припрема, о чему сведоче прикази мејлова које је проследио. Овакав начин школовања, у договору са учеником и његовим родитељима дефинисан је за период школске 2018/2019. године;
да је прво полугодиште четвртог разреда школске 2018/2019. године, ученик завршио са одличним успехом, са просеком 4,75, што је уједно и најбољи успех у одељењу;
да су нетачни наводи из притужбе да је од стране запослених „шиканиран и искључен из школских активности“;
да су у договору са сваким наставником појединачно тражили најбоља решења и договарали са учеником врло флексибилне рокове за проверу знања;
да ниједног тренутка школа није потценила прoблем на који су ученик и његови родитељи указивали, већ су уложили сва своја педагошка и друга искуства у проналажењу најбољих решења;
да све активности које су предузимали и које су планирали, треба да омогуће ученику да у року заврши четврти разред и полаже матурски испит, заједно са ученицима одељења 4/2;
да је у договору са родитељима и учеником утврђен начин подршке у образовању АА, када је закључено да се неће радити индивидуални образовни план и договорено ја да се спроведе тзв. индивидуализована настава према којој је дата моућност ученику да сам бира предмете на које ће долазити на редовну наставу, а да ће са осталим наставницима спроводити индивидуалне консултације и остваривати напредовање у свом образовању;
да је директорка школе, на породиљском боловању те да је од ње прикупио све релевантне информације које се односе на начин школовања АА, али да је није обавестио о притужби АА;
да сматра да у фази раног материнства, када доји и негује дете овакви стресови јој могу донети озбиљне здравствене проблеме, као и њеном детету;
да се директорка школе у периоду до одласка на породиљско боловање, па чак и када је била у поодмаклој трудноћи изузетно ангажовала и провела многе сате разговора са учеником, његовим родитељима и психологом школе у настојању да се пронађу најбоља решења и најбоља подршка у образовању за учекика;
да је посебно зачуђујућа чињеница и нејасно да ученик и после притужбе коју је поднео, наставља са школовањем у њиховој школи;
да сви у школи чине све како би ученик АА завршио школовање заједно са својом генерацијом, као и да сви запослени показују пуно разумевања и настоје да подрже и оснаже АА током школовања.
- Уз изјашњење је достављена изјава психолошкиње школеу којој је наведено:
да је психолошкиња у Средњој школи за економију, право и администрацију од септембра школске 2018/2019. године;
да је директорка, ученика АА упутила на психолога, уколико осети потребу за тим;
да је од друге половине септембра до краја првог полугодишта обавила једанаест разговора са АА и да је у већини ових разговора ученик изражавао незадовољство и љутњу због односа са вршњацима, како по питању другарства, тако и по питању колегијалности;
да је поступке професора често тумачио као угрожавајуће и стигматизирајуће;
да је 28.11.2018. године, присуствовала састанку заједно са директорком школе, родитељима ученика АА и по директоркином налогу је постављена за посредника у комуникацији између ученика и професора у вези школских питања;
да је након тока уследила мejл комуникација, али се окончала тако што ју је ученик прекинуо гашењем мејл адресе;
да се из рада са учеником стиче утисак о његовој израженој осетљивости у међуљудским односима и склоности интерпретативности;
да је у сталном ишчекивању следећег негативног искуства, неправде или дискриминације, ученик континуирано износио притужбе на односе са вршњацима и наставницима, али не дозвољавајући никада да на то одреагује средствима која су јој као психологу школе на располагању;
да је у првом разговору отворено питала ААа за постојање суицидних мисли и/или намера, које је негирао, а да се по сазнањима од АА, од октобра месеца лечи код новог психијатра, са којом је остваривао сарадњу, којом је био задовољан;
да сматра да је у овом случају неопходно затражити и мишљење надлежног лекара психијатра, с обзиром на развој догађаја, као и његово помињање ризика од самоубиства у једном од скоријих разговора, чиме је покушао да утиче на њен став и рад. Сматра да је ученику АА из позиције школског психолога пружена адекватна помоћ, при чему су ефекти били ограничени, због чега је напредак у вези са његовим доживљајима и осећањима везаним за школски живот изостао.
- У току поступка су, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, прибављене и изјаве, родитеља АА.
- У изјави М. К., наведено је:
да су директорку, обавестили о здравственом стању њеног сина, у трећој години (школске 2017/2018) када је престао редовно да похађа наставу услед депресивне епизоде у којој се тада налазио;
да је директорка рекла да је њен син остварио законско право да полаже трећу годину у виду разредних испита, што тада и јесте била опција;
да су директорки, пре уписа у четврту годину напоменули да се психичко стање АА није побољшало и предложили да га пребаце на ванредно школовање, како би без притиска могао да настави школовање;
да се директорка није сложила са том идејом, рекавши „саветујем као мајка и старија сестра да то не чините, с обзиром на његово стање, јер се то може пролонгирати на неколико година“;
да су на директоркино инсистирање АА уписали на редовно школовање, уз постигнут договор, који је подразумевао: 1) полагање предмета на тромесечном нивоу; 2) благовремено достављање литературе за полагање предмета; 3) присуство часовима по жељи и у складу са психичким стањем.;
да се, упркос постигнутом споразуму, АА није достављала литература, а на тромесечју је остао неоцењен из појединих предмета (географија, предузетништво);
да су 28.11.2018. године били на састанку са директорком, коме је присуствовала и психолошкиња школе, када је директорка понудила да се АА на полугодишту пребаци на ванредно школовање;
да су ову понуду одбили, а директорка је издала папир о напретку АА у првом класификационом периоду школске 2018/2019 године, на коме је таксативно исписала све предмете са именима професора, присуство на часовима, остварени успех, као и материјал за полагање предмета за полугодиште;
да је имао задатак да оствари по 3-4 оцене из 9 предмета, у року од неколико недеља;
да је неједнако третиран у односу на друге ученике јер му се отежава школовање закаснелим или потпуним недостављањем литературе и ригорозним оцењивањем;
да му се оспорава одличан успех, сматрајући да психички није способан да има исти просек оцена као и друга деца, и да му се оцене поклањају због болести;
да договор/споразум који је постигнут са директорком треба да траје до краја школске 2018/2019. године, као и да писани докумет поводом овог споразума не постоји;
да је директорка одбила да схвати озбиљност пријава АА против социјалног насиља које трпи у школи, уз речи: “дај времена себи и другима“;
да је у трећој години јавно информисала ученике о здравственом стању АА уз изговор да би све остало било „провидно“ када би рекла због чега је одсутан из школе;
да је то био повод ученицима да нарушавају приватност АА, као и да га деградирају због његовог здравственог стања;
да је један од примера деградације када су га ученици лагали да се настава из предмета на коме је он редован не одржава, и послали су га кући;
да су на овај проблем скренули пажњу психологу школе и директорки, али су их оне убеђивале да је то био датум када се настава није одржавала;
да је разредна тада изјавила како се АА поклањају оцене због болести и да није у реду према другој деци која су редовна да ААбуде одличан, али је и потврдила да ученици воле да бојкутују неке часове;
да је директорка рекла да АА има право да долази на консултације ако није у могућности да похађа редовно наставу, док поједини професори говоре АА да нема право на више од једне консултације месечно, те није јасно о чему је реч;
да су на састанку 28.11.2018. године директорку школе и психолога упутили да се ризик од покушаја суицида код АА повећава под притиском који трпи у школи, међутим, притисак се наставио у још већој мери након састанка;

У изјави Н. К., наведено је:

да се слаже са изјавом своје супруге, с обзиром да су присуствовали истим састанцима;
да је директорки предочено да АА није у стању да похађа редовну наставу крајем октобра треће године (2017/2018), када је пао у стање депресије;
да је трећу годину завршио полагањем разредног испита, с тим што су му термини за полагање разредних јављани у кратким временским размација од дан-два;
да је споразум који су постигли са директорком подразумевао да АА оствари могућност даље едукације у корак са својом генерацојим, да полаже предмете на тромесечном нивоу са благовремено достављеном литературом, која је исте тежине као и код осталих ученика, као и да похађа жељене часове у складу са његовим психичким стањем;
да ниједан елемент овог договора није постигнут, као и да не постоји писмени докумет, јер је све био усмени договор;
да АА искључују из колектива и стварају непријатељску средину, сматрајући га психичким болесником, издвајају га и оспоравају му шансу да оствари једнака права као и други ученици, што је недопустиво.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да је АА уписао трећи разред Средње школе за еконимију, право и администрацију школске 2017/2018. године. Утврђено је, да је непосредно након почетка школске године АА престао редовно да похађа наставу из здравствених разлога, о чему је тада обавештена директорка школе. Наиме, у изјашњењу Средње школе ЕПА наводи се да је АА првих месец и по дана школске 2017/2018. године наставу похађао редовно, након чега престаје да похађа наставу из здравствених разлога. На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да је школску 2017/2018 годину, АА завршио полагањем разредног испита.
Утврђено је да школску 2018/2019. годину, АА похађа као редован ученик четвртог разреда Средње школе за еконимију, право и администрацију. На основу навода прутужбе и изјашњења, утврђено је да је почетком школске 2018/2019. године, између ученика АА, његових родитеља и школе постигнут договор о начину похађања наставе, који је подразумевао да АА присуствује часовима по жељи, у складу са својим здравственим стањем, а да предмете полаже на нивоу тромесечја. На основу навода притужбе, приложених доказа, изјава родитеља и дописа од 22.11.2018. године, утврђено је да су АА и његови родитељи, указивали школи на тешкоће/проблеме, након овако постигнутог договора, а који су се огледале у томе да није имао адекватну комуникацију у вези добијања информација о предметима, да није на време добијао литературу (белешке/предавања са часова) коју је требало да припреми за одговарање. Утврђено је, да су родитељи АА, због ових проблема писменим путем, дописом од 22.11.2018. године, захтевали састанак са директорком, како би пронашли решење у вези даљег школовања АА у овој школи.
На основу навода притужбе, изјава, психолошкиње утврђено је да је 28.11.2018. године, одржан састанак у школи коме су присуствовали родитељи АА, психолошкиња школе и директорка. Утврђено је да је на овом састанку директорка родитељима предала допис/ писмено, под називом: Напредовање ученика АА у првом класификационом периоду школске 2018/2019 године, у којем су наведени предмети (са именима наставника/ца), присуство ученика АА на часовима, остварени успех, и материјал за полагање предмета. Тако је, између осталог, увидом у овај допис утврђено да АА из српског језика и књижевности није похађао часове, наставница му је усмено дала теме које треба да спреми за прву оцену, док је за агенцијско-хотелијерско пословање назначено да је долазио на наставу, радио први писмени задатак и оцењен за прво тромесечје оценом 5. За предмет предузетнишво наведено је да није похађао наставу, да нема елемената да му се изведе оцена за прво тромесечје, уз навођење питања која треба да научи. За предмет–социологија са правима грађана наведено је да је присуствовао на неколико часова, а наставница му је проследила презентације. За предмет туристичка географија наведено је да је присуствовао на неколико часова током септембра, али недовољно да му се изда оцена. За прву оцену потребно је да научи из уџбеника и одговара на редовном часу или допунској настави, уз навођење лекција које треба да научи.
Увидом у преписку која је достављена уз притужбу утврђено је да је АА путем смс порука, мејлом комуницирао са директорком, психолошкињом школе и појединим професорима. Из ове преписке се може утврдити да је захтевао информације у вези датума полагања испита и достављања литературе, да су му професори одговарали на тражене информације, затим да је указивао на проблеме у вези начина ове комуникације (када није добијао одговоре), жалио се да му поједина литетратура не доставља, али и да трпи психичко насиље од својих вршњака, са којима готово нема никакву комуникацију. Тако је, између осталог, у мејлу, који је послао директорки школе, наведено: „Директорка, замолио бих Вас, пошто сам Вам послао мејл 9. новембра, али ви то вероватно нисте видели, да ми кажете да ли сте разговарали са професорком немачког у среду о размени информација путем мејла? Пошто већ доста касним са својим одељењем, желео бих да напоменем да ми нико није доставио материјал за полагање предмета на тромесечном нивоу, као по нашем договору, сем пар професора које сам срео у школи. Да ли да очекујем од Вас да ми пошаљете материјал или да лично контактирам остатак професора редом.“ Затим, у мејлу који је АА упутио психолошкињи школе, наведено је: Само бих желео да Вас обавестим да сам био у школи, тачно у 15,10 часова, дошао сам на осми час немачког због консултација и цела школа је била празна. Никога није било. Ја немам никакав контакт помоћу ког могу да се обратим професорки за материјал из немачког за четврту годину. Пошто сте ви задужени за достављање материјала, ја бих Вас замолио да ми или дате мејл професорке немачког, или да ми доставите материјал што хитније.“ Такође, да напоменем да сам разговарао са професором географије јуче када сам га срео на ходнику и потврдио му већ други пут да планирам да одговарам на редовном часу задате теме које сам добио. Пошто нисам присуствовао настави и немам белешке са часа, а немам кога да питам у одељењу да ми слика то што су обрађивали, из већ знате ког разлога, ја једино могу да учим из уџбеника што је директорка и написала на оном папиру који је дала мојим родитељима, а професор је сам рекао како у уџбенику нема тих детаља као што они уче на часу, па ме занима да ли ће мени оцена бити смањена из тог разлога.“

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]
Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[5], која у члану 28. прописује да дете има право на образовање и да је држава дужна да подстиче развој различитих облика средњег образовања, укључујући опште и стручно образовање, које би било на располагању и доступно сваком детету, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Одредбама члана 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања, па је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову/њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

Ове одредбе су појашњене Општим коментаром бр. 1. из 2001. године, у којем је наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово/њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу. Комитет за права детета навео је да дискриминација, по било ком основу, било да је отворена или скривена, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[6], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
Одредбама члана 7. Закона о основама система образовања и васпитања[7] прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације. Одредбама члана 79. овог закона прописано је да се права детета и ученика остварују у складу са потврђеним међународним уговорима, овим и другим законима. Установа, односно запослени у установи дужни су да обезбеде остваривање права детета и ученика, а нарочито право на: заштиту од дискриминациеј, насиља, злостављања и занемаривања. Одредбама члана 76. прописано је да детету, ученику и одраслом коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризику од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, прилагођавање начина остваривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана (став 1). Даље је прописано да је индивидуално образовни план (ИОП) посебан акт, који има за циљ оптимални развој детета и ученика и остваривање исхода образовања и васпитања, у складу са прописаним циљевима и принципима, односно задовољавање образовно-васпитних потреба детета и ученика (став 3). ИОП израђује тим за додатну подршку детету, односно ученику на основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета, ученика и одраслог, а остварује се након сагласности родитеља, односно другог законског заступника (став 4). Чланом 110. овог закона прописано је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторно поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање, у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
Закон о средњем образовању и васпитању[8] прописује да за ученика и одраслог коме је због сметњи у развоју и инвалидитета, специфичних тешкоћа у учењу, социјалне ускраћености, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, школа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и зависно од потреба, доноси и индивидуални образовни план, у складу са Законом. Одредбама става 2. истог члана одређено је да је циљ додатне подршке у образовању и васпитању постизање оптималног укључивања ученика и одраслих у редован образовно-васпитни рад, осамостаљивање у вршњачком колективу и његово напредовање у образовању и припрема за свет рада.
Одредбом члана 3. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање[9], прописано је да васпитач, наставник, односно стручни сарадник прати развој и напредовање детета, ученика, односно одраслог кроз области: вештине за учење, социјалне и комуникацијске вештине, самосталност и брига о себи. Ако у поступку праћења утврди да постоје физичке, комуникацијске или социјалне препреке које неповољно утичу на развој или добробит детета, ученика или одраслог и на очекиване исходе образовања и васпитања, приступа се прикупљању података, ради формирања документације у сврху пружања одговарајуће подршке у образовању и васпитању. Одредбама става овог члана прописано је да васпитач, наставник, односно стручни сарадник, поред података из става 2. овог члана прикупља податке из различитих извора: од родитеља, стручњака ван образовне установе који добро познаје дете, ученика, односно одраслог, од вршњака и самог детета, при чему се користе различити инструменти и технике (систематско посматрање активности детета, ученика, односно одраслог у различитим ситуацијама, разговор, тестирање, интервју и упитник за ученика и друге који познају дете, односно ученика. Медицински налази су, по потреби, саставни део документације. Ставом 4. овог члана прописано је да на основу прикупљених података и документације из става 2. и 3. овог члана стручни сарадник координира израду и у сарадњи са васпитачем, односно наставником и родитељем израђује педагошки профил детета, ученика, односно одраслог. Ставом 5. је прописано да педагошки профил садржи опис образовне ситуације детета, ученика, односно одраслог и основ је за планирање индивидуализованог начина рада са дететом, учеником, односно одраслим.

Oдредбом члана 4. овог правилника прописано је да се на основу педагошког профила у којем су утврђена подручја у којима је потребна додатна подршка, васпитач, наставник и стручни сарадник планирају мере за отклањање физичких, комуникацијских и социјалних препрека (у даљем тексту: мере индивидуализације). Мере индивидуализације се остварују путем: 1) разумног прилагођавања простора и услова у којима се одвија активност у предшколској установи, односно настава у школи (отклањање физичких баријера, осмишљавање додатних и посебних облика активности, израде посебног распореда активности итд.) 2) прилагођавања метода рада, наставних средстава и дидактичког материјала, начина давања инструкције и задавања задатака, праћења напредовања, начина усвајања садржаја, провере знања, организације ситуација учења, постављања правила понашања и комуникације и др. и 3) измена садржаја активности у васпитној групи, односно садржаја учења и исхода образовања и васпитања. Мере индивидуализације спроводе се током процеса образовања и васпитања, као саставни део образовно-васпитног рада васпитача, односно наставника, о чему се води педагошка документација (став 3), док се планиране мере индивидуализације у установи, уписују у Образац 3. (став 4).

Правилник о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установи образовања и васпитања[10] прописује ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације у установама образовања и васпитања од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица. Дискриминација и дискриминаторно поступање у образовању и васпитању је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима у установи у којом се неоправдано прави разлика или даје првенство, а нарочито она којом се: ускраћују или не предузимају мере подршке које су законом прописане, а по основу личног својства.
Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[11], прописано је поступање установе када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начин спровођења превентивних и интервентних активности, обавезе и одговорности детета, ученика, одраслог, родитеља, запосленог, трећег лица у установи, органа и тела установе и друга питања од значаја за заштиту од дискриминације. Правилник прописује да превенција дискриминације, као и вређање угледа, части или достојанства личности јесу мере и активности које предузима установа да се предупреди сваки облик дискриминаторног понашања. Превентивним мерама и активностима у установи ствара се сигурно и подстицајно окружење, негује атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникације, развија позитиван систем вредности. Програмом превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности одређују се мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања и представља део школског програма и развојног плана, а конкретизује се годишњим планом рада установе. Правилник прописује да програм превенције, између осталог садржи и : начине на које се пружа додатна подршка учесницима у образовању и њиховим родитељима, нарочито у случају сметњи у развоју и инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског језика или језика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и васпитања и др.

Овај правилник даље прописује да установа има Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, чије су надлежности прописане овим правилником, а кога образује директор установе. Као један од примера типичних ситуација стављања у неповољнији положај учесника у образовању јесте и необезбеђивање додатне образовне подршке, односно индивидуализованог рада детету и ученику коме је таква помоћ потребна.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Средња школа за економију, право и администрацију повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.
Међу странама је неспорно да је АА ученик Средње школе за економију, право и администрацију, почев од школске 2017/2018. године. Неспорно је и да због свог здравственог стања има потешкоћа са реализацијом наставе, због чега је трећи разред школске 2017/2018 године, завршио полагањем разредног испита, јер је престао да похађа наставу. На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да ни школске 2018/2019 године, наставу не похађа редовно, те да је почетком ове школске године постојао „договор“ између ученика, његових родитеља и школе, да на наставу долази када може, у складу са својим здравствени стањем, а да предмете одговара на нивоу тромесечја. Међутим, у поступку је утврђено да су непосредно након овако постигнутог договора, АА и његови родитељи, школи указивали на тешкоће које је имао у вези похађања наставе и полагања предмета, због свог здравственог стања.
Са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли је Средња школа ЕПА пружила потребну подршку током образовања ученику АА, имајући у виду његово здравствено стање. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности истиче да је у конкретном случају важна примена правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза лежи на Средњој школи ЕПА. Сагласно наведеном, Повереник за заштиту равноправности указује да наводи из притужбе и достављени докази пружају довољно основа за закључак да је подносилац притужбе учинио вероватним акт дискриминације. Током поступка, анализом навода притужбе, изјашњења и достављених доказа, утврђено је да АА ученик Средње школе ЕПА, који има потешкоће са реализацијом наставе, због здравственог стања, што је школи предочио на почетку школске 2017/2018. године, као и да школу не похађа редовно. У поступку је утврђено да је АА комуникацију са појединим професорима, директорком и психологом школе обављао путем смс порука, или путем мејла, захтевајући информације у вези достављања наставног градива за одговарање, времена одговарања и консултација са наставницима. У допис од 22.11.2018. године, који су родитељи упутили директорки школе наводи се да се доставља извештај лекара, у којем су назначене дијагнозе: Ф 32.1-, Ф 41.2 и Ф 60.3- емоционално нестабилни поремећај личности. Са друге стране, школа у изјашњењу није оспорила да ученик АА због здравствених разлога не похађа редовно наставу, истичући да су приликом уписа у ову школу родитељи и ААћ указали на здравствене проблеме који има, те да је првих месец и по дана школске 2017/2018 године, редовно похађао неставу, након чега престаје да похађа наставу из здравствених разлога.
Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је Средња школа ЕПА понудила пружају довољно основа за закључак да је ова школа предузела све мере које јој стоје на располагању како би ученику АА пружила потребну подршку, током образовања у овој школи, с обзиром на његово здравствено стање. С тим у вези, Повереник је у захтеву за изјашњење од Средње школе ЕПА посебно захтевао да се изјасни које је мере, у складу са законом, школа предузела како би ученику пружила потребну подршку током образовања. У изјашњењу се наводи да школску 2018/2019 годину, ученик започиње долажењем на наставу у мери у којој је то могао, с обзиром на своје здравствено стање, да је временом склопљен договор да ученик сам изабере предмете чију ће наставу редовно похађати, а омогућен му је да остале предмете одговара на нивоу тромесечја, без редовног присуствовања настави. Наводи се, такође да је у договору са сваким наставником појединачно школа тражила најбоље решење и уложили сва своја педагошка и друга искуства у проналажењу најбољег решења за ученика АА. Уз изјашњење и допуну изјашњења није достављен ниједан доказ о предузетим мерама које је школа предузела, или планира да предузме у виду додатне подршке у образовању, за ученика АА. Наиме, Повереник за заштиту равноправности је захтев за изјашњење упутио директорки школе, која се до окончања поступка није ни изјаснила на наводе притужбе. Поред тога, у допуни изјашњења Средње школе ЕПА, коју је доставио председник управног школе, наведено је „директорка школе Невена Сарић Павловић је на породиљском боловању , прикупио сам од ње све релевантне информације које се односе на начин школовања АА, али је нисам обавестио о притужби коју је поднео АА“. Директорка школе се у периоду до одласлка на боловање, изузетно ангажовала и провела многе сате разговора са учеником, његовим родитељима и психологом школе у настојању да се пронађу најбоља решења и најбоља подршка у образовању за наведеног ученика. Имајући у виду да је изјашњење на притужбу доставио председник Управног одбора школе, који је појаснио да директорка, због породиљског одсуства, није упозната са притужбом, а да уз притужбу није достављена адреса пребивалишта Повереник је поступак водио према установи, имајући у виду да се предмет притужбе односи на обавезе и одговорности установе, а не појединих физичких лица.
Повереник за заштиту равноправности указује да је Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање прописано да васпитач, наставник, односно стручни сарадник прати развој и напредовање детета, ученика, односно одраслог кроз области: вештине за учење, социјалне и комуникацијске вештине, самосталност и брига о себи. Ако у поступку праћења утврди да постоје физичке, комуникацијске или социјалне препреке које неповољно утичу на развој или добробит детета, ученика или одраслог и на очекиване исходе образовања и васпитања, приступа се прикупљању података, ради формирања документације у сврху пружања одговарајуће подршке у образовању и васпитању. Даље је прописано да се на основу прикупљених података и документације из става 2. и 3. овог члана стручни сарадник координира израду и у сарадњи са васпитачем, односно наставником и родитељем израђује педагошки профил детета, ученика, односно одраслог. Педагошки профил садржи опис образовне ситуације детета, ученика, односно одраслог и основ је за планирање индивидуализованог начина рада са дететом, учеником, односно одраслим. Педагошки профил је опис актуелног функционисања ученика и треба да садржи све важне информације о његовим јаким странама и интересовањима и у којим све областима му је потребна подршка, а израђује се на Обрасцу 2, који је саставни део цитираног правилника.

Дакле, израда педагошког профила ученика је почетни корак, на основу којег се даље утврђује подручја у којима постоји потреба за додатном подршком у образовању и васпитању и планира се индивидуализован начин рада. Планиране мере индивидуализације у установи, уписују се у посебан образац (Образац 3) који је, такође, саставни део Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање. Планом мера се дефинишу које мере/врсте подршке су потребне (за које активности, односно предмете/области), кратак опис мера/врста подршке и сврха тј. циљ пружања подршке, као и ко и када реализује и прати пружање подршке.

Имајући у виду наведено, као и наводе Средње школе ЕПА „да је у договору са родитељима и учеником утврђен начин подршке у образовању АА, када је закључено да се неће радити индивидуални образовни план“, Повереник за заштиту равноправности истиче да ИОП није једини и обавезан начин остваривања права на додатну подршку, те да се потреба за ИОП-ом цени у сваком конкретном случају. Остваривање исхода образовања и васпитања могуће је и другим педагошким приступима и без израде ИОП-а.

Као што је наведено, најпре се на основу израђеног педагошког профила ученика утврђује подручје у којима постоји потреба за додатном подршком у образовању и васпитању. Међутим, у конкретном случају Средња школа ЕПА није доставила ни педагошки профил ученика АА, који је, у складу са наведеним правилником била дужна да изради, као ни друге доказе из којих би се могло утврдити које методе и начин рада су планирани ради остваривања потребне подршке, као ни период реализације планиране мере и одговорно лице које прати реализацију мере подршке. У изјашњењу не постоји чак ни осврт на мере подршке које би биле планиране, због чега овакав концепт изјашњења школе на наводе притужбе оставља утисак пребацивања одговорности на ученика и родитеље.

Приликом одлучивања у овом предмету, Повереник је имао у виду да је школа ЕПА имала сазнања о здравственом стању ученика, као и потешкоћама са којима се суочавао у претходној школи, а које су биле препрека за његову инклузију. Дакле, неспорно је да је било неопходно индивидуализовати приступ у образовању ученика АА. Међутим, начин поступања школе ЕПА, у смислу усменог договора о похађању наставе, не може се сматрати индивидуализацијом наставе, између осталог и због немогућности праћења односно сагледавања резултата и учинка таквог приступа као и потребе за евентуалном променом начина индивидуализације наставе. Приступ који је показала школа, а који очигледно није у складу са важећим Правилницима, је управо код ученика АА створио осећај неизвесности који је само могао имати негативан утицај, имајући у виду његово здравствено стање. С тога, не могу се прихватити наводи из изјашњења да су у договору са сваким наставником појединачно тражили најбоље решење и договарали са учеником врло флексибилне рокове за проверу знања, онако како је он био у могућности према сопственој процени и уложили сва своја педагошка и друга искуства у проналажењу по њега најбољих решења. Иако из изјашњења и изведених доказа несумњиво произлази да је школа препознала проблем, који због здравственох стања има ученик АА, Средња школа ЕПА није доставила доказе да је предузела мере које јој стоје на располагању, односно, није доказала да је у свему поступила у складу са законом и Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање.

Повереник за заштиту равноправности констатује да је циљ додатне подршке у образовању и васпитању постизање оптималног укључивања ученика у редован образовно-васпитни рад, осамостаљивање у вршњачком колективу и његово напредовање у образовању и припремама за свет рада. Изостајањем потребне подршке, ученику АА је ускраћена могућност да развија свој пуни потенцијал, припадност вршњачкој групи и интеракцију са другима и са окружењем. У складу са наведеним, Повереник је става да школа није доказала да је пружила или планирала да пружи потребну подршку ученику АА, као ученику који се из здравствених разлога суочава са потешкоћама у образовању.
Поред наведеног, Повереник за заштиту равноправности указује и да Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописује да програм превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности представља део школског програма и развојног плана, који се конкретизује годишњим планом рада установе. Овим програмом превенције одређују се мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања. Програм превенције, између осталог, садржи: начине на који се принципи једнаких могућности и недискриминације утврђују и остварију у свакодневном животу и раду установе на свим нивоима, у свим облицима рада (појединац, васпитна група, одељење, ученички парламент, стручни органи и тимови, родитељски састанци, родитељи као појединци и група, савет родитеља); начине на које се пружа додатна подршка учесницима у образовању и њиховим родитељима, нарочито у случају сметњи у развоју и инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског језика или језика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и васпитања и др; стручно уставршавање запослених ради унапређивања компетенција за промовисање и развијање културе људских права, интеркултуралности, толеранције, превазилажење стереотипа и предрасуда код учесника у образовању, стварање инклузивног окружења, препознавање дискриминације и целисходно реаговање на дискриминазорно понашање. Ради континуираног праћења ефеката програма спречавања дискриминаторног поступања, установа врши анализу стања у остваривању равноправности и једнаких могућности. У припреми анализе учествују и представници учесника у образовању и родитеља. анализа се разматра у одељењима (часови одељенског старешине и одељенских заједница), на родитељским састанцима, ученичком парламенту, стручним органима и тимовима и на савету родитеља.

Међутим, до окочања поступка Средња школа ЕПА није доставила доказ да је у оквиру годишњег плана рада установе сачинила наведени програм превенције, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности.

С тим у вези, Повереник указује да се акт дискриминације може извршити не само активним деловањем (предузимањем различитих радњи или доношењем аката којим се одређено лице ставља у неједнак положај у односу на друге), већ и пропуштањем да се предузму одређене радње, услед чега дискриминисано лице, на основу свог личног својства, трпи одређену последицу, којом се фактички ставља у неједнак положај у односу на друга лица са којим се налази у истој или сличној ситуацији.

МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да предузме неопходне мере ради омогућавања праћења наставе и учешћа у другим образовним активностима, које би биле прилагођене здравственом стању ученика АА, Средња школа ЕПА повредила је одредбе чл. 6. и члана 19. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Средњој школи ЕПА да:

У складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи изради детаљног и свеобухватног програма превенције дискриминације и дискриминаторног понашања, којим ће одредити конкретне мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања.
Организује обуку за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.
Убудуће води рачуна да се у оквиру својих редовних послова и активности, придржава прописа који забрањују дискриминацију.

Потребно је да Средња школа ЕПА обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Средња школа ЕПА не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] члан 21. Устава Републике Србије

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[6] „Службени гласник РС”, бр. 22/2009, члан 2.

[7] „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –др.закон и 10/19

[8] „Службени гласник РС”, број 55/13, 101/17 и 27/18- др.закон, члан 12.

[9] „Службени гласник РС“, број 74/2018

[10] „Службени гласник РС“, бр.22/2016

[11] „Службени гласник РС“, бр. 65/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1287-18 Утврђена дискриминација на основу здравственог стања у области образовања