бр. 07-00-166/2019-02   датум: 11.7.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је AA из Б, поднела против привредног друштва ББ д.о.о. из Б, због дискриминације на основу пола. У притужби je између осталог наведено да је на реклами за половне аутомобиле привредног друштва ББ д.o.o. из Б, чији текст огласне поруке гласи: „Зар је важно што ниси био први?“, жена приказана као „сексуални објекат и објекат пожељности који треба да привуче пажњу мушкараца на производ који се рекламира“. У притужби се даље наводи да спорна реклама садржи родне стереотипе према којима број партнера жене представља „смерницу“ за одређивање њене вредности, а да се „повлачењем паралеле“ између броја власника аутомобила и броја партнера, жена представља као „половна роба“, чиме се указује на њену умањену вредност. С обзиртом да привредно друштво ББ д.о.о. из Б. није доставило изјашњење на наводе из притужбе до окончања законом прописаног рока, Повереник је, у складу са правилом о прерасподели терета доказивања прописаног чланом 45. Закона о забрани дискриминације, приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе и доказе које је доставила подноситељка притужбе. Након спроведеног поступка и изведених доказа утврђено је да се рекламом за продају половних аутомобила, чији текст огласне поруке гласи „Зар је важно што ниси био први?“, промовишу сексизам и стереотипне и традиционалне родне улоге у складу са којима жени припада подређена улога у друштву. Наиме, у конкретном случају, на реклами за половне аутомобиле аутокуће ББ, акценат је на атрактивном изгледу жене, где су посебно истакнуте њене усне и груди, и којој су на левој руци истетовирана два мушка имена, од којих је једно прецртано. С тим у вези, Повереник најпре указује да еротизовано истицање појединих делова женског тела, које је очигледно имало за циљ привлачења пажње купаца, пре свега мушког пола, упућује на генерално стереотипан став друштва о женској лепоти као преовлађујућем мерилу вредности и моћном средству продаје. Даље, осим омаловажавајућег приказивање жене као објекта сексуалне жеље или „објекта за гледање“, Повереник сматра да је у конкретном случају оглашивач отишао „корак даље“ у промовисању сексизма, па је кроз тетоважу два мушка имена која се налазе на руци жене, од којих је једно име прецртано, као и двосмисленим текстом огласне поруке, на симболичан начин поистоветио жену која је имала више од једног партнера са половним аутомобилом. Прављење оваквих „паралала“ нарочито је увредљиво за жене, будући да се на овај начин имплицира да су партнери жена њихови „власници“ на основу којих се оне „вреднују“. С тим у вези, Повереник указује да промовисање сексизма путем оваквих и сличних пропагандних порука у којима се кроз стереотипне и традиционалне родне улоге полова намећу „прихватљиви“ обрасци изгледа и понашања жена, представља вређање и кршење људског достојанства жена, као и јавно подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Даље, Повереник указује да стереотипизација и промовисање предрасуда о женама на овај начин може бити и веома опасна, нарочито уколико се има у виду да насиље над женама почива на застарелим и патријархалним друштвеним нормама и обрасцима понашања према којима је жена у „власништву“ мушкарца. У том смислу важно је истаћи да свеприсутност оваквих и сличних медијских садржаја који дају привид „нормалности“ овим поделама, и „под велом“ хумора, скечева и других „допадљивих садржаја“ доприносе одржавању идеје о подређености, односно надређености једног пола и промовишу застареле идеје и ставови којима се вређа достојанство жена.  На крају, Повереник указује да је у савременом и демократском друштву недопустиво да се користе садржаји који промовишу инфериорност жена и њихову објективизацију. Због тога су сви који обликују јавни живот у Републици Србији, међу којима су удружења грађана, компаније и други облици организовања, дужни да поштују професионалне стандарде и да се уздрже од увредљивих, сексистичких и дискриминаторних садржаја, а да своју креативност изразе на примерен начин, поштујући достојанство жена, као и прописе о забрани дискриминације. Ценећи све напред наведено, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је  привредно друштво ББ, непримереном садржином рекламе за половне аутомобиле којом се вређа достојанство жена, повредило одредбе члана 12. у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације. Због тога је привредном друштву ББ д.о.о. из Б. препоручено да спорну рекламу уклони са свих билборда на којима је објављена, а на којима се још увек налази, да усвоји Кодекс равноправности у циљу подизања свести о штетним последицама дискриминације и унапређења равноправности у свом радном окружењу као и да се убудуће у оквиру својих редовних послова и активности, придржава прописа о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из Б. Притужбу је поднела против привредног друштва ББ д.о.о. из Б, због дискриминације на основу пола.
• У притужби је, између осталог, наведено:

–  да је правно лица ББ објавило рекламу за своје производе – половне аутомобиле на билбордима фирме ВВ;

–  да је на реклами, чији слоган гласи: „Зар је важно што ниси био први?“, приказан аутомобил испод којег је стоји назив фирме „ББ, половни аутомобили“ и жена у „брусхалтеру“ којој су на руци истетовирана два мушка имена, од којих је једно име прецртано;

–  да реклама садржи родне стереотипе по којима број партнера жене представља „смерницу“ за одређивање њене вредности јер се рекламом „јасно и недвосмислено повлачи паралела“ између броја власника аутомобила и броја партнера жене, на основу чега се она „третира“ као „половна роба“;

–  да је на реклами жена приказана као „сексуални објекат“, односно „објекат пожељности који треба да привуче пажњу мушкараца на производ који рекламира“ и да су јој дата „својства и вредности производа који се рекламира, иако производ сам по себи није намењен одређеном полу, односно мушкарцима“;

–  да се реклама налази на сајту аутокуће ББ и на билбордима фирме ВВ на неколико локација у Б., и то на: Новом Београду, На општини Савски венац у близини моста Газела, у близини старе железничке станице, на општини Врачар и на општини Палилула у близини Панчевачког моста.

Уз притужбу је достављена слика билборда фирме ВВ д.о.о. из Б на којој се налази реклама за половне аутомобиле аутокуће ББ која је предмет притужбе.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење привредног друштва ББ д.о.о. из Б, које у законом прописаном року од 15 дана није доставило изјашњење, нити се на наводе из притужбе изјаснило до окончања поступка пред Повереником.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у фотографију утврђено је да је на билборду привредног друштва ВВ д.о.о. из Б. објављена реклама за половне аутомобиле привредног друштва ББ д.о.о. из Б. На реклами је приказана жена у интимном рубљу, којој су на левој руци истетовирана два мушка имена, од којих је једно прецртано, као и да се поред ње налази слика аутомобила испод којег стоји назив фирме „ББ, половни аутомобили“. Увидом у фотографију утврђено је да реклама садржи и текстуални део који гласи: „Зар је важно што ниси био први?“.
• Увидом у званичну интернет презентацију привредног друштва ББ д.о.о. из Б утврђено је да се на сајту ове аутокуће не налази реклама која је објављена на билборду фирме ВВ д.о.о. из Б, која је предмет поступка пред Повереником.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене доказе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[1].

3.3.  Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Уставом[3] се јемчи слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.4. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена^[4], коју је Република Србија ратификовала прописује да за сврхе ове Конвенције, израз „дискриминација жена“ означава сваку разлику, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остварење или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности мушкараца и жена. Чланом 2. тачка (е.) прописано је да државе чланице осуђују дискриминацију жена у свим видовима, сагласне су да спроводе свим одговарајућим средствима која им стоје на располагању и без одлагања, политику отклањања дискриминације жена и ради тога се  обавезују: (е) да предузму све потребне мере за отклањање дискриминације жена од стране било ког лица, организације или предузећа. Чланом 5. ове Конвенције државе пoтписнице су, између осталог, обавезане дa прeдузму подесне мeрe ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајена и свака друга пракса заснована на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[5], који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.6. Законом о равноправности полова^[6] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области, док је одредбом члана 10. став 1. тачка 6. овог закона прописано да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу. Одредбом члана 41. став 1. прописано је да информације путем средстава јавног информисања не смеју подржавати нити подстицати дискриминацију засновану на полу, док је ставом 2. истог члана прописано да се одредбе става 1. односе и на све видове реклама и пропагандног материјала.

3.7. Законом о оглашавању^[7] прописано је да је огласна порука обавештење које чини садржај оглашавања, без обзира на облик, начин или средство путем којег се преноси. Одредбом члана 6. став 1. овог Закона прописано је да оглашавање мора бити засновано на принципу коришћења дозвољених средстава за постизање циља и другим принципима друштвене одговорности, док је ставом 2. истог члана прописано да се огласном поруком не сме изазивати мржња или нетолеранција, злоупотребљавати поверење, однос зависности, лаковерност, недостатак искуства или знања и сујеверје прималаца огласне поруке. Чланом 6. став 3. Закона о оглашавању прописано је да огласна порука не сме да садржи изјаве или визуелно представљање које се може сматрати увредљивим. Одредбом члана 8. овог закона прописано је начело забране подстицања дискриминације односно, забрањено је да огласна порука, непосредно или посредно, подстиче дискриминацију по било ком основу, а посебно уверења, националне, етничке, верске, родне или расне припадности, политичког, сексуалног или другог опредељења, друштвеног порекла, имовинског стања, културе, језика, старости или психичког или физичког инвалидитета.

3.8. Националном стратегијом за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године^[8] као један од стратешких циљева предвиђено је уклањање родних стереотипа у средствима јавног информисања и промоцијa родне равноправности, имајући у виду да напори учињени у протеклом периоду нису довели до напретка у погледу родно осетљивог извештавања и недискриминаторског приказивања жена у јавним гласилима. Такође, истакнуто је да у комерцијалним медијима преовладава омаловажавајуће и порнографско приказивање жена као објеката сексуалне жеље или објеката за гледање.

3.9. Препорука Савета Европе o спречавању и борби против сексизма CM/REC (2019)1^[9] појам сексизам дефинише као сваки чин, гест, визуелно представљање, изговорене или писане речи, праксу или понашање засновано на идеји да је особа или група особа инфериорна због свог пола, која се јавља у јавној или приватној сфери, било онлајн или офлајн, са циљем или сврхом да се, између осталог, наруши њихово достојанство и успостави и одржи систем родних стереотипа.

Анализа са аспекта антидискриминационих прописа

3.10.  Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је рекламом за своје производе, половне аутомобиле, привредно друштво ББ д.о.о. из Б (у даљем тексту : ББ), повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.11. Повереник најпре указује на неколико чињеница које се тичу слободе изражавања. Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Такође, Повереник указује да Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 10. прописује да свако има право на слободу изражавања које укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја, без мешања јавне власти и без обзира на границе. С обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оне се могу подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву, уколико је такво ограничење у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, као и уколико је такво ограничење потребно ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Европски суд за људска права^[10] посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава, просторни и временски контекст у коме су оне дате, као и да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву, односно да ли је такво ограничење сразмерно легитимном циљу.

3.12.  Такође, поред прописа који пружају гаранције слободи изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, Повереник је у конкретном случају имао у виду и одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, важно је истаћи да радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изричито или конклудентно изражавање идеја, информација и мишљења. У том случају потребно је подробно анализирати поруке које се њиховим изражавањем шаљу, а затим, имајући у виду просторни и временски контекст у којем су дате, утврдити да ли оне представљају одраз слободе мишљења и изражавања, или се њима, пак, вређају и понижавају одређене особе на основу неког њиховог личног својства. Такође, Повереник указује да се дискриминација може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе чл. 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица.

3.13.  Ценећи све напред наведено, а имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли идејно решење које је коришћено у реклами за половне аутомобиле аутокуће ББ има за циљ, односно представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства – пола. С тим у вези, Повереник је анализирао начин на који је приказана жена, просторни и временски контекст и поруку која се наведеном рекламом шаље. Такође, неопходно је истаћи да су приликом заузимања става у овом предмету узете у обзир само чињенице и докази који су наведени и достављени уз притужбу, будући да се аутокућа ББ није изјаснила на наводе из притужбе у законом прописаном року за достављање изјашњења, нити до окончања овог поступка.

3.14.  Увидом у слику билборда на којем је објављена огласна порука која је предмет притужбе, може се констатовати да спорна реклама представља најочигледнији пример стереотипног приказивања жена на рекламама аутомобилских индустрија. Наиме, реч је о рекламама у којима најчешће доминирају обнажена женска тела и које су врло често пропраћена ласцивним и двосмисленим текстовима који у себи садрже сексуалну конотацију. У конкретном случају, на реклами за половне аутомобиле аутокуће ББ, чији текст огласне поруке гласи „Зар је важно што ниси био први?“, акценат је на атрактивном изгледу жене, где су посебно истакнуте њене усне и груди, и којој су на левој руци истетовирана два мушка имена, од којих је једно прецртано. С тим у вези, Повереник најпре указује да еротизовано истицање појединих делова женског тела које је очигледно имало за циљ привлачења пажње купаца, пре свега мушког пола, упућује на генерално стереотипан став друштва о женској лепоти као преовлађујућем мерилу вредности и моћном средству продаје. Даље, осим омаловажавајућег приказивање жене као објекта сексуалне жеље или „објекта за гледање“, Повереник сматра да је у конкретном случају оглашивач отишао „корак даље“ у промовисању сексизма, па је кроз тетоважу два мушка имена која се налазе на руци жене, од којих је једно име прецртано, као и двосмисленим текстом огласне поруке, на симболичан начин поистоветио жену која је имала више од једног партнера са половним аутомобилом. Прављење „паралале“ између жена које су имале више партнера, с једне стране, и половних возила, с друге, нарочито је увредљиво за жене, будући да се на овај начин имплицира да су партнери жена „власници“ на основу којих се оне „вреднују“. У том случају, а како се може закључити на основу визуелног и текстуалног представљања које огласна порука садржи, жена која је имала више од једног партнера „вреди“ исто колико и половни аутомобил. С тим у вези, Повереник указује да промовисањем сексизма путем оваквих и сличних пропагандних порука у којима се кроз стереотипне и традиционалне родне улоге и призму пола намећу „прихватљиви“ обрасци изгледа и понашања жена, и које у себи садрже идеје о надређености и супериорности мушког пола у односу на женски пол, представља вређање и кршење људског достојанства жена, као и подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Неспорно је да слобода сваког вида изражавања, укључујући и уметничко, јесте од кључне важности за развој демократског друштва. Међутим, Повереник нарочито указује да ове слободе не смеју бити стављене у контекст изговора за дискриминацију, по било којем личном својству.

3.15. Даље, Повереник указује да стереотипизација и промовисање предрасуда о женама на овај начин може бити и веома опасна, нарочито уколико се има у виду да насиље над женама почива на застарелим и патријархалним друштвеним нормама и обрасцима понашања према којима је жена у „власништву“ мушкарца. Такође, оно што доприноси одржавању идеје о подређености, односно надређености једног пола јесте свеприсутност оваквих и сличних медијских садржаја који дају привид „нормалности“ овим поделама и „под велом“ хумора, скечева и других „допадљивих садржаја“ промовишу застареле идеје и ставови којима се вређа достојанство жена и ствара понижавајуће и увредљиво окружење за лице, односно групу лица на основу њиховог личног својства – пола. У том смислу важно је напоменути да се свест о положају жене у друштву значајно променила током претходних деценија, те су тако ратификовани међународни документи и усвојени домаћи прописи који прописују родну равноправност. С тим у вези, Повереник посебно указује на Општу препоруку бр. 3 CEDAW Комитета, који је истакао да сви извештаји држава чланица о спровођењу Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, у већој или мањој мери, показују да и даље постоје стереотипне представе о женама које, захваљујући социо-културним факторима, упорно подстичу дискриминацију засновану на разлици између полова. Стога, Комитет је позвао све државе уговорнице да усвоје делотворне програме образовања и информисања јавности који ће помоћи да се искорене предрасуде и садашња устаљена пракса која спречава потпуно деловање принципа друштвене равноправности жена. Даље, полазећи од чињенице да стереотипи представљају уврежене друштвене и културне обрасце понашања или идеје у којима се женама и мушкарцима додељују карактеристике или улоге које су базиране искључиво према њиховом полу Повереник указује да Стратегија родне равноправности Савета Европе за период од 2018-2023. године^[11], као свој први циљ прописује превенцију и борбу против стереотипа и сексизма. У Стратегији се наглашава да су родни стереотипи последица дубоко укорењених понашања, вредности, норми и предрасуда и да се врло често користе како би се оправдало и задржало историјско уверење надмоћи мушкараца у односу на жене, као и да насилни и омаловажавајући садржаји у медијима који између осталог укључују порнографију, поново обнављају идеју о подређеној улози жене и доприносе таквом третирању жена у породици и друштву. У том смислу, стереотипи представљају препреку за постизање пуне родне равноправности и доводе до дискриминације. Такође, у Стратегији се указује да друштвена перцепција и медијско приказивање такође могу да доведу до стварања родних стереотипа, почев од тога како мушкарци и жене треба да изгледају, како да се понашају, која занимања да бирају или које би кућне послове требало да раде. Такође, Национална стратегија за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године^[12] као један од стратешких циљева предвиђа уклањање родних стереотипа у средствима јавног информисања и промоцију родне равноправности. Наиме, према проценама које су изнете у Стратегији напори учињени у протеклом периоду нису довели до напретка у погледу родно осетљивог извештавања и недискриминаторског приказивања жена у јавним гласилима, будући да у комерцијалним медијима преовладава омаловажавајуће и порнографско приказивање жена као објеката сексуалне жеље или објеката за гледање. С тим у вези, у складу са Акционим планом за спровођење ове Стратегије организоване су кампање у циљу промовисања родне равноправности и деконструкције родних стереотипа и улога, као и елиминисања секситичких и мизогиних медијских садржаја. Дакле, може се закључити да и поред релативно доброг правног оквира које Република Србија има, а којима се забрањује поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова, и даље постоје остаци обичаја и друштвених образаца понашања који су неповољни за жене.

3.16.  На крају, Повереник указује да је у савременом и демократском друштву недопустиво да се користе садржаји који промовишу инфериорност жена, њихову објективизацију и стереотипе. Због тога су сви који обликују јавни живот у Републици Србији, међу којима су удружења грађана, компаније и други облици организовања, дужни да поштују професионалне стандарде и да се уздрже од увредљивих, сексистичких и дискриминаторних садржаја, а да своју креативност изразе на примерен начин, поштујући достојанство жена, као и прописе о забрани дискриминације. „Апеловање“ на сексуалност у рекламним порукама иако може имати снажан „ефекат“ на мушкарце, на жене може деловати обрнуто, нарочито уколико се тиме подржавају родни стереотипи и омаловажавају жене. У том смислу, Повереник сматра да би привредно друштво ББ, као друштвено одговорна компаније, требало да снагу свог ауторитета на тржишту искористи за ширење добре праксе у правцу промовисања позитивних порука о женама.

4. МИШЉЕЊЕ

Непримереном садржином рекламе за половне аутомобиле привредног друштва ББ којом  се вређа достојанство жена, повређене су одредбе члана 12. У вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује привредном друштву ББ д.о.о. из Б:

5.1.  Да спорну рекламу чији текст огласне поруке гласи „Зар је важно што ниси био први?“ уклони са свих билборда на којима је објављена, а на којима се још увек налази.

5.2. Да изради Кодекс равноправности[13] у циљу подизања свести о штетним последицама дискриминације и унапређења равноправности у свом радном окружењу.

5.3. Да убудуће води рачуна да се у оквиру својих редовних послова и активности придржава прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да привредно друштво ББ д.о.о. из Б, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, привредно друштво ББ д.о.о. из Б, не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] чл. 46. ст.1 и ст. 2. Устава Републике Србије

[4] Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист  СФРЈ – Међународни уговори, број 11/81), члан 5.

[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09)

[6] Закон о равноправности полова ( „Службени гласник РС“, бр. 104/09) члан 4. став 1.

[7] Закон о оглашавању („Службени гласник РС“, бр.6/2016), чл 2. ст.1. т.2 и чл. 6. ст.3.

[8] Службени гласник РС“, бр.4/2016

[9] доступно на : https://search.coe.int/cm/pages/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a

[10]  Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[11] Council of Europe Gender Equality Strategy 2018-2023.  садржај допступан на: https://rm.coe.int/strategy-en-2018-2023/16807b58eb

[12] Службени гласник РС“, бр.4/2016

[13] https://ravnopravnost.gov.rs/kodeks-ravnopravnosti/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

182-2019 анонимизовано