бр. 07-00-466/2021-02  датум: 7.2. 2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.А. против Б.Б., вршитељке дужности директора ОШ „Ц.Ц.“ МЈ због дискриминације на основу здравственог стања. У притужби је, између осталог, наведено да је подноситељ притужбе запослен као наставник српског језика и књижевности у ОШ „Ц.Ц.“ у МЈ. Даље је наведено да се доношењем Решења којим се ставља ван снаге Решење којим се запосленом дозвољава обављање послова ван просторија седишта послодавца, подносиоц притужбе дискриминисан на основу здравственог стања јер му није дозвољено да настави рад од куће. У изјашњењу вршитељке дужности директора, између осталог, наведено је да је Решење на које подносилац притужбе указује донето на основу Одлуке Тима Министарства просвете, науке и технолошког развоја за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа, којом је предвиђено да школска година 2021/2022 у Републици Србији започиње наставни рад са првим моделом организације образовно-васпитног рада и Процене епидемиолошке ситуације коју је извршио Институт за јавно здравље Србије „Др. Милан Јовановић-Батут“ Београд. С тим у вези запослени су враћени на рад у просторије послодавца. У наставку је додато да се у досијеу запосленог није налазио ниједан доказ лекарског налаза, мишљења или потврде лекара које би указивало да је потребно приликом одлучивања узети у обзир здравствено стање запосленог. Увидом у доказе Повереник је утврдио да је подносилац притужбе поднео жалбу Школском одбору бр. 438 од 20. септембра 2021. године у којој је доставио извештај лекара специјалите бр. 2243/2021 од 5. октобра 2021. године где му је констатована дијагноза, а да је решење в.д. директорке донето 1. септембра 2021. године.  Имајући у виду изведене доказе, Повереник је прихватио изјашњење в.д. директорке да у тренутку доношења решења није имала сазнања, односно налазе лекара који би указивали да је здравствено стање подносиоца притужбе такво да је потребно запосленом омогућити рад ван просторија седишта послодавца. Наиме, лекарски налаз који би указивао на одређено здравствено стање се није налазио у досијеу запосленог, нити их је подносилац притужбе приложио, већ су достављени тек уз жалбу на решење Школском одбору. Свеобухватном анализом притужбе, изјашњења и достављених доказа може се констатовати да А.А. није на прописан начин упознао послодавца са својим здравственим стањем пре доношења решења бр. 368 од 1. септембра 2021. године и организовања рада у школи. Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да Б.Б., в.д. директора ОШ „ Ц.Ц.“ МЈ, приликом доношења Решења бр. 368 од 1. септембра 2021. године није дискриминисала А.А: на основу његовог здравственог стања, односно није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.    

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А.А. против ОШ „ Ц.Ц.“ из МЈ, због дискриминације на основу здравственог стања.
• У притужби је, између осталог, наведено:

• да се дискриминација огледа у исључивању из колектива и потпуном прекиду службене комуникације а све у циљу саботирања пријавиљавања на конкурс за избор директора;
• да га у школи мрзе по „дифолту“ и „ad hominem“ из разлога што није дозволио да се „намести“ конкурс за избор директора, у корист тада актуелног директора;
• да као особа која болује од дијабетеса је остварио право да током трајања пандемије ради на даљину – ван просторија послодавца;
• да су и други запослени радили „на даљину“ али да они за то право нису молили директора него им је то право „сервирано на тацни“ док је у његовом случају то „привилегија“;
• да су га на хитној седници Наставничног већа а касније и Школског одбора сменили уз аргументацију која је „против човека“;
• да је брутално и на непримерен и незаконит начин искључен из рада Школског одобра и жигосан као неко ко „кочи ствар“ извређан и кажњен зато што није подлегао притисцима већине и што је говорио истину;
• да је након првог конкурса који је поништен од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, дана 30. јуна 2021. године расписан нови конкурс у листу „Послови“ на који се уредно пријавио за избор директора;
• да се на расписани конкурс за избор директора пријавио благовремено уз достављену сву потребну документацију;
• да је школа у току трајања конкурса изменила текст и услове конкурса али да о изменама није био обавештен;
• да је школа обуставила спровођење конкурса за избор директора, јер је бивши директор одустао од пријаве, и он остао као једини кандидат, што се њима не свиђа јер неки од њих нису навикли да на време долазе на посао, да у радно време буду на својим радним местима или да раде;
• да је од њега скривана информација да је у школи постављена вршитељка дужности директора;
• да се вршитељка дужности именује до избора директора по конкурсу и да захтева од Школског одобра да се поништи расписани конкурс за избор директора и тако спречи да он, као једини кандидат на кокурсу, буде именован за директора школе у МЈ;
• да је грађанин другог реда, да нема право да буде биран, да нема право на напредовање, на сопствено мишљење, право на заштиту, право на поштовање достојанства и личности, право на исте услове и равноправан третман.
  • У прилогу притужбе достављени су: 1) записник о спровођењу тајног изјашњавања ради давања мишљења о кандидатима за избор директора школе од 5. априла 2021. године; 2). записник са ванредне седнице Наставничког већа од 13. априла 2021. године; 3) записник са седнице Школског одбора од 13. априла 2021. године; 4) записник о ванредном инспекцијском надзору у ОШ „ Ц.Ц.“ из МЈ од 14. маја 2021. године; 5) позив на ванредну седницу Школског одбора од 21. јула 2021. године.
  • У допуни притужбе, подноситељ притужбе је, између осталог навео:
• да не поседује потписану изјаву било кога из школе где експлицитно пише да га неко мрзи због његовог личног својства, али да ту мржњу осећа већ деценију као и да може на посредан начин да учини вероватним да је то заиста тако;
• ако се ствар посматра на основу чињенице да болује од неизлечиве и смртоносне болести, што како наводи, дијабетес јесте, онда није једнак у односу на здраве запослене у тој школи, јер је једини који болује од такве болести у колективу;
• самим тим што је болестан не треба да буде третиран исто као они који су здрави јер дијабетес је специфична болест и сваки дијабетичар има посебне и специфичне потребе;
• да је у Републици Србији проглашена пандемија вируса Ковид-19 због чега је Влада прогласила ванредно стање и марта 2020. године донела Уредбу о организовању рада послодавца за време ванредног стања где члану 2. прописује да „за време ванредног стања послодавац дужан да омогући запосленима обављање послова ван просторија послодавца ( рад на даљину и рад од куће) на свим радним местима на којима је могуће организовати такав рад у складу са општим актом и уговором о раду;
• да му је у складу са Уредбом школа издала Решење за обављање послова ван просторија седишта послодавца;
• да 2. септембра 2021. године в.д. диреткора Б.Б. доноси решење о стављању ван снаге претходно донетог решења за обављање послова ван просторија седишта послодавца;
• да је овакво поступање очигледна дискриминација и пример нехуманог односа према болесном човеку јер је доношење таквог решења мотивисано злом намером;
• да се као изговор за поништавање решења за рад од куће Б.Б. позива на Стручно упутство за организацију и реализацију образовно-васпитног рада у основној школи у школској 2021/2022. години;
• да се поменутим Упутством предвиђају три модела реализована наставе, а који модел ће се применити одређује се на основу индикатора (стања на терену);
• да је јасно да је Б.Б. Решење о раду на даљину поништила из обести, бахатости, осветољубивости, огољене мржње и жеље да се зарази;
• да је било логично да Б.Б., на основу сазнања да има запосленог који болује од дијабетеса и има решење за „рад од куће“ то пријави надлежнима и затражи мишљење од локалног штаба за ванредне ситуације да ли да укине такво решење;
• да је дијабетес неизлечива болест и да ако се инфицира вирусом Ковид-19 његова смрт, готово сигурна, јер сваки дијабетичар има придружене болести;
• да постоји дискриминација јасно је и на основу распореда дежурстава и распореда часова на основу кога је распоређен да дежура двапута недељно;
• да неко ко нема пуну норму односно ради са непуним радним временом мора да буде процентуално оптерећен дежурством;
• да нови умишљај Б.Б. да га изложи могућности заражавања показује нови распоред часова по коме има осам „рупа“;
• у тренутку доношења решења којим се ставља ван снаге решење о раду од куће, Б.Б. истиче да се Зајечар налази у „зеленој зони“ док се у тренутку достављања допуне притужбе Зајечар налази у „црвеној зони“;
• када је добио Решење за рад на даљину, распоред је промењен и сасвим је било логично да се часови српског језика гурну „за крај дана“ јер би у супротном деца имала непотребне паузе да је остало онако како је било.
  • У прилогу допуне притужбе достављено је: 1) решење директоре ОШ „Ц.Ц.“ МЈ, за рад од куће за А.А., од 24. новембра 2020. године; 2) решење в.д. директора ОШ „Ц.Ц.“ којим се ставља ван снаге решење о раду од куће, од 1. септембра 2021. године; 3) Уредба о организовању рада послодавца за време ванредног стања 05 бр. 110-2517/2020 од 15. марта 2020. године; 4) Стручно упутство за организацију и реализацију образовно-васпитног рада у основној школи у школској 2021/2022. години; 5) Одлука Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 601-03-00033/1/2021-15 од 27. августа 2021. године; 6) Одлука Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 601-03-00033/4/2021-15 од 9. септембра 2021. године; 7) распоред часова од 1. септембра 2020. године и 18. јануара 2021. године; 8) распоред часова и дежурства од 1. септембра 2021. године; извештај лекара специјалисте бр. протокола 2243/2021 од 5. октобра 2021 године у којем се саветује рад од куће, као и податак да има сазнања да је у школи неколико колегиница заражено вирусом Ковид-19 ( наставнице руског, физике, хемије и математике).
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је од в.д. директора ОШ „Ц.Ц.“ из МЈ, Б.Б., затражио изјашњење о основаности навода притужбе.
  • У изјашњењу в.д. директора ОШ „Ц.Ц.“ Б.Б. између осталог, наведено је:
• да је за в.д. директора ОШ „Ц.Ц.“ МЈ постављена решењем бр. 119-01-00067/2021-07/756/1 од 15. јула 2021. године односно да за наводе у притужбу из периода пре њеног именовања не може да се изјашњава;
• да ће наводе подноситеља притужбе, А.А., да је дискриминисан од стране колектива и бившег директора испитати Тим за дискриминацију, насиље, злостављање и занемаривање;
• да је Уредба на коју се подноситељ притужбе позива престала да важи даном укидања ванредног стања, 6. маја 2020. године;
• да директор сходно члану 126. став 4. тачка 18. Закона о основама система образовања и васпитања[2] и чланом 63. Статута школе, одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених;
• да ће на основу донете Одлуке Тима за праћење и координисање примене превентих мера у раду школа, Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 601-03-00033/1/2021-15 од 27. августа 2021. године школску годину 2020/2021 започети са првим моделом организације образовно-васпитног рада;
• да је одлука донета на основу процене епидемиолошке ситуације коју је извршио Институт за јавно здравље Србије „Др. Милан Јовановић – Батут“ Београд, руководећи се индикаторима које су припремили територијално надлежни институти и заводи за јавно здравље;
• с обзиром да се школа налази у „зеленој зони“ која представља најнижи ризик од преношења вируса као и да школа има мали број ученика да свако одељење има своју учионицу и да се спроводе мере заштите здравља, стекли су се услови да се прекине рад ван просторија седишта послодавца ОШ „Ц.Ц.“ МЈ, запосленом А.А.;
• да се набројани модели из Стручног упутства односе на општину, град и школу а не појединца;
• да се у персоналном досијеу запосленог не налази ниједан доказ лекарског налаза, мишљења или потврде лекара на основу које је претходно решење донето;
• да се запослени није јавио на посао за почетак шкоске године, нити се одазивао на редовне седнице на које је уредно позиван;
• да у школи од 5. до 8. разреда има укупно 16 ученика: два ученика у 5. разреду, седам ученика у 6. разреду, два ученика у 7. разреду и шест ученика у 8. разреду који бораве у учионици од 54м² као и да имају више од 2м² одстојања, да су клупе су обележене бројевима и да се поштују се мере заштите, да запослени никада нису у исто време на паузи тако да и у наставничкој канцеларији никада нема више од двоје запослених да бораве;
• да је након жалбе запосленог на решење о стављању ван снаге Решење о раду од куће, тражила допуну односно да достави мишљење лекара специјалисте, што запослени није учинио, већ је поднео жалбу Школском одбору који је тражио допуну и мишљење лекара специјалисте, након чега је донео одлуку да се преиначи првостепено решење;
• да се у распореду о 40-часовној радној недељи види да запослени има један час дежурства, супротно тврдњама из притужбе као и да наставник математике и српског језика имају највећу норму у једној школи у складу са тим су и задужења;
• да је распоред донет и анализиран на седници Наставничког већа као и да се распоред уклапа са другим школама јер већина запослених ради у две или више школа;
• да је А.А. запослен са највећим процентом у школи и сходно томе има и одговарајуће радно време, да паузе морају постојати због одмора, доручка, сређивања педагошке документације;
• да наводи из притужбе да је на незаконит начин именована за в.д. диреткора, помињање њене приватности представља повреду угледа, части и достојанства од стране запосленог А.А.. Истакла је да наводи да је тај податак био скриван од њега нису тачни јер је запослени као члан Школског одбора био уредно позван на седницу где су сви чланови упознати са Решењем о именовању в.д. директора школе;
• да нису тачни наводи да запослени није имао увид целокупну документацију;
• да запослени остварује сва права само треба да испуњава своје обавезе у школи коју назива „мали мајмуновац“ а колеге „моронима“.

1.8.  У прилогу изјашњења достављено је: 1) Решење Министарства просвете, науке и технолошког разбоја бр. 119-01-00067/2021-07/756/1 од 15. јула 2021. године; 2) Решење ОШ „Ц.Ц.“ МЈ од 1. септембра 2021. године; 3) Стручно упутство за организацију и реализацију образовно-васпитног рада у основној школи у школској 2021/2022. години; 4) Одлуку Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 601-03-00033/1/2021-15 од 27. августа 2021. године; 5) Одлуку ОШ „Ц.Ц.“ МЈ од 13. октобра 2021. године; 6) Решење ОШ „Ц.Ц.“ МЈ од 21. октобра 2021. године; 7) распоред часова који важи од 1. септембра 2021. године; 8) решење ОШ „Ц.Ц.“ МЈ на име А.А. од 10. септембра 2021. године; 9) решење ОШ „Ц.Ц.“ МЈ на име Јелена Стојановић од 10. септембра 2021. године; 10) Обавештење ОШ „Ц.Ц.“ МЈ од 13. септембра 2021. године; 11) Потврда Завода за јавно здравље „Тимок“ 12) позив за наставничко веће од 20. августа 2021. године; 13) позив за седницу педагошког колегијума од 27. августа 2021. године; 14) позив за седницу школског одбора од 27. августа 2021. године; 15) мејл преписка од 28. октобра 2021. године; 16) фотографије објава са друштвених мрежа А.А..

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у решење в.д. директора ОШ „Ц.Ц.“ МЈ од 24. новембра 2020. године наведено је да ће А.А., наставник српског језика, послове из делокруга свог рада, утврђене уговором о раду, обављати ван просторија седишта послодавца ОШ „Ц.Ц.“ МЈ, почевши од 24. новембра 2020. године.
   • Увидом у Одлуку Тима за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа, Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 601-03-00033/1/2021-15 од 27. августа 2021. године утврђено је да у складу са одлукама и закључцима Кризног штаба за сузбијање заразне болести Covid-19 и стручним упутствима за организацију образовно-васпитног рада у основној и средњој школи за школску 2021/2022. годину донео одлуку да основне и средње школе у Републици Србији започну наставни рад у школској 2021/2022. години са првим моделом организације образовно-васпитног рада осим у јединицима локалне самоуправе у којима процењена епидемиолошка ситуација захтева организацију рада школа према другом и трећем моделу. Други модел организације образовно-васпитног рада примениће се од почетка школске 2021/2022. године у средњим школама на територији: Кладова, Петровца на Млави, Нове Вароши, Прибоја, Ужица, Ваљева, Деспотовца, Јагодине, Параћина, Свилајнца, Рековца, Ћуприје, Прешева, Новог Пазара и Бојника, док се са трећим моделом организације образовног рада у средњим школама почиње на територији општине Тутин.
   • Увидом у Решење в.д. директора ОШ „Ц.Ц.“ МЈ, број 368 од 1. септембра 2021. године, наведено је да се Решење о обављању послова ван просторија седишта послодавца ОШ „Ц.Ц.“ МЈ, број 34 од 18. јануара 2021. године, запосленом на радном месту наставник српског језика и књижености, А.А., ставља ван снаге. Даље је наведено да је Решење донето на основу Одлуке Тима за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа – Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 601-03-00033/1/2021-15 од 27. авугста 2021. године којим ће шкоска 2021/2022 у Републици Србији започети наставни рад са првим моделом организације образовно-васпитног рада. Одлука је донета на основу процене епдидемиолошке ситуације коју је извршио Институт за јавно здравље Србије „Др. Милан Јовановић-Батут“.
   • Увидом у Одлуку Тима за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа, Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 601-03-00033/4/2021-15 од 9. септембра 2021. године утврђено је да је на четвртом састанку одлучено да ће се са другим моделом организације образовно-васпитног рада почети од 13. септембра 2021. године у седмом и осмом разреду основних школа на територији одређених општина и градова, између осталог, и на територији града Зајечара.
   • Увидом у Стручно упутство за организацију и реализацију образовно-васпитног рада у основној школи у школској 2021/2022. године (у даљем наставку: Стручно упутство), број 610-00-00763/2021-07 од 13. августа 2021. године, ближе се уређује начин планирања, организована и остваривања образовно-васпитног рада основне школе. Образовно-васпитни рад у школској 2021-/2022. години организоваће се према моделима образовно-васпитног рада у зависности од актуелне епидемиолошке ситуације, као и актуелних препорука и мера надлежних институција, тела и органа, ради обезбеђивања заштите здравља и ученика и запослених, спречавања ширења инфекција и заразних болести, као и остваривања права ученика на образовање. Одлука о моделу организације наставе доноси се на основу сагледавања карактеристика и ширења епидемије и обухвата вакцинацијом, према процени територијално надлежног института/завода за јавно здравље, на нивоу града/општина и могућности школе да примени прописане превентивне мере, према процени руководства школа у сарадњи са надлежном школском управом.
   • Увидом у распоред часова од 1. септембра 2020. године утврђено је да су наставу на даљину обављали: наставница музичког Маја Миленковић; наставница биолобије Јасмина Минић, наставник физичког Јовица Милосављевић, наставница веронауке Александра Динчић и наставница грађанског Оливера Жикић. Даље, увидом у распоред часова од 18. јануара 2021. године утврђено је да су наставу на даљину обављали наставник српског језика А.А., наставника музичког Маја Миленковић, наставник физичког Јовица Милосављевић, наставница веронауке Александра Данчић, наставница грађанског Оливера Жикић. Увидом у распоред часова од 1. септембра 2021. године утврђено је да нико од наставника и наставница не обавља наставу на даљину.
   • Увидом у Решење Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 119-01-00067/2021-07/756/1 од 15. јула 2021. године утврђено је да се за вршиоца дужности директора ОШ „Ц.Ц.“ у МЈ именује Б.Б.
   • Увидом у потврду Завода за јавно здравље „Тимок“ утврђено је да је 6. септембра 2021. године изврђена дезинсекција, дезифенцкија и дератизација у ОШ „Ц.Ц.“ у МЈ.
   • Увидом у Одлуку ОШ „ Ц.Ц.“ МЈ од 13. октобра 2021. године наведено је да се усваја жалба А.А. на Решење в.д. директора бр. 368 од 1. септембра 2021. године и упућује в.д. директору да донесе ново решење у коме ће утврдити начин рада на даљину.
   • Увидом у Решење бр. 504 од 21. октобра 2021. године наведено је да се А.А. одобрава обављање послова ван просторија седишта послодавца ОШ „Ц.Ц.“, запослени ће послове – рад од куће почети са обављањем по закључењу боловања а најкасније до краја првог полугођа, након чега ће решење поново бит разматрано.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 7. овог закона прописано је да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Даље, одредбом члана 16. став 1. забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавања једнаких могућности за заснивање радног односа или уживања под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице која тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду (став 2.) Чланом 27. став 1. овог закона, забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица. Ставом 2. истог члана прописано је да дискриминација нарочито постоји ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга, поставе посебни услови за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи.
• Закон о раду[5] у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Чланом 15. став 1. тачка 2. прописано је да је запослени дужан да поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа, као и да обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на обављање послова утврђених уговором о раду. Такође, одредбом члана 17. овог закона прописано је да су послодавац и запослени дужни да се придржавају права и обавеза утврђених законом, општим актом и уговором о раду.
• Одредбом члана 81. став 2. Закона о раду^[6] прописано је да запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Б.Б., в.д. диреткора ОШ „Ц.Ц.“ МЈ дискриминисала А.А. на основу здравственог стања, као личног својства.
• Повереник прво констатује да су у поступку разматране само оне чињенице које су релевантне за испитивање повреде прописа о забрани дискриминације, док евентуално друге повреде права које су у надлежности других органа нису биле предмет поступка.
• Повереник такође констатује да подносилац притужбе сматра да га је в.д. директора ОШ „Ц.Ц.“, Б.Б. дискриминисала доношењем решења којим ставља ван снаге решење о раду ван просторија седишта послодавца, а да приликом доношења наведеног решења није узела у обзир да има дијабетес.
• Међу странама је неспорно да је А.А. запослен као наставник српског језика и књижевности у ОШ „Ц.Ц.“ МЈ. Даље је неспорно да је в.д. диреткор ОШ „Ц.Ц.“ Б.Б., 1. септембра 2021. године донела решење бр. 368 којим се ставља ван снаге Решење бр. 34 од 18. јануара 2021. године на основу кога се А.А. упућује на рад од куће, односно на рад ван просторија седишта послодавца.
• Да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање Б.Б., в.д. диреткора ОШ „Ц.Ц.“ МЈ било дискриминаторно, важна је примена одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације којом је прописано да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. До посредне дискриминације може доћи не само када се лица која се налазе у истој или сличној ситуацији, без објективног и разумног оправдања, третирају различито, на основу њиховог личног својства, већ и онда када се лица која се налазе у битно различитим ситуацијама не третирају различито, изузев ако за то постоји објективно и разумно оправдање.
• Увидом у доказе неспорно је да је решење којим је подносиоцу притужбе омогућен рад на даљину, односно ван просторија седишта послодавца донето у складу са Уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања где је члану 2. прописано да је „за време ванредног стања послодавац дужан да омогући запосленима обављање послова ван просторија послодавца (рад на даљину и рад од куће) на свим радним местима на којима је могуће организовати такав рад у складу са општим актом и уговором о раду.
• Наиме, Влада Републике Србије је у циљу сузбијања ширења КОВИД-19 вируса донела Одлука о проглашењу ванредног стања[7] марта 2020. године на територији Републике Србије. Уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања, 05 бр. 110-2517/2020 од 15. марта 2020. године, на коју се подносилац притужбе позива, престала је да важи даном укидања ванредног стања, 6. маја 2020. године.
• Даљим увидом у доказе, Повереник констатује да је Б.Б. као вршитељка дужности директора именована на функцију Решењем Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 119-01-00067/2021-07/756/1, 15. јула 2021. године. Из изведених доказа произлази да у тренутку доношења решења о раду ван просторија послодавца Б.Б. није обављала функцију директора.
• Даљим увидом у доказе неспорно је да нико од наставника и наставница није обављао наставу на даљину. С тим у вези, Повереник је разматрао наводе из изјашњења в.д. директора. Б.Б. је у свом изјашњењу навела да није имала сазнања да подносилац притужбе има одређене здравствене проблеме који би могли бити од утицаја приликом одлучивања о начину организовања наставе јер у досијеу запосленог нису постојали докази који би указивали на одређене здравствене тегобе, већ се приликом доношења решења руководила обавезујућим актима. Из изведених доказа произлази да је у тренутку доношења решења на снази била Одлука Тима Министарства просвете, науке и технолошког развоја за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школе од 27. августа 2021. године којом је прописано организовање наставе по првом моделу, односно у школи и акт Процена епидемиолошке ситуације коју је извршио Институт за зјавно здравље Србије „Др. Милан Јовановић Батут“, а у којој је наведено да се школа налази у „зеленој зони“. Даљим увидом у доказе Повереник је утврдио да је подносилац притужбе поднео жалбу Школском одбору бр. 438 од 20. септембра 2021. године уз коју је као доказ доставио извештај лекара специјалите бр. 2243/2021 од 5. октобра 2021. године где му је констатована дијагноза E109 diabetes mellitus ab insulino dependens sine complicationibus односно да је хронични болесник –дијабетичар као и да је дијабетес један од фактора који доприноси лошем исходу вируса Ковид-19 због чега се препоручује рад од куће. С тим у вези Повереник је прихватио наводе из изјашњења Б.Б. да приликом доношења решења јој није био достављен налаз лекара који би био од утицаја на другачију организацију наставе у школи. Наиме у другостепеном решењу је наведено да је доказ о здравственом стању приложен уз жалбу подносиоца притужбе. Наиме, имајући у виду приложени лекарски налаз чланови школског одбора усвојили су жалбу А.А. и донели одлуку бр. 484-1 од 13. октобра 2021. године којом су упутили в.д. директору школе да донесе ново решење у коме ће утврдити начин рада на даљину. Даљом анализом доказа утврђено је да в.д диреткор ОШ „Ц.Ц.“ Б.Б. донела Решење бр. 504 од 21. октобра 2021. године којим се одобрава обављање послова ван просторија седишта послодавца, на лични захтев и уз препоруке лекара специјалисте. У образложењу решења је наведено да ће ученицима и запосленима у образовно васпитним установама који су у већем ризику од тешког облика Ковид-19 инфекције, као и особама које су у блиском контакту са овим посебно осетљивим категоријама, препоручује вакцинација против Ковид-19 инфекције и у зависности од актуелне епидемиолошке ситуације треба омогућити учење/рад на даљину уз достављено мишљење лекара специјалисте одговарајуће гране медицине. Имајући у виду изведене доказе, Повереник је прихватио изјашњење в.д. директорке да у тренутку доношења решења није имала сазнања, односно налазе лекара који би указивали да је здравствено стање подносиоца притужбе такво да је потребно запосленом омогућити рад ван просторија седишта послодавца. Наиме, лекарски налаз који би указивао на одређено здравствено стање се није налазио у досијеу запосленог, нити их је подносилац притужбе приложио, већ су достављени тек уз жалбу на решење Школском одбору. По сазнању, односно достављеном доказу о здравственом стању подносиоца притужбе в.д. директора Б.Б. донела је ново решење којим је подносиоцу притужбе одобрила рад ван просторија седишта послодавца.
• Што се тиче навода подносиоца притужбе који се односе на распоред дежурстава, Повереник констатује да је распоред дежурстава вршен у периоду који је обухваћен одлучивањем о организацији рада и претходно датим образложењем. Поред тога Повереник констатује да да је чланом 160. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања[8] прописано да структуру и распоред обавеза наставника, васпитача и стручног сарадника у оквиру радне недеље утврђује установа годишњим планом рада. Правилник о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, стручних сараданика и васпитача у основној школи[9] чланом 7. прописује да се послови наставника у 40-часовној радној недељи распоређују у складу са законом, годишњим програмом рада школе, и обухватају: 1. вођење школске евиденције и издавање јавних исправа, 2. рад у стручним органима школе, 3. руковођење стручним активом, лабораторијом, кабинетом или школском радионицом, 4. стручно усавршавање, 5. менторски рад, 6. рад са родитељима, 7. дежуство у школи, 8. ангажовање у реализацији спортских, рекреативних и културних активности ученика, 9. друге послове утврђене годишњим програмом рада школе. Такође, увидом у изјашњење и достављене доказе в.д. директора ОШ „Ц.Ц.“ утврђено је да запослени добијају сате дежурства у складу са нормом часова, односно наставник који има већу норму часова сагласно томе има и веће оптерећење.
• Свеобухватном анализом притужбе, изјашњења и достављених доказа може се констатовати да А.А. није на прописан начин упознао послодавца са својим здравственим стањем пре доношења решења бр. 368 од 1. септембра 2021. године и организовања рада у школи. Из наведеног произилази да решење којим се ставља ван снаге решење о раду ван просторија седишта послодавца је донето на основу чињеница и доказа којима је у том тренутку располагала вршитељка дужности директора и није узроковано здравственим стањем подносиоца притужбе већ актима Министарства просвете, науке и технолошког развоја за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школе којим је прописано организовање наставе по првом моделу, односно у школи и Процене епидемиолошке ситуације Института за јавно здравље Србије „Др. Милан Јовановић Батут“, а у којем је наведено да се школа налази у „зеленој зони“.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби А.А. против Б.Б., в.д. директора ОШ „Ц.Ц.“ МЈ, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19 и 6/20

[3] члан 1. став 2.

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06, члан 21

[5] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 и 95/18

[6] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

[7] „Службени гласник Републике Србије“, бр. 29/20

[8] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон и 6/20

[9] „Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 2/92 и 2/00

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

631-21 притужба АА против ББ вршитељке дужности директора ОШ „ Ц.Ц.“ МЈ због дискриминације на основу здравственог стања