бр. 07-00-614/2019-02  датум: 18. 2. 2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. А. из В. против Б. Б, директорке ОШ у В. У притужби је наведено да га је директорка из матичне школе преместила у издвојено одељење у Д. и да приликом његовог премештаја није имала у виду да има сина са аутизмом од којег га премештањем удаљава. У изјашњењу директорке је наведно да је због недовољно уписаних ђака у првом разреду дошло до смањења одељења у матичној школи; да је једини и основни критеријум у распоређивању у друго место рада А. А. био интерес добре организације и функционисања школе и најбољи интерес ученика у руралној средини који такође заслужују квалитетно образовање; да Закон о основама система образовања и васпитања не предвиђа критеријуме за премештај са једног на друго место рада, већ директор у складу са чланом 126. став 1. обезбеђује успешно обављање рада установе, као и да је са А. А. 13. новембра 2019. године постигла заједнички договор да школске 2019/2020. године ради у издвојеном одељењу школе у Д, а да наредне школске године (2020/2021.) буде премештен у седиште матичне школе ОШ у В. У току поступка је утврђено да А. А. живи у В. са супругом која као учитељица ради ван В., да њихов син има развојне потешкоће и да премештај на друго место рада ставља А. А. у неповољнији положај у односу на друге запослене, због здравственог стања члана своје породице. Даље је утврђено да Б. Б, директорка ОШ у В, није доставила доказе који указују да је премештај А. А. на друго место рада сразмеран и нужан, односно да се циљ (премештај нераспоређеног наставника разредне наставе и квалитетно организована настава у Д.) није могао остварити и на други начин. Због свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је премештајем А. А. на друго место рада Б. Б., директорка ОШ у В. прекршила одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације, члана 18. Закона о раду и члана 110. Закона о основама система образовања и васпитања. С обзиром да је у току поступка утврђено да су директорка и А. А. постигли споразум да он наредне школске године буде распоређен у седиште матичне школе ОШ у В, Повереник је дао препоруку Б. Б, директорки школе, да предузме све мере и активности из своје надлежности ради закључења анекса уговора о раду којим ће запослени А. А. најкасније у школској 2020/2021. години, из издвојеног одељења школе у Д. бити премештен на рад у седиште матичне ОШ у В, као и да убудуће у вршењу послова из своје надлежности не крши антидискиминационе прописе. 

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратио се 17. октобра 2019. године притужбом и 6, 13, 18. и 22. новембра 2019. године допунама притужбе, А. А. из В. против Б. Б, директорке ОШ у В.
   • А. А. је у притужби, између осталог, навео:

• да је учитељ у ОШ у В. и да га је директорка Б. Б. из матичне школе преместила у издвојено одељење у Д. због гашења одељења у првом разреду школске 2019/2020. године;
• да је од 20 учитеља „на ранг листи“ на трећем месту;
• да му је директорка усмено саопштила да је разлог његовог премештања „да је она тако одлучила“, док је у писаном допису навела да „ученици у издвојеном одељењу у Д. заслужују најбоље учитеље и квалитетно образовање“, као и да је то био основни и једини критеријум у одабиру учитеља за прераспоређивање на радно место наставника разредне наставе у Д.;
• да приликом његовог премештаја, директорка уопште није имала у виду да има сина са аутизмом од којег га премештањем удаљава;
• да је премештен у Д. јер је колегиница која је тамо радила, М.М, проглашена технолошким вишком, а затим је из Д. пребачена у матичну ОШ у В. и сада, са уговором на неодређено, ради на месту учитељице која је тренутно директорка друге школе. Ово радно место му није понуђено, иако је у моменту гашења одељења првог разреда матичне школе, у њој био већ 24 године.
  • У прилогу притужбе достављени су: 1) захтев А. А. од 22. августа 2019. године заведен код ОШ у В. под бројем …; 2) понуда за закључење Анекса уговора број … од 22. августа 2019. године; 3) Анекс уговора I број … од 22. августа 2019. године; 4) молба А. А. просветном инспектору од 23. августа 2019. године; 5) молба А. А. директорки школе од 23. августа 2019. године заведена код ОШ у В. под бројем …; 6) молба А. А. Школском одбору од 23. августа 2019. године заведена код ОШ у В. под бројем …; 7) коначна ранг листа запослених ОШ у В. број 505-1 од 28. јуна 2019. године; 8) отпусна листа са екпертизом Института за ментално здравље Београд, Клиника за децу и омладину; 9) обавештење Одељења за инспекцијске послове, Просветна инспекција бр. … од 4. септембра 2019. године; 10) одлука Школског одбора ОШ у В. број … од 11. септембра 2019. године; 11) одговор директорке Б. Б. број … од 13. септембра 2019. године; 12) извештај Дома здравља Врање, диспанзер за ментално здравље од 16. септембра 2019. године; 13) молба А. А. директорки школе од 30. септембра 2019. године заведена код ОШ у В. под бројем 740; 14) специјалистички извештај Специјалистичке неуропсихијатријске ординације „Аура“ у Врању број … од 27. септембра 2019. године; 14) допуна молбе А. А. просветном инспектору од 11. октобра 2019. године.
  • У допуни притужбе од 13. новембра 2019. године, између осталог је наведено:
• да је општински просветни инспектор приликом допунског инспекцијског надзора ОШ у В. наложио да директорка, у року од 15 дана, изврши наложену меру – преиспита понуду и Анекс уговора о раду од 22. августа 2019. године;
• да је, у међувремену, обавио телефонски разговор са Миланом Пашићем, помоћником министра просвете који је предложио да А. А. до краја ове школске године ради у Д, где га је директорка преместила, а да на почетку школске 2020/2021. године буде враћен у матичну школу у В;
• да је пристао на овакав договор, иако то значи да његов син неће моћи редовно да похађа наставу због неуклапања смена, с обзиром да му је и супруга учитељица која до свог радног места путује 15 км;
• да је помоћнику министра нагласио да прихвата предлог, али само ако директорка у новом уговору гарантује, да јасно прецизира, да ће на почетку школске 2020/2021. године бити враћен на рад у матичну школу као учитељ. Помоћник министра га је накнадно обавестио да је разговарао са директорком и да су постигли договор.
• да му је просветни инспектор доставио одлуку директорке од 6. новембра 2019. године у којем је, између осталог, наведено: „уколико се стекну услови у школској 2020/2021. години или касније, А. А. ће из издвојеног одељења школе у Д. бити премештен на рад у седиште матичне ОШ у В.;
• да директорка нема објашњење нити јасан критеријум на основу кога га је преместила у Д.;
• да брани основно право свог детета да се школује и да супруга и он појачано брину о њему и негују га, што је препорука и лекара специјалиста;
  • У прилогу допуне притужбе достављени су: 1) одлука ОШ у В. број … од 6. новембра 2019. године; 2) оцена првостепене лекарске комисије РФЗО о привременој спречености за рад А. А.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је од директорке ОШ у В. затражено да се изјасни о наводима притужбе. Повереник је затражио да се директорка Б. Б. посебно изјасни из којих разлога је А. А. распоређен у истурено одељење у Д., из којих разлога остале три наставнице разредне наставе које су са А. А. у школској 2018/2019. години испратиле генерацију ученика и треба да преузму нову генерацију првих разреда нису распоређене у истурено одељење, којим критеријумима се руководила приликом избора запосленог који ће бити распоређен у истурено одељење, као и да ли је приликом распоређивања узимала у обзир породичну ситуацију А. А. (чињеницу да у породици има малолетно дете са сметњама у развоју и да његова супруга не ради у месту становања, односно месту где њихово дете похађа школу).
  • У изјашњењу директорке ОШ у В., Б. Б., између осталог, наведено је:
• да је због недовољно уписаних ђака у првом разреду дошло до смањења одељења у матичној школи;
• да је М. М, наставница разредне наставе у истуреном одељењу у Д., проглашена технолошким вишком;
• да су четири наставника разредне наставе извели четврти разред у школској 2018/2019. години. С обзиром да је у првом разреду наредне школске године формирано три одељења, један од наставника разредне наставе требао је бити премештен на друго место рада, односно у издвојено одељење у Д.;
• једини и основни критеријум у распоређивању у друго место рада наставника разредне наставе А. А. јесте интерес добре организације и функционисања школе и најбољи интерес ученика у руралној средини који такође заслужују квалитетно образовање;
• да је чланом 126. Закона о основама система образовања и васпитања прописано да је директор школе одговоран за законитост рада и успешно обављање делатности установе, као и да директор одлучује о правима и обавезама и одговорностима, у складу са овим и другим законом;
• да је, дајући понуду запосленом за закључење Анекса уговора поступила у складу са законским одредбама, а поготово што се тиче законитости и успешног обављања делатности установе. У питању је стварна потреба школе за обављање образовно-васпитног процеса у издвојеном одељењу школе, као и да је у свему поступљену у складу са одредбама члана 173. Закона о раду којим се прописују услови за премештај у друго место рада;
• да сматра да у конкретном случају нема повреде одредби чланова Закона о раду који се тичу дискриминације;
• да неприхватањем новог места рада А. А., изазива реакцију родитеља ученика из Д. и „чини се да ови ученици и њихови родитељи због тога осећају повређеним и дискриминисаним“;
• да Закон о основама система образовања и васпитања не предвиђа критеријуме за премештај са једног на друго место рада, већ директор у складу са чланом 126. став 1. обезбеђује успешно обављање рада установе;
• да је издвојено одељење од централне школе удаљено само четири километара и да су путеви проходни;
• да А. А. никада није тражио олакшице у свом раду због свог детета, „увек је био у прилици да оде на семинаре, реализује рекреативну наставу са ученицима више од пет дана ван града“, као и да је боравио као супервизор у интеркултуралној посети у Дечјем селу у Трогену, Швајцарска „чак 17 дана“;
• да узимајући све у обзир, сматра да није угрозила права запосленог и права његове породице;
• да је „своје мишљење о томе да ли је у случају премештања учитеља А. А. на друго место рада дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза изјаснила се стручна јавност која се бави правима детета“;
• да је са А. А. 13. новембра 2019. године постигла заједнички договор да школске 2019/2020. године ради у издвојеном одељењу школе у Д, а наредне школске године (2020/2021.) биће премештен у седиште матичне школе ОШ у В.
  • У прилогу изјашњења достављен је допис директора Ужичког центра за права детета, који је упућен Радоману Илићу, новинару портала ИнфоВрањске од 3. октобра 2019. године.
  • У допуни притужбе А. А. од 18. новембра 2019. године, између осталог, наведено је:
• да је 13. новембра 2019. године отпочео са штрајком глађу у ОШ у В. и да га је истог дана позвао помоћник министра просвете Милан Пашић са којим је разговараи о решењу настале ситуације. Даље наводи да га је након тог позвала директорка на разговор и дала му нову одлуку са датумом од 13. новембра 2019. године у којој пише: „Запоселни А. А. ће у наредној школској 2020/2021. години из издвојеног одељења школе у Д. бити премештен на рад у седиште матичне ОШ у В. Овом одлуком се замењује претходно донета Одлука од 6. новембра 2019. године.“ Штрајк глађу је прекинуо чим је добио нову одлуку.
• да је и у новој одлуци остала реченица на коју је указао директорки и секретару школе: „Неприхватање новог места рада од стране А. А. изазива реакцију родитеља ученика у Д. и чини да се ови ученици и њихови родитељи због тога осећају повређеним и дискриминисаним“.
• да је био на боловању због стреса, а не због неприхватања новог места рада, и да сматра да „злонамеран и произвољан“ директоркин опис ситуације ствара тензије и нездраву атмосферу, због чега стрепи како ће га, после ширења оваквих прича, дочекати родитељи и деца у Д. када после боловања 19. новембра 2019. године оде да се са њима по први пут сретне и види;
• да ће поводом одласка у школу његовог сина морати да се сналазе до краја школске године и да ће детету рутина бити поремећена. Наиме, једну смену уопште неће моћи да иде у школу, јер када су А.А, супруга и дете преподне у смени, неће моћи да га воде у школу и да раније иду по њега, а послеподне ће морати да иде у неку међусмену од 12 часова, па неће бити са друговима из одељења и генерације. Директорки је указивао да ће доћи до ових промена у школовању његовог сина, али да она није имала разумевање за осетљивост ситуације.
• да због свих наведених околности до којих је дошло јер је директорка Б. Б. на почетку школске године одлучила да баш њега пошаље у издвојено одељење у Д. и тиме директно и свесно угрозила редовно школовање његовог детета, али и достојанствено функционисање његове породице, жели да настави поступак по притужби.
  • А. А. допунио је притужбу и 22. новембра 2019. године достављањем Обавештења Инспектората за рад, Одсек инспекције рада у Врању за Пчињски управни округ број: 389-117-162/2019-02 од 12. новембра 2019. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у Понуду за закључење Анекса уговора број … од 22. августа 2019. године, утврђено је да је у понуди као разлог понуде, наведено следеђе: А. А. је у ОШ у В. у радном односу на неодређено време на радном месту наставник разредне наставе; због мањег броја уписаних ученика у првом разреду у школској 2019/2020. години дошло је до смањења укупног броја одељења у првом циклусу образовања; након спроведеног поступка ради утврђивања наставника разредне наставе за чијим радом ће престати потреба у школској 2019/2020. години, утврђено је да је престала потреба за радом наставнице разредне наставе М. М. Даље је наведено да ће у седишту школе у В. (матична школа) бити формирана три одељења првог разреда због мањег броја уписаних ученика у првом разреду. С обзиром да у школској 2018/2019. години у четвртом разреду први циклус образовања завршавају четири одељења, ови наставници разредне наставе треба да преузму одељења првог разреда у првом циклусу. С обзиром да је број одељења у првом разреду мањи од броја наставника из четвртог разреда, један од наставника не може бити распоређен у школској 2019/2020. години као наставник будућег првог разреда. Даље је наведено да из тих разлога А. А. директорка даје понуду за промену места рада, којом би од школске 2019/2020. године послове наставника разредне наставе обављао у издвојеном одељењу у Д., уместо М. М. Још је наведено да постоји организован редован превоз на релацији Врање-Нерадовац и назад, као и да је обезбеђена наканда трошкова превоза у висини месечне карте у јавном саобраћају.
• Увидом у Анекс I Уговора о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности дел. бр. … од 3. децембра 2010. године, заведног под бројем … од 22. августа 2019. године, утврђено је да се запослени А. А. премешта на рад у издвојено одељење школе у Д. Анекс уговора је потписан 22. августа 2019. године.
• Увидом у захтев А. А. од 22. августа 2019. године, заведене код ОШ у В, под бројем …, утврђено је да се А. А. обратио директорки Б. Б. са захтевом да му се да писмено образложење из којих разлога је он премешта у Д., без обзира на ранг листу и породичну ситуацију. Такође је наведено да је директорка упозната са његовом породичном ситуацијом – да његово млађе дете, Л. Д. има аутизам, да ће му на овај начин бити онемогућено похађање наставе; да би и А. А. и његова супруга, која је учитељица у Кршевици, путовали и не би били у могућности да ускладе смене, тј. своје радно време са дететовим одвођењем, довођењем и боравком у школи.
• Увидом у Одлуку ОШ у В. број … од 13. новембра 2019. године, утврђено је да је директорка ОШ у В, поступајући по наложеној мери допунског инспекцијског надзора просветне инспекције донела одлуку да ће запослени А. А. у наредној школској 2020/2021. године, из издвојеног одељења школе у Д. бити премештен на рад у седиште матичне ОШ у В. У образложењу одлуке, између осталог, наведено је да је записником просветне инспекције о допунском инспекцијском надзору број 614-58/2019-13-8 од 15. октобра 2019. године наложена мера: „да директор ОШ у В. преиспита Понуду бр. … од 22. августа 2019. године и Анекс уговора о раду бр. … од 22. августа 2019. године и донету Одлуку бр. 709 од 19. септембра 2019. године, у складу са законом“. Даље је наведено да је једини и основни критеријум у распоређивању у друго место рада наставника разредне наставе А. А. јесте у интересу добре организације и функционисања школе и у најбољем интересу ученика у руралној средини који такође заслужују квалитетно образовање. Даље је утврђено да је у образложењу наведено да „неприхватање новог места рада од стране А. А., изазива реакцију родитеља ученика из Д. и чини да се ови ученици и њихови родитељи због тога осећају повређеним и дискриминисаним“, као и да директорка сматра да у конкретном случају нема повреде одредби чланова Закона о раду који се тичу дискриминације, односно да према запоселном А. А. није учињена дискриминација.
• Увидом у специјалистички извештај Специјалистичке неуропсихијатријске ординације „Аура“ Врање број … од 27. септембра 2019. године, утврђеноје да дечак Л. Д. има первазивни развојни поремећај из спектра аутизма, као и да је, између осталог, у извештају наведено да је дечаку потребан значајно појачан надзор и трајна туђа нега прве категорије, обавезно перманентно присуство оба родитеља због раптуса и могућности повређивања.
• Увидом у Обавештење Инспектората за рад, Одсек инспекције рада у Врању за Пчињски управни округ број: … од 12. новембра 2019. године, утврђено је да је, између осталог, у обавештењу наведено да је инспекција рада утврдила чињенично стање у вези анексираног уговора о раду и оценила да је послодавац запосленом извршио анексирање уговора о раду сагласно чл. 171 став 1. тачка 2 и 172. став 1. Закона о раду.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 7. је прописано да посредна дискриминација постоји ако се лице или група, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Чланом 16. став 1. забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.
• Одредбама члана 18. Закона о раду[5] забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Посредна дискриминација, у смислу овог закона, постоји када одређена наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса ставља или би ставила у неповољнији положај у односу на друга лица – лице које тражи запослење, као и запосленог, због одређеног својства, статуса, опредељења или уверења из члана 18. овог закона (члан 19. став 2.). Одредбама члан 20. овог закона прописано је да је дискриминација из члана 18. овог закона забрањена у односу на: 1) услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла; 2) услове рада и сва права из радног односа; 3) образовање, оспособљавање и усавршавање; 4) напредовање на послу; 5) отказ уговора о раду.
• Одредбом члана 110. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања[6] у установи је забрањена дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Одредбама члана став 1. овог закона прописано је да је директор одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности установе, док је одредбом става 4. тачка 18) овог члана прописано да директор одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запоселеног, у складу са овим и другим законом. Одредбом тачке 20) овог става прописано је да директор обезбеђује услове за остваривање права, обавеза и одговорности запоселних, у складу са овим и другим законом.

Анализа навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Б. Б., директорка ОШ у В., понудом анекса уговора и премештањем на друго место рада, ставила А. А. у неповољнији положај због његовог личног својства, односно личног својства члана породице. Задатак Повереника је да утврди да ли премештај на друго место рада применом одредби Закона о раду о анексирању уговора о раду и премештају на друго место рада (чл. 171-173.) без сагледавања специфичне породичне ситуације запоселног, несразмерно неповољно погађа А. А. у односу на друге запослене у школи. Уколико се утврди постојање неповољног ефекта, поребно је испитати да ли постоји законит циљ који се остварује премештајем А. А. на друго место рада, а потом да ли су последице изазване премештањем сразмерне и нужне. Постојање законитог циља, као и сразмерност и нужност предузете мере за остваривање законитог циља доказује лице против којег је поднета притужба, у конкретном случају директорка ОШ у В., у складу са одредбом члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације која прописује правило о терету доказивања. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета.
• Међу странама је неспорно да А. А. живи са продицом у В. и да је премештен на друго место рада, у истурено одељење школе у Д. Даље је неспорно да А. А. има сина са развојним потешкоћама, као и да је супруга А. А. учитељица чије је место рада у Кршевици, 15 км од В.. Увидом у прилоге достављене уз притужбу, утврђено је да се А. А. неколико пута обраћао директорки Б. Б. са молбом да објасни, односно преиспита одлуку о његовом премештају у друго место рада указујући на своју породичну ситуацију. А. А. се поводом ове одлуке обратио и Школском одбору и градској просветној инспекцији, која је обавестила инспекторат за рад. Даље је увидом у допис А. А. од 18. новембра 2019. године … директору ОШ …у В, утврђено да је А. А. обавестио директора школе да ће његов син Л. Д. морати да промени рутину доласка у школу због немогућности да га родитељи доводе по досадашњем распореду. Наиме, с обзиром на развојне потешкоће дечаку је потребна подршка приликом одласка и повратка из школе, такође постоји и потреба да родитеља преузму дете раније из школе у ситуацијама када се узнемири. Из свега наведеног, може се констатовати да премештај на друго место рада А. А. ставља у неповољнији положај у односу на друге запослене, због здравственог стања члана своје породице.
• Повереник је даље анализирао наводе директорке Б. Б. да је, дајући понуду запосленом за закључење Анекса уговора поступила у складу са одредбама Закона о раду, да постоји стварна потреба школе за обављањем образовно-васпитног процеса у издвојеном одељењу школе, као и да је једини и основни критеријум у распоређивању интерес добре организације и функционисање школе и најбољи интерес ученика у руралној средини који такође заслужују квалитетно образовање. Повереник истиче да је неспорно законско овлашћење директора школе да, у складу са одредбама члана 126. Закона о основама система образовања и васпитања, одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених, као и да је директор школе одговоран за законитост рада и успешно обављање делатности установе. У складу са тим, Повереник констатује да је распоређивање запосленог на друго место рада у складу са законским овлашћењима директорке школе, односно да је, у конкретном случају распоређивање другог запосленог у истурено одељење у Д. уместо наставнице разредне наставе за чијим радом је престала потреба, оправдан и законит циљ.
• Након што је утврђено да за А. А. постоје неповољни ефекти и да постоји законити циљ који се остварује, потребно је утврдити да ли су средстава за постизање циља сразмерна и нужна. Средство ће бити сразмерно када је уско повезано са остварењем циља, које се не може постићи мањим задирањем у право А. А. Другим речима, средство неће нити сразмерно ако је циљ могао бити остварен и без употребе тог средства, или употребом неког другог средства које би имало мање штетне последице у односу на последице изазаване употребљеним средством[7].
• Ради остваривања процеса наставе у истуреном одељењу у Д. неопходно је да се одреди наставник разредне наставе који ће мењати наставницу за чијом је радом престала потреба. Такође, и с обзиром на смањен број одељења првог разреда у школској 2019/2020. години у матичној школи у В. један наставник разредне наставе је остао нераспоређен. Предмет анализе јесте да ли је премештај А. А. нужан или је на рад у истурено одељење могао бити распоређен неки други наставник/ца разредне наставе из матичне школе. Директорка Б. Б. у свом изјашњењу није навела који критеријуми су коришћени приликом доношења одлуке о премештају, као и из којих разлога је баш А. А. распоређен. На питање Повереника о критеријумима којима се руководила, директорка је навела да Закон о основама система образовња и васпитања не предвиђа критеријуме за премештај са једног места на друго место рада. Тачни су наводи да законом нису прописани критеријуми којим ће се директор образовне установе руководити у ситуацији када треба изабрати између више запоселних кога ће преместити на друго место рада. Повереник указује да је одредбама члана 126. став 4. тачка 18) Закона о основама система образовања и васпитања прописано да директор одлучује о правима, обавезама и одговорностима запоселних „у складу са овим и другим законом“. У том смислу, директор је обавезан да поштује све прописе правног система Републике Србије, укључујући Закон о основама система образовања и васпитања и друге законе, као Закон о раду и Закон о забрани дискриминације. Из тих разлога, директорка је обавезна да приликом предузимања мера и активности из своје надлежности поштује и антидискриминационе прописе и одредбе.
• Даље, директорка није објаснила ни из којих разлога се одлучила да од четири наставника разредне наставе који су у претходној години извели четврти разред, баш А. А. премести у истурено одељење. Директорка није доставила доказе који би поткрепили наводе изјашњења да је баш премештај А. А. неопходан да би се остварио интерес добре организације и функционисања школе, нити да је премештај А. А. у најбољем интересу ученика у руралној средини и да се искључиво премештајем А. А. остварује право ученика у истуреном одељењу на квалитетно образовање.
• Повереник за заштиту равноправности је захтевом за изјашњење о наводима притужбе од директорке Б. Б. затражио да се изјасни да ли је приликом одлучивања о премештању на друго место рада, узела у обзир специфичне породичне околности А. А. с обзиром на развојне потешкоће његовог детета. Директорка у изјашњењу није прецизирала да ли је имала у виду специфичне породичне околности А. А., међутим навела је да А. А. никада није тражио олакшице у свом раду због свог детета, као и да је „увек био у прилици“ да путује на семинаре и одсуствује ван града. С обзиром на то, Повереник констатује да директорка није разматрала дејство одлуке о распоређивању А. А. на друго место рада на његову породичну ситуацију и указује да се у конкретном случају, одсуство ван куће на неколико дана не може упоређивати са свакодневним радним обавезама ван места боравка породице. Наиме, обављање свих породичних обавеза се другачије организује за пар дана него за дужи временски период.
• Приликом анализе да ли је одлука директорке у складу са антидискриминационим прописима, Повереник за заштиту равноправности имао је у виду и досадашњу праксу Европског суда за људска права. У пресуди Европског суда за људска права[8] суд је нашао да приликом одлучивања о захтеву тужиоца, нису узете у обзир специфичне околности у којима се тужилац налазио имајући у виду инвалидитет његовог детета. Наиме, суд је у образложењу своје одлуке навео да иако државе уговорнице имају одређену слободу у процени да ли и до које мере разлике у сличним ситуацијама оправдавају другачије поступање, ширина ове слободе ће варирати у зависности од околности случаја, теме која је у питању као и позадине случаја. Суд је нагласио да је проблем у конкретном случају био начин на који је у пракси примењена законодавна регулатива, односно да није узета у обзир нарочито специфична ситуација у којој се тужилац нашао а која се односи на инвалидитет његовог детета.
• Резултати истраживања о дискриминацији на тржишту рада које је радио Повереник за заштиту равноправности[9] у 2019. години показују да 40% анкетираних запослених који су навели да су имали лично искуство дискриминације, истичу да су то искуство имало у процесу рада, односно у радном односу.
• На основу утврђених чињеница и околности и применом правила о терету доказивања прописаном у члану 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да Б. Б., директорка ОШ у В., није доставила доказе који указују да је премештај А. А. на друго место рада сразмеран и нужан, односно да се циљ (премештај нераспоређеног наставника разредне наставе и квалитетно организована настава у истуреном одељењу) није могао остварити другим средством, односно на други начин. У складу са свим наведеним, Поверник констатује да је директорка Б. Б, премештајем А. А. на друго место рада, а не узимајући у обзир његову специфичну породичну ситуацију, ставила А. А. у неповољнији положај на основу личног својства члана породице, чиме је повредила одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације, члана 18. Закона о раду и члана 110. Закона о основама система образовања и васпитања.
• Поводом изјаве директорке у изјашњењу да „о томе да ли је у случају премештања учитеља А. А. на друго место рада дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза изјаснила се стручна јавност која се бави правима детета“, као и поводом навода у Одлуци број 854 од 13. новембра 2019. године да „неприхватање новог места рада од стране А. А., изазива реакцију родитеља ученика из Д. и чини да се ови ученици и њихови родитељи због тога осећају повређеним и дискриминисаним“ и навода да директорка сматра да у конкретном случају нема повреде одредби чланова Закона о раду који се тичу дискриминације, односно да према запоселном А. А. није учињена дискриминација, неопходно је напоменути да је Повереник за заштиту равноправности самосталан, независан државни орган установљен Законом о забрани дискриминације и једини специјализовани државни орган који ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. У складу са тим, мишљење директорке школе и став организације цивилног друштва о непостојању повреде начела једнакости у конкретном случају, нису релевантни у поступку одлучивања по притужби А. А.
• Увидом у наводе притужбе, изјашњења и достављене прилоге, Повереник је констатовао да су А. А. и Б. Б. постигли споразум на основу којег је директорка донела одлуку број … од 13. новембра 2019. године. Одлуком је предвиђено да ће запослени А. А. у наредној школској 2020/21. години, из издвојеног одељења школе у Д. бити премештен на рад у седиште матичне ОШ у В. С обзиром да директорка школе није доставила доказе да је са запоселним А. А. закључила анекс уговора о раду којим спроводи споразум предвиђен овом одлуком, то је утицало на садржину препоруке коју је Повереник дао Б. Б., директорки ОШ у В.

МИШЉЕЊЕ

Премештајем А. А. на друго место рада Анексом I Уговора о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности дел. бр. … од 3. децембра 2010. године, заведног под бројем … од 22. августа 2019. године, Б. Б, директорка ОШ у В. прекршила је одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације, члана 18. Закона о раду и члана 110. Закона о основама система образовања и васпитања.

4. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Б. Б., директорки ОШ у В.:

• Да предузме све мере и активности из своје надлежности ради закључења анекса уговора о раду којим ће запослени А. А. најкасније у школској 2020/2021. години, из издвојеног одељења школе у Д. бити премештен на рад у седиште матичне ОШ у В.
• Да убудуће у вршењу послова из своје надлежности не крши антидискиминационе прописе.

Потребно је да Б. Б., обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] „Службени гласник РС“, бр.  24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење

[6] „Службени гласник РС”, бр, 88/2017 и 27/2018 – др. закон и 10/2019

[7] Коментар Закона о забрани дискриминације; Н. Петрушић, И. Крстић, Т. Маринковић; Правосудна академија, Београд, 2014

[8] Губерина против Хрватске (Guberina v.Croatia, Application no. 23682/13, final 12/09/2016)

[9] Дискриминација на тржишту рада, Повереник за заштиту равноправности, Београд, октобар 2019.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

614-19 Притужбa збoг дискриминaциje у oблaсти рaдa нa oснoву личнoг свojствa блискoг лицa