бр. 07-00-182/2015-02 датум: 10.7.2015.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужби 13 организација цивилног друштва и једне грађанке против дневних новина „И.“, поводом насловне стране и текста који је објављен 30. марта 2015. године, под називом „Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“ У току поступка је утврђено да се овај текст односи на анализу Радне верзије Предлога закона о родној равноправности, која између осталог предвиђа једнакост приликом права на усвајање и легализацију тзв. „сурогат мајки“. Анализа наслова и поднаслова („Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“, „Спорне одредбе Прве верзије закона о родној равноправности“, „Скандалозно подметање“) показала је да се читаоцима шаље порука да је право на усвајање детета без дискриминације и правно регулисање тзв. „сурогат мајчинства“, представља негативну друштвену појаву. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су насловом текста „Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“, као и поднасловом у тексту „Скандалозно подметање“, који је објављен у листу „И.“, у издању од 30. марта 2015. године, изражене идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, односно, да су одабиром наслова и поднаслова текста прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је листу „И.“ препоручено да убудуће не објављује прилоге који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛГБТ популације, као и да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.
1.ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбама су се обратиле организације Л, Ц.З.У.П.С, C.R.D, C. – М.О.З.Љ.П. коју чине Одбор за људска права В, Одбор за људска права Н, Одбор за људска права Н, В.Ц.З.Љ.П, Г. Ф. Н.П, Г. ЛГБТ, П, Р. Ц.З.М, У.С.С.Х, К. и грађанка М. Д, поводом насловне стране и текста објављеног у дневним новинама „И.“ – „Заштитник грађана Саша Јанковић предлаже – Педерима у Србији дати право да усвајају децу, Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“ од 30. марта 2015. године.
1.2. У притужби је наведено:
– да је у тексту под насловом „Заштитник грађана Саша Јанковић предлаже – Педерима у Србији дати право да усвајају децу, Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“, изнет низ увреда према припадницима ЛГБТ популације и да је жеља ЛГБТ особа да имају потомство и породицу окарактерисана као опасност;
– да је Заштитник грађана назван „заштитником гејева“, да су геј мушкарци названи погрдним именом „педери“, док је „погубним последицама по државу и нацију“ названа могућност да се легализује истополни брак и да се „одредбама о усвајању и рађању припадницима ЛГБТ популације дају неограничена права;
– да је један од саговорника, публициста В. Д. нагласио да ово доводи до слабљења породице и да то „води ка повећању броја социјалних случајева за државу“;
– да је у тексту издвојен део који носи назив „Спорне одредбе Прве верзије закона о родној равноправности“, у којем су наведене три тачке од којих једна гласи: „Свако лице у генеративном добу има могућност да под истим условима поднесе захтев за усвојење детета, без обзира на пол и на брачно стање“, те да начин навођења утиче на свест читалаца да једнак третман истополних партнера при усвајању деце сматрају као спорну одредбу;
– да су у електронском издању текста дозвољени коментари читалаца који су пуни говора мржње према ЛГБТ особама;
– да је лист „И.“ овим текстом узнемирио јавност, створио још већу социјалну дистанцу према ЛГБТ особама и тако дискриминисао особе другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне;
– да је на овај начин извршена дискриминација свих припадника и припадница ЛГБТ популације, на основу личних својстава – сексуалне оријентације и родног идентитета.
1.3. Уз притужбу је достављен текст „Заштитник грађана Саша Јанковић предлаже – Педерима у Србији дати право да усвајају децу, Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“, у издању од 30. марта 2015. године.
1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Д. В, главног уредника листа „И.“ и Д. Д, директора привредног друштва „И. Т.“ д.о.о. Б, преко пуномоћника адвоката Б. Б. из Б.
1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог је наведено:
– да су притужбу поднела лица која немају активну легитимацију за подношење притужбе, јер није поступљено према одредби чл. 35. ст. 3. Закона о забрани дискриминације према којој је потребна сагласност лица за подношење притужбе;
– да је у притужби наведено да организације Г. и Л. „ексклузивно заступају ЛГБТ популацију“, али да уз притужбу нису достављена ексклузивна пуномоћја за заступање,
– да се у овом случају ни на који начин не може говорити о постојању дискриминације на основу родног идентитета јер се нигде у тексту не указује „на одсуство равноправности у односу на род лица“;
– да у односу на наводну повреду равноправности на основу сексуалне оријентације указују да је наведени текст настао као производ интервјуа са неколико саговорника, из чега је јасно да наводи из предметног текста представљају мишљење и идеје особа које су интервјуисане и чија имена се наводе у тексту;
– да се поводом дела притужбе у којем се наводи „да се скандалозним сматра могућност да се изједначе традиционална породица са гејевима и лезбејкама“ занемарује да је у тексту уопште било помена о неком изједначавању и да се у притужби не наводи у ком смислу се позива на повреду права на равноправност;
– да се само указивање да нешто представља традиционалну заједницу не може сматрати дискриминаторним, јер се традиција заснива на вишевековном понављању устаљених модела понашања, те је то резултат схватања у оквиру шире заједнице људи који живе на неком простору;
– да позивање на изједначавање традиционалне заједнице са другим облицима удруживања и није могуће јер други облици нису обухваћени традицијом, нити се могу изједначити јер тај процес захтева дужи временски период и промену схватања шире заједнице;
– да „И. Т.“ д.о.о. не може да сноси одговорност, јер је у складу са Законом о јавном информисању пренео идеје и мишљење других лица.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Утврђено је да је у штампаном и електронском издању 30. марта 2015. године у листу „И.“ објављен чланак под насловом „Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“, а у штампаном издању, на централном месту на насловној страни, овај текст је најављен насловом „Заштитник грађана Саша Јанковић предлаже – Педерима у Србији дати право да усвајају децу“. Није наведен податак о аутору текста.
2.2. Увидом у овај чланак утврђено је да се текст „Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“ односи на радну верзију Предлога закона о родној равноправности коју је израдила радна група коју је оформио Заштитник грађана, у којој је предвиђена забрана дискриминације приликом усвајања деце, као и легализација тзв. „сурогат мајчинства“. Уз текст је објављена фотографија Саше Јанковића, заштитника грађана, на којој је застава Републике Србије обојена у розе боју, а испод фотографије је великим словима написано „Заштитник гејева“. Испод поднаслова „Скандалозно подметање“, наведено је да уколико закон буде усвојен у овом облику, више неће постојати сметње да припадници ЛГБТ популације усвајају и одгајају децу, као и да се предлаже „легализација ‘сурогат мајчинства’, односно, изнајмљивање такозваних сурогат мајки, које гејеви у свету већ годинама масовно користе да би добили децу!“. У тексту је цитиран неименовани извор из Владе РС, који наводи да би усвајање овог закона „могло да има погубне последице по државу и нацију“ и да Саша Јанковић „покушава да изједначи ‘традиционалну породицу’ са гејевима и лезбејкама, што је у најмању руку скандалозно!“ Наведена је и изјава В. Д, који је представљен као публициста који се година бави овом темом и који је уз противљење увођењу могућности хомосексуалним паровима да усвајају децу, изјавио да „слабљење породице води ка смањивању свести о грађанској одговорности, као и повећању броја социјалних случајева за државу. Наркоманија и алкохолизам су раширенији код омладине из непотпуних породица, као и склоност ка криминалу и суицидно понашање…“ Такође, у тексту је објављена изјава психолошкиње А. Ј. која сматра да питање „сурогат мајчинства“ не може да се посматра једнострано и да треба организовати јавну расправу, као и изјава Л. П. из Г.С.А., који је истакао да је приоритет на уређивању истополних заједница а да је друштво још увек далеко од идеје сурогат мајчинства. Поред тога, пренета је изјава и Б. О. из „Д.“ који се противи овом „сету антипородичних закона“. У оквиру дела који се бави различитим ставовима о овој теми, пренета је изјава модних креатора Долче и Габана (Dolce&Gabanna) који су противници сурогат мајчинства и идеје да истополни партнери одгајају децу.
2.3. Испод поднаслова „Спорне одредбе Прве верзије закона о родној равноправности“, наведене су следеће одредбе: супружници и ванбрачни партнери равноправни су у складу са законом; рађање за другог или сурогат материнство сматра се дискриминацијом и насиљем према женама, уколико се чини уз финансијску накнаду или принудом и присилом жена на рађање за другога и свако лице у генеративном добу има могућност да под истим условима поднесе захтев за усвојење детета, без обзира на пол и на брачно стање.
2.4. Увидом у електронско издање текста утврђено је да је објављено 13 коментара на текст, од којих су два непримереног садржаја, у смислу да су у њима наведени изрази „педерски витез“ и „и педофили усвајају децу“.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и текст објављен у листу „И.“ у штампаном и електронском издању 30. марта 2015. године, под насловом „Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.
3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
3.6. Законом о јавном информисању и медијима прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело. Такође, Законом о електронским медијима, који се примењује на електронска издања, прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.
Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа
3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст „Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“ представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно, да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
3.8. Поводом тврдње из изјашњења да организације које су поднеле притужбу нису имале активну легитимацију за обраћање Поверенику јер нису имале сагласност дискриминисаних лица, као ни пуномоћје за ексклузивно заступање ЛГБТ популације, Повереница за заштиту равноправности указује да је одредбом члана 3. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти ефикасно штите од свих облика дискриминације. У вези са тим, потребно је имати у виду да у овом случају притужбе нису поднете због дискриминације конкретних припадника/ца ЛГБТ популације, већ због дискриминације целе групе лица – ЛГБТ особа. Због тога организације које су поднеле притужбу, а које се баве заштитом и унапређивањем положаја ЛГБТ особа као и заштитом људских права, имају право да поднесу притужбу Поверенику за заштиту равноправности. Наведено произлази и из чл. 15. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности, којим је изричито прописано да у случају дискриминације групе лица, организација која се бави заштитом људских права може поднети притужбу у своје име, без сагласности лица које сматра да је претрпело дискриминацију. У прилог овом ставу говори и чињеница да специфична правила у случајевима дискриминације, упркос томе што су садржана у делу Закона о забрани дискриминације којим је регулисана судска заштита, нису процесноправне, већ материјалноправне природе јер се на основу ових правила одлучује да ли конкретно поступање представља дискриминацију, потребно је указати да је у ст. 2. чл. 46. Закона о забрани дискриминације прописан посебан услов под којим организације које се баве заштитом људских права, односно права одређене групе лица и Повереник за заштиту равноправности могу поднети тужбу за заштиту од дискриминације. Наиме, изричито је прописано: „Ако се дискриминаторно поступање односи искључиво на одређено лице, тужиоци из става 1. овог члана могу поднети тужбу само уз његов пристанак у писменом облику“. Према томе, из ове сасвим јасне одредбе недвосмислено произлази да је потребна сагласност за подношење тужбе за заштиту од дискриминације само када је у питању дискриминација која је искључиво извршена према одређеном (конкретном) лицу. На такав закључак упућује и дикција саме одредбе, која почиње речима „Ако се…“. Ради се, дакле, о посебном услову за подношење тужбе за заштиту од дискриминације који важи само у случајевима дискриминације која је извршена искључиво према одређеном лицу. Разлог оваквог правила је сасвим јасан: ако је конкретно лице искључива жртва дискриминаторног понашања, треба му омогућити да само процени своју позицију и потребу за судском заштитом и да на основу тога донесе аутономну одлуку о томе да ли је вођење парнице у складу са његовим интересима; пошто се дискриминаторно поступање односи искључиво на одређено лице, његова се воља мора поштовати. Аrgumentum a contrario, пристанак није потребан уколико се исти акт дискриминације односи на два или више лица.
3.9. Повереница за заштиту равноправности указује да регулисање права истополних парова на усвајање деце, као и питање сурогат мајчинства последњих година постају веома актуелна, те су актуелне и јавне расправе у вези са законским регулисањем ових питања. То изазива бројна, често опречна мишљења и различите ставове стручњака, носилаца јавних овлашћења и јавног мњења. Реакције и изражени ставови у јавности додатни су показатељ да су у питању теме од великог значаја, због чега су и медији заинтересовани за ову теме. С тим у вези, Повереница истиче да је корисно да се јавности пруже све потребне информације у вези са овим питањима, те да је неопходно организовати јавне расправе уз учешће свих релевантних актера. Такође, важно је и да се медији баве овим питањима, имајући у виду да су од значаја за ширу друштвену заједницу, укључујући и текстове у којима се износе супротна мишљења о важним темама, јер су они саставни део и неопходност у савременим демократским друштвима. Не може се сматрати да постоји слобода говора ако очекујемо да све што други изјаве мора бити у складу са нашим личним вредностима. Суштина слободе говора је да имамо лично мишљење, да га износимо, али и да други имају могућност да изнесу своје мишљење и дилеме.
Повереница подсећа да члан 46. Устава јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје. Ставом 2. овог члана прописано је да се слобода изражавања може законом ограничити ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије. Међутим, прокламовање слободе говора не значи да је та слобода неограничена. У складу са Уставом, а управо ради заштите права и угледа других, одредбама чл. 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као један од посебних облика дискриминације. Саме радње којима се лице или група лица узнемиравају и понижавају на основу њиховог личног својства могу бити разноврсне, укључујући и усмено или писано саопштавање одређених идеја, ставова и мишљења. Самим тим, ограничење слободе говора подразумева да и медији подлежу одређеним ограничењима, што потврђује и одредба чл. 75. Закона о јавном информисању и медијима. Медији свакако имају право да износе критичка мишљења о догађајима у друштву, али истовремено треба да истражују и едукују се о значају и разлозима нових друштвених појава у модерним друштвима, као што је сурогат мајчинство и право на усвајање деце без дискриминације.
3.10. Анализа текста „Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“ показала је да је овим текстом читаоцима послата порука да је идеја да се особама другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне призна право на усвајање деце, као и правна регулација тзв. „сурогат мајчинства“ сматра спорним, шокантним и „скандалозним подметањем“. Већина саговорника изражава противљење овим законским новинама и страхује да би то „довело до слабљења породице“ и да би могло „да има погубне последице по државу и нацију“. У тексту су пренете изјаве и других саговорника који нису исказали изричито противљење предлогу нових законских решења. Повереница указује да су у тексту цитиране изјаве Л. П. из Г.С.А, Б. О. из „Д.“, психолошкиње А. Ј, публицисте В. Д. и неименованог извора из Владе РС, односно, без личних ставова и мишљења аутора/ке текста. Међутим, избор наслова и поднаслова („Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“, „Спорне одредбе Прве верзије закона о родној равноправности“, „Скандалозно подметање“) шаље поруку читаоцима да су у питању негативне друштвене појаве.
3.11. У односу на наводе из изјашњења да у конкретном случају не постоји одговорност листа „И.“ јер су у тексту пренете изјаве саговорника, Повереница за заштиту равноправности подсећа да медији дају значајан допринос дискусијама о многобројним питањима од јавног интереса, као и у пружању различитих информација и ставова. У случајевима када саговорници дају дискриминаторне изјаве, задатак новинара/ки је управо да укажу на ове изјаве, да укажу на чињеницу да су одређене идеје и ставови увредљиви и понижавајући за одређене групе људи, те да читаоцима и читатељкама дају и другачији поглед на одређену проблематику, како би подстицали толеранцију и прихватање различитости. При томе, треба имати у виду да слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова, никада не сме да буде изговор за дискриминацију на основу било ког личног својства. Повереница за заштиту равноправности констатује да текст о сурогат мајчинству и праву на усвајање деце без дискриминације, праћен наведеним насловом и поднасловом, доприноси продубљивању јаза између ЛГБТ популације и већинског становништва. Овакав начин извештавања је неприхватљив и супротан антидискриминационим прописима, без обзира што законски прописи Републике Србије тренутно не омогућавају припадницима ЛГБТ популације да закључују брак/истополно партнерство и усвајају децу, јер промовише идеју да жеља за родитељством (усвајањем деце) особа хомосексуалне оријентације представља негативну друштвену појаву. Осим тога, треба имати у виду да су особе хомосексуалне оријентације једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група, да према њима постоји велика социјална дистанца и да се свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. Томе у прилог говоре и коментари читалаца испод текста, између осталог да је Заштитник грађана „педерски витез“ и да „педофили усвајају децу“. Стога, стављање истополно оријентисаних особа у негативан контекст, нарочито путем средстава јавног информисања, веома је забрињавајуће јер подстиче дискриминацију ове друштвене групе, осећај изолованости од већинске популације и немогућност остваривања права на равноправности у свим областима друштвеног живота.
3.12. Повереница за заштиту равноправности подсећа да су Кодексом новинара Србије дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности користи прилику да укаже да употреба термина „педер“ за означавање мушке особе хомосексуалне оријентације, има увредљиво и понижавајуће значење, те да нарушава достојанства тих особа. Због тога Повереница сматра да лист „И.“ треба да обрати посебну пажњу да не користи увредљиве изразе у својим текстовима, као и да обрати посебну пажњу на коментаре читалаца који садрже увредљиве термине и изразе, односно, не допушта објављивање таквих коментара испод електронског издања текстова.
3.13. Имајући у виду неопходност смањења дискриминације и негативног става према особама другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, посебно када су у питању осетљиве друштвене теме као што су родитељство и усвајање деце, Повереница за заштиту равноправности указује на резултате четворогодишњег истраживања Америчке академије за педијатрију (у даљем тексту: ААП), о коме су извештавали и наши медији. Резултати овог истраживања показују да би сви парови требало да добију једнаке шансе за усвајање деце и да се деца боље развијају у породици са два родитеља, без обзира на њихову сексуалну оријентацију. Осим тога, у истраживању су наведени разлози због којих истраживачи ААП сматрају да су особе хомосексуалне оријентације добри родитељи – сами бирају да ли желе да имају децу, брину о деци која тешко проналазе старатеље (нпр. деца другачије боје коже или старија од три године), деца су им отворенија, толерантнија и саосећајнија од друге деце, самоуверена су и постижу добре школске успехе.
3.14. На крају, Повереница указује да посебна пажња мора да се посвети спречавању појава омаловажавања, узнемиравања и понижавајућег поступања, а медији у томе имају значајну улогу. Повереница је уверена да је одабир наслова и поднаслова у тексту „Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“ резултат недовољног познавања међународних и домаћих стандарда у области равноправности и уједно изражава наду и очекивање да ће „И.“ настојати да развија свест о равноправности, као и да ће промовисати толеранцију.
4. МИШЉЕЊЕ
Насловом текста „Шокантан предлог Омбудсмана: Педери у Србији да усвајају децу?!“, као и поднасловом текста „Скандалозно подметање“ који је објављен у листу „И“, у издању од 30. марта 2015. године изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, чиме су прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.
5. ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности препоручује главном и одговорном уреднику листа „И.“ да:
5.1. Убудуће не објављује прилоге који су узнемиравајући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛГБТ популације.
5.2. Води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ
РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Притужба против дневних новина И. због дискриминације на основу сексуалне оријентације 
