бр. 07-00-506/2016-02   датум: 24.8.2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднело У.н.с. против Р.б. а.д. Б. због одлуке банке да им не одобри кредит јер имају статус правног лица регистрованог као удружење грађана. У притужби је између осталог наведено да се У.н.с., у јуну 2017. године, обратило Р.б. са циљем да добије информације у вези добијања кредита за трајна обртна средства и да су започели преписку са Р.б. у вези са достављање документације потребне за подношење захтева за одобравање кредита. Међутим, 17. августа 2017. године, Р.б. је обавестила У.н.с. да није спремна да подржи њихов кредитни захтев, а своју одлуку је образложила тиме да је пословном политиком банке одлучено да се делатност удружења до даљњег кредитно не финансира. У изјашњењу Р.б., између осталог, наведено је да је Кредитна политика интерни акт Р.б., те да је њоме ограничено кредитирање удружења грађана, будући да се ради о непрофитним организацијама које приходе остварују делом по основу чланарина (нестабилни приходи), што онемогућава адекватну процену капацитета отплате кредита, као и да се наведена одредба односи и на остала удружења грађана, невезано за делатност којом се баве, и то искључиво из напред наведених разлога. У току поступка, Повереник за заштиту равноправности, применом правила о прерасподели терета доказивања, прописаном одредбом члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, је утврдио да Р.б. није пружила чињенице, нити доставила доказе на основу којих би се могло закључити да су постојали оправдани разлози за неједнако поступање према подносиоцу притужбе у односу на друга лица, већ је утврђено да је поступак Р.б. према подносиоцу притужбе био искључиво заснован на претпоставци банке да сва удружења грађана имају нестабилне приходе, односно да је њихово имовно стање такво да се одражава на њихову кредитну способност услед чега не могу да користе на равноправан начин као и остала правна лица и предузетници кредитне услуге банке, чиме је неоправдано направљено разликовање на основу претпостављеног личног својства подносиоца притужбе – имовног стања. Стога, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је у поступку по притужби У.н.с. против Р.б. а.д. Б., банка повредила одредбе члана 8. у вези са чланом 17. став 1. Закона о забрани дискриминације. Због тога је Р.б. препоручено да предузме све неопходне радње и мере у циљу омогућавања удружењима грађана да, равноправно са другим правним и физичким лицима, користе банкарске услуге које нуди Р.б., укључујући кредитне позајмице, те да убудуће, у својим интерним актима и другим одлукама које доноси, као и у оквиру обављања других послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратило се У.н.с., притужбом коју је поднело против Р.б. а.д. Б. због одлуке банке да им не одобри кредит јер имају статус правног лица регистрованог као удружење грађана.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да се У.н.с., у јуну 2017. године, обратило Р.б. са циљем да добије информације везане за добијање кредита за трајна обртна средства;
• да је Р.б. У.н.с., 23. јуна 2017. године, доставила план отплате кредита;
• да је удружење 7. августа 2017. године поднело захтев за кредит за мала предузећа и предузетнике, те да је захтев у свему сачинило у складу са планом отплате кредита који му је Р.б. доставила 23. јуна 2017. године;
• да је, уз захтев, У.н.с. доставило Р.б. податке о две укњижене непокретности на којима је ималац права својине 1/1, а чија је укупна вредност 312.883,232,00 динара и на којима не постоје никакви терети;
• да је 17. августа 2017. године, Р.б. обавестила У.н.с. да није спремна да подржи њихов кредитни захтев, а своју одлуку је образложила тиме да је пословном политиком банке одлучено да се делатност удружења до даљњег кредитно не финансира;
• да је навод Р.б. да је „кредитирање удружења грађана ограничено, будући да се ради о непрофитним организацијама које приходе остварују највећим делом по основу чланарина (нестабилни приходи), што онемогућава адекватну процену квалитета отплате кредита“ нетачан и дубоко забрињавајући;
• да је Р.б. већ кредитирала У.н.с. у периоду од 8. априла 2009. године до 8. априла 2011. године, затим, у периоду од 31. маја 2010. године до 31. маја 2012. године, као и у периоду од 31. агуста 2011. године до 30. јуна 2016. године, те да је подносилац притужбе сва средства уредно и благовремено вратио, како је то одређено уговором о кредиту;
• да је нејасно шта се то код подносиоца притужбе променило у односу на период када му је Р.б. одобравала кредитна средства, као ни којим се мотивима Р.б. водила када је одједном, напрасно, а при томе и погрешно, закључила да У.н.с. „приходе остварује највећим делом од чланарина“;
• да се У.н.с. и 2009. године (када му је Р.б. одобрила први кредит) делом финансирало из чланарина, али да ти приходи нису једини, нити пресудни у укупној финансијској карти подносиоца притужбе;
• да чланарине већ годинама износе мање од 10 посто укупних прихода У.н.с.;
• да У.н.с. сматра да га је Р.б. дискриминисала због тога што је организовано као удружење грађана, те да је, примера ради, апликант за кредитна средства било У.н.с. д.о.о. ситуација би била битно другачија, односно, кредит би сасвим извесно био одобрен;
• да је У.н.с., пар месеци касније, добило тражени износ кредитних средстава од друге пословне банке, која га није одбила због његовог личног својства, већ је одобрила кредитна средства након спроведеног испитног поступка, узимајући у обзир све релеватне критеријуме.

1.3. Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) имејл преписка између Р.б.и У.н.с.; 2) план отплате кредита од 23. јуна и 10. јула 2017. године, који је Р.б.доставила У.н.с.; 3) захтев за одобрење кредита за мала и средња предузећа од 7. августа 2017. године; 4) електронско писмо Р.б. од 17. августа 2017. године, упућено У.н.с.; 5) приговор У.н.с. упућен Р.б. 2. марта 2018. године; 6) одговор Р.б. од 12. марта 2018. године; 7) допис У.н.с. упућен Р.б. 13. априла 2018. године и 8) притужба коју је У.н.с., 13. априла 2018. године, упутило Народној банци Србије.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење Р.б.а.д. Б. (у даљем тексту: Р.б.).

• У изјашњењу З.П. и Г.К., председника, односно члана извршног одбора Р.б., између осталог, наведено је:

• да је Р.б., у конретном случају, поступила у складу са релеватним законским прописима, интерним правилима који регулишу политику кредитирања, као и добром пословном праксом;
• да је интерни акт банке који регулише кредитне послове Кредитна политика, која је дефинисана и одобрена од Р.б. групације;
• да Кредитна политика ограничава кредитирање удружења грађана, будући да се ради о непрофитним организацијма које приходе остварују делом по основу чланарина (нестабилни приходи), што онемогућава адекватну процену капацитета отплате кредита;
• да се наведена одредба односи и на остала удружења грађана, невезано за делатност којом се баве, и то искључиво из напред наведених разлога;
• да је У.н.с. био одобрен кредит пре јуна 2017. године, и то у марту 2011. године, када је на снази била Кредитна политика за 2011. годину;
• да се Кредитна политика банке усваја за сваку пословну годину, тако да у јуну 2017. године, када је одбијен захтев за кредит У.н.с., у примени је била Кредитна политика за 2017. годину, усвојена 27. јануара 2017. године, а која прописује рестрикције у кредитирању удружења грађана и других непрофитних организација која имају својства правног лица.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у мејл који је 10. јула 2017. године Д.Б. из У.н.с. упутила Д.Ж. из Р.б., утврђено је да је У.н.с., након преписке са банком у вези са евентуалним подношењем захтева за кредитирање, информисало Р.б. „да је сва прилика да ће код њих узети кредит“. Затим, у мејлу од 12. јула 2017. године Д.Б. из У.н.с. тражи од Ј.Ш. из Р.б.да им достави документацију коју треба да попуне за покретање поступка узимања кредита.

2.2. Увидом у мејл који је Ј.Ш. из Р.б. 10. јула 2017. године упутила Д.Б. из У.н.с., утврђено је да се у прилогу мејла налазе информативни планови отплате кредита са роком отплате који је Д.Б. навела у претходном електронском допису. Затим, у мејлу од 12. јула 2017. године Ј.Ш. је доставила Д.Б. списак документације коју У.н.с. треба да достави банци у циљу покретања поступка за одобравање кредита.

2.3. Увидом у електронско писмо које је 17. августа 2017. године Д.Ж. из Р.б. упутио Д.Б. из У.н.с., утврђено је да је у мејлу наведено: „Поштована Д., пословном политиком банке одлучено је да се делатност удружења до даљњег кредитно не финансира“.

2.4. Увидом у одговор на приговор од 12. марта 2018. године, који је Р.б. упутила У.н.с., утврђено је да је у овом допису, између осталог наведено: „Према важећој кредитној политици Р.б., кредитирање удружења грађана је ограничено, будући да се ради о непрофитним организацијама које приходе остварују највећим делом по основу чланарина (нестабилни приходи), што онемогућава адекватну процену капацитета отплате кредита“. У наставку дописа, истакнуто је да свака банка, у свом пословању, има неопозиво право да дефинише критеријуме за одобравање кредитних захтева, у складу са начелом слободе уговарања, својом пословном политиком и унутрашњим актима, те да је ово право званично потврдила и Народна банка Србије.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
   • Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].
• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 17. став 1. прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи.
• Законом о банкама[5], одредбом члана 2, прописано је да кредит има значење утврђено у закону којим се уређују облигациони односи.
• Законом о облигационим односима[6], одредбом члана 10. прописано је да су стране у облигационим односима слободне, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи.
• Одредбом члана 2. став 1. Закона о удружењима[7] прописано је да удружење, у смислу овог закона, јесте добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом, док је одредбом члана 37. став 2. овог закона прописано да удружење може непосредно да обавља и привредну или другу делатност којом се стиче добит у складу са законом којим се уређује класификација делатности, под следећим условима: 1) да је делатност у вези са његовим статутарним циљевима; 2) да је делатност предвиђена статутом и 3) да је делатност мањег обима, односно да се делатност обавља у обиму потребном за остваривање циљева удружења. Затим, одредбом члана 40. став 1. овог закона прописано је да за своје обавезе удружење одговара целокупном својом имовином.
• Статутом У.н.с.[8], одредбом члана 1. став 1. прописано је да је УНС добровољно, самостално, недобитно, нестраначко, невладино удружење новинара. Одредбом члана 10. став 1. прописано је да УНС може непосредно да обавља привредну или другу делатност којом стиче добит у складу са законом којим се уређује класификација делатности (…), док је ставом 6. истог члана прописано да делатности које у складу са циљевима УНС-а обавља УНС су: организовање прес конференција, радионица, семинара, скупова, студијских путовања, маркетиншких догађаја и активности; образовање за новинарске и друге медијске послове; издавање простора УНС-а; информисање и издавачка делатност и продукција писаног, аудио, видео и аудио-визуелног садржаја.
• Одредбом члана 38. став 1. Одлуком о управљању ризицима банке[9] прописано је да је кредитни ризик могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке услед неизвршавања обавеза дужника према банци. Затим, одредбом члана 40. став 1. ове одлуке прописано је да је банка дужна да, при доношењу одлуке о одобравању пласмана, процени финансијско стање и кредитну способност дужника, као и вредност и правну сигурност његове кредитне заштите, те друге релевантне факторе. Коначно одредбом члана 41. став 1. прописано је да је банка дужна да врши процену кредитног ризика која је заснована на квантитативним и квалитативним критеријумима који узимају у обзир карактеристике одређеног дужника и пласмана и омогућавају јасно рангирање пласмана у одговарајуће ризичне категорије према степену наплативости. Банка је дужна да обезбеди континуирано праћење и проверу адекватности рангирања пласмана у ове категорије, док је ставом 3. истог члана прописано да је банка дужна да процену кредитног ризика јасно документује.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Повереник за заштиту равноправности, имајући у виду наводе из изјашњења и достављене доказе, најпре, констатује да је Р.б. јануара 2017. године усвојила Кредитну политику за 2017. годину, која представља интерни акт којим се регулишу кредитни послови банке. Како је наведено у изјашњењу, наведеном Кредитном политиком ограничено је кредитирање удружења грађана, са образложењем да се ради о непрофитним организацијама које остварују приходе делом по основу чланарина (нестабилни приходи), што онемогућава адекватну процену капацитета отплате кредита.
• У конкретном случају, према наводима притужбе, изјашњења и достављених доказа, У.н.с., током јула 2017. године, ступило је у контакт са  запосленима у Р.б., јасно изражавајући намеру да желе да поднесу захтев за одобравање кредита у овој банци, као што су то чинили и претходних година. Након електронске преписке између подносиоца притужбе и запослених у Р.б., којима је У.н.с. информисано о информативним плановима за отплату кредита и документацији коју је потребно да доставе како би покренули поступак за одобравање кредита, 17. августа 2017. године банка је упутила електронски допис  У.н.с. у којем је наведено следеће: „Поштована Д., пословном политиком банке одлучено је да се делатност удружења до даљњег кредитно не финансира“.
• Применом правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је Р.б. извршила акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза лежи на Р.б.. Имајући у виду да Р.б. обавестила подносиоца притужбе да је пословном политиком банке одлучено да се делатност удружења до дањег кредитно не финансира, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, те стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Р.б. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је Р.б. понудила у свом изјашњењу пружају довољно основа за закључак да постоји објективно и разумно оправдање да се удружењу грађана ускрати могућност кредитирања. То подразумева испитивање: а) да ли је циљ, односно последица предузетих мера допуштен и оправдан и б) да ли се циљ могао постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циља који се том мером остварује.
• С тим у вези, Повереник констатује да је неспорно да је Р.б., као и све друге банке, овлашћена да доноси интерне акте којима уређује своје пословање. Такође, банка је дужна да врши процену кредитног ризика и да у сваком појединачном случају врши процену кредитне способности клијената, јер има легитиман и на закону заснован интерес да пласирањем средстава обезбеди одговарајућу добит. Остваривање легитимног и на закону заснованог интереса банке подразумева, дакле, њено овлашћење да врши процену финансијске могућности сваког клијента да ефикасно и благовремено исплаћује кредит. Ово овлашћење банке се ни на који начин не доводи у питање, односно, оно је допуштено и оправдано, и у складу са Законом о банкама и Одлуком о управљању ризицима банке. Одлуком о управљању ризицима банке, банка је дужна да своје одлуке заснива на процени финансијског стања и кредитне способности дужника, као и вредности и правне сигурности његове кредитне заштите, те других релеватних фактора. У складу са овом одлуком банка је дужна да врши ову процену узимајући у обзир карактеристике одређеног (конкретног) дужника, након чега се процена кредитног ризика јасно документује[10]. Дакле, имајући у виду наведене одредбе, може се закључити да кредит заправо представља банкарску услугу која се нуди неограниченом броју потенцијалних клијената и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, али и Закона о облигационим односима, кредитирање правних лица и грађана представља банкарску услугу, која, као таква, мора бити доступна свим лицима под једнаким условима, што не значи да ће свако лице и добити кредит, али му, као клијенту банке, мора бити доступна могућност да његова кредитна способност и финансијско стање буду процењени у складу са критеријумима предвиђеним за одобравање одређене врсте кредита, што се процењује у сваком конкретном случају и у односу на сваког појединачног клијента.
• Повереник истиче да је одредбом члана 17. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, (неоправдано) одбије пружање услуге (…), док је одредбом члана 10. Закона о облигационим односима прописано да су стране у облигационим односима слободне да своје односе уреде по својој вољи, али у границима принудних прописа (…). Из наведеног јасно произлази да одлуке банке ни у ком случају не смеју довести до неоправданог неједнаког третмана клијената на основу било ког њиховог стварног или претпостављеног личног својства, већ се процена банке мора заснивати искључиво на упоредивим и објективним критеријумима везаним за сваког појединачног клијента. Само такав приступ и начин поступања обезбеђују да сва лица, под једнаким условима, могу да користе банкарске услуге.
• Према наводима притужбе и одредбама Статута У.н.с., подносилац притужбе је, у тренутку подношења захтева за одобравање кредита код Р.б., био регистрован као удружење грађана које непосредно обавља привредну делатност на основу које стиче добит, укључујући власништво над две непокретности на којима нису постојали никакви терети. Према Статуту У.н.с., подносилац притужбе је организован као удружење грађана које стиче добит тако што обавља следеће делатности: организовање прес конференција, радионица, семинара, скупова, студијских путовања, маркетиншких догађаја и активности; образовање за новинарске и друге медијске послове и издавање простора У.н.с.

Међутим, и поред остваривања добити и поседовања имовине, као и чињенице да је Удружење у претходном периоду уредно измиривало своје обавезе, што Р.б. није спорила у изјашњењу, подносилац притужбе је обавештен да је Кредитном политиком банке за 2017. годину одлучено да се делатност удружења грађана „до даљњег“ не кредитира. Наиме, банка је у свом изјашњењу појаснила да „Кредитна политика ограничава кредитирање удружења грађана, будући да се ради о непрофитним организацијма које приходе остварују делом по основу чланарина (нестабилни приходи), што онемогућава адекватну процену капацитета отплате кредита. Истичемо да се ова одредба односи и на остала удружења грађана, невезано за делатност којом се баве, и то искључиво из напред наведених разлога.“ Тим поводом Повереник констатује да се овакво поступање банке базира на генeралној претпоставци да су удружења због начина остваривања прихода, односно због свог имовинског стања практично кредитно неспособна. У својој притужби Народној банци Србије, подносилац притужбе је навео да се у првој фази пре одобравања кредитног аранжмана оцењују: оправданост пласмана средстава у смислу намене, рокова, очекиваних позитивних ефеката за корисника; финансијска и пословна способност дужника да сервисира своје обавезе према банци по кредитном аранжману; финансијска стабилност дужника; потреба уговарања заштитних клаузула и посебних услова у уговору, као и инструмената наплате потраживања те квалитет добијених/понуђених инструмената наплате потраживања банке. Подносилац притужбе је истакао да Р.б. ништа од напред наведеног није урадила. Поводом ових чињеница Р.б. није дала ни образложење у изјашњењу на притужбу Поверенику, те се може закључити да је једини разлог одбијања пружања услуге чињеница да се ради о удружењу, за које се као и за сва остала удружења претпоставља одређено имовино стање које није процењено. Стога, Повереник констатује да последица мера које је предузела Р.б., како би се заштитила од кредитног ризика је довела до тога да су правна лица која су регистрована као удружења грађана стављена у неповољнији положај у односу на друга правна лица, само зато што је банка претпоставила да сва удружења грађана имају нестабилније приходе у односу на друга правна лица и предузетнике, без улажења у процену кредитне способности конкретног клијента.

• Када је реч о претпоставци банке да су удружења грађана практично кредитно неспособна, Повереник указује да треба имати у виду да удружења грађана, фактички, могу имати боље финансијско стање и кредитну способност од многих правних лица која нису регистрована као удружења грађана. Наиме, чињеница да је одређено лице организовано као удружење грађана не значи сама по себи да ово правно лице има нестабилне приходе. Ово нарочито, имајући у виду да је Законом о удружењима прописано да удружење може непосредно да обавља и привредну и другу делатност којом се стиче добит. Наиме, одређена удружења грађана, путем непосредног обављања привредне и друге делатности, остварују добит која превазилази приходе многих правних лица и предузетника, а могу да поседују и некретнине и/или другу својину на коју се могу ставити терети на основу којих се, у зависности од облика и услова предвиђених одређеним кредитом, такође може обезбедити кредитна заштита.
• Имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања из члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да Р.б. није пружила чињенице нити доставила доказе на основу којих би се могло закључити да су постојали оправдани разлози за неједнако поступање према подносиоцу притужбе у односу на друга лица, већ је утврђено да је поступак Р.б. према подносиоцу притужбе био искључиво заснован на претпоставци банке да сва удружења грађана имају нестабилне приходе, односно да је њихово имовино стање такво да се одражава на њихову кредитну способност, услед чега не могу да користе на равноправан начин као и остала правна лица и предузетници кредитне услуге банке. На овај начин је неоправдано направљено разликовање на основу претпостављеног личног својства подносиоца притужбе – имовног стања. Због тога, постављањем оваквог ограничења које се априори односи на сва удружења, а имајући у виду последицу које ово ограничење производи, Повереник је мишљења да је потребно да банка изврши процену кредитног ризика у односу на сваког појединачног клијента, како би на основу објективних критеријума утврдила карактеристике одређеног потенцијалног будућег дужника и донела одлуку о евентуалном кредитирању. Стога, применом правила о препрасподели терета доказивања Р.б. није доказала да њена одлука у односу на подносиоца притужбе има објективно и разумно оправдање, јер није доказала да је процењивала финансијско стање и кредитну способност појединачног удружења грађана, те на тај начин овакво поступање није оправдано ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последице коју производи.

4. МИШЉЕЊЕ

Р.б. а.д. Б. својим поступањем према подносиоцу притужбе повредила је одредбе члана 8. у вези са чланом 17. став 1. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Р.б. да:

• Предузме све неопходне радње и мере у циљу омогућавања удружењима грађана да, равноправно са другим правним и физичким лицима, користе банкарске услуге које нуди Р.б., укључујући кредитне позајмице.
• Убудуће, у својим интерним актима и другим одлукама које доноси, као и у оквиру обављања других послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да Р.б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Р.б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] „Службени гласник РС“, број 07/05, 91/10 и 14/15

[6] „Службени лист СФРЈ“, број 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Службени лист СРЈ“, број 31/93 и „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља

[7] „Службени гласник РС“, број 51/09, 99/11 – др. закони и 44/18 – др. закон

[8] Доступан на: http://pretraga2.apr.gov.rs/AssociationPublicWebSearch/Details/Details?beid=4502264&rnd=CD459E8A4933ED2D033818EED4473D2F7C1F6DD3

[9] „Службени гласник РС“, број 45/11, 94/11, 119/12, 123/12, 43/13, 92/13, 23/13 – др. одлука, 33/15, 61/15, 61/16, 103/16 и 119/17

[10] Одлука о управљању ризицима банке („Службени гласник РС“, бр. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12, 23/13 – др. одлука, 43/13, 92/13, 33/15, 61/15, 61/16, 103/16 и 119/17), чл. 40. и 41.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење по притужби У.н.с. против Р.б. због дискриминације на основу претпостављеног личног својства имовног стања у области пружања услуга