бр. 07-00-00341/2014-02 датум: 31. 10. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби С. Р. из К. кoja je поднета против др О. Ј, председнице Првостепене лекарске комисије Републичког фонда за здравствено осигурање и др М. И. В. чланице комисије. У притужби је наведено да је 21. августа 2014. године, лекарска комисија одбила да одобри захтев С. Р. за упућивање на продужену рехабилитацију, као и да је том приликом подносилац притужбе био вређан, исмеван, да је доживео отворено подсмевање и да му је речено да „таквима попут њега не треба дозволити лечење нигде и да их треба протерати из земље“. У изјашњењима на наводе из притужбе, др О. Ј. и др М. И. В. изричито су навеле да такву реченицу нису изговориле, да ни речима ни гестовима нису вређале С. Р. Навеле су и да је он тада запитао „шта није у реду убице?“, након чега је наставио да их вређа. Како подносилац притужбе, а ни председница и чланица Комисије нису навели да су догађају присуствовала трећа лица, није било могуће прибавити изјашњења трећих лица. Због тога је Повереница за заштиту равноправности констатовала да се из чињеница и доказа који су понуђени не може утврдити тачна садржина речи које су председница и чланице првостепене лекарске комисије изговориле приликом саопштавања мишљења комисије. Наводи из притужбе разликују се од навода из изјашњења и међусобно су противречни, а како подносилац притужбе није понудио друге доказе, Повереница за заштиту равноправности констатује да акт дискриминације није учињен вероватним. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да није утврђено да су др О. Ј. и др М. И. В. извршиле акт дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета С. Р.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. С. Р. из К. поднео је 22. августа 2014. године притужбу против др О. Ј, председнице и др М. И. В, чланице Првостепене лекарске комисије Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијале за Топлички округ, Испоставе у Куршумлији. У притужби је наведено:

– да је Републичком фонду за здравствено осигурање поднео захтев за рехабилитацију која му је неопходна због предстојеће операције прилагођавања пола;
– да је Првостепена лекарска комисија одбила захтев 21. августа 2014. године, а да су га председница и чланица комисије вређале, понижавале, отворено му се подсмевале и дискриминисале га на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, као и да су му рекле да „таквима попут њега не треба дозволити лечење нигде и да их треба протерати из земље“;
– да је о случају обавестио А. Р, заменицу директора РФЗО и И. К, директора РФЗО, Филијале за Топлички округ;
– да се услед вербалног напада његово здравствено стање погоршало, да је интервенисала хитна помоћ која му је указала помоћ и прописала терапију;

1.2. С. Р. је притужбу допунио 4. септембра, 5. септембра, 8. септембра и 21. септембра 2014. године, и доставио је следећи докази: допис Канцеларијe за људска и мањинска права број: 07-00-73/2014-04 од 4. септембра 2014. године; мишљење Првостепене лекарске комисије РФЗО, Филијале за Прокупље, Испоставе Куршумлијa број: 3909 од 21. августа 2014. године; оцену Другостепене лекарске комисије РФЗО, Филијале за Прокупље, Испоставе Куршумлијa бр: 313 од 27. августа 2014. године, извештаје лекара специјалисте бр: 16420 од 22. августа 2014. године и бр: 16790 од 28. августа 2014. године; захтев Дому здравља Куршумлија бр: 1547 од 1. септембра 2014. године и извештаје четири лекара специјалиста Опште болнице „Др Алекса Савић“ бр: 7794, бр: 2884, бр: 1457, бр: 1052 од 20. августа 2014. године.

Уз допуне притужбе, подносилац притужбе је навео да је поднео нови захтев Првостепеној лекарској комисији РФЗО, Филијале за Топлички округ у Прокупљу.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па су у току поступка прибављена изјашњења др О. Ј. и др М. И. В.

1.4. У изјашњењу др М. И. В, наведено је:

– да се она, као медицинска радница са радним стажом од преко 25 година, у свом раду придржава моралних и етичких кодекса медицинске професије, посебно Женевске формулације Хипократове заклетве по којој је у опису њеног посла да стручну помоћ пружи без обзира на верско опредељење, националну, класну и расну припадност и политичка уверења;
– да одговорно тврди да у наводима С. Р. нема истине, да није било вређања ни речју ни гестовима, те да је комисија дала мишљење у складу са Правилником о медицинској рехабилитацији, што је потврдила и Другостепена лекарска комисија;
– да је о овом догађају дала писану изјаву директору Сектора за здравствено осигурање и правне послове РФЗО;
– да је С. Р. износио неистине и лажи о њој и др О. Ј. у неколико новинских тестова.

1.5. Уз изјашњење је достављено обавештење Министарства унутрашњих послова бр. 544/14 од 5. септембра 2014. године, копије захтева директору Дома здравља К. од 3. јула и 3. септембра 2014. године, одговор директорке Дома здравља од 4. септембра 2014. године и фотокопије новинских текстова „Држава неком мајка, другом маћеха“ листа „А.“, „Лекарке вређале геја: Педеру треба те протерати из земље“ портала „Ј. С. И.“ и „С. Р. – дечак који је викао Вук“ магазина „О.“.

1.6. У изјашњењу др О. Ј, наведено је:

– да је Првостепена лекарска комисија 21. августа 2014. године, вештачећи захтев С. Р, донела негативну оцену о предлогу изабраног лекара за рехабилитацију у Специјалистичкој болници Врњачка Бања, ценећи медицинску документацију у складу са Правилником о медицинској рехабилитацији;
– да је, као председница комисије, С. Р. саопштила из којих разлога рехабилитација не може бити одобрена, на шта је он узвратио речима „Шта није у реду, убице!“;
– да није реаговала на увреду, да га није понижавала ни вређала нити му је рекла да „таквима попут њега не треба дозволити лечење нигде и да их треба протерати из земље“;
– да је С. Р. тада одбио на напусти канцеларију и наставио са вређањем, те да је лекарска комисија наставила рад у другој канцеларији;
– да је од јуна 2014. године, без разлога, изложена вређању и понижавању од С. Р. на интернет порталу „Ј. С. И.“, где су изношене неистине и вређано је њено људско и професионално достојанство;
– да је С. Р, са броја телефона који је у притужби навео као свој, узнемиравао позивима и слао увредљиве поруке које је меморисала и о чему је обавестила Полицијску управу у Прокупљу.

1.7. Уз изјашњење су достављене копије текстова са интернет портала „Ј. С. И.“: „Лекарска комисија одбила да му одобри лечење код Славице Ђукић Дејановић“, „Бахата лекарка службеним аутом иде на посао и прима две плате“, „Недопустиво: бахате лекарке и даље воде главну реч“, „Ужас: Умиру нам сиромашна деца“, „Плаћени да нас шаљу у смрт“, „Лекарке вређају геја: Педеру, треба те протерати из земље“, „Поступак против лекарки које су вређале геја“, службена белешка о обавештењу примљеном од грађана Министарства унутрашњих послова од 22. августа 2014. године и обавештење министарства бр: 493/14 од 28. августа 2014. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у мишљење Републичког фонда за здравствено осигурање Филијале за Топлички округ, Испоставе у Куршумлији број: 313 од 21. августа 2014. године утврђено је да је Првостепена лекарска комисија заседала 21. августа 2014. године и дала мишљење да С. Р. не испуњава услове за упућивање на продужену рехабилитацију у Специјалној болници за лечење и рехабилитацију „Меркур“ – Врњачка Бања, а да му се рехабилитација не одобрава јер Правилником о медицинској рехабилитацији није предвиђена рехабилитација за дијагнозу Ф64.

2.2. Увидом у оцену Другостепене лекарске комисије, Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијале за Топлички округ, Испоставе у Куршумлији број: 313 од 27. августа 2014. године, утврђено је да се другостепена комисија сагласила са мишљењем првостепене комисије.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије , одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.5. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Чланом 15. прописано је да свако има право на једнак приступ и једнаку заштиту својих права пред органима јавне власти и да се дискриминаторско поступање службеног лица, односно одговорног лица у органу јавне власти сматра тежом повредом радне дужности, у складу са законом. Одредбама чл. 20. забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола, док је чл. 21. прописано право сваке особе да се изјасни о својој сексуалној оријентацији и забрањено је дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет притужбе, Повереница најпре констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли су председница и чланица лекарске комисије вређале и омаловажавале С. Р, приликом заседања Првостепене лекарске комисије, на основу његове сексуалне оријентације и родног идентитета. При томе, треба имати у виду да је анализа ограничена само на делове притужбе које се односе на повреду антидискриминационих прописа, односно, да Повереница за заштиту равноправности није анализирала наводе из притужбе који се односе на евентуалну повреду неких других права, које нису у надлежности овог државног органа.

3.7. На основу навода из притужбе и изјашњења, може се констатовати да је изабрани лекар упутио С. Р. на Првостепену лекарску комисију Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијале за Топлички округ, Испоставе у Куршумлији са захтевом за рехабилитацију пре операције прилагођавања пола. Лекарска комисија коју су чиниле др О. Ј. и др М. И. В. заседала је 21. августа 2014. године и дала је мишљење да С. Р. не испуњава услове за упућивање на продужену рехабилитацију.

3.8. Према тврђењу С. Р, приликом саопштавања мишљења по његовом захтеву за продужену рехабилитацију, др О. Ј. и др М. И. В. су га вређале, понижавале и рекле му да „таквима попут њега не треба дозволити лечење нигде и да их треба протерати из земље“, а као основ за овакво њихово понашање подносилац притужбе је навео своју сексуалну оријентацију и родни идентитет. У својим изјашњењима, др О. Ј. и др М. И. В. изричито су навеле да такву реченицу нису изговориле, да ни речима ни гестовима нису вређале С. Р. Навеле су и да је он тада запитао „шта није у реду убице?“, након чега је наставио да их вређа.

3.9. Како подносилац притужбе, а ни председница и чланица Комисије нису навели да су догађају присуствовала трећа лица, није било могуће прибавити изјашњења трећих лица. Повереница за заштиту равноправности констатује да се из чињеница и доказа који су понуђени не може утврдити шта је тачно изговорено приликом саопштавања мишљења првостепене лекарске комисије. Наводи С. Р. разликују се од навода из изјашњења и међусобно су противречни, а како подносилац притужбе није понудио друге доказе, Повереница за заштиту равноправности констатује да акт дискриминације није учињен вероватним.

3.10. С обзиром на све наведено, Повереница за заштиту равноправности констатује да у поступку није утврђено да су др О. Ј. и др М. И. В. уопште изговориле наведене речи, те да самим тим, у поступку није утврђено да су извршиле акт дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета С. Р.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби С. Р. из К. против др О. Ј. и др М. И. В, није утврђено да су председница и чланица лекарске комисије извршиле акт дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета С. Р.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба С. Р. против др О. Ј. и др М. И. В. због дискриминације по основу сексуалне оријентације у области пружања здравствених услуга