бр. 021-02-196/2014-02 датум: 12. 8. 2014.

СКУПШТИНА ГРАДА ПОЖАРЕВЦА
Бане Спасовић, председник

12000 ПОЖАРЕВАЦ
Дринска 2

Поштовани господине Спасовићу,

Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу у којој је једна грађанка, Ваша суграђанка, указала на неравноправан положај у који је њена породица доведена у односу на друге пожаревачке породице, због услова који су прописани Одлуком о финансијској подршци породици са децом града Пожаревца.

Наиме, подноситељка притужбе није остварила право на једнократну новчану надокнаду за прворођено дете, јер није имала пребивалиште на територији града Пожаревца дуже од шест месеци до дана рођења детета, односно, није испунила услове прописане Одлуком о финансијској подршци породици са децом. Међутим, супруг подноситељке притужбе је рођен и живи у Пожаревцу, а њиховом заједничком детету пријављено је пребивалиште у овом граду. Подноситељка притужбе се два месеца пре рођења детета доселила у Пожаревац, пријавила пребивалиште на адреси свог супруга и намерава да са својом породицом живи и привређује у Вашем граду.

Као што вероватно знате, Повереник за заштиту равноправности је самосталан и независан државни орган који има овлашћење да поступа у свим случајевима када је начело једнакости повређено, односно када је прекршена општа забрана дискриминације.
Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности .

Повереница најпре констатује да Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

Такође, Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета .

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Закон о финансијској подршци породици са децом , одредбама чл. 9. прописује да права на финансијску подршку породици са децом представљају: 1) накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета; 2) родитељски додатак; 3) дечији додатак; 4) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и 6) регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Одредбом ст. 4. овог члана прописано је да општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

Одлуком о финансијској подршци породици са децом прописано је да право на накнаду за прворођено дете остварује мајка која има пребивалиште на територији града Пожаревца више од шест месеци пре рођења детета и која је остварила право на родитељски додатак. Одредбом чл. 3. ст. 1. прописано је да ово право може да оствари и отац детета, под условом да мајка детета није жива, да је на издржавању казне затвора или је лишена родитељског права у корист оца, док је одредбом чл. 5. прописано који се докази достављају уз захтев за остваривање права на новчану накнаду, и то: решење о оствареном праву на родитељски додатак мајке за прворођено дете, фотокопија важеће личне карте и пријаве пребивалишта за мајку, као и потписана изјава о пребивалишту која је саставни део захтева.

Анализа услова који су прописани за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете, са аспекта Закона о забрани дискриминације и других релевантних прописа, показала је да су очигледно стављене у неједнак положај породице чији сви чланови имају пријављено пребивалиште на територији града Пожаревца и имају намеру да се стално настане у овом граду, али мајка детета није пријавила пребивалиште на територији града Пожаревца шест месеци пре рођења детета у односу на породице у којима мајка има пребивалиште на територији града Пожаревца шест месеци пре рођења детета. Повереница за заштиту равноправности анализирала је да ли је постављање услова да право на новчану накнаду остварује мајка ако има пребивалиште на територији града Пожаревца шест месеци пре рођења детета у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. Стога, било је потребно размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се мајкама које немају пребивалиште на територији града Пожаревца шест месеци пре рођења детета ускрати право на новчану накнаду за прворођено дете. То подразумева испитивање: а) да ли је циљ који се постиже овим условом допуштен и оправдан и б) да ли се циљ/или циљеви могао постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

Неспорно је да је у надлежности градова и општина да утврде друга права из области финансијске подршке породице са децом, односно, да доносе одлуке којима ће финансијски пружити помоћ породици и деци који живе на територији града или општине . У том смислу, град Пожаревац има право да из свог буџета издваја средства за различите облике помоћи породицама, да утврђује правила за расподелу тих средстава и да их у складу са прописима расподељује. То право се ни на који начин не доводи у питање. Штавише, спремност града Пожаревца да део расположивих средстава усмери на материјалну подршку и помоћ породици са децом представља позитиван пример подршке. Што се тиче услова прописаних Одлуком о финансијској подршци породици са децом да право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка која има пребивалиште на територији града Пожаревца више од шест месеци пре рођења детета, Повереница за заштиту равноправности је из изјашњења Градске управе града Пожаревца, утврдила да је овај услов постављен јер је град желео да спречи злоупотребу овог права, односно, могућност да жене пријаве пребивалиште на територији града Пожаревца само како би оствариле право на новчану накнаду за прворођено дете и да пребивалиште одмах након тога одјаве. Имајући у виду ограниченост средстава града за пружање помоћи и подршке породицама, Повереница констатује да град има право да онемогући евентуалне злоупотребе остваривања тог права, као и да се осигура да ће право на овај вид подршке остварити искључиво породице које заиста живе на територији града Пожаревца. Сагледавајући изнете чињенице, може се констатовати да је циљ доношења Одлуке о финансијској подршци породици са децом допуштен и оправдан.

Након тога је било потребно испитати да ли је постављање услова у вези са пребивалиштем мајке детета на територији града Пожаревца био једини начин да се град Пожаревац осигура од евентуалних злоупотреба остваривања права на новчану накнаду за прворођено дете, односно, да обезбеди да ће овај вид помоћи заиста користити грађани/ке града Пожаревца. Ово подразумева испитивање да ли је последица предузетих мера оправдана, као и да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

При томе, треба имати у виду специфичну ситуацију у којој се нашла ова породица. Наиме, у питању је породица која се у моменту подношења захтева за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете, налазила у следећој животној ситуацији:

– мајка детета је склопила брак са грађанином Пожаревца, доселила се у на територију града Пожаревца са намером да у њему живи, али није пријавила пребивалиште на територији овог град шест месеци пре рођења детета,
– отац детета живи на територији града Пожаревца већ дужи временски период, односно, дуже од шест месеци пре рођења детета,
– детету је пријављено пребивалиште на територији града Пожаревца.

С обзиром да мајка детета није имала пребивалиште на територији града Пожаревца шест месеци пре рођења детета, иако се на територију овог града доселила након склапања брака и са намером да у овом граду живи, као и да отац детета живи у Пожаревцу дуги низ година, ова породица, ипак, није остварила право на новчану накнаду за прворођено дете. Стога, последица мера које је предузео град Пожаревац како би онемогућио да право на овај вид накнаде остварују мајке које немају пребивалиште у Пожаревцу, довела је до тога да су породице које несумњиво живе на територији града Пожаревца, али у којима мајка детета нема пријављено пребивалиште на територији овог града дуже од шест месеци пре рођења детета, онемогућене да остваре право на овај вид финансијске подршке породици са децом.

Иако је одлуком истакнуто да право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка детета, сматрам да се анализом осталих одредаба одлуке, као и на основу циља који се желео постићи, може утврдити да је у питању подршка коју град жели да пружи целој породици са прворођеним дететом, због рођења детета и повећаних трошкова, без обзира што је титулар овог права мајка детета. На овакав закључак посебно упућује могућност, прописана чл. 3. одлуке, да отац детета, у изузетним околностима, може да оствари ово право, чиме је јасно да новчана накнада није намењена искључиво мајци, већ јој је циљ да финансијски потпомогне новорођенче, као и целу породицу која га одгаја. Стога, имајући у виду да је циљ новчане накнаде за прворођено дете да финансијски потпомогне породицу, чији су чланови грађани града Пожаревца, није јасно из ког разлога се узима у обзир само пребивалиште мајке, а не и пребивалиште оца детета, односно, време које он живи у овом граду, као и пребивалиште самог детета. При томе, треба имати у виду и да у нашем друштву, које је још увек традиционално и патријархално, жене, након удаје или заснивања заједнице, чешће селе у место пребивалишта свог супруга или партнера, како би тамо засновали заједничко домаћинство.

Због тога су постављањем услова да право на новчану накнаду за прворођено дете може да оствари мајка која има пребивалиште на територији града Пожаревца више од шест месеци пре рођења детета, у неравноправан положај стављене породице које живе на територији града Пожаревца, у којима мајка детета не испуњава овај услов, у односу на породице у којима мајка детета има пребивалиште шест месеци пре рођења детета. Наиме, и у једном и у другом случају несумњиво су у питању породице чији су чланови становници града Пожаревца и међу којима је неоправдано направљена разлика на основу дужине пребивалишта мајке детета. Имајући у виду последице које овако постављен услов за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете производи, може се закључити да се само на основу пребивалишта мајке детета не може утврдити да ли је у питању породица чији су чланови грађани Пожаревца, већ у обзир треба узети целовиту слику о породици, односно, пребивалиште оца детета и самог детета. Стога, анализа је показала да услов за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи.

Имајући у виду наведену анализу, препоручујем да измените чл. 2. Одлуке о финансијској подршци породици са децом, на тај начин што ћете прописати да, поред осталих услова, право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка детета, уколико она или отац детета имају пребивалиште на територији града Пожаревца више од шест месеци пре рођења детета, под условом да дете има пријављено пребивалиште на територији града. На овај начин, узећете у обзир целу породицу, спречити злоупотребу остваривања права на новчану накнаду за прворођено дете и омогућити свим грађанима и грађанкама Вашег града да уживају право на слободу од дискриминације.

Oчекујем да ћете искористити своја законска овлашћења и на првој следећој седници Скупштине града приступити измени Одлуке о финансијској подршци породици са децом.
Молим да ме о мерама и активностима које сте предузели у циљу спровођења ове препоруке обавестите у року од 30 дана.

С искреним уважавањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука мера за остваривање равноправности Скупштини града Пожаревца