бр. 07-00-101/2017-02   датум: 3.7.2017.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе удружења Д, против И. д.о.о. Б,  поводом текста „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ – Смета им Вучићев спот, а не смета им када на трибинама вичу „Вучићу педеру!“, објављеног 15. марта 2017. године на интернет страници дневног листа И. Анализа овог текста показала је да је овај прилог објављен поводом пријаве коју је удружење Д. поднело Сектору тржишне инспекције Министарства трговине, туризма и телекомуникација, због увредљиве терминологије коришћене у предизборном споту, јер се на крају спота на стадиону скандира „Вучићу педеру“, са образложењем да скандирање овакве садржине може подстаћи даљу дискриминацију и социјалну дистанцу према ЛГБТ популацији. У наставку, аутор текста истиче да се ово удружење залаже за одбрану геј популације у Србији од спота председничког кандидата Александра Вучића, али да се није оглашавао у сличним ситуацијама када су права поменуте популације била угрожена, при чему им смета предизборни спот „Вучићу, педеру“, у чијем садржају „нема ни једне једине речи којом се позива на дискриминацију гејева“, а не смета им када се на трибинама фудбалских стадиона или на скуповима опозиционих партија користи исти израз. На крају текста, истакнуто је да је очигледно да се овде ради о нечему другом. „Рецимо, о политичкој кампањи са циљем да се дискриминише један председнички кандидат. И то не отворено, него у форми наводне заштите права ЛГБТ попуалције, онако подмукло-педерски“. У вези са тим, Повереник је става да је легитимно што је дневни лист И. изразио своје неслагање са чињеницом да је подносилац притужбе поднео пријаву против спота једног председничког кандидата, као и што је изразио став да је ово удружење требало да штити права ЛГБТ особа и у другим ситуацијама. Међутим, оно што је недопустиво је што је овај медиј свој став о активностима удружења Д. поентирао квалификацијом да је оно што су предузели било „подмукло-педерски“, чиме је своје неслагање са овим удружењем исказао увредом према целој ЛГБТ популацији. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да су у тексту „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ – Смета им Вучићев спот, а не смета им када на трибинама вичу „Вучићу педеру!“,  који је објављен 15. марта 2017. године на интернет страници дневног листа И, изражене идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника ЛГБТ популације, чиме је створено понижавајуће и увредљиво окружење. Објављивањем овог текста И. д.о.о. Б, дневни лист И, прекршио је одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је главном и одговорном уреднику дневног листа И. препоручено да објави извињење припадницима ЛГБТ популације у дневном листу „И.” у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ЛГБТ особе. 

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило Удружење Д. из Б, против И. д.о.о. Б, а поводом текста објављеног на интернет страници дневног лист И, под називом: „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ – Смета им Вучићев спот, а не смета им када на трибинама вичу „Вучићу педеру!“,  објављеног 15. марта 2017 године.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је у овом тексту написано и следеће: „Очигледно је овде реч о нечему другом. Рецимо, о политичкој кампањи са циљем да се дискриминише један председнички кандидат. Али не отворено, него у форми наводне заштите права ЛГБТ популације, онако подмукло- педерски.“
• да се у тексту користи израз подмукло-педерски, где се придев „педерски“ користи у негативној конотацији, и изједначен је са „подмуклошћу“;
• да се оваквим изјавама подстиче даља стигматизација ЛГБТ популације;
• да таква изјава представља говор мржње према ЛГБТ људима.

1.3. Уз притужбу је достављен текст „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ – Смета им Вучићев спот, а не смета им када на трибинама вичу „Вучићу педеру!“, објављен 15. марта 2017. године, на интернет страници дневног лист И.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и члланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење дневног листа  И, преко пуномоћника Б.Б, адвоката из Б.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

• да организација која је поднела притужбу нема активну процесну легитимацију, односно, не може бити притужилац. Наиме, чланом 35. Закона о забрани дискриминације наведено је да притужбу може поднети организација у име и у уз сагласност лица чије је право повређено, те да уз поднету притужбу таква сагласност није приложена, нити је одређено лице чије је право повређено. Стога је притужба неуредна и треба је одбацити услед процесних недостатака за њено подношење, у складу са чланом 35. Закона о забрaни дискриминације;

 

• да се Повереник за заштиту равноправности погрешно позива на одредбу члана 45. Закона о забрани дискриминације, који одређује правила о терету доказивања, јер се та норма примењује само у судском поступку који овде није покренут;

 

• да новинари, који су и аутори предметног текста, имају својствен стил писања, а у тексту је коришћена хипeрбола, као и неке друге стилске фигуре, што представља легитиман начин новинарског изражавања, те да су се коришћени термини скоро одомаћили у јавности;

 

• да је у пракси Европског суда за људска права у Стразбуру заузето становиште да новинари нису дужни да утврђују истинитост чињеница, на исти начин као и судови и други државни органи, као и да слобода изражавања подразумева и прибегавање претеривању и провокацији;

 

• да слобода изражавања подразумева обавезу друштва да толерише индивидуална гледишта, чак и у случајевима када она шокирају већину, када су непристојна, груба, када вређају већину или државу, што захтевају налози плурализма, толеранције и широкогрудости;

 

• да „новинарска слобода подразумева и прибегавање извесном степену претеривања или чак провокације“ (Dichad and others v. Austria, application no 23168/95, 26.02.2002. године), те да су „јавна гласила слободна да користе хиперболу, сатиру и сликовито изражавање ради преношења одређене поруке“ (Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, application no. 21980/93, 20.05.1999. године);

 

• да слобода изражавања штити сва мишљења и све информације (Handyside v. United Kingdom, application no. 5493/72, 07.12.1972. године);

 

• да се наведеним информацијама у спорном тексту не подстиче дискриминација и мржња према ЛГБТ популацији, и да је малициозна тврдња да се изјавом „подмукло-педерски“ подстиче стигматизација ЛГБТ популације.

 

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

• У току поступка утврђено је да је 15. марта 2017. године, на инетернет страници дневног листа И, објављен текст „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ – Смета им Вучићев спот, а не смета им када на трибинама вичу „Вучићу педеру!“.

 

• Увидом у овај текст, Повереник за заштиту равноправности утврдио је да је текст објављен поводом чињенице да је удружење Д. поднело пријаву Сектору тржишне инспекције Министарства трговине, туризма и телекомуникација, због увредљиве терминологије коришћене у предизборном споту Српске напредне странке, јер се на крају спота на стадиону скандира „Вучићу педеру“, са образложењем да скандирање овакве садржине може подстаћи даљу дискриминацију и социјалну дистанцу према ЛГБТ популацији. Такође, у тексту је пренет садржај пријаве Удружења Д, у коме се наводи да је реч „педер“ увредљива, и да се користи искључиво у негативном контексту, те да као таква, несумњиво вређа припаднике ЛГБТ популације.

 

• У наставку текста наведено је да се подносилац притужбе залаже за одбрану геј популације у Србији од спота председничког кандидата Александра Вучића, али да се није оглашавао у сличним ситуацијама када су права поменуте популације била угрожена, при чему им смета предизборни спот „Вучићу, педеру“, у чијем садржају „нема ни једне једине речи којом се позива на дискриминацију гејева“, а не смета им када се на трибинама фудбалских стадиона или на скуповима опозиционих партија користи исти израз.

 

• У последњем пасусу текста наведено је да оваква селективна заштита права представља политичку кампању против једног од председничких кандидата и то не отворено, него у форми наводне заштите права ЛГБТ популације, „онако подмукло- педерски“.

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и текст објављен 15. марта 2017. године, на интернет страници дневног листа И, под називом: „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ – Смета им Вучићев спот, а не смета им када на трибинама вичу „Вучићу педеру!“

 

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[2].

 

• Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје  и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

 

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[3], у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Одредбом чл. 75. Закона о јавном информисању и медијима^[4],  прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

3.7. Одредбом чл. 51. Закона о електронским медијима^[5] прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

 

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

 

3.8.   Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст објављен 15. марта 2017. године, на интернет страници дневног листа И, под називом: „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ – Смета им Вучићев спот, а не смета им када на трибинама вичу „Вучићу педеру!“ представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

 

3.9. Повереник за заштиту равноправности ценио је навод из изјашњења да  притужилац нема активну легитимацију за подношење притужбе Поверенику за заштиту равноправности, јер не постоји сагласност дискриминисаних лица, нити су таква лица одређена у притужби у чије име подносилац притужбе иступа. Повереник за заштиту равноправности указује да је одредбом чл. 3. ст. 1. Закона о забрани дискриминације прописано да свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти ефикасно штите од свих облика дискриминације. Из одредбе чл. 2. ст. 1. тач. 2. произлази да то могу бити и правна лица, а чланом 15. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности^[6], изричито је прописано да у случају дискриминације групе лица, организација која се бави заштитом људских права може поднети притужбу у своје име, без сагласности лица које је претрпело дискриминацију. У вези са тим, Повереник указује да Удружење Д. није поднело притужбу због дискриминације неке одређене особе, која је другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, већ због дискриминације групе лица – припадника ЛГБТ популације. Због тога Удружење Д, које се бави заштитом људских права, има право да поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности.

 

Имајући у виду да специфична правила у случајевима дискриминације, упркос томе што су садржана у делу Закона о забрани дискриминације којим је регулисана судска заштита, нису процесноправне, већ материјалноправне природе јер се на основу ових правила одлучује да ли конкретно поступање представља дискриминацију, потребно је указати да је у ст. 2. чл. 46. Закона о забрани дискриминације прописан посебан услов под којим организације које се баве заштитом људских права, односно права одређене групе лица и Повереник за заштиту равноправности могу поднети тужбу за заштиту од дискриминације. Наиме, изричито је прописано: „Ако се дискриминаторно поступање односи искључиво на одређено лице, тужиоци из става 1. овог члана могу поднети тужбу само уз његов пристанак у писменом облику“. Према томе, из ове сасвим јасне одредбе недвосмислено произлази да је потребна сагласност за подношење тужбе за заштиту од дискриминације само када је у питању дискриминација која је искључиво извршена према одређеном (конкретном) лицу. На такав закључак упућује и дикција саме одредбе, која почиње речима „Ако се..“. Ради се, дакле, о посебном услову за подношење тужбе за заштиту од дискриминације који важи само у случајевима дискриминације која је извршена искључиво према одређеном лицу. Разлог оваквог правила је сасвим јасан: ако је конкретно лице искључива жртва дискриминаторног понашања, треба му омогућити да само процени своју позицију и потребу за судском заштитом и да на основу тога донесе аутономну одлуку о томе да ли је вођење парнице у складу са његовим интересима; пошто се дискриминаторно поступање односи искључиво на одређено лице, његова се воља мора поштовати, независно од тога колико су снажни разлози  због којих конкретну парницу треба покренути у јавном (општем интересу). Аrgumentum a contrario, пристанак није потребан уколико се исти акт дискриминације односи на два или више лица. Имајући све ово у виду, јасно произлази да организацији за заштиту људских права није потребна сагласност за подношење притужбе Поверенику за заштиту равноправности, уколико се акт дискриминације односи на групу лица.

• У односу на тврдње из изјашњења да се правила о прерасподели терета доказивања примењују само у судском поступку, а не и поступку који се води пред Повереником за заштиту равноправности, потребно је најпре указати на чињеницу да су правила о прерасподели терета доказивања у дискриминационим поступцима специфична и да одступају од општих правила о терету доказивања, а да је њихов циљ и смисао да се ономе ко тврди да је дискриминисан олакша доказивање дискриминације и тиме обезбеди делотворна заштита од дискриминације. Правило о прерасподели терета доказивања примењује се и у поступку који се води пред Повереником за заштиту равноправности, а у прилог томе говори чињеница да Закон о забрани дискриминације не искључује могућност да се ова правила примењују у поступку пред Повереником. С друге стране, специфична правила о прерасподели терета доказивања у случајевима дискриминације, упркос томе што су садржана у делу Закона о забрани дискриминације којим је регулисана судска заштита од дискриминације, нису процесноправне, већ материјалноправне природе јер се на основу ових правила одлучује да ли конкретно поступање представља дискриминацију. Наиме, према правилима о терету доказивања садржаним у члану 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, онај ко тврди да је дискриминисан треба да понуди чињенице и доказе којима ће дискриминацију учинити вероватном, а ако у томе успе, онда онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију треба да докаже да у конкретном случају није повређено начело једнакости. Имајући у виду материјалноправну природу ових правила, евидентно је да се она примењују и у поступку пред Повереником за заштиту равноправности.

 

• Анализа текста „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ – Смета им Вучићев спот, а не смета им када на трибинама вичу „Вучићу педеру!“ показала је да је овај текст објављен поводом пријаве коју је удружење Д. поднело Сектору тржишне инспекције Министарства трговине, туризма и телекомуникација, због увредљиве терминологије коришћене у предизборном споту Српске напредне странке, јер се на крају спота на стадиону скандира „Вучићу педеру“, са образложењем да скандирање овакве садржине може подстаћи даљу дискриминацију и социјалну дистанцу према ЛГБТ популацији. У наставку, аутор текста истиче да се ово удружење залаже за одбрану геј популације у Србији од спота председничког кандидата Александра Вучића, али да се није оглашавао у сличним ситуацијама када су права поменуте популације била угрожена, при чему им смета предизборни спот „Вучићу, педеру“, у чијем садржају „нема ни једне једине речи којом се позива на дискриминацију гејева“, а не смета им када се на трибинама фудбалских стадиона или на скуповима опозиционих партија користи исти израз. На крају текста, истакнуто је да је очигледно да се овде ради о нечему другом. „Рецимо, о политичкој кампањи са циљем да се дискриминише један председнички кандидат. И то не отворено, него у форми наводне заштите права ЛГБТ попуације, онако подмукло- педерски“.

 

• Повереник за заштиту равноправности констатује да је овим текстом послата порука читалачкој публици да активности које је Удружење Д. предузело у име и ради заштите права ЛГБТ популације, тиме што је поднело пријаву надлежном органу због изборног спота, за који је сматрало да је увредљив, нису транспарентне, већ су „подмукле и „педерске“. Наиме, у тексту је израз „педерски“ доведен у директну везу са придевом подмукло, при чему су наведене речи упућене организацији која се бави заштитом права ЛГБТ особа у чије име је ова организација поднела пријаву Сектору тржишне инспекције Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Спајањем речи „педерски“ и „подмукао“ ове речи су добиле изразито негативну конотацију и послата је негативна порука о припадницима ЛГБТ популације, те се стиче утисак да другачија сексуална оријентација од хетеросексуалне нужно представља нешто лоше и манипулативно. Такође, треба имати у виду да је реч „педер“, као и све њене изведенице, увредљива за ЛГБТ популацију и њено коришћење у тексту који анализира и критикује рад удружења које се бави заштитом ЛГБТ људских права је недопустиво у медијском простору. Поред тога, анализирајући контекст целог текста, Повереник констатује да овакав начин извештавања продубљује јаз између припадника ЛГБТ популације и већинског становништва, раздвајајући их на „нас“ и „њих“, о чему сведочи и део наслова текста: „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ (..)“

 

• Повереник, даље, истиче да дневни лист И, као и други медији, има потпуно право и слободу да коментарише рад организација цивилног друштва, и да се са њиховим активностима не слаже, односно, да их критикује. Стога је сасвим легитимно што је дневни лист И. изразио своје неслагање са чињеницом да је подносилац притужбе поднео пријаву против спота једног председничког кандидата, као и што је изразио став да је ово удружење требало да штити права ЛГБТ особа и у другим ситуацијама. Међутим, оно што је недопустиво је што је овај медиј свој став о активностима удружења Д. поентирао квалификацијом да је оно што су предузели било „подмукло-педерски“, чиме је своје неслагање са овим удружењем исказао увредом према читавој ЛГБТ популацији, коју ово удружење заступа.

 

• Повереник за заштиту равноправности посебно је ценио навод из изјашњења да се на основу праксе Европског суда за људска права може закључити да слобода изражавања подразумева и прибегавање претеривању и провокацији, уз навођење низа пресуда, донетих у поступцима пред овим судом (Dichand and others v. Austria, Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, Handyside v. United Kingdom). Међутим, иако је неспорно да чл. 10. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода[7] гарантује слободу изражавања и прописује да свако има право на слободу изражавања, што укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, овај члан не спречава државе да захтевају дозволе за рад телевизијских, радио и биоскопских предузећа. Ставом 2. истог члана Конвенције прописано је да пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета. Због тога, Повереник за заштиту равноправности стоји на становишту да се не може генерaлозавити став Европског суда за људска права да слобода изражавања представља слободу да се други провоцирају и да се новинари служе „претеривањем“ у сваком тексту, већ се сваки од случајева мора посматрати засебно и изоловано, уз подробну анализу поруке који текст шаље читаоцима, а нарочито узимајући у обзир просторни и временски контекст у ком су дате. Само на тај начин се са сигурношћу може утврдити да ли одређени прилог представља одраз новинарске слободе и слободе изражавања, или се њиме вређају и понижавају одређене особе на основу неког од њихових личних својстава.

 

• Наиме, у својој богатој пракси, Европски суд за људска права развио је стандарде које примењује у случајевима када подносиоци представке тврде да је повређено право прописано чланом 10. конвенције, а на основу којих процењује да ли је ограничење овог права било оправдано и неопходно у демократском друштву. Заправо, Европски суд за људска права у својим пресудама, које се односе на евентуалну повреду чл. 10. Конвенција за заштиту људских права и основних слобода, на првом месту констатује да је право на изражавање једно од основних права које конституише основе демократског друштва и једно од услова за његов напредак и напредак појединца у њему, те да се заштита права односи на све информације или идеје, чак и у случајевима када су оне увредљиве, шокирају или узнемирују јавност. Међутим, Европски суд за људска права даље наводи да овако широко постављена заштита има и одређена ограничења, која морају бити неопходна, при чему се пре свега мисли на постојање „хитне друштвене потребе“[8]. Тако, када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из чл. 10 конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева свеобухватну анализу изјава, као и просторни и временски контекст у коме су оне дате[9]. Кључна чињеница коју суд мора да утврди је да ли је ограничење било пропорционално циљу који се њиме жели постићи, као и да ли су разлози за такво ограничење слободе изражавања довољни и релевантни.

 

Како је у свакој од пресуда које су наведене у изјашњењу, реч о изјавама које су објављене у средствима јавног информисања, Европски суд за људска права је у свакој од њих нагласио важност и значај новинарске професије и објективног извештавања, наводећи при том да новинари не могу прећи одређене границе, које се пре свега тичу права других, угледа, те заштите извора информације[10]. У случајевима када такво извештавaње подстиче насиље, стигматизацију друге стране или ширење предрасуда[11], ограничења која постоје у погледу ширења таквих информација су оправдана. Улога новинара и медија, који утичу на формирање јавног мишљења, је да својим извештавањем не доприносе даљем развоју конфликата, подела и тензија у друштву, а тиме се не дира у слободу изражавања, као и обавезу коју новинари имају да објективно доприносе дијалогу у друштву и подстичу дебате од јавног интереса. Слобода медија и новинара омогућава јавности да формира своје мишљење[12] о друштвеним догађајима и његовим актерима. Али, медији морају да делују у доброј вери и да пружају тачне и поуздане информације у складу са новинарском етиком[13]. То, фактички, значи да новинари уживају слободу изражавања гарантовану чл. 10. Конвенције, све док поступају у складу са професионалним стандардима.

 

• У вези са тим, и Кодексом новинара Србије дефинисани су професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

 

3.17. Повереник, такође, указује да да је овај државни орган током претходних година у својим мишљењима и саопштењима константно истицао да медији дају значајан допринос дискусијама о многобројним питањима од јавног интереса, као и у пружању различитих информација и ставова. Истинито, благовремено и потпуно информисање јавности путем медија доприноси неговању различитости, размени информација, толеранције и људских права. Неспорно је да је новинари имају право да изражавају ставове, да прикупљају информације и објављују их, не прибегавајући сензационализму, чиме доприносе развоју демократских вредности у друштву. Они медији који су слободни у свом извештавању држе се професионалних и етичких норми у прикупљању информација. Своје изворе и личности о којима говоре, третирају са достојанством, на једнак начин и суздржавајући се од сваког облика дискриминације[14]. Ово је од нарочитог значаја, ако се има у виду истраживање перцепције грађана/ки о улози различитих актера у друштву који доприносе дискриминацији, где као највеће актере који доприносе дискриминацији препознају медије. Такође, Повереник за заштиту равноправности констатује да је у савременом друштву већ јасно и неспорно да је називање припадника ЛГБТ популације „педери“ увредљиво, па су неприхватљиви наводи из изјашњења да су се такви називи „већ скоро одoмаћили у друштву“, нарочито када се ова формулација користи у описивању активности једног удружења које се бави заштитом ЛГБТ права. Чињеница да се одређени називи користе у друштву, не значи да су они у сваком појединачном случају прихватљиви и оправдани. Стога, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова, никада не сме да буде изговор за дискриминацију на основу било ког личног својства.

 

3.18. На крају, Повереник за заштиту равноправности истиче да је приликом заузимања става у овом предмету имао на уму значај слободе изражавања, са једне стране, али и положај ЛГБТ популације у нашем друштву, са друге стране. Тако, имајући у виду моћ медија да обликује свест јавности у једном друштву, а с обзиром да текст онда када говори о активностима удружења да заштити права ЛГБТ популације, доводи у везу реч „подмукло“ са изразом „педерски“, може изазвати последицу да особе другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне постају непожељне у друштву, што је посебно опасно када се зна да су припадници ЛГБТ популације једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група, као и да се свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. У прилог томе говоре истраживања јавног мњења према којима као једна од група према којима постоји социјална дистанца издваја управо ЛГБТ популација. Наиме, чак четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге, трећина њих не жели да се са њима дружи (34%), половина не жели да им припадници ЛГБТ популације буду васпитачи деце (47%), док чак 63% испитаника би имала нешто против да они сами или њихова деца буду у браку са ЛГБТ особом[15]. Већа социјална дистанца према појединим друштвеним групама показатељ је ниског нивоа социјалне комуникације и интеракције, а самим тим представља потенцијалну опасност за дискриминацију припадника тих група. Такође, истраживање које је спровела организација „Центар Е8“ током 2013. године, а које је укључило 1461 младића, узраста од 14-19 година, у 16 градова Србије,  показало је да чак 38% младих мушкараца сматра да је насиље према хомосексуалцима увек оправдано, а 58% њих је изјавило да никада не би имали друга који је хомосексуалац[16].

 

Стога, имајући у виду овакве показатеље у друштву, а нарочито и даље висок проценат међу младима који сматрају да је насиље према ЛГБТ популацији оправдано (млади су као друштвена група најизложенији утицајима медија и средине, у узрасту када лако примају сугестије[17]),  као и чињеницу да су медији моћно средство у ширењу толеранције  и равноправности, да помажу разбијању предрасуда и стереотипа у друштву у сузбијању дискриминације, Повереник за заштиту равноправности очекује да ће дневни лист И. у својим издањима настојати да кроз текстове које објављује развија свест од једнакости и равноправности, као и да ће утицати на измену уврежених образаца и праксе која условљава стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ЛГБТ популацију.

 

4. МИШЉЕЊЕ

 

У тексту „ЈЕЛ НАС ОВИ ЗАЈЕБАВАЈУ – Смета им Вучићев спот, а не смета им када на трибинама вичу „Вучићу педеру!“,  који је објављен 15. марта 2017. године на интернет страници дневног листа И, изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника ЛГБТ популације, чиме је створено понижавајуће и увредљиво окружење. Објављивањем овог текста И. д.о.о. Б, дневни лист И, прекршио је одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

5. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује главном и одговорном уреднику дневног листа „И.” да:

5.1. Објави извињење припадницима ЛГБТ популације у дневном листу „И.” у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

 

5.2. Убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ЛГБТ особе.

Потребно је да главни и одговорни уредник дневног листа „И.” обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико главни и одговорни уредник дневног листа „И.” не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[4] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[5] „Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 6/16 – др. закон

[6] „Службени глaсник РС“, број 34/11

[7] Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, представка бр. 21980/93, пресуда од 20. маја 1999. године

[8] енг.„pressing social need

[9] Surek v. Turkey, представка бр. 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[10] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, представка бр. 21980/93, пресуда од 20. маја 1999. године

[11] Surek v. Turkey, представка бр. 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[12] Animal defenders international v.The United Kingdom, представка бр. 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[13] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, представка бр. 21980/93, пресуда од 20. маја 1999. године

[14] „Приручник за новинаре и новинарке, Борба за равноправност”, Б. Јанковић, проф. др.И. Крстић, А. Андонов и Т.Јакоби

[15] Извештај о истраживању јавног мњења, „ Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Повереник за заштиту равноправности, децембар 2016. године, Београд

[16] http://e8.org.rs/services/e8-dokumenta/

[17] Vejdeland and others v.Sweden, представка бр. 1813/07, пресуда од 9. фебруара 2012. године

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

Притужба организације Д. против дневног листа И. због дискриминације по основу сексуалне оријентације у области јавног информисања

---