бр. 401-00-45/2014-02 датум: 17. 10. 2014

МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА
др ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР, министар

11000 БЕОГРАД
Немањина бр. 22-26
Поштовани господине Лончар,

У вези са Вашим дописом бр. 401-00-03485/2014-01 од 10. октобра 2014. године, којим сте тражили мишљење о Предлогу одлуке о изменама и допунама Одлуке о отварању буџетског фонда за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у Републици Србији, дозволите најпре да подсетим да сам још у августу 2013. године упозорила јавност, поводом изјава које су чуле на округлом столу посвећеном најављеним изменама Правилника о лечењу у иностранству, да није тачно да прописи о забрани дискриминације на основу старосног доба представљају препреку да се измени Правилник и омогући тешко оболелој деци лечење у иностранству о трошку државе. Текст овог упозорења објављен је на сајту Повереника за заштиту равноправности.

Слободна сам да укажем на чињеницу да прописи о забрани дискриминације не искључују могућност да у погледу лечења у иностранству оболела деца буду привилегована у односу на одрасла лица, посебно када су у питању интервенције које је потребно благовремено обавити. Наиме, Конвенција о правима детета , коју је Република Србија ратификовала, у чл. 2. прописује да ће стране уговорнице поштовати и обезбеђивати права утврђена Конвенцијом сваком детету које се налази под њиховом јурисдикцијом, без дискриминације. Државе су се обавезале да обезбеде детету такву заштиту и бригу која је неопходна за његову добробит, а одредбом чл. 24. прописано је да уговорнице признају право детета на уживање највишег остваривог здравственог стандарда и на капацитете за лечење и здравствену рехабилитацију, као и да ће државе настојати да обезбеде да ниједно дете не буде лишено права на приступ таквим услугама здравствене заштите.

Сам Устав Републике Србије , који у чл. 21. ст. 2. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком личном својству, у ставу 4. овог члана, прописује да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су у суштински неједнаком положају са осталим грађанима. Такође, одредбом чл. 66. ст. 1. Устава Републике Србије прописано је да дете у Републици Србији ужива посебну заштиту, у складу са законом. Уставом је гарантована и здравствена заштита, те је у чл. 68. прописано да деца остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом. Одредбом члана 14. Закона о забрани дискриминације такође је прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.

Напомињем да је Законом о здравственој заштити, заснованом на начелу правичности у пружању здравствене заштите, као једном од основних начела система здравствене заштите (чл. 20), сваком детету до навршених 18 година живота признато право на највиши могући стандард здравља и здравствене заштите, управо због тога што су деца посебно осетљива друштвена група.

Имајући све ово у виду, мишљења сам да давање приоритета деци приликом доделе средстава из Буџетског фонда за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у Републици Србији, представља посебну меру намењену заштити и напретку деце, која има легитиман циљ и чије увођење је дозвољено и у складу са Уставом и Законом о забрани дискриминације.

На крају, указујем и да упркос чињеници да је живот сваког људског бића подједнако вредан, у условима ограничених финансијских средстава намењених лечењу грађана у иностранству, деци се може и мора дати предност, што произлази и из самог Устава Републике Србије, којим је прописано да деца уживају посебну заштиту.

С искреним уважавањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Мишљење о Предлогу одлуке о изменама и допунама Одлуке о отварању буџетског фонда за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у Републици Србији