бр. 07-00-337/2016-02   датум: 19. 10. 2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Р. Ж. Ц. Б из Б, против Дневног листа К, поводом  дискриминације на основу националне припадности и здравственог стања у тексту који је објављен 17. јуна 2016. године у електронском издању овог листа. У изјашњењу пуномоћника главне и одговорне уреднице интернет издања листа К, наведено је да је текст у целости преузет из другог листа, као и да навођење националне припадности лица о којем је извештавано у спорном тексту ни на који начин не представља неоправдано прављење разлике између наведеног лица и осталих лица, већ се даје прецизна информација о лицу за које се сумња да је преносило заразне болести малолетницима. У току поступка је утврђено да национална припадност осумњичене, у конкретном случају, није ни у каквој вези са почињеним делом, нити објављивање ове информације доприноси бољем разумевању догађаја, због чега није било никаквог разлога да се национална припадност наводи. Истицањем националне припадности осумњичене пажња се усмерава на припаднике националне мањине, они се етикетирају као особе склоне вршењу кривичних дела, што за последицу има учвршћивање стереотипа и дискриминаторног односа према Ромима. Ово је посебно опасно када се зна да је ромска популација у Србији веома често изложена дискриминацији у свим сферама друштвеног живота, као и да су често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према њима. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су истицањем националне припадности осумњичене, у тексту  који је објављен у електронском издању Д. Л. К. од 17. јуна 2016. године, изнете идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника ромске националне мањине, чиме су прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је дневном листу К. препоручено да убудуће не објављује, односно не преузима текстове којима се подржавају предрасуде према националним мањинама, те да својим текстовима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио Р. Ж. Ц. Б. из Б. поводом текста објављеног у електронском издању Д. Л. К. од 17. јуна 2016. године.
• У притужби је наведено:

• да је Д. Л. К. у рубрици Црна хроника 17. јуна 2016. године објавио текст са сензационалистичким призвуком, наводећи да је протагонисткиња приче Ромкиња;
• да се у једном делу текста помиње и боја коже деце која су наведена као жртве кривичног дела – „деца беле пути, тамне пути“ – што је непотребно, с обзиром да није релевантно за текст;
• да нема потребе наглашавати националну припадност особе која је под истрагом, с обзиром да припадност националној или етничкој групи није од важности за догађај о којем се извештава.

• Уз притужбу је достављен и линк ка тексту објављеног у електронском издању Д. Л. К. јуна 2016. године.
• Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење С. Л, главне и одговорне уреднице интернет издања Д. Л. К.
• У изјашњењу С. Л, главне и одговорне уреднице интернет издања Д. Л. К, достављеног преко пуномоћника адвоката А. Б. П. и Б. Д. Г. наведено је:

• да аутор спорног текста није нико од запослених новинара медија К.већ је текст у целости и без измена преузет са сајта медија В. Н, као и да је у тексту јасно написано да је извор информације други медиј;
• да је чланом 9. Закона о јавном информисању и медијима[2] прописано да су уредник и новинар дужни да преузете информације, идеје и мишљења пренесу веродостојно и потпуно, а ако се информација преузима из другог медија – да наведу и назив тог медија;
• да навођење националне припадности лица о којем је извештавано у спорном тексту ни на који начин не представља неоправдано прављење разлике између наведеног лица и осталих лица, већ се даје прецизна информација о лицу за које се сумња да је преносило заразне болести малолетницима. Да тема текста није национална припадност лица о којем се пише, него сумња да је исто свесно преносило заразне болести малолетницима, као и да се чињеница о националној припадности лица о којем се пише наведена само једном у тексту, а не у наслову, поднаслову, опреми текста и сл.
• да су наводи „деца беле и деца тамне пути“ пренесени без измена из извора и да не садрже никакве елементе који би се могли сматрати дискриминаторним;
• да медиј К. увек објективно извештава о ромској заједници и никада није дискриминисао припаднике ове или неке друге националне мањине, као и да је одликован за „објективно, коректно и благовремено извештавање о проблемима и достигнућима представника ромске заједнице“.
  • У прилогу изјашњења достављени су: 1) одштампан приказ текста објављеног у „Н.“ 2) одштампан приказ текста објављеног у К. 3) одштампан приказ текста „С. К. награђен за објективност“ и 4) линкови ка текстовима објављеним у електронском издању К. а који говоре о Ромима.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Д. Л. К. објавио је 17. јуна 2016. године, у електронском издању листа у рубрици Црна хроника. У тексту је наведено да је полиција ухапсила жену која је групу од шест дечака наводила на секс са њом, а с обзиром да дечаци нису имали да плате за секс, морали су да просе да би јој дали новац. Даље се наводи да је откривено да је жена током односа дечаке заразила хепатитисом Ц, као и да се сумња да им је пренела и вирус ХИВ. У тексту се на једном месту наводи да је ухапшена жена “иначе Ромкиња“, док је у другом делу текста наведено да извор преноси да је у З. шуми прво виђено једно дете, а потом још деце, „да су нека бела, а нека тамне пути“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирала је наводе садржане у притужби и изјашњењу, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[3]
• Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[4], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.
• Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације усвојио је 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере у области медија, тако што ће међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.
• Устав Републике Србије[5] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 76. Устава Републике Србије гарантује се равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
• Законом о заштити права и слобода националних мањина[6] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.
• Одредбом члана 75. Закона о јавном информисању и медијима прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело. Такође, чланом 51. Закона о електронским медијима[7] прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосног доба, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст објављен 17. јуна 2016. године у електронском издању листа К. представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
• Неспорно је да је у тексту назначена национална припадност осумњичене. У тексту се описује да је жена наводила дечаке на секс, а потом и да просе како би плаћали сексуалне услуге, као и да их је на тај начин заразила хепатитисом Ц, а „сумња се да им је пренела и вирус ХИВ“. У другом пасусу текста је наведено „Код В. М, иначе Ромкиње, потврђено је присуство оба вируса.“
• Повереница за заштиту равноправности разматрала је наводе из изјашњења пуномоћника одговорне уреднице листа К. да „навођењем националне припадности лица о коме је текст ни на који начин се не прави неоправано прављење разлике између наведеног лица о коме је текст и осталих лица, већ се даје што прецизнија информација о лицу за које се сумња да је преносило заразне болести малолетницима“. Повереница за заштиту равноправности указује да у конкретном случају национална припадност осумњичене није ни у каквој вези са почињеним делом, нити објављивање ове информације доприноси бољем разумевању догађаја, због чега није било никаквог разлога да се она наводи. Према домаћим и међународним етичким новинарским кодексима, у извештајима о кривичним делима, национална, расна, верска, идеолошка и политичка припадност, као и сексуална оријентација, социјални и брачни статус осумњичених или жртава помиње се само у случају када су опредељења, припадност или статус у непосредној вези с врстом и природом почињеног кривичног дела. Истицањем националне припадности осумњичене, у конкретном случају, пажња се усмерава на припаднике националне мањине, они се етикетирају као особе склоне вршењу кривичних дела, што за последицу има учвршћивање стереотипа и дискриминаторног односа према Ромима.
• У изјашњењу је наведено да тема спорног текста уопште није национална припадност осумњичене особе, него сумња да је то лице свесно преносило заразне болести малолетницима. С обзиром на то, намеће се питање зашто је у том контексту од значаја навести националну припадност осумњичене особе. Ово је посебно опасно када се зна да је ромска популација у Србији веома често изложена дискриминацији у свим сферама друштвеног живота, као и да су често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према Ромима. Овакав начин извештавања о једном тешком кривичном делу је неприхватљив и супротан антидискриминационим прописима. Повереница за заштиту равноправности је мишљења да истицање националне припадности у конкретном случају, без икаквог разлога да се она наводи, може да доведе до негативних осећања и још већег јаза између припадника ромске националне мањине и већинског становништва, изазивајући код већинског становништва одбојност према Ромима и етикетирање читаве ромске заједнице као извршилаца кривичних дела.
• Анализирани су и наводи из изјашњења да аутор спорног текста није нико од запослених новинара медија К. већ да је текст у целости и без измена преузет са сајта другог медија, као и да је обавеза уредника и новинара да преузете информације пренесу веродостојно и потпуно. Повереница за заштиту равноправности подсећа да су Кодексом новинара Србије[8] дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој или некој другој групи људи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава.
• У једном делу текста помиње се и боја коже деце која су наведена као жртве кривичног дела – „деца беле пути, тамне пути“. Навођење националне припадности или/и боје пути жртава, на начин и смислу како је у овом  тексту учињено, не представља повреду права у смислу Закона о забрани дискриминације. Иако и ове информације не доприноси бољем информисању читалаца и разумевању догађаја, њихово навођење не доводи до етикетирања припадника одређене националности као криминогене нити подстиче стереотипе и дискриминаторно поступање према Ромима.
• Повереница за заштиту равноправности указује на већи степен одговорности листа К. имајући у виду да је у питању лист са националним тиражом, да се дистрибуира на територији целе државе, да је електронско издање овог листа веома читано, као и да својим текстовима утиче на формирање мишљења јавног мњења, па је због тога дужан да води рачуна о објављивању текстова који својим садржајем промовишу предрасуде и подстичу непријатељско и увредљиво окружење за поједине групе људи. У демократском друштву каквом тежимо, а које почива на вредностима као што су толеранција, равноправност и спречавање сукоба, неопходно је да сви актери који имају утицај на јавност, врше своју улогу у промовисању људских права и спречавању дискриминације и насиља. У том смислу, неспорно је да медији имају снажан утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, између осталог и о различитости и осетљивим друштвеним групама, те уједно имају и велику одговорност. Повереница за заштиту равноправности у потпуности подржава слободу медија и њихову дужност да извештавају јавност о свим догађајима за које јавност има право да зна, односно, да пружају информације и одлучују о садржини својих текстова у духу своје уређивачке политике. Међутим, ова слобода није неограничена, већ се мора кретати у оквирима Устава Републике Србије, антидискриминационог законодавства, и уз поштовање Кодекса новинара Србије.
• На крају, Повереница за заштиту равноправности напомиње да су медији моћно средство у ширењу толеранције, подстицању права на равноправност и сузбијању дискриминације и уверена је да је објављивање спорног текста резултат недовољног познавања међународних и домаћих стандарда у области равноправности. Уједно, Повереница изражава наду и очекивање да ће К. настојати да кроз прилоге које објављују, развијају свест о равноправности националних мањина, посебно ромске националне мањине која је веома дискриминисана у нашем друштву и утицати на измену образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину.

1. МИШЉЕЊЕ

Истицањем националне припадности осумњичене за кривично дело, у тексту који је објављен у електронском издању листа К. од 17. јула 2016. године, изнете су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника ромске националне мањине. Објављивањем овог текста прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује главној и одговорној уредници Д. Л. К. С. Л. да:

5.1. Убудуће Д. Л. К не објављује, односно не преузима текстове који су узнемирујући и понижавајући према ромској националној мањини и/или којима се подржавају предрасуде према националним мањинама, те да својим текстовима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину.

5.2. Води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] „Службеи гласник  РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[3] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67

[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[6] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, члан 3.

[7] „­Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 6/16 – др. закон

[8] Кодекс новинара Србије – Упутства и смернице, http://www.nuns.rs/codex/ethical-code.html

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужбa Р.З.Ц.Б. прoтив днeвнoг листa К. збoг дискриминaциje пo oснoву нaциoнaлнe припaднoсти у oблaсти jaвнoг инфoрмисaњa