Данас Србија и свет обележавају мeђунaрoдни дaн бoрбe прoтив рaсизмa. Данашњи дан је прилика да још једном сасвим јасно кажемо – расизам у Србији још увек није у потпуности искорењен.

У Банатском Карађорђеву нападнута је ромска породица, у једној школи у Новом Пазару ромска деца су издвојена од остале деце и наставу похађају у посебној згради, у ромском насељу у Пожеги исписани су графити мржње и кукасти крстови, у Књажевцу је десетак контејнера исписано паролама мржње према Ромима, у Чачку су разбијена стакла на фризерском салону чија је власница Ромкиња, млади Ром је претучен у градском аутобусу у Београду, а сви путници су, изувев једног младића, све то немо посматрали. Забрињавајући је и пoдaтaк из прoшлoнeдeљнoг истрaживaњa, прeмa кoмe чaк свaкo чeтвртo дeтe у Србиjи пoкaзуje изрaзитo рaсистичкe стaвoвe прeмa Рoмимa.

Ове појаве морају озбиљно да нас забрину. Расизам и сви његови појавни облици неће нестати ако га негирамо и игноришемо. Борба против расизма тражи да сви надлежни органи ефикасно регују и кажњавају извршиоце расистичког насиља и оне који шире расну мржњу и нетрпељивост.

Најважнија борба против расизма мора се, међутим, водити у школским учионицама, у којима наша деца треба да науче да су сви људи једнаки, да имају једнака права и да заслужују поштовање, без обзира на боју коже, расу, нацију или порекло. То дугујемо нашој деци и будућим генерацијама јер они треба да живе у отвореном и праведном друштву равноправних људи, које свима пружа подједнаке шансе за живот и напредак.

Позивам грађанке и грађане и организације цивилног друштва да реагују у свим случајевима расне дискриминације и подносе притужбе Поверенику за заштиту равноправности.