дел. бр. 477/2011 датум: 21. 4. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности( члан 33. тачке 7. и 9. Закона о забрани дискриминације) , поводом Закључка Владе РС о усвајању методологије за израду подзаконских прописа 05 број 011-7473/2010, Повереница за заштиту равноправности даје

ПРЕПОРУКУ

1. Влада Републике Србије предузеће све неопходне мере у циљу промене одредбе IV поглавља Језик, стил и начин писања прописа, алинеја 47. Методологије за израду подзаконских прописа, и то тако што ће изменити одредбу алинеје 47. Методологије за израду подзаконских прописа, на начин да се овом одредбом обухвати и женски род.

2. Влада Републике Србије предузеће мере из своје надлежности у циљу стварања услова за употребу родно диференцираног језика, у складу са принципом равноправности полова.

3. Влада Републике Србије обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о планираним и предузетим мерама које ће спровести у складу са овом препоруком.

О б р а з л о ж е њ е

На предлог Републичког секретаријата за законодавство, Влада Републике Србије је донела Закључак о усвајању методологије за израду подзаконских прописа 05 број 011-7473/2010, који је објављен 20. октобра 2010. године у „Службеном гласнику РС“ бр. 75.
Одредбом алинеје 47. у IV поглављу Језик, стил и начин писања прописа, прописано је: „Употреба рода – Изрази у пропису употребљавају се у мушком роду, осим ако природа ствари не захтева другачије.“

Формулисано правило којим је установљена обавеза да се у прописима користи мушки род као правило, а женски као изузетак, и то само када то захтева „природа ствари“ је дискриминаторно и у супротности је са међународним стандардима који се односе на недискриминаторну употребу језика.

Одредбом члана 15. Устава Републике Србије прописано је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности. Одредбом члана 194. Устава је прописано да потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права јесу део правног поретка Републике Србије, па закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са њима.

Законом о равноправности полова конкретизује се равноправност полова која подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом и законима.

Дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

План за кориговање садашње неравнотеже у учешћу жена и мушкараца у политичком животу Међупарламентарне уније (1994), препоручује пажљив избор термина који се користе у уставу и закону. У одељку Б, тачка IV, наводи се да језик који се користи у законодавству треба да жене и мушкарце постави на равноправну основу и избегне било какву дискриминацију засновану на припадности одређеном полу, да у овом процесу значајну улогу имају законодавци, који могу деловати у правцу усвајања ових препорука користећи своја овлашћења, као и да је у неким земљама потребно писати законе уз коришћење облика оба рода. Важност елиминације сексизма у језику означена је и у Препорукама Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4 које су усвојене 21. фебруара 1990. године. Као пример родно сензитивне употребе језика, Повереница за заштиту равноправности наводи Устав Аустрије, који у основним одредбама прописује да се службене ознаке могу употребљавати искључиво у облику који изражава пол њиховог носиоца. Такође, као позитиван пример истиче и одредбе Закона о родној равноправности Црне Горе, којима је прописано да се дискриминацијом сматра и коришћење речи у мушком роду, као генерички неутрални термин и за мушки и женски род. У складу са овом одредбом донета су Правнотехничка правила за израду прописа којима је прописано је да се „прописи морају писати родно осетљивим језиком, било коришћењем родно неутралне форме и речи у мушком и женском роду или увођењем клаузуле да се све одредбе прописа подједнако односе и на мушкарце и жене“.

Такође, Повереница указује и на Упутство за стандардизован недискриминативни говор и понашање Заштитника грађана којим је посебно назначено да родно диференциран језик јесте језик родне равноправности. Насупрот томе, генеричка употреба мушког граматичког рода или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“ нарушава ту равноправност, осим ако није пропраћена одговарајућим објашњењем.

Приликом давања препоруке, Повереница за заштиту равноправности имала је у виду чињеницу да језик има фундаменталну улогу у формирању друштвеног идентитета појединаца и појединки и има знатан утицај на обликовање друштвених ставова. Употреба језика у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова.

Циљ препоруке је превазилажење генеричке употребе мушког граматичког рода, као „родно неутралног“ јер се тиме нарушава принцип равноправности полова. Спровођењем препоруке, Влада Републике Србије би, захваљујући свом ауторитету, допринела употреби родно диференцираног језика, односно доследном коришћењу женског граматичког рода за жене, чиме би била реализована једна од мера за остваривање равноправности жена и мушкараца и принципа једнаких могућности.

Повереница за заштиту равноправности указује да изградња модерног друштва никада није потпуна ако се базира само на једном сегменту друштвеног развоја. Како законодавни развој, као обавеза Републике Србије у правцу европских интеграција, не може бити потпун без друштвеног, економског и културног развоја, побољшање положаја жена мора бити схваћено као неопходан услов напретка. У том смислу, неопходно је предузимати све мере у циљу превазилажења оних културних и обичајних правила који коче друштвени развој и онемогућавају женама уживање свих људских права равноправно са мушкарцима.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачке 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку Влади Републике Србије ради предузимања радњи и мера како би се елиминисале дискриминаторне одредбе о употреби израза у мушком роду, као правило, а као једна од мера за остваривање равноправности жена и мушкараца.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука Влади републике Србије за измену Методологије за израду подзаконских прописа