дел. бр. 1050 датум: 23. 7. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. тач. 9. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје Републичком фонду за здравствено осигурање

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

1. Републички фонд за здравствено осигурање предузеће, без одлагања, све потребне мере којима ће обезбедити да запослене жене које планирају породицу, труднице и породиље до 12 месеци након порођаја, које имају статус осигураница по основу радног односа , а којима послодавац не уплаћује доприносе за обавезно здравствено осигурање, буду осигуране на основу осигурања за планирање материнства, трудноће и порођаја .

2. Републички фонд за здравствено осигурање обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о мерама које ће предузети у циљу поступања по препоруци, у року од 30 дана од дана пријема препоруке.

О б р а з л о ж е њ е

Поступајући по притужби грађанке која током трудноће није могла да овери здравствену књижицу јер јој послодавац није уплаћивао доприносе за обавезно здравствено осигурање, Повереница за заштиту равноправности сазнала је да постоји одређени број трудница и породиља које се налазе у сличној ситуацији, тј. које не могу да остваре право на здравствену заштиту на основу осигурања по основу радног односа.

Имајући у виду ову чињеницу, Повереница за заштиту равноправности затражила је информације од Републичког фонда за здравствено осигурање у вези са могућностима које имају запослене труднице којима послодавац не уплаћује доприносе за здравствено осигурање.

Републички фонд за здравствено осигурање доставио је обавештење у којем је наведено да осигураник који је у радном односу нема могућност да буде осигуран по другом основу, а такође и да чињеница да послодавац не уплаћује доприносе за осигураника није разлог за промену основа осигурања. Поред тога, у обавештењу је наведено да постоји могућност да осигураник коме нису уплаћени доприноси плати редовне здравствене услуге, а да након тога потражује од послодавца накнаду плаћених трошкова за пружену здравствену услугу која није хитна, док се за случајеве хитне медицинске помоћи не плаћа надокнада.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06) у чл. 68. ст. 2. посебно прописује да деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом, а у чл. 66. ст. 2. прописано је да се мајци пружа посебна заштита и подршка, пре и после порођаја. Чланом 21. прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09), којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, чл. 12. ст. 2. Закона о раду („Сл. гласник РС“ бр. 24/05, 61/05 и 54/09) прописано је да запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја. Релевантне су и одредбе чл. 24. ст. 3. тач. 2. Закона о равноправности полова („Сл. гласник РС“, бр. 104/09), којима се прописује да здравствена заштита жена нарочито обухвата здравствену заштиту у вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и материнства.

Према чл. 17. ст. 1. тач. 1. Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 107/05, 109/05 – испр. и 57/11) право на обавезно здравствено осигурање имају физичка лица у радном односу, односно запослена у привредном друштву, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине, као и код физичких лица. Одредбама чл. 22. ст. 1. тач. 2. овог закона уређено је здравствено осигурање посебно осетљивих категорија становништва и прописано је да право на осигурање имају жене у вези са планирањем породице, као и у току трудноће, порођаја и материнства до 12 месеци након порођаја, уколико не испуњавају услове за стицање својства осигураника из чл. 17. Закона о здравственом осигурању, или ако права из обавезног здравственог осигурања не остварују као чланови породице осигураника.

Повереница за заштиту равноправности констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања сваког вида дискриминације жена. Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183 из 2000. године прописано је да је нужно обезбедити заштиту здравља трудница и породиља.

Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW, 1979), коју је Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу с овом обавезом. Повереница за заштиту равноправности указује и на документа која су усвојена на нивоу Европске уније, и то: Директива 2004/113/EC (2004) о примени принципа једнаког третмана мушкараца и жена у области приступа добрима и услугама, као и Директива 1992/85/ EЕЦ (1992) о спровођењу мера за унапређење безбедности и здравља на раду трудних радница и дојење мајке на послу.

Приликом сагледавања проблема у вези са здравственим осигурањем запослених жена током планирања породице, трудница и породиља до 12 месеци након порођаја, којима послодавац не уплаћује доприносе за здравствено осигурање, Повереница за заштиту равноправности је утврдила да су ове запослене жене дискриминисане у односу на све друге жене у истој ситуацији, по питању остваривања права на здравствено осигурање.

С тим у вези, могуће су три ситуације: а) запослена жена којој послодавац уплаћује доприносе за здравствено осигурање; б) незапослена жена; и в) запослена жена којој послодавац не уплаћује доприносе за здравствено осигурање.

Прве две категорије жена ће остварити право на здравствено осигурање током планирања породице, трудноће и 12 месеци након порођаја, а само трећа категорија жена неће остварити ово право, иако се налазе у потпуно истој ситуацији. Наиме, запослена жена којој послодавац не уплаћује доприносе за здравствено осигурање има формално статус осигуранице по основу радног односа, али због неуплаћивања доприноса за здравствено осигурање нема могућност да користи здравствено осигурање, и то у периоду одржавања трудноће и након порођаја, када је здравствена нега нужна и неопходна. Дакле, запослена жена којој послодавац не уплаћује доприносе за здравствено осигурање је de iure здравствено осигурана, али не и de facto, односно, у пракси она не може да оствари ово своје право.

При томе треба имати у виду да чињеница да неки послодавци крше обавезу уплаћивања доприноса за обавезно здравствено осигурање, не може и не сме да буде повод да запослене жене током планирања породице, труднице и породиље до 12 месеци након порођаја, фактички остану без здравственог осигурања, јер је то у супротности са бројним међународним документима, Уставом Републике Србије и законима који прописују обавезу да се обезбеди здравствена заштита овој категорији становништва.

Имајући у виду да се у сличним животним ситуацијама налази велики број грађанки, Повереница за заштиту равноправности сматра да би све морале да имају исти обим права, односно, да се мора обезбедити остваривање права на пуну здравствену заштиту. Ово тим пре ако се има у виду да су државни органи ти који контролишу да ли послодавци уплаћују доприносе за здравствено осигурање и који, користећи своја законска овлашћења, могу утицати на испуњавање ове обавезе послодаваца. Запосленој/запосленом, међутим, не стоји на располагању појединачно правно средство које може употребити против послодавца за случај да он не уплаћује доприносе за здравствено осигурање.

Такође, имајући у виду наводе Републичког фонда за здравствено осигурање да постоји могућност да осигураници траже накнаду трошкова здравствених услуга од послодавца који им није уплаћивао доприносе за здравствено осигурање, Повереница за заштиту равноправности указује да примена оваквог решења доводи до тога да се једној веома осетљивој категорији становништва не пружа бесплатна здравствена заштита, а такође се и доводе у ситуацију да плаћају здравствене услуге, а да касније траже надокнаду ових трошкова од послодавца. Оваквим решењем су они који немају средстава да плате здрaвствене услуге лишени здравствене заштите, а они који евентуално имају средстава да плате, изложени су додатним тешкоћама око остваривања надокнаде од послодаваца за услуге које су били приморани да плате, уз ризик да право на надокнаду уопште не остваре. На крају, Повереница за заштиту равноправности још једном указује да је право на здравствено осигурање женама током планирања породице, трудницама и породиљама до 12 месеци након порођаја, гарантовано Уставом Републике Србије и Законом о здравственом осигурању (чл. 22. ст. 1. тач. 2.), али да се у пракси ове одредбе уско тумаче, што доводи до веома озбиљних последица за запослене жене којима послодавац не уплаћује доприносе за здравствено осигурање. Због свега наведеног, потребно је да Републички фонд за здравствено осигурање предузме мере како би жене током планирања породице, труднице и породиље до 12 месеци након порођаја оствариле право на здравствено осигурање и у ситуацијама када им послодавац не уплаћује доприносе за обавезно здравствено осигурање.

Сагледавајући све ове околности, Повереница за заштиту равноправности има овлашћење и обавезу да Републички фонд за здравствено осигурање обавести о уоченој појави и препоручи предузимање адекватних мера којима ће се обезбедити да се женама током планирања породице, трудницама и породиљама до 12 месеци након порођаја, које су осигуранице на основу радног односа, а којима послодавац не уплаћује доприносе за обавезно здравствено осигурање, омогући обавезно здравствено осигурање по другом основу, који је прописан у чл. 22. ст. 1. тач. 2. Закона о здравственом осигурању.

Сагласно чл. 33. ст. 1. тач. 9. Закона о забрани дискриминације, Повереница за заштиту равноправности дала је препоруку Републичком фонду за здравствено осигурање ради предузимања мера за остваривање равноправности.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука Републичком фонду за здравствено осигурање за предузимање мера за остваривање равноправности жена које планирају породицу, трудница и породиља