07-00-418/2020-02 датум: 12.4.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је AA из Вршца, поднела против Дома здравља у Вршцу – Служба медицине рада, због дискриминације на основу здравственог стања. Подноситељка је у притужби, између осталог, навела да јој је за потребе уписа у средњу медицинску школу, смер медицинска сестра – техничар, било неопходно лекарско уверење. Даље је навела, да има дијабетес „mellitus тип 1“ и да јој је из разлога који су у вези са њеним здравственим стањем, издато лекарско уверење у коме је констатовано „да је спремна за упис у средњу школу, осим медицинске“. У изјашњењу начелнице Домa здравља Вршац – Служба медицине рада, поред осталог, наведено је да оболеле од шећерне болести „из превентивних разлога и у циљу очувања њиховог здравља“, не би требало школовати за радна места која би им угрозила здравствено стање. Такође истакнуто је да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, прописало услове за упис у средњу школу, али да се ти услови разликују од тумачења Министарства здравља и „струке“ и да у конкретном случају „није могла да дозволи да се уписом у средњу медицинску школу, здравствено стање AA доведе у питање“, због чега је донела наведену одлуку. Након спроведеног поступка и изведених доказа, утврђено је да су Одлуком о упису ученика у средњу школу за школску 2020/2021. годину, услови за упис ученика у средњу школу прописани према смеровима, а не према школи, као и да у конкретном случају дијагноза дијабетес „mellitus тип1“ не доводи у питање испуњење прописаних здравствених услова за смер мединска сестра-техничар, што потврђује и чињеница да је подноситељка притужбе уписала медицинску школу и жељени смер. Даље, на основу извршеног увида у део стручне литературе који је као доказ достављен уз изјашњење, а у којем се говори о професионалној рехабилитацији особа оболелих од шећерне болести, утврђено је да нису специфициране професије на које јесте, или није, пожељно усмеравати особе које имају ову болест, већ да су дате уопштене смернице које се могу приписати великом броју занимања. Имајући у виду да током поступка нису дати јасни разлози и понуђени докази из којих произлази да би било оправдано да се искључи медицинска школа као могућност за даље образовање AA, Повереник је дао мишљење да је у поступку издавања лекарског уверења, Служба медицине рада Дома здравља Вршац, повредила одредбе члана 19. став 2, а у вези са чланом 27. став 1. Закона о забрани дискриминације. Збот тога је начелници ове службе препоручено да са мишљењем Повереника упозна све чланове тима који су ангажовани у поступку за издавање лекарских уверења у тој здравственој установи, да подноситељки притужбе упути писано извињење због дискриминаторног поступања према њој и да убудуће у оквиру својих редовних послова и активности не крши прописе којима се забрањује дискриминација.   

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратилa AA, против Дома здравља у Вршцу – Службе медицине рада, због дискриминације на основу здравственог стања.
•     Подноситељка је у притужби и допуни притужбе, између осталог, навела:

–  да је намеравала да упише средњу медицинску школу у Вршцу, смер – медицинска сестра – техничар и да је један од услова за упис у ову школу лекарско уверење;

–  да је у лекарском уверењу, које јој је издао Дом здравља у Вршцу – Служба медицине рада,  30. јула 2020. године, написано да је спремна за упис у средњу школу „осим медицинске“, а да је разлог за овакав „негативан извештај“ чињеница да има дијабетес mellitus тип 1;

–  да сматра да је овакав закључак Дома здравља „неправилан“, јер се услови за средњу школу прописују према смеровима, а не према школи, односно да здравствени услови нису различити за различите средње школе, већ за различите смерове;

–   да су на интернет страници Министарства просвете, науке и технолошког развоја објављени услови који морају бити испуњени за упис у средњу школу (у погледу здравственог стања), али да се из лекарског уверења не може закључити који од тачно прописаних услова подноситељка притужбе не испуњава;

– да сматра да „њена здравствена тегоба не доводи у питање упис у средњу медицинску школу, односно смер медицинска сестра – техничар“, с обзиром да дијабетес mellitus тип 1, ни по прописаним здравственим условима, није разлог да јој се не изда одговарајуће уверење, нити је наведена здравствена тегоба „ограничава да на било који начин функционише као и остали грађани“;

– да су и за друге школе, које према извештају лекара може да упише, прописани неки од услова који се траже за медицинску сестру – техничара, па је „нејасно“ како може уписати смер у другој школи за који се траже исти услови, као и за онај који жели да упише.

Уз притужбу је у виду прилога достављено лекарско уверење које је Мартини Борбељ из Вршца издао Дом здравља у Вршцу – Служба медицине рада.

1.3.   У допуни притужбе, подноситељка је обавестила Повереника да је лекарско уверење за школовање добила „на другом месту“ и да је са успехом уписала средњу медицинску школу, смер медицинска сестра – техничар. Такође, истакла је да не жели да одустане од притужбе, јер „не би желела да нека млада особа која има исти проблем као и она“, дође у „сличну ситуацију“ због које би одустала од школовања.

1.4.    Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка од Дом здравља Вршац – Службе медицине рада, затражено да се изјасни на наводе из притужбе.

1.5.   У изјашњењу начелнице Службе медицине рада – Дом здравља Вршац, између осталог, наведено је:

–   да се у Дом здравља Вршац – Служба медицине рада, 30. јула 2020. године, на преглед јавила AA, ради издавања лекарског уверења за упис у средњу медицинску школу, за занимање медицинска сестра – техничар;

–  да се поступак за издавање лекарског уверења у тој здравственој установи спроводи тимски, у сарадњи са психологом, школским лекаром, офталмологом, неуропсихијатром и „другим консултантима“;

–   да оболеле од шећерне болести „из превентивних разлога и у циљу очувања њиховог здравља“, не би требало школовати за радна места која би им угрозила здравствено стање;

–   да радно место медицинске сестре – техничара, подразумева рад по стресом, као што је продужено радно време од 12 сати, рад у пратњи болесника у санитетском возилу, „тако да је потребно добро здравствено стање за рад на тим пословима“;

–   да је у конкретном случају утврђено да је подноситељка притужбе оболела од шећерне болести „DM tipa 1“ од својих 20 месеци живота, да је на инсулинској терапији и да се ради о „озбиљно оболелој особи коју не треба форсирати“, а све у циљу очувања њеног здравља;

–   да се оболелима од ове врсте болести препоручује умерена физичка и психичка активност, без стреса, а да је AA приликом разговора указано на њено здравствено стање, као и на то „да јој се из медицинских разлога не издаје уверење о способности за упис у средњу медицинску школу, за занимање медицинске сестре“;

–   да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја прописало услове за упис у средњу школу, али да се ти услови разликују од тумачења Министарства здравља и „струке“ и да као лекарка, специјализанткиња медицине рада, „није могла да дозволи да се уписом средњу медицинску школу, здравствено стање Мартине Борбељ доведе у питање“, због чега је донела наведену одлуку.

У прилогу изјашњења достављен је део из стручне литературе „Оцењивање радне способности“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у лекарско уверење, утврђено је да је оно издато AA из Вршца 30. јула 2020. године, од Дом здравља Вршац – Служба медицине рада. Даљим увидом, утврђено је да је у уверењу констатовано да се издаје ради уписа у средњу школу, да је у рубрици „ранија обољења“ констатовано да подноситељка притужбе болује од „дијабетес mellitus тип1“ и да је на инсулинској терапији. Такође, утврђено је да је у рубрици „закључак и мишљење“, у лекарском уверењу које је оверено печатом др мед. BB, констатовано: „Спремна за упис у средњу школу, осим медицинске“.

2.2. Увидом у Одлуку о упису ученика у средњу школу за школску 2020/2021. годину коју је донело Министарство просвете, науке и технолошког развоја, утврђено је да су прописани општи и посебни услови за упис. Увидом у посебне услове утврђено је да су они прописани за упис у одређене образовне профиле и предвиђају : а) здравствене услове који проистичу из захтева рада који су наведени у одељку 8. тог конкурса и б) посебне способности за упис у школе и одељења намењена ученицима са посебним способностима и уметничке школе, односно образовне профиле у области уметности. Увидом у посебне здравствене услове за упис ученика у први разред средње школе који су прописани у одељку 8. утврђено је да су исказани у словним ознакама, и то за медицинску сестру – техничара: а1-а2-а4-б-д1-д2-д3-е-и-м, односно а1 – нормалан вид на близину; а2 – нормалан вид на даљину; а4 – нормалан колорни вид (распознавање основних боја); б – нормалан слух; д1 – нормална функција горњих екстремитета; д2 – нормална функција доњих екстремитета; д3 – нормална функција кичменог стуба; е – нормална функција кардиоваскуларног система; и – нормална функција јетре; м – одсуство алергијских манифестација.

2.3.  Увидом у део из стручне литературе „Оцењивање радне способности“, утврђено је да су уредници публикације – Милан Ж. Павловић и Александар Видаковић. У делу о шећерној болести констатовано да радна способност болесника зависи од типа шећерне болести, тежине болести, постојања компликација, карактеристика радног места и животног доба оболеле особе. Даље, констатовано је да при професионалној оријентацији оболелих од ове болести, оболеле не треба усмеравати на занимања где постоје физичка оптерећења средњетешког и тешког степена, рад на висини, над водом, на местима где је повећан ризик од повреда на раду, у екстремним климатским условима и на радним местима где би били изложени професионалним штетностима које делују токсично на ендокрини панкреас. Даљим увидом утврђено је да су наводи да се погоршања најчешће јављају при инфекцијама, повредама, егзацербацијама хроничних компликација на другим органима, нерегулисаном стању (хипергликемија и хипогликемија) и при појави кетоацидозе. Трајна радна способност лимитирана је за сва физичка оптерећења тежег и средњег степена (преко 4 МЕТ-а), за послове који се одликују постојањем краћих периода (пикова) појачаног физичког рада, за рад у неповољним климатским и микроклиматским условима, посебно у топлим погонима, за послове који се обављају са продуженим радним временом у турнусима од 12 до 24 сата, за послове који изазивају стрес и захтевају велику одговорност, ноћни рад и за оне где постоји експозиција повишеним концентрацијама органских растварача.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.2.  Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.3. Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[3], која у члану 28. прописује да дете има право на образовање и да је држава дужна да подстиче развој различитих облика средњег образовања, укључујући опште и стручно образовање, које би било на располагању и доступно сваком детету, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Одредбама члана 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања, па је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову/њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

Ове одредбе су појашњене Општим коментаром бр. 1. из 2001. године, у којем је наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово/њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета навео је да дискриминација, по било ком основу, било да је отворена или скривена, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[4], који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама члана 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима. Даље, чланом 22. овог закона, између осталог, прописано је да свако дете, односно малолетник, има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави без обзира на његова лична својства, као и да је забрањено дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању и да је забрањено прављење разлике према здравственом стању детета, односно малолетника. Чланом 27. став 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање.

3.5. Закон о здравственој заштити^[5] у члану 21. прописује начело правичности здравствене заштите, које, између осталог, подразумева забрану дискриминације у пружању здравствене заштите по основу врсте болести.

3.6. Одредбама члана 7. Закона о основама система образовања и васпитања[6] прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле, једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације.

Анализа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7.  Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли je приликом издавањa лекарског уверења за потребе уписа у средњу школу, Служба медицине рада Дом здравља Вршац дискриминисала AA на основу њеног личног својства – здравствено стање.

3.8. Међу странама у поступку није спорно да AA болује од дијабетеса „mellitus тип 1“, као и да јој је за потребе уписа у средњу медицинску школу, смер медицинска сестра – техничар, било неопходно лекарско уверење. Такође, неспорно је да је на основу лекарског извештаја Службе медицине рада Дом здравља Вршац, подноситељки притужбе онемогућено да упише медицинску школу, као и да су разлози за овакву одлуку у вези са њеним здравственим стањем. Стога, задатак Повереника у конкретном случају био је да анализира да ли су постојали оправдани разлози за одлуку Службе медицине рада, Дом здравља Вршац, на основу које је подноситељка притужбе „спремна за упис у средњу школу, осим медицинске школе“.

3.9.  Повереник је најпре анализирао наводе из изјашњења начелнице Службе медицине рада Дом здравља Вршац, BB, да се оболелима од дијабетеса „mellitus тип1“ препоручује умерена физичка и психичка активност, без стреса, да је у конкретном случају реч о „озбиљно оболелој особи“ која је на инсулинској терапији и да је подноситељки притужбе указано да јој се „из медицинских разлога не издаје уверење о способности за упис у средњу медицинску школу, за занимање медицинске сестре“.

Имајући у виду наведено, Повереник најпре констатује да су у складу са Одлуком о упису ученика у средњу школу за школску 2020/2021. годину, услови за упис ученика у средњу школу прописани према смеровима, а не према школи. Даље, увидом у наведену одлуку утврђено је да су посебни здравствени услови за медицинску сестру – техничара: а1-а2-а4-б-д1-д2-д3-е-и-м, односно а1 – нормалан вид на близину; а2 – нормалан вид на даљину; а4 – нормалан колорни вид (распознавање основних боја); б – нормалан слух; д1 – нормална функција горњих екстремитета; д2 – нормална функција доњих екстремитета; д3 – нормална функција кичменог стуба; е – нормална функција кардиоваскуларног система; и – нормална функција јетре; м – одсуство алергијских манифестација. С обзиром да у лекарском уверењу, као ни у изјашњењу, није наведено да ли и који од напред прописаних здравствених услова подноситељка притужбе не испуњава, увидом у наведену Одлуку може се констатовати да дијагноза дијабетес „mellitus тип1“, сама по себи, не значи да кандидат не испуњава прописане здравствене услове за смер мединска сестра-техничар, што потврђује и чињеница да је Мартина Борбељ уписала жељени смер. Уосталом, чак и да није испунила здравствене критеријуме прописане Одлуком за један образовни смер/профил, то не значи аутоматски да неиспуњавање услова за упис на неки други смер у истој школи, односно да, како то произлази из садржине изјашњења, „није способна“ да упише медицинску школу. Имајући у виду да се и за смерове у другим школама, траже неки од здравствених услова који су прописани и за смер медицинска сестра-техничар, може се констатовати да Служба медицине рада, Дом здравља Вршац, није понудила доказе из којих је могуће закључити да је постојало објективно и разумно оправдање за закључак да је подноситељка притужбе „способна“ да упише сваку средњу школу, „осим медицинске“.

3.10. Даље, предмет оцене у конкретном случају били су и наводи из изјашњења из којих произлази да се услови за упис у средњу школу Министарства просвете, науке и технолошког развоја разликује од тумачења Министарства здравља и „струке“. Наиме, на основу извршеног увида у део литературе који је достављен уз изјашњење, није могуће утврдити да су ови наводи основани, с обзиром да у делу у којем се говори о професионалној рехабилитацији особа оболелих од шећерне болести, нису специфициране професије на које јесте, или није, пожељно усмеравати оболеле, већ су дате уопштене смернице које се могу приписати великом броју занимања. Такође, нејасно шта се подразумева под „добрим здравственим стањем“ које је, како се то и изјашњењу наводи, потребно за радно место медицинске сестре техничара, и на основу којих критеријума и прописа се оно процењује. С друге стране, ови наводи могу бити проблематични са аспекта антидискриминационих прописа, јер остављају простора за закључак да радни однос на место медицинске сестре – техничара могу да заснују само лица која немају здравствене потешкоће, односно да уколико дође до било каквог обољења у току трајања радног односа, та лица више не би могла да обављају своје занимање.

3.11. Такође, Повереник је имао у виду да је у изјашњењу начелнице Службе медицине рада – Дом здравља Вршац наведено да „није могла да дозволи да се уписом у средњу медицинску школу, здравствено стање AA доведе у питање“. С тим у вези, важно је најпре истаћи да је у складу са Законом о забрани дискриминације забрањено отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, као и да је забрањено дискриминисати дете, односно малолетника, као и друга лица или групе лица на основу њиховог здравственог стања. Поред тога, одредбама члана 7. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле, једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације. Такође, Кодексом медицинске етике Лекарске коморе Србије[7] прописано је начело савесности које је дефинисано као дужност лекара да своју професионалну активност обавља савесно, по правилима медицинске струке и са потребном пажњом, у складу са начелима медицинске етике и начелом једнакости у складу са којим је лекар дужан да лекарску помоћ пружа свима једнако, без обзира на врсту болести. Имајући у виду да током поступка нису дати јасни разлози и понуђени докази из којих произлази да би се упис у медицинску школу негативно одразио на здравствено стање подноситељке притужбе, за разлику од уписа у неку другу средњу школу, Повереник је става да је у поступку издавања лекарског уверења, Дом здравља Вршац – Служба медицине рада, неоправдано неповољније поступала према подноситељки притужбе на основу њеног здравственог стања као личног својства.

4. МИШЉЕЊЕ

Издавањем лекарског уверења у којем је констатовано да је AA спремна за упис у средњу школу, осим медицинске, Служба медицине рада Дома здравља Вршац повредила је одредбе члана 19. став 2, а у вези са чланом 27. став 1. Закона о забрани дискриминације.

5.ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује начелници Службе медицине рада  Дома здравља Вршац,BB:

• Да са мишљењем Повереника за заштиту равноправности упозна све чланове тима који су ангажовани у поступку за издавање лекарских уверења у тој здравственој установи;
• Да подноситељки притужбе упути писано извињење због дискриминаторног поступања према њој;
• Да убудуће у оквиру својих редовних послова и активности не крши прописе којима се забрањује дискриминација.

Потребно је да начелница Службе медицине рада Дома здравља Вршац, BB, обавести Повереника за заштиту равноправности и достави доказ о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико начелница Службе медицине рада – Дом здравља Вршац, BB не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09)

[5] „Службени гласник РС“, брoj 25/2019

[6] „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –др.закон и 10/19

[7] „Службени гласник РС“, број104/16

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

974-20 Притужба против Дома здравља због дискриминације на основу здравственог стања