бр. 07-00-588/2022-02  датум: 10.2.2023.

Веза: Ваш допис број 01 број 15-90/23-2 од 9. фебруара 2023. године

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

БРАТИСЛАВ ГАШИЋ, министар

11000 БЕОГРАД

Булевар Михајла Пупина 2

ПРЕДМЕТ: Иницијатива за разматрање измене, односно прецизирања чл. 43. и 51. Уредбе о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова

Поштовани господине Гашићу,

Поверенику за заштиту равноправности дописом се још једном обратило Струковно удружење полиције због, како је наведено, чињенице да Министарство унутрашњих послова „не поседује информацију о броју службеника полиције који су припадници националних, етничких и верских група“. Наиме, ранијим дописом достављеним Поверенику, ово удружење је указивало на одредбе Уредбе о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова (у даљем тексту: Уредба) за које сматрају да нису у складу са антидискриминационим прописима и то како у погледу истих критеријума за кандидате и кандидаткиње приликом провере базично-моторног статуса (члан 43), тако и на „погрешну примену“ члана 51. Уредбе у погледу додатног пријема лица на основну полицијску обуку одлуком министра.

Наиме, Уредбом о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова^[1] уређени су критеријуми по којима ће се вршити избор кандидата за полазнике основне полицијске обуке и других облика стручног оспособљавања, права, обавезе и одговорности полазника обука, стандарди стручног оспособљавања и усавршавања, праћење, оцењивање, полагање завршног испита и издавање уверења, менторски рад у основној и специјалистичкој обуци, самовредновање и вредновање основне и специјалистичке обуке и стручног усавршавања, издавачка делатност, пружање услуга према трећим лицима и друга питања у вези са обуком и друга права. Одредбом члана 43. Уредбе прописано је да се провером базично-моторичког статуса процењују: 1) издржљивост у снази руку и раменог појаса (тест репетитивне снаге руку и раменог појаса, у времену од 30 секунди); 2) издржљивост у снази мишића прегибача трупа (тест прегибање трупа, у трајању од 30 секунди); 3) експлозивност у снази мишића доњих екстремитета (тест скок у даљ из места); 4) аеробни потенцијал организма (тест трчање, у времену од 12 минута – Куперов тест); 5) едукативни моторички потенцијал – координација руку и ногу (тест слалом са три лопте); 6) пењање уз конопац (5 м). Ставом 2. исте одредбе прописано је да се сваки тест процене базично-моторичког статуса вреднује од 0 до 5 поена, при чему укупни максимални број поена износи 30, док је ставом 3. прописано да оцену не задовољава добија кандидат који укупно освоји 7 или мање поена, односно кандидат који на било ком делу провере базично-моторичког статуса освоји 0 поена. Одредбом члана 49. прописано је да се потпуна равноправност кандидата, у процесу селекције, обезбеђује се на тај начин што се кандидати воде под шифром приликом провера из чл. 41-43. ове уредбе. Даље, одредбом члана 51. Уредбе прописано је да у складу са кадровским планом, територијалним потребама и принципом националне заступљености припадника Министарства, министар може донети одлуку да се на основну полицијску обуку прими додатни број кандидата, који испуњавају услове предвиђене чланом 34. ове уредбе и који су положили квалификациони испит. Ставом 2. исте одредбе прописано је да одлуком из става 1. овог члана министар може примити додатни број кандидата који не може бити већи од 10% од укупног броја полазника који је предвиђен конкурсом.

Струковно удружење је у свом обраћању навело да изједначени критеријуми у погледу провере базично-моторичког статуса доводе у неоправдано неповољнији положај кандидаткње, односно жене које желе да буду примљене на основну полицијску обуку у односу на њихове колеге – мушкарце. Овако установљени критеријуми доводе до тога да је смањен број полазница које уписују основну полицијску обуку јер се пред њих стављају нереални захтеви с обзиром на њихове биолошке и полне карактеристике и грађу. Поред тога, ово Струковно удружење је указало и на примену одредбе члана 51. ове уредбе, наводећи да је од 2007. до 2022. године донето преко 50 одлука и допуна одлука на којима је преко хиљаду кандидата. Истакли су да је у односу на овај број према њиховом сазнању примљено 150 припадника националне мањине, те да је једина одлука на којој су сви припадници националних мањина Одлука министра унутрашњих послова о пријему 20 кандидата у Центар за основну полицијску обуку из 2015. године. Подносиоци су даље навели да сматрају да се наведена одредба „погрешно примењује јер се у неким одлукама ови услови наводе посебно“, као и да „нису познати критеријуми на основу којих се кандидати рангирају и да наведено оставља места за произвољност у одлучивању и омогућава ситуацију у којој се кандидати са више бодова могу наћи у неоправдано неповољнијем положају у односу на кандидате који су на одлукама“.

Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Ставом 3. исте одредбе прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена^[3], коју је Република Србија ратификовала прописује да за сврхе ове Конвенције, израз „дискриминација жена“ означава сваку разлику, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остварење или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности мушкараца и жена.

Резолуција 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност афимиришући важност улоге жене у спречавању и решавању конфликата и у изградњи мира, као и важност њихове једнаке партиципације, позвала је земље чланице да осигурају повећано присуство жена на свим нивоима одлучивања у националним, регионалним и међународним институцијама и механизмима за спречавање, вођење и решавање сукоба.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[4], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 7. прописано је да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Одредбама члана 14. овог закона прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају. Ставом 2. исте одредбе прописано је да се посебне мере из става 1. овог члана примењују док се не постигне циљ због којег су прописане, ако законом није другачије прописано. Послодавци су дужни да предузму одговарајуће мере ако је то потребно у конкретном случају у циљу обезбеђивања приступа, разумно прилагођеног радног места, учешћа, стручног усавршавања и напредовања у послу запослених који се налазе у неравноправном положају у односу на друге запослене, а нарочито особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, жена, мушкараца, особа другачије сексуалне оријентације, родног идентитета, старијих особа и других, осим ако би ове мере представљале несразмеран терет за послодавца. Не сматра се да је терет несразмеран ако је умањен примереним мерама јавних политика у области рада и запошљавања (став 4.).

Закон о заштити права и слобода националних мањина^[5] у члану 4. прописује да органи власти у Републици Србији у складу са Уставом и законом доносе прописе, појединачне правне акте и предузимају мере у циљу обезбеђења пуне и ефективне равноправности између припадника националних мањина и грађана који припадају већини. Ставом 2. исте одредбе прописано је да ће органи власти доносити правне акте и предузети мере из става 1. овог члана у циљу поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини.Неће се сматрати дискриминацијом мере за унапређење пуне и ефективне равноправности у запошљавању, односно погодности у случају престанка радног односа у јавном сектору на свим нивоима територијалне организације, које су прописане одредбама посебних закона којима се уређује радно-правни статус запослених у јавном сектору, ако такве мере важе до постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина која је утврђена тим законима (став 3). Одредбом члана 5. став 3. овог закона прописано је да је право припадника националних мањина да се подаци о њиховој националној припадности уписују у службене евиденције и збирке података о личности, у складу са посебним законом. Податак о националној припадности може се користити само у сврху за коју је прикупљен и на начин предвиђен законом који уређује заштиту података о личности (став 4).

Закон о родној равноправности^[6]  у члану 3. прописује да родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота, једнаке могућности за остваривање права и слобода, коришћење личних знања и способности за лични развој и развој друштва, једнаке могућности и права у приступу робама и услугама, као и остваривање једнаке користи од резултата рада, уз уважавање биолошких, друштвених и културолошки формираних разлика између мушкараца и жена и различитих интереса, потреба и приоритета жена и мушкараца приликом доношења јавних и других политика и одлучивања о правима, обавезама и на закону заснованим одредбама, као и уставним одредбама. Одредбом члана 4. став 3. овог закона прописано је да посредна дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, постоји ако, на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса, лице или групу лица, ставља или би могла ставити, због њиховог пола, полних карактеристика, односно рода, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Чланом 7. истог закона прописано је да политика једнаких могућности, између осталог, подразумева предузимање мера којима се обезбеђује једнака полазна тачка за остваривање принципа једнаких могућности за лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају по основу пола, полних карактеристика, односно рода, посебно припадника осетљивих друштвених група. Одредбом члана 39. став 1. овог закона прописано је да органи јавне власти и послодавци који обављају послове у области одбране и безбедности обезбеђују примену политика једнаких могућности и унапређења родне равноправности и доприносе уклањању родних стереотипа приликом остваривања права и обавеза лица оба пола у области одбране и безбедности.

Уредбом о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова^[7]  пре последњих измена било је прописано да се провером базично-моторичког статуса процењују:1) издржљивост у снази руку и раменог појаса (тест репетитивне снаге руку и раменог појаса, у времену од 30 секунди); 2) издржљивост у снази мишића прегибача трупа (тест прегибање трупа, у трајању од 30 секунди); 3) експлозивност у снази мишића доњих екстремитета (тест скок у даљ из места); 4) аеробни потенцијал организма (тест трчање, у времену од 12 минута – Куперов тест); 5) едукативни моторички потенцијал – координација руку и ногу (тест слалом са три лопте). Ставом 22. исте одредбе било је прописано да се сваки тест процене базично-моторичког статуса вреднује од 0 до 5 поена, при чему укупни максимални број поена износи 25, док је ставом 3. Било прописано да оцену не задовољава добија кандидат који укупно освоји 7 или мање поена, односно на 2 теста освоји 0 поена.

У складу са законом прописаном надлежношћу и улогом дефинисаном Акционим планом, институција Повереника за заштиту равноправности је током 2022. године израдила Извештај о мониторингу спровођења НАП за примену Резолуције 1325 Савета безбедности уједињених нација – жене, мир и безбедност у Републици Србији (2017-2020)^[8]. Према прикупљеним подацима у Центру за основну полицијску обуку (ЦОПО) током 2017. године, од укупног броја полазника/ца 21,4% су чиниле жене. Током 2019. године расписана су два конкурса за пријем полазника/ца, приликом којих су просечно жене чиниле 27,5% од укупног броја пријављених кандидата/киња и 24,8% кандидата/киња који су успешно прошли процес селекције, док је обуку завршило 80 полазника/ца, од којих су 35% жене. Током 2020. године расписан је конкурс за пријем 1060 полазника/ца на стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајца. Пријавило се укупно 6152 особа, од чега 30,7% чине жене. У тренутку достављања извештаја, селекција кандидата је била у току. У 2019. години основну обуку за припаднике ватрогасно – спасилачких јединица завршило је 213 полазника/ца, од којих су 4,22% жене. Поред тога, 2020. године расписан је конкурс за пријем 200 полазника/ца Основне обуке припадника ватрогасно – спасилачких јединица, на коју су, након спроведеног процеса селекције, примљене 2 жене, од укупног броја од 211 полазника/ца односно 0,94%. Када су у питању обуке за руководећи кадар, током 2019. године, обуку за оперативни ниво руковођења успешно је завршило 26,2% жена, обуку за средњи ниво руковођења 14%, обуку за високи ниво руковођења 15% жена, а обуку за стратешки ниво руковођења није похађала ниједна жена. Током 2020. године, обуку за оперативни ниво руковођења успешно је завршило 30% жена, обуку за средњи ниво руковођења 17,5%, обуку за високи ниво руковођења 6,25% жена, а обуку за стратешки ниво руковођења 13,33% жена.  На крају, Повереник је упутио више препорука од којих се једна односила и на надлежне институције на националном нивоу, да се концепт и систем безбедности реформише и унапреди тако да се уваже савремени изазови безбедности и личне сигурности (нова безбедносна парадигма) и да се у том процесу увек узме у обзир суштинска заступљеност жена.

Полазећи од одредбе члана 6. став 1. тачка 9. Закона о родној равноправности којом је прописано да уравнотежена заступљеност полова постоји када је заступљеност једног од полова између 40-50% у односу на други пол, а осетно неуравнотежена заступљеност полова постоји када је заступљеност једног пола нижа од 40% у односу на други пол, осим ако из посебног закона не произлази другачије, може се констатовати да иако је последњих година учињен значајан напредак када је у питању заступљеност жена, у полицији и даље постоји неуравнотежена заступљеност полова. Наиме, интерес жена у Србији за полицијско образовање дуго је био у сенци традиционалних стереотипа о односима полова и предрасудама о томе које послове могу или не могу да обављају жене и мушкарци, при чему се полицијски посао доживљава као посао који је доминантно везан за употребу физичке снаге и средстава принуде у којем „предњаче“ мушкарци. С друге стране, није редак случај да жене које имају статус униформисане полицијске службенице односно овлашћеног службеног лица, чешће од мушкараца раде послове у канцеларији са којих се теже напредује, односно да их премештају као испомоћ на обављању управних послова.  С тим у вези, важно је истаћи да је заступљеност жена у полицији важно не само из перспективе родне равноправности и једнаких могућности, него и стога што полиција у таквом саставу може на бољи начин да одговори на безбедносне потребе како жена тако и мушкараца, чиме се ствара и веће поверење грађана/ки у полицију. Ово свакако не значи да у „духу родне равноправности“ треба занемарити природне разлике између полова на основу биолошких и анатомских фактора, пре свега разлике у погледу грађе тела, хромозома, као и хормоналне разлике између мушкараца и жена. С тим у вези одредбом члана 3. Закона о родној равноправности прописано је да родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота, једнаке могућности за остваривање права и слобода, коришћење личних знања и способности за лични развој и развој друштва, једнаке могућности и права у приступу робама и услугама, као и остваривање једнаке користи од резултата рада, уз уважавање биолошких, друштвених и културолошки формираних разлика између мушкараца и жена и различитих интереса, потреба и приоритета жена и мушкараца приликом доношења јавних и других политика и одлучивања о правима, обавезама и на закону заснованим одредбама, као и уставним одредбама

Дописом 01 број 15-90/23-2 од 9. фебруара 2023. године Министарство је, између осталог, обавестило Повереника да је по питању одређивања норми за проверу базично-моторног статуса кандидата и кандидаткиња, Министарство одржало састанак са представницима Завода за спорт и медицину спорта Републике Србије у циљу дефинисања батерије тестова за проверу базично-моторног статуса. Министарство је навело да планира измене Уредбе о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова[9] посебно у делу норми које се односе на базично-моторни статус кандидата и кандидаткиња који конкуришу за основну полицијску обуку, а којим ће бити предвиђене посебне норме за кандидате и посебне за кандидаткиње.

Полазећи од чињенице да је перцепција полиције као јавног сервиса грађана/ки циљ који је неостварив без жена, а имајући у виду да важећа Уредба о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова, у члану 43. изједначава критеријуме које кандидати и кандидаткиње треба да испуне приликом процене базично-моторног статуса, сматрамо да је изузетно важно што пре приступити изменама Уредбе на начин да се, уважавајући биолошке и полне карактеристике мушког, односно женског пола, пропишу критеријуми који су прилагођени сваком полу. Повереник сматра важним што је Министарство одржало састанак са Заводом за спорт и медицину спорта Републике Србије у циљу дефинисања критеријума који ће бити објективни и који неће утицати на то да буду неоправдано неповољнији за жене у односу на мушкарце с обзиром на биолошке карактеристике и анатомске факторе оба пола.

Циљ који се постављањем одговарајућих услова треба постићи, јесте да буду изабрани најбољи кандидати и кандидаткиње у оба пола који ће похађати полицијску обуку, и у будућности као запослена лица у Министарству унутрашњих послова обављати врло важне послове у циљу заштите и очувања безбедности свих грађана и њихове имовине.

Поводом навода подносилаца да Министарство унутрашњих послова „не поседује информацију о броју службеника полиције који су припадници националних, етничких и верских група“, одредбом члана 47. Устава Републике Србије прописано да је изражавање националне припадности слободно и да нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.

Полазећи од дефиниције посебних мера које су прописане чланом 21. Устава и чланом 14. Закона о забрани дискриминације, а имајући у виду одредбу члана 51. Уредбе, претпоставка је да је један од главних циљева за увођење изузетка (у складу са кадровским планом, територијалним потребама и принципом националне заступљености), односно дискреционог права министра да се на основну обуку прими додатни број кандидата који су испунили услове у складу са законом и овом уредбом, био увођење посебне мере односно мере која има за циљ постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се суштински налазе у неједнаком положају.

Устав и закон препознају више група којима се пружа посебна заштита и којима су намењене посебне односно афирмативне мере, као што су, примера ради, националне мањине, жене, особе са инвалидитетом, сиромашни и сл.

Тако је примера ради чланом 4. став 3. Закона о националним мањинама између осталог, прописано да се неће сматрати дискриминацијом мере за унапређење пуне и ефективне равноправности у запошљавању, ако такве мере важе до постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина. Такође, одредбом члана 27. став 3. Закона о родној равноправности прописано је да се не сматра дискриминацијом предузимање подстицајних мера ради запошљавања и самозапошљавања теже запошљивих категорија лица, као што су жене, труднице, породиље, жртве насиља у породици, жртве родно заснованог насиља, родитељи, особе млађе од 18 година, особе старије од 45 година, особе са инвалидитетом, особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, припадници ромске националне мањине и други.

Имајући у виду наведено предлажемо да се поред разматрања измене одредбе члана 43. Уредбе размотри и одредба члана 51. у смислу њеног прецизирања да наведена одредба недвосмислено има карактер посебне афирмативне мере, с обзиром да увођење посебне мере у складу са законом не представља дискриминацију лица без обзира што је у питању повољнији третман одређеног лица или групе лица.

Имајући у  све напред наведено, а полазећи од одредбе члана 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације којима је прописано да Повереник прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа, Повереник упућује ову иницијативу. Како је Министарство као овлашћени предлагач већ у свом обраћању Поверенику најавило да планира измене Уредбе, потребно је да приликом предлагања измена и допуна Уредбе имате у виду све напред наведено односно усклађеност будућих измена са антидискриминационим прописима.

Имајући у виду спремност Министарства да измени раније донету Уредбу, стојимо Вам на располагању за сву подршку коју Повереник за заштиту равноправности може да пружи у оквиру својих овлашћења.

Такође напомињемо да је текст Предлога уредбе потребно доставити и на мишљење Поверенику у складу са чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације уз извршену процену утицаја прописа прописану чланом 14. став 4. Закона о забрани дискриминације.

[1] „Службени гласник РС”, бр . 42/17, 56/18, 34/19, 11/20, 24/21 и 49/22 члан 1.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист  СФРЈ – Међународни уговори, број 11/81), члан 5.

[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр 22/09 и 52/21), члан 2. став 1. тачка 1.

[5] „Службени лист СРЈ“,број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 и „Службени гласник РС“,бр. 72/09, 97/13 и 47/18

[6] „Службени гласник РС”, број  52/21

[7] „Службени гласник РС”, бр . 42/17, 56/18, 34/19, 11/20 и 24/21

[8] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaj-o-monitoringu-sprovodjenja-nap-za-primenu-rezolucije-1325-saveta-bezbednosti-ujedinjenih-nacija-zene-mir-i-bezbednost-u-republici-srbiji-2017-2020/

[9] „Службени гласник РС“, бр. 42/17, 56/18, 34/19, 11/20 и 24/21

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

952-22 Иницијатива за разматрање измене, односно прецизирања чл. 43. и 51. Уредбе о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова