бр. 07-00-468/2019-02  датум:  4. 2. 2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела председница Удружење грађана „AA“, против привредног друштва „ББ“. У притужби је, између осталог, наведено да је Удружење грађана „АА“ организовало шести по реду фестивал женског пријатељства, као и да је тим поводом председница удружења, у јуну 2019. године резервисала свечану вечеру у ресторану за 3. август 2019. године за учесницe фестивала. Даље, наведено је да је 3. августа 2019. године у јутарњим сатима на друштвеним мрежама објављена фотографија са прошлогодишњег преформанса фестивала на којој председница удружења „АА“ заједно са још две активисткиње држи заставу дугиних боја на којој је исписана реч „МИР“ на енглеском језику, као и да је фотографија „дељена“ на друштвеним мрежама уз бројне увредљиве и претеће коментаре попут: „крв ће лити, геј параде неће бити“ и друге. Подноситељка је у притужби истакла да је у поподневним сатима, 3. августа 2019. године, телефоном позвао ВВ и обавестио је да отказује раније уговорену свечану вечеру у ресторану за тај дан јер је „особама ЛГБТ популације ту забрањен приступ“, као и да је на њено питање шта ће се десити „уколико оне ипак дођу на вечеру“, одговорио „да ће их избацити, да је ресторан његово приватно власништво и да он ту може да ради шта хоће“. Наводи притужбе потврђени су изјавама сведока који је у јуну 2019. године били присутни приликом уговарања свечане вечере у ресторану, односно када је 3. августа 2019. године подноситељки притужбе телефонским путем саопштено да је учесницама фестивала вечера у ресторану отказана. У изјашњењу привредног друштва „ББ“, између осталог, наведено је да је председница удружења у јуну 2019. године резервисала вечеру „за око 70-80 лекара “ која ће се одржати 3. августа 2019. године у ресторану и да је том приликом менаџер ресторана, ГГ, обавестио да је у обавези да најмање 3-4 дана пре заказаног термина, писмено или усмено, потврди своју резервацију. Даље, наведено је да се на друштвеним мрежама „раширила“ информација да ће се у градовима ДД и ЂЂ одржати „геј парада“, да је 3. августа 2019. године у поподневним сатима у ресторан пристигла група „хулигана“ који су тражили информацију да ли ће учеснице „наводне геј параде“ доћи у ресторан и да су претили да ће „изломити сав инвентар и демолирати ресторан уколико оне буду дошле“. У изјашњењу је истакнуто да су „организатори фестивала пропустили да затраже обезбеђење од новопазарске полиције за вечеру коју су организовали“, због чега је „руководство оценило да је скуп учесница фестивала и њихова посета ресторану високог ризика“. С тим у вези, а како произлази из даљих навода изјашњења, ВВ је телефонским путем обавестио подноситељку притужбе о „ситуацији“ и упозорио је да ресторан нема адекватно обезбеђење и да они не могу омогућити учесницама фестивала да безбедно уђу у ресторан, с обзиром да их испред ресторана чека група „хулигана“. Том приликом, како се даље наводи, речено јој је да „пружање угоститељских услуга није проблем и да ће учеснице фестивала бити примљене у ресторан иако нису потврдиле резервацију на време“, као и да „с обзиром на целокупну ситуацију саме одлуче да ли ће доћи на заказану вечеру, пре свега због њихове личне безбедности и безбедности осталих гостију којих је било много“. У изјашњењу је затим наведено да председница удружења није потврдила на време резервацију вечере заказане за 3. август 2019. године, због чега се сматрало да је резервација отказана и да је она „као физичко лице, а не као представница неке организације или организаторка неког фестивала, обавештена да на заказану вечеру нису дошли њени најављени гости лекари.“ Имајући у виду правило о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Поверник је анализирао да ли чињенице и доказе које је привредно друштво „ББ“ понудило, пружају довољно основа за закључак да учесницама фестивала, 3. августа 2019. године, није ускраћено пружање угоститељских услуга у ресторану на основу њихових претпостављених личних својстава, сексуалне оријентације и родног идентитета.  На основу анализе изјашњења утврђено је да је привредно друштво „ББ“ изнело више контрадикторних и нејасних навода. Наиме, нејасно је да ли би вечера била одржана да су у питању лекари, како је управа ресторана то прво разумела, а затим ни да ли је разлог отказивања вечере то што резервација није благовремено потврђена, посебно имајући у виду наводе из изјашњења да без обзира на то, пружање угоститељских услуга није проблем. У изјашњењу је такође учињено неспорним да је процена ресторана била да је скуп високог ризика, а такође и да су били свесни садржаја на друштвеним мрежама који су овај фестивал окарактерисали као геј параду. Повереник је приликом заузимања става по овом питању имао у виду и новински чланак електронских новина „ЕЕ“ од 7. септембра 2019. године под насловом „Отказан нам је ручак у ресторану након истицања заставе дугиних боја“, у коме је између осталог, пренета изјава власник ресторана у којој је „потврдио отказивање гостопримства учесницама фестивала“. Имајући то у виду као и исказе сведока који су потврдили наводе из притужбе, а применом правила о прерасподели терета доказивања Повереник је става да „ББ“ није пружило доказе да је учесницама фестивала, 3. августа 2019. године, ускраћено пружање угоститељских услуга у ресторану из било ког другог, оправданог разлога, већ искључиво због претпостављеног личног својства учесница фестивала – сексуалне оријентације и родног идентитета. Због тога је Повереник донео мишљење да су оваквим ускраћивањем пружања услуге, повређене одредбе члана 6. а у вези са чланом 17. Закона о забрани дискриминације. Повереник је препоручио привредном друштву „ББ“ да упути писано извињење председници Удружења грађана „АА“, због отказивања вечере у ресторану и да убудуће води рачуна да се у оквиру својих редовних послова и активности придржава прописе о забрани дискриминације.     

ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила председница Удружења грађана „АА“. Притужба је, након прецизирања, поднета против привредног друштва „ББ“, због дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.
•      У притужби и допунама притужбе, између осталог, наведено је:

• да је у периоду од 2-4. августа 2019. године, Удружење грађана „АА“ организовало шести по реду фестивал у оквиру којег је био планиран перформанс на градском тргу посвећен борби против насиља над женама;
• да је председница Удружења грађана „АА“, током јуна 2019. године посетила ресторан заједно са ЖЖ како би уговорила свечану вечеру за 3. август 2019. године и да је том приликом, са шефом ресторана ВВ, договорила да се вечера организује у летњој башти (уз могућност да се послужи унутра у ресторану уколико време буде лоше), као и друге појединости попут: послужења, броја учесница (око 70ак учесница фестивала) и термина њиховог доласка (20 h);
• да је у суботу, августа 2019. године, у јутарњим сатима, интернетом „кружила“ фотографија на којој се налазе председница удружења АА и још две активисткиње, како држе „мировну заставу дугиних боја“;
• да је наведена фотографија злоупотребљена како би „планирани перформанс у јавности био представљен као Парада поноса“, као и да су фотографије са увредљивим порукама „дељене“ на друштвеним мрежама чиме је подстакнута дискусија „пуна говора мржње и позива на линч учесница“;
• да је подноситељка притужбе у суботу ујутру 3. августа 2019. године позвала менаџера/шефа ресторана, како би проверила да ли све „иде по плану“ с обзиром да је било кишно време, као и да је том приликом добила информацију да ће учеснице фестивала бити смештене у сали ресторана јер је „хладно за седење у башти“;
• да је истог дана, у послеподневним сатима, председницу удружења позвао шеф/менаџер ресторана који се интересовао да ли је заказана вечера „заправо вечера за учеснике геј параде, јер је видео неке плакате који круже градом“, да га је подноситељка притужбе замолила да јој објасни о чему се ради, али да јој је он одговорио „да заборави, да ће све бити у реду и да их у ресторану очекују у договорено време“;
• да је августа 2019. године око 17,30 часова, подноситељку притужбе позваo ГГ који се представиo као власника ресторана и рекао јој да отказује уговорену вечеру јер је „ЛГБТ особама ту забрањен приступ“, а да је на њено питање да ли то значи да су спремни да их избаце из ресторана уколико дођу на вечеру, он одговорио потврдно, да је ресторан његово власништво и да „он ту може да ради шта хоће“;
• да је одмах након завршеног телефонског разговора са ГГ подноситељка притужбе о наведеном разговору обавестила службеника ОЕБС Мисије у Србији која је обезбедила превоз учесница фестивала од и да су се договорили да још она једном контактира менаџера/шефа ресторана „како би се уверила да им је уговорена вечера заиста отказана“;
• да је шеф ресторана потврдио да је подноситељку притужбе „заиста звао власник ресторана“, као и да им је забрањен приступ у ресторан.

1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања   правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од привредног друштва „ББ“, против којих је поднета притужба.

1.4. У изјашњењу привредног друштва „ББ“, између осталог, наведено је :

• да је притужба Удружења грађана „АА“ због одбијања пружања угоститељских услуга активисткињама тог удружења у ресторану „потпуно неоснована“;
• да је приликом уговарања свих организованих дешавања која окупљају већи број гостију уобичајно да буду упознати „ког типа је прослава која се организује“, како би пружили што квалитетнију услугу „на обострано задовољство“;
• да је председницу тог удружења у јуну месецу 2019. године „примио“ шеф ресторана, као и да је том приликом резервисан термин за вечеру за 3. августа 2019. године, за око 70-80 лекара, поводом семинара који се одржавао у ИИ;
• да је она обавештена да се у ресторану истог дана, 3. августа 2019. године „за када је заказала вечеру за учеснике семинара лекара“, организују још два приватна весеља и да је у обавези да на време, најмање 3-4 дана пре заказаног термина, писмено или усмено потврди своју резервацију;
• да се на друштвеним мрежама „раширила“ информација да ће се у ИИ и ЈЈ одржати „геј парада“ и да је ова вести била пропраћена „разним“ коментарима попут : „ИИ крв ће лити, геј параде неће бити“ и сл., да су тим поводом одржани протести због „непостојећих парада поноса“ и да је у ИИ „упркос претњама“ одржан перформанс фестивала уз евидентно обезбеђење полиције;
• да су организатори фестивала „пропустили да затраже обезбеђење од новопазарске полиције за вечеру коју су организовали и поред чињенице да је учесницама фестивала била угрожена безбедност због кампање на друштвеним мрежама“;
• да је 3. августа 2019. године у поподневним сатима почео да пристиже већи број гостију, као и да је поред оних који су позвани на друга два весеља која су организована тога дана, била присутна и група „хулигана“ који су тражили информацију да ли ће учеснице „наводне геј параде“ доћи из ИИ у ресторан и да су претили да ће „изломити сав инвентар“ уколико оне буду дошле, а да су остали на паркингу ресторана да их чекају;
• да је „руководства ресторана оценило да је скуп учесница фестивала и посета високог ризика“;
• да је „у телефонским разговорима који се помињу у притужби“, упознао подноситељка притужбе упозната са ситуацијом и обавештена да ресторан нема адекватно обезбеђење, односно да им не могу омогућити да безбедно уђу у локал са паркинга који је ван ресторана, с обзиром да их испред ресторана чека група „хулигана“, као и да су провером утврдили да нису обезбедиле и пријавиле скуп новопазарском МУП-у;
• да је у разговору такође речено да „пружање угоститељских услуга није проблем и да ће учеснице фестивала бити примљене у ресторан иако нису потврдиле резервацију на време већ на дан одржавања вечере“, као и да с обзиром на целокупну ситуацију саме одлуче да ли ће доћи на заказану вечеру, „пре свега због њихове личне безбедности и безбедности осталих гостију којих је било много“;
• да подноситељка притужбе није потврдила на време резервацију вечере заказане за 3. август 2019. године па се сматрало да је резервација отказана;
• да су неистинити наводи притужбе да је шеф сале потврдио да је учесницама фестивала власник ресторана забранио приступ и да им је отказана вечера јер он није био у смени наведеног дана;
• да је „подноситељка притужбе обавештена о целокупној ситуацији као физичко лице, а не као представница неке организације или организаторка неког фестивала, да на заказану вечеру нису дошли њени најављени гости лекари“ и да ресторан није ускратио гостопримство по било ком основу, „а поготово не на основу сексуалне оријентације и родног идентитета“;
• да су њихови угоститељски објекти отворени за све и да професионално пружају своје услуге свим гостима „без обзира на било какву припадност“, о чему сведоче и бројна признања за предан и успешан рад у угоститељству која су добили од разних организација.

1.5. Уз изјашњење привредног друштва „ББ“ достављена је изјава заменика пословође, у којој је наведено:

• да су нетачни наводи из притужбе да је подноситељки притужбе у телефонском разговору отказана вечера и забрањен приступ за њене госте у ресторану, будући да је 3. августа 2019. године у 15 сати завршио смену и напустио објекат;
• да је приликом резервисања термина за вечеру за њене госте „тврдила“ да ће вечери присуствовати лекари и да ће се у ИИ одржати семинар лекара;
• да се подноситељка притужбе није јавила 3-4 дана пре резервисаног термина како би потврдила долазак на уговорену вечеру;
• да је приликом телефонског разговора била „веома дрска“, да је викала на њега, а да је он све време покушавао да је смири, да му је „претила разним организацијама које ће затворити ресторан“;
• да је дуже време редовно доводила госте у њихов објекат и да до сада није имала „никакве примедбе“.
  • У току поступка су, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, прибављене и изјаве сведока.
  • У писаној изјави КК, наведено је:
• да је током месеца јуна 2019. године са подноситељком притужбе посетио ресторан и присуствовао договору око организације свечане вечере у том ресторану која је била планирана за 3. август 2019. године;
• да је током разговора који је подноситељка притужбе обавила са менаџером ресторана, договорена свечана вечера за учеснице фестивала за 3. август 2019. године, затим мени, број учесница, избор пића, као и цена, као и да је планирано да се вечера одржи у летњој башти ресторана, а за случај лошег времена план је био да се вечера послужи у свечаној сали;
• да је у међувремену више пута одлазио у ресторан приватно и да је „сваки пут од Недељка добио потврду да је све ок, да нема разлога за бригу и да ће сигурно бити задовољни“;
• да га је 3. августа 2019. године, око 18 сати, подноситељка притужбе позвала телефоном и обавестила га „да је ресторан ускратио гостопримство свим учесницама фестивала, да је била јако узнемирена и да му је рекла да је звао власник ресторана и саопштио јој да отказује вечеру јер ресторан неће да служи ЛГБТ особе, а да ће у случају њиховог доласка бити избачени из ресторана, што јој је у разговору потврдио менаџера ресторана;
• да је отказивање вечере створило „огроман проблем у организацији“ и да је вест о томе постала тема на друштвеним мрежама и бројним порталима и месец дана након завршеног фестивала, као и да је „признање“ власника ресторана покренуло „талас негативних и увредљивих коментара и позива на линч подноситељке притужбе и свих учесница“.
  • У писаној изјави ЛЛ, наведено је:
• да је 3. августа 2019. године, касно поподне, подноситељка притужбе „на кратко“ дошла кући да узме неки материјал потребан за фестивал и да је тада примила позив који ју је врло узнемирио;
• да је чуо како током телефонског разговора говори да је то „грешка“, да није реч „ни о каквој геј паради“ већ да се ради о женском фестивалу, да је покровитељ вечере Мисија ОЕБС-а у Србији и да моли саговорника да „то“ провери;
• да је такође чуо да током телефонског разговора подноситељка притужбе пита саговорника „шта би се десило ако жене ипак дођу у ресторан“… „да ли то значи да би биле избачене“… као и да „жене не долазе у његову кућу, већ у угоститељски објекат и да не може тако да разговара са њом“….;
• да је након тог разговора обавила још два телефонска разговора на основу чега је закључио да „нешто није у реду“;
• да му је на питање „о чему се ради“, објаснила да је позвао власник ресторана да јој саопшти да се заказана вечера отказује са образложењем да је ЛГБТ популацији забрањен улаз у ресторан, као и да јој је претио да ће бити избачене из ресторана „уколико се усуде да дођу“, да га не интересује „ни ОЕБС ни закони јер је он закон, да је ресторан његово приватно власништво и да може да ради шта хоће“;
• да му је такође рекла да је „шеф ресторана потврдио да је стварно имала позив власника ресторана и да је женама забрањен долазак јер газда претпоставља да се ради о лезбејкама“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у уговор о закупу пословних просторија број 1104 од 14. децембра 2016. године, између осталог, утврђено је да је уговор закључен између Акционарског друштва за угоститељство, туризам, трговину и спољну трговину „, као закуподавца, и привредног друштва „ББ “, као закупца, на неодређено време. Даљим увидом утврђено је да је предмет наведеног уговора давање у закуп пословног простора, основних средстава и ситног инвентара АД и то : Хотел „ЉЉ“, Туристичко насеље „ММ“ Вешерај, Ресторан „НН“, Централна ђачка кухиња – магацин, „ОО“, ресторан „ПП“ и Депо стоке.

• Увидом у новински чланак електронских новина „ЕЕ“ од 7. септембра 2019. године који је објављен под насловом „Отказан нам је ручак у ресторану након истицања заставе дугиних боја у ИИ“, утврђено је да је у тексту између осталог наведено : да је „пре месец дана“ на друштвеним мрежама осванула вест да се у ИИ одржава „Геј парада“, а да се заправо одржавао фестивал, да су учеснице које су носиле заставу дугиних боја назване „бестидницама“ и да им је отказана раније заказана вечера у ресторану, уз образложење „како су тврдиле“ да ЛГБТ особе нису добродошле. Даљим увидом у текст утврђено је да је наведено да је учесница Фестивала, подноситељка притужбе говорећи о непријатностима које је доживела изјавила : „Позвао ме је власник ресторана да ми каже да не можемо да будемо гошће, иако смо месец дана раније имале заказану вечеру. Када сам му реклада ли зна да крши закон, он ми је рекао да ЛГБТ особе не могу да долазе, да је то његово приватно власништво и да може да ради шта хоће.“ Такође, утврђено је да је у тексту наведено да је „РР“ контактирао власника ресторана, који је потврдио отказивање гостопримства учесницама фестивала и између осталог навео : „У истом тренутку у нашем ресторану су биле још две прославе, венчање и рођендан. Тих дана су била писања да је тај скуп у ИИ некаква геј парада, да га је обезбеђивала полиција, да је тим људима пријећено, па смо одлучили да откажемо њихову прославу. Ресторан нема обезбеђење, полиција није била обавијештена, нисмо могли да дозволимо инциденте. Шта да су дошли некакви хулигани, настао би општи хаос, непријатност и за њих, а и за остале госте нашег ресторана. Ником није забрањен долазак у наш ресторан, али је таква ситуација била да смо морали на тај начин да реагујемо, да спречимо да се нешто лоше деси.“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјаве сведока, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[2].
• Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоје ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбом члана 17. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуга, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Анализа навода притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, задатак Повереника био је да утврди да ли је Туристичко насеље „СС“, августа 2019. године, ускратило пружање својих угоститељских услуга учесницама фестивала на основу њихових претпостављених личних својстава, сексуална оријентација и родни идентитет.
• Да би се у конкретном случају одговорило на питање да ли је поступање „СС“ било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, сноси лице против којег је поднета притужба.
• Имајући у виду наведено, као и околности конкретног случаја, први задатак Повереника био је да утврди да ли је подноситељка притужбе учинила вероватним да је учесницама фестивала, чији је организатор Удружење грађана „АА“ из ИИ, на дан одржавања унапред заказане свечане вечере, 3. августа 2019. године, ускраћено пружање угоститељских услуга у ресторану, на основу претпостављеног личног својства – сексуалне оријентације.
• Анализом навода притужбе, изјашњења и достављених доказа може се констатовати да међу странама у поступку није спорно да је подноситељка притужбе током јуна месеца 2019. године заказала свечану вечеру у „СС“ за 3. август 2019. године. Такође, међу странама је неспорно да учеснице фестивала 3. августа 2019. године нису приступиле раније заказаној свечаној вечери у „СС“, односно да она није одржана. Такође, Повереник констатује да није спорно да је августа 2019. године на друштвеним мрежама објављена фотографија са прошлогодишњег преформанса фестивала на којој председница удружења „АА“, са још две активисткиње удружења држи заставу дугиних боја, на којој је исписана реч „МИР“ на енглеском језику, као и да је наведена фотографија „подељена“ на друштвеним мрежама уз коментаре међу којима је и коментар: „ИИ ће крв лити, геј параде неће бити“. Имајући у виду наведено, као и чињеницу да су сведоци потврдили да их је подноситељка притужбе у касним поподневним сатима 3. августа 2019. године обавестила „да им је власник ресторана отказао свечану вечеру јер ресторан неће да служи ЛГБТ особе“, Повереник констатује да је акт дискриминације учињен вероватним у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације.
• С тим у вези, а имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања, терет доказивања да у конкретном случају није повређено начело једнакости сноси привредно друштво „ББ“ које је закупац пословног простора у којем се налази угоститељски објекат „СС“.
• Анализом изјашњења на наводе притужбе, може се констатовати да је привредно друштво „ББ“ изнело више контрадикторних навода, из којих се не може закључити шта је одлучујући разлог због чега није одржана вечера која је претходно уговорена. Наиме, у изјашњењу је најпре наведено да је подноситељка притужбе у јуну 2019. године резервисала термин вечере за август 2019. године за „70-80 лекара“. Намеће се питање од каквог је значаја овај навод имајући у виду предмет притужбе, односно у чему је разлика у односу на то да ли се вечера заказује за лекаре или учеснице фестивала, као и да ли би вечера била одржана да су у питању били лекари. Даље, у изјашњењу је наведено „да је после објављивања информације на друштвеним мрежама да ће се у ИИ и ЈЈ одржати геј парада, провером утврђено да је организатор фестивала пропустио да затражи обезбеђење и од новопазарске полиције за вечеру коју су организовали у „СС“ 3. августа 2019. године, па је од стране руководства процењено да је скуп учесница фестивала и посета „СС“ високог ризика“. Дакле, несумњиво је да је руководство ресторана било упознато са садржајима на друштвеним мрежама који су се појавили поводом одржавања фестивала женског пријатељства, односно са чињеницом да је фестивал окарактерисан као „геј парада“. Такође, у изјашњењу се не оспорава да је постојала бојазан од тога да би ресторан могао имати проблем уколико угости учеснице фестивала, али се такође нигде не наводи и да је тим поводом ресторан контактирао МУП у ЈЈ.
• Повереник даље констатује да је из навода изјашњења такође нејасно да ли је директор хтео да каже да је вечера отказана или није, с обзиром да је најпре наведено да је у телефонским разговорима између подноситељке притужбе и власника ресторана  „било речи о проблемима“ и да не могу да гарантују њихову безбедност „али да пружање угоститељских услуга вечере није проблем и да ће их примити иако нису потврдиле резервацију на време“. Међутим, у свом даљем излагању привредног друштва „ББ“ наведено је да „подноситељка притужбе није потврдила на време резервацију вечере за 3. август 2019. године па се сматра да је резервација отказана“. Оваква изјава је контрадикторна и нелогична, имајући у виду да је неспорно да је постојао телефонски разговор између власника и подноситељке притужбе, као и између ње и ВВ, да је наведено да пружање услуге вечере није проблем, па би се у тим разговорима могло сасвим недвосмислено утврдити да су организаторке желеле саме да вечеру откажу. Заправо, у овом делу изјашњења се наводи да је подноситељка притужбе обавештена да ресторан нема адекватно обезбеђење, те да су у ресторану „упознати са чињеницом да учеснице фестивала нису обезбедиле и пријавиле скуп у новопазарски МУП“, као и да је наведеном приликом „упозорена“ да их испред ресторана очекује већа група „хулигана“, што пре упућује на то да је разговор ишао у смеру отказивања вечере од стране ресторана, због страха од напада на особе за које се претпоставља да су другачије сексуалне оријентације.
• С друге стране, подноситељка је у притужби навела да је у касним поподневним сатима 3. августа 2019. године позвао ДД који јој је рекао да отказује уговорену вечеру јер је „особама ЛГБТ популације ту забрањен приступ“, а да је на њено питање шта ће се десити „уколико оне ипак дођу на вечеру“, рекао да ће их избацити, да је ресторан његово приватно власништво и да „он ту може да ради шта хоће“. Повереник констатује да су ови наводи притужбе потврђени изјавама сведока. Такође, Повереник је приликом заузимања става по овом питању имао у виду и новински чланак електронских новина „ЕЕ“ од 7. септембра 2019. године. Наиме, у наведеном новинском чланку који је објављен под насловом „Отказан нам је ручак у ресторану након истицања заставе дугиних боја у ИИ“, између осталог, пренета је изјава коју је како се наводи за „ЈЈ“ дао власник ресторана „СС“, у којој је „потврдио отказивање гостопримства учесницама фестивала“. Такође, у прилог навода да је вечера учесницама фестивала ипак отказана на дан њеног одржавања осим доказа у виду изјаве власника ресторана која је пренета у медијима, може се закључити и индиректно, из изјаве менаџера ресторана, који је између осталог навео: „У последњем разговору у поподневним сатима 3. августа 2019. године гопођа ТТ била је веома дрска, викала је на мене, а ја сам све време покушавао да је смирим и при том ми је претила разним организацијама попут ОСЦЕ и других које ће да нам затворе ресторан.“ Ово недвосмислено указује да подноситељка притужбе није имала намеру да откаже вечеру и да се није саглашавала са отказивањем исте.
• На основу навода изјашњења и доказа које је привредно друштво „ББ“ понудило, не може се закључити да отказивање вечере учесницама фестивала није у вези са чињеницом да се у јавности створила слика да су учеснице фестивала другачије секусалне оријентације, и да је управа ресторана, како се и у самом изјашњењу наводи, проценила да је посета ресторану високог ризика. У прилог наведеном, говоре и наводи из изјашњења да је „безбедност учесница фестивала била угрожена због кампање на друштвеним мрежама којима су се ширили разни коментари попут: ИИ крв ће лити геј параде неће бити“, да су учеснице фестивала „упозорене“ да их у близини ресторана очекује група „хулигана“, да ресторан нема адекватно обезбеђење, а да су „провером утврдили да је организатор фестивала пропустио да затражи обезбеђење од новопазарске полиције и за вечеру која је организована у „СС“ и да због своје личне безбедности и безбедности осталих гостију саме одлуче о доласку на вечеру“. С тим у вези, а имајући у виду да је у изјашњењу наведено да је 3. августа 2019. године у ресторан пристигла и група „хулигана“ који су претили да ће изломити сав инвентар и „демолирати“ ресторан уколико учеснице „наводне геј параде“ буду дошле из ИИ, да су се „повукли ван ресторана и баште и остали на паркингу да их чекају“, нејасно је из којих разлога руководство ресторана о томе није обавестило надлежне органе, пре свега надлежну полицијску станицу, већ је о томе, како произлази из навода изјашњења, обавештена једино подноситељка притужбе.
• Ценећи све напред наведено, а имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања, може се констатовати да чињенице и докази које је привредно друштво „ББ“ понудило, не пружају довољно основа за закључак да учесницама фестивала 3. августа 2019. године ускраћено пружање угоститељских услуга у „СС“ због било ког другог и оправданог разлога већ искључиво због претпоставки које су се односиле на лична својстава учесница, односно њихову сексуална оријентација и родни идентитет.
• Такође, овом приликом Повереник указује да упркос одређеним помацима последњих година, дискриминација и насиље према ЛГБТ особама су и даље присутни. Према истраживањима, припадници ЛГБТ популације истичу да се често сусрећу са предрасудама и стигмом у друштву, као и са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. У прилог томе говоре истраживања јавног мњења према којима се као једна од група према којима постоји највећа социјална дистанца издваја управо ЛГБТ популација.^[5] Наиме, трећина испитаника/ца не би волела да припадници ЛГБТ популације живе у истој држави као и они (37%), 22% не би волело да им буду колеге, а трећина њих не жели да се са њима дружи (30%). Већа социјална дистанца према појединим друштвеним групама показатељ је ниског нивоа социјалне комуникације и интеракције, а самим тим представља потенцијалну опасност за дискриминацију припадника тих група. Према истраживањима највећи изазови на путу остваривања права на једнакост припадника ЛГБТ популације су заштита личне безбедности и ефикасна борба против насиља над ЛГБТ особама, заштита од дискриминације на радном месту као и поштовање достојанства у јавном простору.
• На крају, Повереник поздравља чињеницу да је „ББ“ „добитник бројних плакете и признања разних организација за предан и успешан рад“ и указује да је тим пре ово привредно друштво у обавези да услуге пружа професионално, у складу са стандардом доброг привредника, без обзира на културолошке, верске, националне или језичке ралзике односно разлике у односу на сексуалну оријентацију или друго лично својство клијената и клијенткиња.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби председнице удружења грађана „АА“ против привредног друштва „ББ“, утврђено је да су прекршене одредбе члана 6. у вези са чланом 17. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује привредном друштву „ББ“:

5.1.  Да упути писано извињење председници Удружења грађана „АА“, због отказивања вечере учесницама фестивала женског пријатељства у ресторану „СС“ 3. августа 2019. године.

5.2. Да убудуће води рачуна да се у оквиру својих редовних послова и активности придржава прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да привредно друштво „ББ“, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико привредно друштво „ББ“ не поступи по препоруци у року од 30 дана од дана пријема мишљења Повереника са препоруком, биће донето решење о изрицању мере опомене против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[4] „Службени  лист СЦГ”- Међународни уговори бр. 9/03

[5] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији”, Повереник за заштиту равноправности, новембар 2019. године, Београд

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

928-19 Mишљeњe у oблaсти пружaњa услугa нa oснoву прeтпoстaвљeнoг личнoг свojствa-сeксуaлнa oриjeнтaциja и рoдни идeнтитeт