бр. 021-01-709/2025-02       датум: 5. 8. 2025. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности^[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује СОКОЈ – Организацији музичких аутора Србије

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ  И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Повереник за заштиту равноправности препоручује СОКОЈ-у:

• да развије етичке смернице у оцењивању музичких садржаја, са посебним фокусом на забрану ширења расистичких и сексистичких наратива, као и садржаја који подстичу дискриминацију, мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или представљају узнемиравајуће, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање које има за циљ повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх, застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.
• да етичке смернице учини доступним члановима СОКОЈ-а и на својој интернет презентацији.

СОКОЈ ће обавестити Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Образложење

Поверенику за заштиту равноправности се обратила група грађана и грађанки (њих 138) указујући на „алармантан и континуиран тренд нормализације антиромских стереотипа у популарној музици, који захтева хитну институционалну реакцију“. У допису је указано да се у наслову и тексту песме често користе изрази „Циганин“, „Циганка“, „Цига“, „Ганци“, „Циганче“, који су вековима коришћени у контексту маргинализације и дехуманизације Рома. Указано је да употреба ових израза није само увредљива, већ доприноси ширењу наратива који умањују достојанство и појачавају друштвену стигматизацију ромске заједнице. Наведено је да бројне песме које су јавно емитоване и доступне путем медија и дигиталних платформи, представљају културне производе који директно доприносе очувању и репродукцији циганизма – специфичног облика расизма усмереног према Ромима. У обраћању је наведено више песама којима се подстичу стереотипи и предрасуде и у којима се одређена понашања приписују ромској „традицији“ или „фолклорној“ култури а Роми представљају као „неодговорна бића“, „склона криминалу“, најчешће у контексту сиромаштва и путујућег живота уз присутну сексуалну објективизацију Ромкиња. На крају обраћања је затражено да Повереник предузме мере из своје надлежности и укаже СОКОЈ-у на неопходност израде етичких смерница.

Поред текстова песама којим се подстичу стереотипи и предрасуде о Ромима и Ромкињама, све чешће смо сведоци да се кроз популарну културу и музику фаворизује насиље и то најчешће према женама, криминал као и различити мизогини, сексистички и хомофобни садржаји којима се вређа достојанство лица или групе лица на основу њиховог личног својства и ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.

Тако је у истраживачком раду^[2] који је анализирао један мањи сегмент песама насталих од 1980. године до 2021. године констатовано да се кроз текстове подстичу негативни ставови о женама, нормализује мизогинија, романтизује и оправдава контрола, посесивност и насиље над женама. У песмама које је ауторка рада узела као пример, жене се приказују као објекти које мушкарац „поседује“, „купује“, у којима се велича мушка доминација, агресивност, док се жена своди на објекат, украс или награду.

Пракса Повереника за заштиту равноправности указује да се неретко у јавном простору понављају исти дискриминаторни односно стереотипни обрасци/наративи у односу на припаднике одређених група.

Уметност и култура имају велики утицај на наше понашање и начин живота, поготово популарна или поп култура. Поп култура обухвата доминантне облике забаве, израза и понашања који су масовно доступни, конзумирани и препознати у свакодневном животу, а најчешће се преносе путем медија, музике, телевизије, интернета, моде, филма и реклама. Култура утиче на наше вредности, норме, очекивања и начин интеракције с другима. Она одређује шта сматрамо прихватљивим или неприхватљивим понашањем, као и наше ставове према породици, пријатељима, ауторитетима и другим аспектима живота. Култура игра кључну улогу у формирању нашег идентитета. Кроз културу стичемо разумевање о нашем месту у друштву, наше порекло, наше вредности и нашу улогу у заједници. Идентитет је дубоко повезан са културом и може се развити кроз прихватање или одбацивање одређених аспеката културе. Кроз културу усвајамо одређене норме и вредности које нам говоре како треба да се понашамо и шта се сматра правилним или прихватљивим. Зато поп култура може одражавати и обликовати доминантне друштвене вредности, али и стереотипе. Она је значајан друштвени феномен јер утиче на идентитет, ставове, понашање и начин размишљања великог броја људи, посебно младих.

Имајући у виду важност доминантног јавног наратива потребно је да се у јавном говору не употребљавају речи или изрази који могу изазвати осећај понижења или представљати повреду достојанства лица или групе лице на основу њиховог личног својства, као и да сви који имају утицај на обликовање јавног живота, међу којима су и уметници и аутори текстова, поштују прописе и професионалне стандарде и да воде рачуна да ли се текстом, сликом или речју не вређа достојанство и ствара понижавајуће и увредљиво окружење за неко лице или групу лица на основу одређеног личног својства.

Начин на који се о појединим друштвеним групама говори у поп култури, али и у општој култури, значајно утиче на ставове шире популације о конкретној групи, што даље утиче на развој нових или потхрањивање већ постојећих стереотипа и предрасуда о припадницима одређене групе (жене, Роме и Ромкиње, припаднике ЛГБТИ+ популације и др). Опште је познато да стереотипи и предрасуде о појединцима и читавим групама у великој мери утичу на односе заједнице према њима, а самим тим и на њихово остваривање загарантованих права и слобода. Моћ и снага поп културе, и културе генерално, да кроз забаву изграђује и мења ставове, може допринети подизању свести и измени негативне климе кроз различите културне активности, као што су музика, филмови, трибине, рекламе.

Повереник подсећа да Устав Републике Србије^[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Даље, одредбама члана 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације^[4], која у члану 7. прописује да се државе чланице обавезују се да предузму хитне и ефикасне мере, нарочито у области наставе, васпитања, културе и информисања ради борбе против предрасуда које воде расној дискриминацији, и помагања разумевања, толеранције и пријатељства међу народима, расним или етничким групама, као и унапређења циљева и начела Повеље Уједињених нација, Универзалне декларације о људским правима, Декларације Уједињених нација о укидању свих облика расне дискриминације и ове Конвенције.

Такође, Законом о ратификацији конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена^[5] је у члану 5. прописано да државе чланице предузимају све подесне мере ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајена и свака друга пракса заснована на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који дискриминацију дефинише као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (члан 2). Чланом 11. и 12. прописано забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, као и говор мржње. Одредбама члана 20. став 2. овог закона забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

Закон о култури^[6] прописује да се Република Србија стара о остваривању општег интереса у култури и о спровођењу културне политике као скупа циљева и мера подстицања културног развоја који се заснива на начелима, међу којима су и: очување културног и историјског наслеђа; слобода изражавања у културном и уметничком стваралаштву; подстицање културног и уметничког стваралаштва; отвореност и доступност културних садржаја; уважавање културних и демократских вредности локалне, националне, регионалне, европске и светске традиције; заштита и унапређење културне разноликости и јачање интеркултурног дијалога (члан 3).

Закон о ауторском и сродним правима[7] у члану 1. став 1. дефинише појам ауторског дела као oригинaлну духoвну твoрeвину aутoрa,  изрaжeну у oдрeђeнoj фoрми, бeз oбзирa нa њeгoву умeтничку, нaучну или другу врeднoст, њeгoву нaмeну, вeличину, сaдржину и нaчин испoљaвaњa, кao и дoпуштeнoст jaвнoг сaoпштaвaњa њeгoвe сaдржинe. Закон такође прописује шта се тачно сматра ауторским делом, па је тако у ставу 2. тачка 4. истог члана прописано да се аутoрским дeлoм смaтрajу, нaрoчитo музичкa дeлa, сa рeчимa или бeз рeчи. Надаље, чланом 8. став 1. прописано је да је  аутoр физичкo лицe кoje je ствoрилo aутoрскo дeлo (у дaљeм тeксту: дeлo), док је ставом 3. истог члана прописано да је аутор дела носилац ауторског права. Чланом 17. Закона прописано је да аутoр имa искључивo прaвo дa штити интeгритeт свoг дeлa.

Закон о јавном информисању и медијима^[8] прописује да правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, спречавања говора мржње и нетолеранције, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања укључујући и информисање и подизање нивоа познавања људских и мањинских права и омогућавања слободног развоја личности (члан 2), да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености, родног идентитета или другог личног својства без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело (члан 86). Прописано је и да надлежни суд може забранити дистрибуцију информације или другог медијског садржаја ако је то неопходно у демократском друштву и ако се у информацији, између осталог, позива на акт непосредног насиља према лицу или групи на основу расе, националне припадности, политичке припадности, вероисповести, полу, сексуалне опредељености, родног идентитета, инвалидитета или другог личног својства, а од објављивања информације непосредно прети озбиљна и непоправљива последица чије се наступање не може спречити на други начин (члан 70. став 1. тачка 2).

Правилником о заштити људских права у области пружања медијских услуга^[9] прописано је да је пружалац медијске услуге дужан да приликом пружања медијске услуге поштује људска права корисника, учесника у програму или лица на које се односи објављена информација, зајемчена Уставом и потврђеним међународним актима који уређују област људских права (члан 2). Такође, информације у вези са националним, етничким, расним или верским сукобима емитују се након темељног испитивања чињеница у вези са таквим сукобима и на начин којим се доприноси развоју духа толеранције и не угрожава очување или успостављање реда и мира. а нарочито није дозвољено у вези са националним, етничким, расним или верским сукобима објављивати информације на сензационалистички начин или на начин којим се повређује забрана говора мржње (члан 17). Пружалац медијске услуге је дужан да медијску услугу пружа на начин којим се поштује достојанство личности корисника медијске услуге, учесника у програму и лица на које се објављена информација односи (члан 20). Пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај који садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њихове расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава (члан 27. став 1). Он не сме објавити садржаје којим се дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица из става 1. овог члана величају, оправдавају или им се умањује значај (члан 27. став 2).

Правилником о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга^[10] посебно су обрађени неки од медијских формата, те је тако у ријалити програмском садржају забрањено приказивати тешко насиље, сексуалност, злоупотребу опојних дрога, као и понашање које представља говор мржње или којим се вређа људско достојанство или друго људско право (члан 17. став 3). Садржаји чије је објављивање законом забрањено, а нарочито садржај који истиче и подржава насиље, понашање које је законом предвиђено као кривично дело, прекршај или привредни преступ, или злоупотребу опојних дрога, као и ако злоупотребљава лаковерност гледалаца или слушалаца, садржај којим се не поштује достојанство личности или друго људско право, а нарочито ако приказује понижавајуће поступање, сцене насиља и мучења, осим када за то постоји програмско и уметничко оправдање представљају садржаје неподесне за особе млађе од 18. година (члан 16. став 2. тач.1. и 2.).

Неспорно је да слобода изражавања представља једно од основних људских права, важних за демократију и развој сваког појединца у било ком друштву, као и да сатира^[11], поезија^[12], романи^[13] и друга слична ауторска дела уживају посебан степен заштите, што потврђује и пракса како домаћих судова тако и пракса Европског суда за људска права. Генерално, уметнички изрази (песме, романи, филмови) сматрају се посебно важним за слободу изражавања јер доприносе културном, друштвеном и политичком дијалогу. Због тога често уживају ширу заштиту него, рецимо друге форме говора које не спадају у овај вид изражавања. Међутим треба имати у виду да та заштита није апсолутна. Слобода изражавања може бити ограничена у одређеним случајевима — нпр. када уметничко дело позива на насиље, мржњу, или крши права других. Дакле, суд препознаје важност уметности као средства критике и друштвеног коментара. Тако и Европски суд за људска права у својој пракси тежи заштити уметничког израза, али је спреман да дозволи ограничења када су оправдана важним друштвеним интересима и пропорционалношћу. Дакле, уметност може бити провокативна и увредљива, али не неограничено већ у границама прописаним Уставом и законом.

У Редовном годишњем извештају Повереника о стању у области заштите равноправности за 2024. годину, као један од кључних проблема у току 2024. године, издвојен и даље присутан дискриминаторан говор у јавном простору, подстицање атмосфере нетрпељивости, стварање страха и непријатељског окружења, чему су допринели и бројне непримерене понижавајуће и увредљиве изјаве, коментари и садржаји, најчешће према политичким неистомишљеницима, женама, ЛГБТИ+, Ромима. Такође, указано је и на родно засноване стереотипе и дискриминаторан говор, сексистичке, мизогине изјаве у јавном говору када су у питању жене.У оквиру овог извештаја дата је и општа препорука мера у којој је између осталог наведено да је потребно радити на препознавању и превенцији говора мржње, узнемиравајућег и понижавајућег поступања, сексизма, хомофобије, мизогиније и сл, као и да је потребно повећати број информативних кампања, догађаја и садржаја у јавном и медијском простору, спроводити програме и подстицати теме којима се промовише култура међусобног поштовања, недискриминације, толеранције, разумевања и уважавања различитости, родне равноправности, међугенерацијске солидарности.

Поред наведеног, Повереник је почетком ове године упутио телевизијама са националном фреквенцијом, штампаним медијима и интернет порталима (у даљем тексту: медији) уписаним у Регистар медија који води Агенција за привредне регистре препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације. Повереник је препоручио медијима да предузму све потребне мере у циљу спречавања објављивања, али и уклањања већ објављених садржаја и коментара који подстичу дискриминацију, мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или представљају узнемиравајуће, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање које има за циљ повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх, застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Препорука мера је доступна на https://ravnopravnost.gov.rs/292-25-preporuka-mera-za-medije/

Повереник је препознао да је СОКОЈ, као организација која окупља велики број уметника – текстописаца и извођача, актер под надзором надлежног министарства који може својим активностима, односно израдом смерница допринети унапређењу равноправности указивањем да се у јавном говору, односно у музичким садржајима не употребљавају речи или изрази који могу изазвати осећај понижења или представљати повреду достојанства лица или групе лице на основу њиховог личног својства.

Наиме, СОКОЈ – Организација музичких аутора Србије[14] остварује права аутора музике, аутора текста, аутора аранжмана музике и других носилаца ауторских права на музичким делима свих жанрова, са речима и без речи и заступа преко 12.000 домаћих музичких аутора и других носилаца ауторског права на музичким делима свих жанрова. СОКОЈ кроз Фонд за културна давања подстиче, унапређује и/или промовише музичко стваралаштво домаћих аутора свих жанрова који су заштиту својих дела поверили СОКОЈ-у.

С обзиром на све наведено, Повереник за заштиту равноправност, у складу са својим надлежностима из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације препоручио је СОКОЈ-у да развије етичке смернице у оцењивању музичких садржаја, са посебним фокусом на забрану ширења расистичких и сексистичких наратива, као и садржаја који подстичу дискриминацију, мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или представљају узнемиравајуће, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање које има за циљ повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх, застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење, које ће бити доступне члановима удружења на интернет презентацији СОКОЈ-а.

[1] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 7. и 9.

[2] Ана Нинковић, Факултет драмских уметности у Београду, доступно на https://www.youtube.com/watch?v=AH3QtYQswho&t=691s

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67

[5] „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81

[6] „Службени гласник РС“, бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 – испр., 6/2020, 47/2021, 78/2021 и 76/2023

[7] „Сл. гласник РС“, бр. 104/09, 99/11, 119/12, 29/16 – одлука УС и 66/19

[8] „Службени гласник РС“, број 92/23

[9] „Службени гласник РС“, број 43/24

[10] „Службени гласник РС“, број 43/24

SE-Prirucnik-sloboda-izrazavanja-i-sloboda-medija.pdf

[11] Ziembiński против Poljske

[12] Karatas против Turske

[13] Akadas против Turske

[14] https://www.sokoj.rs/o-nama/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

924-25 Препорука мера за остваривање равноправности СОКОЈ-у