бр. 07-00-602/2025-02  датум: 5.11.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе A.A. из B, у име своје малолетне ћерке Б.Б, против ОШ „ВВ“ В, због дискриминације приликом уписа у школу. У притужби је наведено да им је приликом уписа детета у први разред саопштено да дете не испуњава услове за похађање целодневне наставе јер отац није запослен смислу Закона о раду, односно, јер је отац носилац пољопривредног газдинства. Даље је наведено да су родитељи радно ангажовани и да чињеница да је отац пољопривредник (носилац пољопривредног газдинства) не значи да не ради, као и да сматрају да је њихово дете дискриминисано јер му није омогућено похађање целодневне наставе. У изјашњењу директорке школе је наведено да су услови за упис детета у одељење са целодневном наставом прописани у Школском програму и да је радни однос оба родитеља и других чланова породице који живе са њима први услов, а да уколико буде прекобројне деце чији родитељи испуњавају овај услов, да ће се тада гледати територијална припадност. Даље је наведено да савремен начин живота – запосленост оба родитеља, радно време од 8-16 часова, грађење каријере родитеља у самосталном бизнису, промена сатнице радног времена на послу, рад у сменама, живот у заједници без бака и дека, сагоревање родитеља на послу, захтева да и школа да свој допринос и подршку родитељима у збрињавању детета поред образовања и васпитања, као и да се усклађивањем радног времена родитеља и боравка деце бар у прва два разреда основне школе решава велики проблем. Наведено је да школа ни у ком случају није онемогућавала, забранила или отежала упис у први разред било ком детету, већ у конкретном случају, недостаје потврда о запослењу оца детета које је уписано у први разред. У току поступка је утврђено да је ученица Б.Б. уписана у 1. разред ОШ „ВВ“ у В, као и да није распоређена у одељење са целодневном наставом. Даље је утврђено да је ОШ „ВВ“ В у Школском програму одредила да је први услов за упис детета/ученика у облик образовно васпитног рада – целодневна настава – радни однос оба родитеља, затим ће се у обзир узимати место пребивалишта детета/ученика и родитеља, као и живот у заједници са другим члановима уже породице. Такође, утврђено је и да је школа дописом подноситељима притужбе указала да је услов „да сваки родитељ који је у радном односу који се дефинише Законом о раду, омогући да његово дете проведе у школи више времена од предвиђеног“. У изјашњењу школе и Школском програму је наведено да је циљ формирања одељења са целодневном наставом подршка родитељима у збрињавању деце, односно чување деце (ученика) док су родитељи на послу, услед потребе да се усклади сатница радног времена родитеља на послу и боравак деце у школи, односно усклађивање приватних и пословних потреба родитеља. Ограничавање радног ангажовања родитеља само на радни однос у складу са Законом о раду искључује велики број запослених и радно ангажованих родитеља, као што су занатлије и самостални предузетници, запослени ангажовани по уговору о привременим и повременим пословима, уговору о делу и др. У току поступка је утврђено да је објективно оправдано да школа одреди услове које је потребно испунити да би дете било распоређено у одељење са целодневном наставом у случајевима када је интересовање родитеља веће од капацитета школе. Међутим, одређивање услова да ће у одељење са целодневном наставом бити распоређено дете чији су родитељи у радном односу у складу са Законом о раду неоправдано искључује велики број радно ангажованих родитеља, због чега овај услов не доприноси остваривању жељеног циља који је легитиман. Повереник указује да је одредбама Закона о пољопривреди и руралном развоју  пољопривредно газдинство дефинисано као производна јединица на којој се обавља пољопривредна производња, прерада пољопривредних производа, односно, обављају друге непољопривредне активности (стари занати, рурални туризам и сл.), као и да је комерцијално пољопривредно газдинство оно газдинство које је тржишно усмерено. С тим у вези, с обзиром на природу и обим послова које се обављају у пољопривредном газдинству, усмереност ка тржишту, као и да га закон препознаје као производну јединицу, рад на пословима пољопривредног газдинства нису факултативни послови иако не подразумевају, како се у изјашњењу наводи, „стриктно радно време“, али свакако подразумевају рад који претпоставља одсутност од куће. Школа мора имати у виду и структуру становништва на својој територији, односно, просторном подручју с којег се ученици уписују у школу на основу пребивалишта, односно боравишта. Уколико је школа лоцирана на подручју града где претежно или значајно живе становници који се баве пољопривредом, потребно је имати у виду и ову категорију радног ангажовања родитеља и омогућити да им школа пружа подршку на исти начин као и другим родитељима, односно не искључивати их прописивањем критеријума који се односе искључиво на родитеље који су у радном односу. Повереник је донео мишљење да је ОШ „ВВ“ В применом правила да је услов за распоређивање детета у одељење са целодневном наставом да су родитељи детета у радном односу само у складу са Законом о раду, ставила у неповољнији положај ученицу Б. Б, чиме је повредила одредбе члана 22. став 2 Закона о забрани дискриминације. Школи је дата препорука да предузме мере и активности из своје надлежности у циљу измене услова да се под радним ангажовањем родитеља узима у обзир само радни однос у складу са Законом о раду (радни однос на одређено и неодређено време) док се други облици радног ангажовања који такође подразумевају потребу усклађивања рада и родитељства не уважавају, као и да  у договору са родитељима ученице Б. Б. и стручном службом школе, а у најбољем интересу ученице, сагледа могућност похађања целодневне наставе ученице од следеће школске године или раније уколико је то могуће.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности обратили су се притужбом А.А. из В, у име своје малолетне ћерке Б.Б, против ОШ „ВВ“ В, због дискриминације приликом уписа у школу.
• У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:

• да малолетна ББ у септембру 2025. године полази у први разред и да породица живи преко пута ОШ „ВВ“ у В коју похађа и старија сестра;
• да су родитељи свакодневно радно ангажовани, мајка је у радном односу, а отац је носилац пољопривредног газдинства;
• да ОШ „ВВ“ нема продужени боравак већ је организована целодневна настава у појединим одељењима, као и да потребе целодневне наставе превазилазе капацитете школе;
• да је приликом уписа ученице у школу, директорка тражила доказе о запослењу родитеља, а потом је 30. јуна 2025. године телефонским путем обавестила баку ученице ББ, да дете не може да похађа целодневну наставу због тога што отац као „носилац пољопривредног газдинства није запослен“;
• да су тражили образложену одлуку, али су уместо тога добили допис у коме се наводи да одлука о томе ко ће похађати целодневну наставу није донета, иако су од других родитеља сазнали да су обавештени телефонским путем да су им деца примљена у одељење са целодневном наставом, а некима је речено да су примљена иако нису са територије школе;
• у одговору од 21. јула 2025. године саопштено им је да дете не испуњава услове за похађање целодневне наставе јер отац није запослен у смислу Закона о раду и цитиране су одредбе школског програма;
• да је девојчица ББ. забринута и тужна и не разуме зашто ће морати да похађа другу школу која организује продужени боравак, поготово јер старија сестра и другарица похађају школу која је преко пута куће. То јој све изазива велику патњу и осећај изопштености чије последице могу бити тешке и дугорочне;
• да су родитељи радно ангажовани и да чињеница да је отац пољопривредник не значи да не ради;
• да су у одељење са целодневном наставом примљена деце са територије других школа како би се повећала популарност школе;
• да сматрају да је њихово дете дискриминисано јер му није омогућено похађање целодневне наставе због професије и друштвеног положаја родитеља.
  • Уз притужбу су достављени: 1) Захтев за достављање информација од 2. јула 2025. године; 2) одговор школе на Захтев за достављање информација број III-34-1/25 од 7. јула 2025. године; 3) Ургенција на захтев од 2. јула 2025. године; 4) Одговор на Ургенцију на захтев за достављање информација број III-34-2/25 од 21. јула 2025. године; 5) уговор о раду; 6) потврда о статусу у Регистру пољопривредних газдинстава 7) изводи из Матичне књиге рођених и фотокопије личних карти.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење ОШ „ВВ“ В.
  • У изјашњењу директорке ОШ „ВВ“ В је, између осталог, наведено:
• да је школа поступала у складу са свим позитивно-правним прописима, као и у складу са најбољим интересом образовања и васпитања све деце у установи;
• акт у којем су прописани услови/критеријуми за упис детета у одељење са целодневном наставом је Школски програм ОШ „ВВ“ В који се доноси са роком важења од четири године, те је претрпео измене и допуне пред сваку школску годину и једну ванредну допуну. У делу који се односи на продужени боравак су изменом и допуном из 2023. године навели да ће се све одредбе примењивати и на образовно-васпитни облик целодневну наставу. Такође, постоје наводи и у Елаборату о целодневној настави чији део, извод, достављају у прилогу изјашњења;
• да је у наведеном акту као услов наведен „радни однос“;
• број родитеља који је приликом тестирања предшколаца за упис у први разред изразио жељу да дете похађа посебан образовно-васпитни облик, целодневну наставу је 37, док је најрационалније да то одељење има 25 ученика;
• да основне школе немају територију као стриктне границе са којих одређено дете може, сме или мора да се упише. Самом изјавом родитеља упућеном директору школе дете стиче право да похађа школу без обзира на то где је пребивалиште детета и седиште школе;
• да савремен начин живота данашње породице – запосленост оба родитеља, радно време од 8-16 часова, грађење каријере родитеља у самосталном бизнису, промена сатнице радног времена на послу, рад у сменама, живот у заједници без бака и дека, сагоревање родитеља на послу, просто захтева да и школа да свој допринос и подршку родитељима у збрињавању детета поред образовања и васпитања;
• да прва отежавајућа околност јесте усклађеност сатница радног времена родитеља и боравка деце у школи и да када дете крене у школу родитељи немају коме да оставе децу на чување док се не врате с посла. Усклађивањем радног времена родитеља и боравка деце бар у прва два разреда основне школе решава се велики проблем;
• ОШ „ВВ“ В је прва и једина школа са целодневном наставом у В и сматрају да формирање једног одељења првог разреда са овим обликом рада може помоћи још бољем увиду о потреби и предностима целодневне наставе;
• да Савет родитеља подноси иницијативу Наставничком већу, које уз сагласност, доставља иницијативу Школском одбору. Школски одбор након разматрања иницијативе, доноси одлуку и уз елаборат и другу документацију је доставља надлежној Школској управи, а она по даљој процедуру Министарству просвете. Сагласност министарства, према досадашњем искуству, најчешће долази пред крај августа, односно пред сам почетак нове школски године. Паралелно са наведеном административном процедуром тече и педагошка, која подразумева тестирање предшколске деце и мала анкета о жељи и потреби детета за продуженим боравком или целодневном наставом као допунским облицима образовно васпитног рада;
• у складу са Стручним упутством о формирању одељења и група и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2025/2026. годину, Министарство просвете до 5. августа прикупља захтеве школа за отварање одељења целодневне наставе, а тек након разматрања може дати сагласност;
• да није донета никаква одлука у вези са целодневном наставом нити распоредом будућих првака у одељења. У телефонском разговору је „само дат усмени предлог комисије која је разматрала потенцијални упис првака у школску 2025/2026. годину“;
• потребе за целодневном наставом прелазе капацитете школе, првенствено просторне које је врло тешко мењати. При распореду ученика у први разред према одељењима се мора водити рачуна и о њиховом образовању, васпитању и целокупном развоју до 8. разреда, али и о консеквенцама по школу, кадровским и просторним. Ту лежи разлог одлуке да без обзира на 37 пријављене деце за облик образовно васпитног рада – целодневна настава, одељење у школи буде до 25 ученика;
• свим родитељима је предочено да је радни однос оба родитеља и других чланова породице који живе са њима први услов, а да уколико буде прекобројне деце чији родитељи испуњавају овај услов, да ће се тада гледати територијална припадност итд;
• да је по Стручном упутству довољан број за формирање одељења целодневне наставе 23 ученика и да се осим просторног услова мора водити рачуна и о броју ученика у остала два одељења првог разреда. Укупно је уписано 67 првака, од тога два детета иду у истурено одељење, и потребно је распоредити подједнак број ученика у сва три одељења, те је школа одлучила да у одељењу по целодневној настави буде 25 ученика, а у остала два по 20 ученика. Такође, веома је важно, између осталог и због организовања наставе у другом циклусу образовања, да одељење нема мањи број ученика од 20;
• критеријуми су постављени у вези са продуженим боравком јуна 2022. године за школску 2022/2023. годину у општем акту школе и тада је било потребно начинити разлику између „насушне потребе родитеља који су у радном односу и имају стриктно радно време и оних којима је продужени боравак деце у школи једна врста олакшавајуће околности“;
• „У прилог томе иде и чињеница да радни однос подразумева стриктно радно време које најчешће траје осам или 12 сати континуираног рада. Сваки други облик обављања неке делатности, нпр. носилац породичног пољопривредног газдинства јесте физичко лице – пољопривредник и предузетник који обавља пољопривредну производњу, односно обавља прераду пољопривредних производа, односно обавља друге непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати, и сл.) и који је уписан у Регистар пољопривредних газдинстава не подразумева стриктно одређено време у ком ће тај родитељ бити онемогућен да проводе време са дететом/учеником. Бар тако не предвиђају прописи и регулативе.“;
• да школа ни у ком случају није онемогућавала, забранила или отежала упис у први разред било ком детету, већ у конкретном случају, недостаје потврде о запослењу оца детета које је уписано у први разред.
  • У прилогу изјашњења достављени су следећи документи 1) Одлука Школског одбора број I-193-6/22 од 30. јуна 2022. године; 2) извод из Школског програма за први циклус основног образовања и васпитања ОШ „ВВ“ В за период од школске 2022/2023. године до школске 2025/2026. године број I-198/22 од 30. јуна 2022. године; 3) извод из Елабората целодневне наставе у првом разреду у ОШ „ВВ“ у В за школску 2025/2026. годину број I-147-1/25 од 11. јула 2025. године;
  • Дописом од 2. септембра 2025. године подноситељи притужбе доставили су електронски допис у којем наводе да њихова ћерка, ББ, приликом пријема ђака првака у школу, није примљена у одељење целодневне наставе за које је пријављена, као и да до 1. септембра 2025. године нису добили од школе никакву одлуку да ли ће дете бити примљено у одељење са целодневном наставом и да последице мењања школе у овако осетљивом периоду могу бити јако тешке.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У одговору на Ургенцију на захтев за достављање информација број III-34-2/25 од 21. јула 2025. године, између осталог је наведено да Школски програм дефинише услов да се дете упише у одељење по целодневној настави који подноситељи притужбе не испуњавају, а који је накнадном изменом школског програма пресликане и на целодневну наставу, „да родитељи и чланови породице који живе на истој адреси буду у радном односу како би дете било у потреби за продуженим боравком“. Даље је наведено да „није у опште циљ овога дискриминација било ког родитеља који се бави било којим занимањем, напротив. Циљ је да сваки родитељ који је у радном односу који се дефинише Законом о раду, омогући да његово дете проведе у школи дуже време од предвиђеног, док се у вашем случају приложена, потврда о активном статусу Пољопривредног газдинства уређује Законом о пољопривреди (…) дакле није ствар у дискриминацији, већ о фактичком стању постојања радног односа или не.“
• Увидом у извод из Школског програма за први циклус основног образовања и васпитања ОШ „ВВ“ В за период од школске 2022/2023. године до школске 2025/2026. године број I-198/22 од 30. јуна 2022. године, утврђено је да у делу 12.10. Програм рада продуженог боравка наведено следеће: школа организује рад Продуженог боравка за ученике I и II разреда, укупно 25 ученика користи услугу продуженог боравка. Боравак почиње са радом у 7 сати и завршава се док сви родитељи не дођу по своју децу (16 часова). Први услов за упис детета/ученика у овај облик образовно васпитног рада је радни однос оба родитеља. Након исцрпљеног овог услова у обзир ће се узимати место пребивалишта детета/ученика и родитеља, као и живот у заједници са другим члановима уже породице.
• У изводу из Елабората целодневне наставе у првом разреду у ОШ „ВВ“ у В за школску 2025/2026. годину број I-147-1/25 од 11. јула 2025. године, под насловом Зашто целодневна настава? Наведено је: „Савремен начин живота данашњих породица – запосленост оба родитеља, грађење каријере родитеља у самосталном бизнису, промена сатнице радног времена на послу, рад у сменама, живот у заједници без бака и дека, сагоревање родитеља на послу, просто захтева да и школа да свој допринос и подршку родитељима у збрињавању детета поред образовања и васпитања како је то до сада чинила и чини. Прва отежавајућа ствар тренутно јесте усклађеност сатнице радног времена на послу родитеља и боравка деце у школи. Годинама се суочавамо са том проблематиком да када дете крене у школу родитељи немају коме да оставе децу на чување док се не врате с посла. Усклађивањем радног времена послова родитеља и боравка деце бар у прва два разреда основне школе, ми решавамо велики постојећи проблем у друштву и чинимо хумане ствари за очување стабилне и здраве породице.“ Под насловом Специфичности целодневне наставе је, између осталог, наведено да ученици „бораве у школи дуже, од 8 до 16 часова“.
• Увидом у потврду о статусу у Регистру пољопривредних газдинстава Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за аграрна плаћања, број … од 11. јула 2025. године, утврђено је да је АА носилац пољопривредног газдинства које је у Регистар уписано као комерцијално и да се налази у активном статусу.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе, изјашњења, достављене прилога, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 7. прописано је да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Одредбама члана 22. забрањено је дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању, инвалидитету, сексуалној оријентацији, родном идентитету, полним карактеристикама, етничком пореклу, националној припадности, брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позивање на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола, као и прављење разлике према здравственом стању, имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, односно старатеља и чланова породице.
• Одредбом члана 110. Закона о основама система образовања и васпитања[3] у установи образовања су забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
• Одредбама члана 36. Закона о основном образовању и васпитању^[4] прописано је да школа може да организује целодневну наставу и продужени боравак као посебне облике образовно-васпитног рада, уз сагласност Министарства. У оквиру целодневне наставе и продуженог боравка обезбеђују се игра, културно-уметничке, спортске активности, учење, израда домаћих задатака и извршавање других обавеза ученика у безбедном окружењу под надзором наставника. Ближе услове организовања целодневне наставе и продуженог боравака прописује министар.
• Закон о раду[5] уређује права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада. Овај закон прописује да се радни однос заснива уговором о раду (члан 30) и да се радни однос може закључити на неодређено или одређено време (члан 31). Даље, законом су уређени и облици рада ван радног односа, као што су привремени и повремени послови и уговор о делу. Одредбама члана 50 овог закона радно време дефинише се као временски период у коме је запослени дужан, односно расположив да обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају, у складу са законом. Иако по правилу запослени проводи радно време у просторијама послодавца, Закон о раду дозвољава и могућност да запослени један период у оквиру уговореног радног времена послове обавља од куће. У складу са законом, радно време може бити пуно радно време, непуно радно време и скраћено радно време.
• Правилником о ближим условима организовања целодневне наставе и продуженог боравка^[6] утврђују се ближи услови за организовање целодневне наставе и продуженог боравка и то: организација образовно-васпитног рада, време остваривања, начин остваривања, место остваривања и услови и поступак за формирање група и одељења продуженог боравка и целодневне наставе. Основна школа, уз сагласност министарства надлежног за послове образовања, организује продужени боравак и целодневну наставу као посебне облике образовно-васпитног рада, ради остваривања одређених социјално-педагошких циљева и задатака (члан 1.). Одредбама члана 3 прописано је да продужени боравак и целодневна настава може да се организује у првом циклусу основног образовања и васпитања. Обухват ученика у продуженом боравку и целодневној настави усклађује се са исказаним потребама родитеља, односно старатеља и могућностима школе.

Стручно упутство о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2025/2026. годину^[7] прописује да отварање новог одељења целодневне наставе и нове групе продуженог боравка за ученике првог и другог разреда основне школе у школској 2025/2026. години, може се вршити само уз сагласност Министарства. Крајњи рок за подношење захтева школе за ново одељење целодневне наставе/нову групу продуженог боравка надлежној школској управи је 5. август 2025. године. За добијање сагласности за отварање новог одељења целодневне наставе и нове групе продуженог боравка, у школској 2025/2026. години, основна школа подноси захтев надлежној школској управи Министарства, уз који прилаже следећа документа: иницијативу савета родитеља; сагласност наставничког већа; одлуку школског одбора и елаборат о образовно-васпитном раду целодневне наставе, односно продуженог боравка.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је ОШ „ВВ“ В применом општег правила да је услов за распоређивање детета у одељење са целодневном наставом да су родитељи детета у радном односу, ставила у неповољнији положај ученицу ББ.
• Међу странама је неспорно: 1) да је ученица ББ. у ОШ „ВВ“ у В није распоређена у одељење са целодневном наставом; 2) да је отац ученице носилац пољопривредног газдинства уписаног као комерцијално газдинство и 3) да је основни услов да је дете у потреби за целодневном наставом да родитељи и чланови домаћинства буду у радном односу.
• За разматрање овог предмета важно је указати на одредбу члана 22. Закона о забрани дискриминације којим је прописано да је забрањено дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању, инвалидитету, сексуалној оријентацији, родном идентитету, полним карактеристикама, етничком пореклу, националној припадности, брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позивање на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола, као и прављење разлике према здравственом стању, имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, односно старатеља и чланова породице.
• Правилником о ближим условима организовања целодневне наставе и продуженог боравка утврђени су услови које мора да испуни установа како би добила сагласност Министарства просвете за формирање одељења целодневне наставе, али не и услови које треба да испуне ученици односно родитељи како би ученик био распоређен у овакво одељење. Правилником је уређено и да се обухват ученика усклађује са исказаним потребама родитеља и могућностима школе. С обзиром да изражене потребе родитеља превазилазе капацитете школе, потпуно је оправдано да школа пропише критеријуме на основу којих ће се направити листа ограниченог броја ученика за одељење са целодневном наставом.
• С тим у вези, ОШ „ВВ“ В је у Школском програму за први циклус основног образовања и васпитања ОШ „ВВ“ В за период од школске 2022/2023. године до школске 2025/2026. године одредила да је први услов за упис детета/ученика у облик образовно васпитног рада – целодневна настава – радни однос оба родитеља, затим ће се у обзир узимати место пребивалишта детета/ученика и родитеља, као и живот у заједници са другим члановима уже породице.
• Пре анализе оправданости наведених критеријума, потребно је сагледати који циљ се жели постићи формирањем одељења са целодневном наставом. У одговору директорке школе подноситељки притужбе од 7. јула 2025. године и у изводу из Елабората целодневне наставе који је достављен Министарству просвете уз захтев за сагласност, циљ је подршка родитељима у збрињавању деце, односно чување деце (ученика) док се родитељи не врате с посла, услед потребе да се усклади сатница радног времена на послу родитеља и боравак деце у школи. Циљ је у потпуности оправдан наводима да савремени начин живота „данашњих породица – запосленост оба родитеља, грађење каријере родитеља у самосталном бизнису, промена сатнице радног времена на послу, рад у сменама, живот у заједници без бака и дека, сагоревање родитеља на послу“ захтева да школа подржи родитеље у збрињавању детета јер када дете крене у школу родитељи немају коме да оставе децу на чување док се не врате с посла. Похвално је што је школа предузела активности у том циљу правилно сагледавајући проблеме усклађивања рада и родитељства у условима стања у области рада и запошљавања. наиме, Закон о основама система образовања и васпитања прописује да школа може да организује продужени боравак и/или целодневну наставу, не и да је обавезна да то уради. Организовање ових облика образовно-васпитног рада зависиће од могућности установе да испуњењем прописаних услова добије сагласност Министарства просвете. С тим у вези, не може се закључити да је ученику који није распоређен у одељење са целодневном наставом као обликом рада ускраћено неко загарантовано право. Ипак, неспорно је да, у складу са антидискриминационим прописима, одабир ученика који ће бити распоређени у конкретно одељење мора бити спроведено на основу објективних и равноправних услова.
• У одговору школе од 7. јула 2025. године наведено је и да је „циљ да сваки родитељ који је у радном односу који се дефинише Законом о раду, омогући да његово дете проведе у школи дуже време од предвиђеног“. Уколико је циљ да се подрже родитељи којима је услед радног ангажовања и недостатка подршке других чланова породице, потребно да деца остају дуже у школи, до краја радног времена, поставља се питање оправданости да ову могућност користе само родитељи који су у радном односу (запослени на одређено и неодређено време) а не и они који су радно ангажовани на неки други начин који прописи предвиђају као могући вид радног ангажовања. Ограничавање радног ангажовања само на радни однос у складу са Законом о раду искључује велики број запослених и радно ангажованих родитеља, као што су занатлије и самостални предузетници, запослени ангажовани по уговору о привременим и повременим пословима, уговору о делу, стажисти и сл.
• Неспорно је да је циљ при прописивању услова „да су родитељи у радном односу“ да се омогући родитељима који су радно ангажовани да поштују своје радне обавезе, а пре свега оне које се односе на поштовање радног времена. У изјашњењу школе је наведено да је потребно начинити разлику између „потребе родитеља који су у радном односу и имају стриктно радно време“ и родитеља којима је „боравак деце у школи једна врста олакшавајуће околности“, као и да „радни однос подразумева стриктно радно време које најчешће траје осам или 12 сати континуираног рада“. Закон о раду дефинише радно време као временски период у коме је запослени дужан, односно расположив да обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају, у складу са законом. Међутим, потреба усклађивања пословног и приватног живота, односно поштовање радног времена и, пре свега радних обавеза, имају сви радно ангажовани родитељи, без обзира на правни облик радног ангажовања (радни однос, уговор о раду ван радног односа, самостални предузетници, пољопривредници, и др.). Чак и околност да родитељ ради од куће, не значи и да је у могућности да одређен период дана када се дете врати из школе, може да прекине посао и посвети се детету.
• Повереник указује да је одредбама Закона о пољопривреди и руралном развоју[8] пољопривредно газдинство дефинисано као производна јединица на којој се обавља пољопривредна производња, прерада пољопривредних производа, односно, обављају друге непољопривредне активности (стари занати, рурални туризам и сл.) (члан 2.), као и да је комерцијално пољопривредно газдинство оно газдинство које је тржишно усмерено (члан 16). С тим у вези, с обзиром на природу и обим послова које се обављају у пољопривредном газдинству, усмереност ка тржишту, као и да га закон препознаје као производну јединицу, рад на пословима пољопривредног газдинства нису факултативни послови иако не подразумевају, како се у изјашњењу наводи, „стриктно радно време“, али свакако подразумевају рад који претпоставља одсутност од куће. Школа мора имати у виду и структуру становништва на својој територији, односно, просторном подручју с којег се ученици уписују у школу на основу пребивалишта, односно боравишта. Уколико је школа лоцирана на подручју града где претежно или значајно живе становници који се баве пољопривредом, потребно је имати у виду и ову категорију радног ангажовања родитеља и омогућити да им школа пружа подршку на исти начин као и другим родитељима, односно не искључивати их прописивањем критеријума који се односе искључиво на родитеље који су у радном односу.
• С обзиром на све наведено, објективно је оправдано да школа одреди критеријуме/услове које је потребно испунити да би дете било распоређено у одељење са целодневном наставом у случајевима када је интересовање родитеља веће од капацитета школе. Међутим када се сагледа околност да је овако дефинисаним условом (родитељи који су у радном односу) неоправдано искључен велики број радно ангажованих родитеља чији рад није регулисан као радни однос у складу са Законом о раду, неспорно је да се тако постављен услов није примерен и да се не постиже жељени циљ. Потребно је да школа сагледа друге критеријуме који би на правични начин допринели остваривању циља да се у одељење са целодневном наставом распореде деца/ученици чији родитељи заиста имају потребу за подршком у збрињавању детета и усклађености пословног и професионалног живота коју не могу да добију на други начин или од других субјеката (чланова домаћинства, шире породице) осим од школе.
• Поводом навода притужбе да школа није донела одлуку којом се ученица ББ не распоређује, односно, одлуку којом су ученици распоређени у одељење са целодневном наставом, Повереник указује да оцена да ли је школа била у обавези да донесе одлуку овим поводом није у надлежности Повереника, због чега ови наводи нису анализирани. Поводом евентуалног пропуштања школе да донесе наведену одлуку, подноситељи притужбе се могу обратити просветној инспекцији, односно градском инспектору Града Новог Сада, а након тога, уколико нису задовољни одговором могу се обратити представком Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, Сектор за образовање, Одељење за инспекцијски надзор у области образовања.

4. МИШЉЕЊЕ

ОШ „ВВ“ В је применом услова за распоређивање детета у одељење са целодневном наставом да су родитељи детета у радном односу у складу са Законом о раду, ставила у неповољнији положај ученицу ББ. чиме је повредила одредбе чл. 7. и 22. став 2. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје ОШ „ВВ“ В препоруку:

5.1. Да предузме мере и активности из своје надлежности у циљу измене услова да се под радним ангажовањем родитеља узима у обзир само радни однос у складу са Законом о раду (радни однос на одређено и неодређено време) док се други облици радног ангажовања који такође подразумевају потребу усклађивања рада и родитељства не уважавају.

5.2. Да у договору са родитељима ученице ББ. и стручном службом школе, а у најбољем интересу ученице, сагледа могућност похађања целодневне наставе ученице од следеће школске године или раније уколико је то могуће.

Потребно је да ОШ „ВВ“ В обавести Повереника за заштиту равноправности о предузетим активностима на спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „ВВ“ В не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[2] „Службени гласник РС“, број 98/2006 и 115/2021

[3] „Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 (др. закон), 27/2018 (др. закон), 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023 и 19/2025

[4] „Службени гласник РС“, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 (др. закон), 10/2019, 129/2021, 129/2021 (др. закон), 92/2023 и 19/2025.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење

[6] „Службени гласник РС“, број 77/2014

[7] Стручно упутство Министарства просвете, бр. 601-00-16/2025-14 од 30. јуна 2025. године

[8] „Службени гласник РС“, бр. 41/2009, 10/2013 (др. закон), 101/2016, 67/2021 (др. закон),  114/2021 и 19/2025

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

923-25 Притужба против школе због критеријума за похађање целодневне наставе