бр. 07-00-355/2020-02 датум: 12.7.2021. године
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је АА из Б, поднео против Министарства одбране – Управа за војно здравство, због дискриминације на основу здравственог стања. Подносилац је у притужби, између осталог, навео да је у статусу професионалног припадника војске – професионалног војног лица – подофицира од 1996. године, да је током 2016. године оболео од меланома од којег је након оперативног лечења излечен, као и да је Конзилијарним мишљењем Клинике за кожне и полне болести од 3. априла 2019. године, проглашен способним за обављање професионалне војне службе у свом роду, односно служби. Даље је навео, да је на интерним конкурсима од 1. августа 2019. године и 1. јула 2020. године, конкурисао за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време, у истом роду у којем службује као подофицир, као и да је Налазом, оценом и мишљењем Више лекарске комисије од 24. октобра 2019. године утврђено да је способан да обавља професионалну војну службу, али да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра, због дијагнозе наведене у налазу, чиме му је ускраћена могућност напредовања. Ово мишљење, како је навео, потврђено је налазом, оценом и мишљењем Главне Војнолекарске комисије од 28. априла 2020. године, која је „једногласно констатовала да је АА неспособан за пријем у ПВС у својству у официра по ТБС 39.1“. Подносилац је у притужби истакао да његово садашње радно место (радио-прислушкивач), захтева много већу здравствену способност од радног места за које је конкурисао (референт за обраду података), да дијагноза коју има није директно везана за услове радног места и послове који се на њему обављају и да из свега „јасно и недвосмислено“ произлази да је његово здтавствено стање било „кључан“ разлог због којег није примљен у професионалну војну службу у својству официра, тј. у виши чин. У изјашњењу Министарства одбране – Управа за кадрове, између осталог, наведено је да је Управа за кадрове става да су лица која учествују на интерном конкурсу, сходно члану 22. а у вези са члановима од 11. до 17. Уредбе о пријему у професионалну војну службу, кандидати за пријем у професионалну војну службу, тако да иако је подносилац притужбе у моменту конкурисања био у статусу професионалног војног лица-подофицира, разматран је као кандидат за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време, нарочито имајући у виду да долази до промене статуса приликом преласка из својства подофицира у официра на неодређено време. Даље је наведено, да тачка 39.1 важећег Списка болести, по колони „за ПВЛ“ за дијагнозу подносиоца притужбе предвиђа оцену „способан“, док је по колони „за кандидате“ предвиђена оцена „неспособан“, па имајући у виду да је имао статус кандидата на интерним конкурсима, сагласно тачки 39.1 Списка болести, по колони „за кандидате“, оцењено је да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра. У изјашњењу је истакнуто да је из наведених разлога у Налазу, оцени и мишљењу Више војнолекарске комисије наведено да је подносилац притужбе способан за професионалну војну службу као подофицир, а да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра, као кандидат, што је Главна војнолекарска комисија потврдила у свом мишљењу. Током поступка утврђено је да ни Закон о војсци, ни Уредба о пријему у професионалну војну службу, осим општег услова које професионално војно лице мора да испуњава – да је здравствено и психофизички способан за службу у Војсци Србије, не прописују посебне здравствене услове које подофицир треба да испуњава за унапређење у виши чин. Даље, полазећи од навода из изјашњења да је тачком 27. Одлуке о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу дефинисано да се оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије даје према колони „за кандидате“, анализом наведене одлуке, може се констатовати да је направљена разлика у оцењивању здравствене способности професионалних војних лица и кандидата, као и критеријумима који се примењују приликом оцењивања њихове здравствене способности. Наиме, тачком 26. Објашњења ове одлуке, између осталог, прописано је да се оцена здравствене способности професионалног војног лица (официра и подофицира) „кандидата за друге дужности у професионалној селекцији кадра у Министарству одбране и Војсци Србије“ даје према колони „за ПВЛ“, док је тачком 27. прописано да се оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за пријем у својству ученика, кадета и стипендисте, кандидата за обнављање уговора за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за школовање (професионални војници), кандидата за пријем у активну резерву и за пријем у јединице специјалне намене даје према колони „за кандидате“. Даље, у Објашњењу за примену Списка болести, између осталог, прописано је да оцена здравствене способности професионалних војних лица за војну службу може бити: „способан“, „ограничено способан“ и „неспособан“, оцена кандидата за пријем у професионалну војну службу може бити: „способан“ и „неспособан“, док оцена здравствене способности кандидата за ученика, кадета и стипендисту може бити: „способан“ и „не испуњава здравствене критеријуме“. С обзиром да је подносилац притужбе сагласно тачки 9. Закона о Војсци Србије већ професионално војно лице, нејасно је из којих разлога је, процене његове здравствене способности вршена по колони за „кандидате“, с обзиром да је он у професионалној војној служби у својству подофицира од 1996. године. У прилог наведеној нелогичности говори и мишљење Правне управе Секретаријата Министарства одбране, И број 972/20 од 24. фебруара 2020. године, у којем је, између осталог, наведено да „према одредбама Закона о Војсци Србије и Закона о Војсци Југославије, по питању оцене здравствене способности професионалног војног лица, није предвиђена разлика између оцене здравствене способности официра и подофицира, као и да би било противречно да исто професионално војно лице као подофицир буде способан за пријем у професионалну војну службу без икаквих ограничења, а да као официр, на основу исте медицинске документације, буде оглашен неспособним за професионалну војну службу“. Такође, анализом услова прописаних Интерним конкурсима за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време у Управу за обавештајно-извиђачке послове од 1. августа 2019. године и 1. јула 2020. године, утврђено је да једини критеријум који се односи на здравствено стање кандидата гласи: „да је здравствено и психофизички способан за службу у Војсци Србије“. С обзиром да је у изјашњењу наведено да је разлог за одлуку Више и Главне Војнолекарске комисије тај што дијагноза подносиоца притужбе по тачки 39.1, а према колони за кандидате предвиђа оцену „неспособан“, може се закључити да са постојећом дијагнозом подносилац притужбе, као кандидат, не би могао да буде примљен у професионалну војну службу у својству подофицира, на којем се налази од 1996. године до данас. Имајући у виду тачку 27. Одлуке о измени одлуке о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу која прописује да се оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за пријем у својству ученика, кадета и стипендисте, кандидата за школовање (професионални војници), кандидата за пријем у активну резерву, као и за пријем у јединице специјалне намене даје према колони „за кандидате“, а да подносилац притужбе, као већ професионално војно лице, не припада ни једној од наведених категорија, очигледно је да је његову здравствену способност требало ценити према колони за „ПВЛ“. Стога, Повереник је дао мишљење да је одлуком да не испуњава здравствене услове за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време, Министарство одбране – Управа за војно здравство, повредило одредбе члана 27. став 1., а у вези са чланом 16. став 2. Закона о забрани дискриминације. Министарству одбране – Управи за војно здравство препоручено је да на следећим конкурсима, здравствену способност професионалних војних лица цене према колони за „ПВЛ“ према важећем Списку болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу, имајући у виду да су ова лица већ проглашена способним за професионалну војну службу, као и да отклоне последице дискриминаторног поступања према подносиоцу притужбе.
- ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА из Б, против Министарства одбране – Управа за војно здравство, због дискриминације на основу здравственог стања.
- Подносилац је у притужби, између осталог, навео:
– да је у статусу професионалног припадника војске – професионалног војног лица – подофицира од 1996. године, одмах након завршетка средње школе;
– да је у међувремену стекао високо образовање – дипломирани инжeњер заштите животе средине и да је завршио мастер студије на Технолошко-металуршком факултету у Београду;
– да је током 2016. године оболео од меланома од којег је након оперативног лечења излечен, као и да је Конзилијарним мишљењем Клинике за кожне и полне болести од 3. априла 2019. године, проглашен способним за обављање професионалне војне службе у свом роду, односно служби;
– да је на отвореном конкурсу за место официра, у истом роду у којем службује као подофицир, поднео пријаву, као и да је Налазом, оценом и мишљењем Више лекарске комисије од 24. октобра 2019. године утврђено да је способан да обавља професионалну војну службу, али да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра, због дијагнозе наведене у налазу;
– да је Налазом, оценом и мишљењем Главне Војнолекарске комисије од 28. априла 2020. године одбијен његов приговор и потврђено мишљење Више лекарске комисије према којем је проглашен способним за обављање професионалне војне службе у својству подофицира, али не и официра, чиме му је ускраћена могућност напредовања;
– да је једини разлог за наведену одлуку његово здравствено стање, односно болест од које је оболео за време службе и од које је, по конзилијарном мишљењу, излечен, као и да његово садашње радно место (радио-прислушкивач), захтева много већу здравствену способност од радног места за које је конкурисао (референт за обраду података);
– да је у конкретном случају „очигледно“ дошло до погрешног тумачења прописа који регулишу предметну материју, с обзиром да у складу са Одлуком о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којој се оцењује здравствена способност за војну службу, односно Објашњењу за примену списка болести, не постоји могућност да Војнолекарска комисија професионално војно лице које се већ налази у служби оцени способним, а да истовремено наведе да „не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра“, што је потврдила и Правна служба Министарства одбране од које је Војнолекарска комисија затражила мишљење, а које није уважила;
– да дијагноза коју има подносилац притужбе није директно везана за услове радног места и послове који се на њему обављају, већ је везана за статус, односно положај којим има у радној систематизацији;
– да из свега „јасно и недвосмислено“ произлази да је дијагноза болести, била „кључан“ разлог због којег није примљен у професионалну војну службу у својству официра, тј. у виши чин.
Уз притужбу су достављени следећи прилози: 1) Конзилијарно мишљење Клинике за кожне и полне болести од 3. априла 2019. године; 2) Конзилијарно мишљење Клинике за кожне и полне болести од 23. октобра 2019. године; 3) Налаз, оцена и мишљење Више лекарске комисије од 24. октобра 2019. године; 4) Приговор на Налаз, оцену и мишљење Више лекарске комисије од 20. новембра 2019. године; 5) Допис Правне управе Министарства одбране; 6) Налаз, оцена и мишљење Главне Војнолекарске комисије од 28. априла 2020. године; 7) Оглас интерног конкурса за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време у Управу за обавештајно-извиђачке послове од 1. августа 2019. године и 8) Оглас интерног конкурса за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време у Управу за обавештајно-извиђачке послове од 1. јула 2020. године.
1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка од Министарства одбране затражено изјашњење о наводима и основаности притужбе.
1.4. У изјашњењу Министарства одбране, Управа за кадрове, између осталог је навела:
– да је старији водник прве класе, АА, конкурисао као кандидат за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време, први пут у 2019. години;
– да је имајући у виду постојећу дијагнозу, подносилац притужбе упућен на Клинику за кожне и полне болести, која се конзилијарно изјаснила у свом мишљењу од 23. октобра 2019. године да је он као кандидат за официра неспособан по тачки 39.1 важећег Списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу, а на основу којег је добио предлог оцене да је „неспособан за пријем у професионалну војну службу као кандидат за официра“;
– да је Виша војнолекарска комисија донела свој налаз и мишљење од 24. октобра 2019. године, којим је подносилац притужбе оглашен способним за професионалну војну службу, али да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра, што је потврђено и одлуком Главне војнолекарске комисије од 28. априла 2020. године;
– да је подносилац притужбе конкурисао и у 2020. години и да је након обављеног специјалистичког прегледа, „поново оглашен неспособним за пријем у професионалну војну службу, као кандидат за официра, и то по тачки 39.1 важећег Списка болести“;
– да је на основу обављеног специјалистичког систематског прегледа, Виша војнолекарска комисија донела свој налаз и мишљење од 5. новембра 2020. године, којим је подносилац притужбе оглашен способним за професионалну војну службу, али да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра, као и да „колико им је познато“, подносилац притужбе није изјавио приговор на наведени налаз;
– да у складу са Одлуком о измени Одлуке о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којима се оцењује способност за војну службу, у тачки 27. и даље стоји да се оцена здравствене способности кандидата за пријем у војну службу, даје према колони „за кандидате“;
– да је Управа за кадрове става да су лица која учествују на интерном конкурсу, сходно члану 22. а у вези са члановима од 11. до 17. Уредбе о пријему у професионалну војну службу, кандидати за пријем у професионалну војну службу, тако да иако је подносилац притужбе у моменту конкурисања био у статусу професионалног војног лица-подофицира, разматран је као кандидат за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време, нарочито имајући у виду да долази до промене статуса приликом преласка из својства подофицира у официра на неодређено време;
– да је у складу са Објашњењем за примену Списка болести, тачком 26. дефинисана оцена здравствене способности професионалног војног лица-официра и подофицира, (мисли се на редовне систематске прегледе и систематске специјалистечке прегледе ради ванредне оцене способности за професионалну војну службу) и да се она даје према колони за „ПВЛ“, док је тачком 27. дефинисано да се оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије даје према колони „за кандидате“;
– да је тачка 39.1 Списка болести по колони „за ПВЛ“, за дијагнозу подносиоца притужбе предвиђа оцену „способан“, док је по колони „за кандидате“ предвиђена оцена „неспособан“;
– да у ситуацији када конкурише за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време, без обзира што је у том тренутку подофицир на неодређено време, подносилац притужбе има статус кандидата и цени се по колони „за кандидате“, која у тачки 39.1 Списка болести предвиђа оцену „неспособан“, тј. да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра;
– да је из наведених разлога у Налазу, оцени и мишљењу Више војнолекарске комисије наведено да је подносилац притужбе способан за професионалну војну службу као подофицир, а да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра, као кандидат, што је Главна војнолекарска комисија потврдила у свом мишљењу.
Уз изјашњење је достављена Одлука о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којима се оцењује здравствена способност за војну службу.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у Конзилијарно мишљење Клинике за кожне и полне болести од 3. априла 2019. године, утврђено је да је у налазу, између осталог, констатовано да је АА, старији водник прве класе, упућен на конзилијум те клинике ради оцене способности за обављање професионалне војне службе. Даљим увидом, утврђено је да је у мишљењу констатовано да је 15. јуна 2016. године оперисан од меланома на левој потколеници, као и да је на основу увида у медицинску документацију и клиничког прегледа пацијента, Конзилијум мишљења да је старији водник прве класе, АА, „способан за обављање професионалне војне службе по тачки 39.1, а према важећем Списку болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за професионалну војну службу“.
2.2. Увидом у Конзилијарно мишљење Клинике за кожне и полне болести од 23. октобра
- године, утврђено је да је у налазу, између осталог, констатовано да је АА, старији водник прве класе, упућен на конзилијум те клинике ради оцене способности за обављање професионалне војне службе. Даљим увидом, утврђено је да је у мишљењу констатовано да је 15. јуна 2016. године оперисан од меланома на левој потколеници, као и да је на основу увида у медицинску документацију и клиничког прегледа пацијента, Конзилијум мишљења да је старији водник прве класе, АА, „неспособан за кандидата официра Војске Србије по тачки 39.1, а према важећем Списку болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за професионалну војну службу“.
2.3. Увидом у Оцену способности за пријем у ПВС у својству официра утврђено је да је у налазу, оцени и мишљењу Више војнолекарске комисије од 24. октобра 2019. године констатовано да је старији водник прве класе, АА, „способан за ПВС/не испуњава критеријуме за пријем у ПВС у својству официра“.
2.4. Увидом у приговор на Налаз, оцену и мишљење Више војнолекарске комисије од 24. октобра 2019. године, утврђено је да је у приговору АА, поред осталог, навео да су мишљење и налаз ВЛК у супротности са законским одредбама које прописују услове у погледу здравствене способности за пријем у професионалну војну службу у својству официра. Даљим увидом, утврђено је да је у приговору наведено да уколико је важећом Одлуком о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за професионалну војну службу, сагласно тачки 9. Објашњења за примену списка болести и наведене одлуке, подносилац приговора навео да „мора испуњавати критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра, с обзиром да би био произведен у официрски чин према свом роду“. Даље је наведено, да у складу са Одлуком о списку болести и Објашњења за примену (тачка 4.) не постоји могућност да ВЛК приликом оцене професионалних војних лица за војну службу, може исто лице да оцени и способним за професионалну војну службу и да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у ПВС у својству официра. Такође, увидом је утврђено да је у приговору наведено да у складу са тачком 4. Објашњења, професионална војна лица се приликом оцене здравствене способности за професионалну војну службу оцењују као „способан“, „ограничено способан“ или „неспособан“, односно да се у складу са тачком 6. Објашњења за примену списка болести, оценом „не испуњава здравствене критеријуме“ могу оценити само ученици, кадети и стипендисти, а не професионална војна лица. Даљим увидом, утврђено је да је подносилац приговора предложио да Виша војнолекарска комисија затражи тумачење прописа од Правне управе Министарства одбране.
2.5. Увидом у допис Правне управе Секретаријата Министарства одбране, И број 972/20 од 24. фебруара 2020. године, утврђено је да је, између осталог, наведено да према одредбама Закона о Војсци Србије и Закона о војсци Југославије, по питању оцене здравствене способности професионалног војног лица, није предвиђена разлика између оцене здравствене способности официра и подофицира. Даљим увидом, утврђено је да је у допису наведено да би било противречно да исто професионално војно лице као подофицир буде способан за пријем у професионалну војну службу без икаквих ограничења, а да као официр, на основу исте медицинске документације, буде оглашен неспособним за професионалну војну службу. Истакнуто је да мишљење Правне управе Секретаријата Министарства одбране не обавезује ни провстепени, ни другостепени орган који поступа у конкретном предмету.
2.6. Увидом у Налаз, оцену и мишљење Главне Војнолекарске комисије од 28. априла 2020. године, утврђено је да је у налазу констатовано да је кандидат АА „неспособан за пријем у ПВС у својству официра“. Даљим увидом, утврђено је да је у образложењу, поред осталог, наведено да је решавајући у другом степену, на основу приговора који је изјављен против налаза, оцене и мишљење Више војнолекарске комисије од 24. октобра 2019. године, затим увида у медицинску и другу документацију, Главна ВК „једногласно утврдила да је АА неспособан за пријем у ПВС у својству у официра по ТБС 39.1, па је тиме оснажила првостепени налаз, оцену и мишљење Више ВЛК Београд.“
2.7. Увидом у оглас интерног конкурса за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време у Управу за обавештајно-извиђачке послове од 1. августа 2019. године утврђено је да су наведени следећи послови: референт за обраду података у Одсеку Б-2, место службовања Београд, 2 извршиоца, референт за обраду података у Одсеку С-2, место службовања Београд, 1 извршилац и референт за правне послове у Одсеку Б-1, место службовања Београд, 1 извршилац. Увидом у услове наведеног конкурса утврђено је да је наведено да на конкурсу могу учествовати професионални војници, подофицири и цивилна лица, а да у погледу здравственог стања, конкурсни услов гласи: „ да је здравствено и психофизички способан за службу у Војсци Србије“. У погледу посебних услова утврђено је да је наведено: да је подофицир на неодређено време, подофицир на одређено време, професионални војник или цивилно лице; да у току службе није негативно оцењен и да има просек службених оцена најмање „истиче се“, да има препоруку старешине на положају команданта батаљона-дивизиона, њему равном или вишем положају, односно непосредно претпостављеног руководиоца. Даљим увидом утврђено је да ни за једно од формацијских места које је оглашено конкурсом није прописан посебан здравствени услов. Увидом у начин конкурисања утврђено је да је наведено да кандидат уз пријаву прилаже следећа документа: оверену копију дипломе о завршеном високом образовању, потписну изјаву о прихватању распореда по потреби службе на целој територији Републике Србије, попуњен и оверен образац и сагласност за извршење безбедносне провере. Даљим увидом утврђено је да команде јединица-установа, уз пријаву кандидата, прибављају и прилажу следећа документа: уверење о држављанству; извод из матичне књиге рођених; потврду надлежног старешине о периоду обављања дужности подофицира, професионалног војног лица или цивилног лица, у ком роду, односно служби; потврду надлежног старешине да ли је негативно оцењиван и просек службених оцена у току службе; препоруку старешине на положају команданта батаљона-дивизиона, њему равном или вишем положају, односно непосредно претпостављеног руководиоца, оверени образац КОЛП из програмског пакета КаИС. Увидом у „избор кандидата за попуну формацијских места“ утврђено је да је, између осталог, наведено: „кандидати који са најбољим резултатима испуне мерила за избор, биће упућени на медицинско-здравствену процену у надлежну војноздравствену установу, ради утврђивања здравствене способности за професионалну војну службу.“
2.8. Увидом у оглас Интерног конкурса за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време у Управу за обавештајно-извиђачке послове од 1. јула 2020. године, утврђено је да су наведени следећи послови: референт ВЕС 31001, 1 извршилац, референт за правне послове, ВЕС 32901, 1 извршилац, референт за обраду података ВЕС 32001, 1 извршилац, референт за оперативне послове ВЕС 32001, 1 извршилац, референт за обуку ВЕС 32001, 2 извршиоца и коректор приправник НО ФГ204, 1 извршилац. Увидом у услове наведеног конкурса утврђено је да је наведено да на конкурсу могу учествовати подофицири, професионални војници, цивилна лица на служби у Војсци Србије и државни службеници и намештеници запослени у Министарству одбране који испуњавају опште и посебне услове. Увидом у листу услова, утврђено је да у погледу здравственог стања, постоји један конкурсни услов, који гласи: „да је здравствено и психофизички способан за службу у Војсци Србије“. Даљим увидом утврђено је да ни за једно од формацијских места које је оглашено конкурсом, није прописан посебан здравствени услов. Увидом у начин конкурисања утврђено је да је наведено да кандидат уз пријаву прилаже следећа документа: оверену копију дипломе о завршеном високом образовању, потписну изјаву о прихватању распореда по потреби службе на целој територији Републике Србије, попуњен и оверен образац и сагласност за извршење безбедносне провере. Даљим увидом утврђено је да команде јединица-установа, уз пријаву кандидата, прибављају и прилажу следећа документа: уверење о држављанству; извод из матичне књиге рођених; потврду надлежног старешине о периоду обављања дужности подофицира, професионалног војног лица или цивилног лица, у ком роду, односно служби; потврду надлежног старешине да ли је негативно оцењиван и просек службених оцена у току службе; препоруку старешине на положају команданта батаљона-дивизиона, њему равном или вишем положају, односно непосредно претпостављеног руководиоца, оверени образац КОЛП из програмског пакета КаИС. Увидом у „избор кандидата за попуну формацијских места“ утврђено је да је, између осталог, наведено: „кандидати који са најбољим резултатима испуне мерила за избор, биће упућени на медицинско-здравствену процену у надлежну војноздравствену установу, ради утврђивања здравствене способности за професионалну војну службу.“
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.2. Устав Републике Србије[3] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
3.3. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[4] Чланом 16. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из ст. 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.[5] Чланом 27. став 1. истог закона забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације ( „Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
3.4. Закон о Војсци Србије[6] у члану 9. прописује да су професионална војна лица: официр, подофицир и професионални војник. Ставовима 2. и 3. исте одредбе закона прописано је да је официр лице високог образовања, оспособљено за обављање војних дужности, које је у радном односу на неодређено време, односно на одређено време, док је подофицир лице најмање средњег образовања, оспособљено за обављање војних дужности, које је у радном односу на неодређено време, односно на одређено време. Одредбом члана 39. ст.1 и 2. овог закона, прописано је да за професионално војно лице може бити примљен држављанин Републике Србије који испуњава следеће опште услове:1) да је пунолетан; 2) да је здравствено и психофизички способан за службу у Војсци Србије; 3) да има прописано образовање; 4) да му раније није престајао радни однос у државном органу због теже повреде дужности из радног односа; 5) да није осуђиван на казну затвора од најмање шест месеци; 6) да није старији од 30 година ако се прима у својству професионалног војника; 7) да није старији од 40 година ако се прима у својству подофицира, односно 45 година ако се прима у својству официра; 8) да је безбедносно проверен и да нема безбедносних сметњи за пријем у професионалну војну службу, у складу са прописима којима је уређено вршење безбедносне провере у Министарству одбране; 9) да је завршио одговарајућу војну обуку са оружјем. Професионална војна лица примају се у службу према потреби службе, на радна места прописана формацијом. Одредбом члана 55. прописано је да је за унапређење у виши чин, официр односно подофицир треба да испуњава следеће опште услове: 1) да је постављен на формацијско место вишег чина; 2) да за последњи период оцењивања пре унапређења има повољну оцену; 3) да за последње две године пре унапређења није безусловно кажњен за кривично дело казном затвора најмање три месеца; 4) да се против њега не води кривични поступак за кривично дело за које се гони по службеној дужности, ни поступак пред војним дисциплинским судом. Чланом 115. прописано је да се здравствена способност оцењује на захтев професионалног војног лица или његовог претпостављеног старешине на положају команданта батаљона или њему равног или вишег положаја. Претпостављени старешина из става 1. овог члана дужан је да упути на оцену способности за службу у Војсци Србије лице које се непрекидно налазило у стању у служби на лечењу и боловању шест месеци или са прекидима 12 месеци укупно за последње две године.
3.5. Уредба о пријему у професионалну војну службу[7] у члану 2. прописује да држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за пријем у професионалну војну службу из члана 39. став 1. Закона о Војсци, посебне услове прописане овом уредбом и услове утврђене формацијом команде, јединице и установе Војске Србије, односно актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места ван Војске Србије која се у смислу Закона сматрају формацијским местима (смер, односно специјалност у оквиру стручне спреме, знање страног језика и друга потребна знања, радно искуство, посебни здравствени услови и др), може се примити у професионалну војну службу као:1) професионални војник; 2) подофицир у радном односу на одређено време; 3) подофицир у радном односу на неодређено време; 4) официр у радном односу на одређено време и 5) официр у радном односу на неодређено време. Одредбом члана 5. став 1. Уредбе прописано је да се у професионалну војну службу у својству официра на одређено или на неодређено време, може примити држављанин Републике Србије, ако поред општих услова за пријем и услова утврђених формацијом команде, јединице и установе, односно актом о унутрашњем уређењу и систематизацији формацијских радних места ван Војске Србије, има завршене основне академске студије у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова или основне академске студије у трајању од најмање четири године или основне струковне студије са завршеним струковним специјалистичким студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова или интегрисане академске студије из области медицинских или ветеринарских наука, док је ставом 4. исте одредбе прописано да се у професионалну војну службу у својству официра на одређено или на неодређено време, под условом из става 1. овог члана може примити и професионални војник, подофицир, цивилно лице на служби у Војсци Србије и државни службеник и намештеник у Министарству одбране, уколико потребе службе то захтевају и ако испуњава и ове услове: 1) да у току службе није негативно оцењен и да има просек службених оцена у току службе најмање „истиче се“ и 2) да има препоруку старешине на положају команданта батаљона, њему равном или вишем положају, односно непосредно претпостављеног руководиоца. У члану 10. став 1. прописано је да оглас о јавном конкурсу садржи податке о: команди, јединици и установи у којој се врши пријем; категорији кадра који се прима; општим условима за пријем у професионалну војну службу; посебним условима за пријем у професионалну војну службу, месту службовања (за пријем на одређено време); потребној стручној и другој оспособљености за пријем у професионалну војну службу; времену трајања уговора (за пријем на одређено време); команди, јединици или установи којој се пријава подноси; документима којима се доказује испуњеност општих и посебних услова конкурса и року у којем се подносе пријаве и року у којем се може изјавити жалба на одлуку о избору кандидата. Чланом 22. прописано је да се спровођење интерног конкурса и избор кандидата врши према одредбама чл. 11. до 17. ове уредбе, односно према начину на који је уређен пријем у професионалну војну службу путем јавног конкурса. Одредбом члана 12. став 1. уредбе прописано је да у поступку спровођења јавног конкурса, након прегледа комплетне конкурсне документације, конкурсна комисија сачињава записник који садржи следеће прилоге: 1) списак свих пријављених кандидата у који се уносе: презиме и име, датум и година рођења, пол, адреса, контакт телефон, ниво образовања и подаци о испуњености услова конкурса; 2) списак пријављених кандидата који не испуњавају услове конкурса, са назнаком који услов конкурса не испуњавају или чије су пријаве неблаговремене, неразумљиве, недопуштене или непотпуне; 3) списак кандидата који улазе у изборни поступак за пријем у професионалну војну службу; 4) изјаве чланова конкурсне комисије о непостојању сукоба интереса, док је ставом 3 исте одредбе прописано да ће се у списак кандидата који улазе у изборни поступак за пријем у професионалну војну службу уврстити кандидати који испуњавају услове конкурса, осим оних услова који се спроводе у току изборног поступка.
3.6. Одлуком о утврђивању Списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу[8] у тачки 1. прописано је да се утврђује Списак болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу, са објашњењем за његову примену (Прилог 1), а који су саставни део наведене одлуке. Према Списку болести оцењује се здравствена способност професионалних војних лица за службу у Војсци Србије, кандидата за пријем у професионалну војну службу, кандидата за ученике и кадете војношколских установа, кандидата за ученичке и студентске стипендије, за ученике, кадете и стипендисте у току школовања, као и за друге дужности у професионалној селекцији кадра у Министарству одбране и Војсци Србије. У објашњењу за примену Списка болести, између осталог, прописано је да оцена здравствене способности професионалних војних лица за војну службу може бити: „способан“, „ограничено способан“ и „неспособан“. Оцена здравствене способности кандидата за пријем у професионалну војну службу може бити: „способан“ и „неспособан“. Оцена здравствене способности кандидата за ученика, кадета и стипендисту може бити: „способан“ и „не испуњава здравствене критеријуме“. Војнолекарска комисија доноси налаз, оцену и мишљење о способности или ограниченој способности за професионално војно лице. У случају предлога оцене „неспособан“ за војну службу за професионално војно лице, након извршене провере медицинске документације, Виша војнолекарска комисија упућује предлог надлежном органу вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Као способан оцењује се професионално војно лице које у односу на своје здравствено стање може да обавља било коју дужност у свом роду односно служби. Као ограничено способан оцењује се професионално војно лице које не може у односу на своје здравствено стање да обавља неке послове или те послове обавља мање ефикасно и коме је неопходан одређени степен заштите да не би дошло до даљег умањења здравствене способности. Оцена здравствене способности професионалног војног лица (официра и подофицира) кандидата за школовање односно усавршавање (у земљи и иностранству), кандидата за упућивање у мултинационалне операције и кандидата за друге дужности у професионалној селекцији кадра у Министарству одбране и Војсци Србије даје се према колони „за ПВЛ“. Оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за пријем ученика, кадета и стипендисте, кандидата за обнављање уговора за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за школовање (професионални војници), као и за пријем у јединице специјалне намене даје се према колони „за кандидате“. У колони „Тумори“, тачка 39.1- „меланом без метастаза“ оцена здравствене способности за „ПВЛ“ је „способан“, за „кандидате“ „неспособан“ и за „ученике-кадете-неспособан“.
3.7. Одлуком о измени одлуке о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу[9] измењен је текст објашњења за примену списка болести мења. У тачки 2. Објашњења за примену Списка болести, прописано је да при давању предлога, односно оцене способности, лекари специјалисти, лекари субспецијалисти, војнолекарске комисије и Сектор за медицинско вештачење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање треба да се придржавају критеријума који су дати у списку болести, узимајући у обзир и објективно здравствено стање и дужност коју професионално војно лице обавља или треба да обавља. Тачком 3. прописано је да се при оцењивању сваког појединца, узима у обзир функционална способност конкретног органа или целог тела, док је тачкама 4. и 5. прописано да оцена здравствене способности професионалних војних лица за војну службу може бити „способан“, „ограничено способан“ и „неспособан“, док оцена здравствене способности кандидата за ученика, кадета или стипендисту може бити „способан“ и „не испуњава здравствене критеријуме“. Тачком 7. Објашњења прописано је да Војнолекарска комисија доноси налаз, оцену и мишљење о способности, односно ограниченој способности за професионално војно лице, док је тачком 9. прописано да се као способан, оцењује професионално војно лице које у односу на своје здравствено стање може да обавља било коју дужност у свом роду, односно служби. Према тачки 10. Објашњења као ограничено способан оцењује се професионално војно лице које не може у односу на своје здравствено стање да обавља неке послове или те послове обавља мање ефикасно и коме је потребан одређени степен заштите да не би дошло до даљег умањења здравствене способности. Даље, тачком 13. Објашњења прописано је да се мишљење „способан за дужност коју обавља“, даје професионалном војном лицу које је ограничено способно, а коме ограничена способност не умањује способност за обављање сталних, свакодневних задатака, нити је потребна посебна заштита (адекватно распоређено професионално војно лице у односу на своју здравствену способност), док је тачком 14. прописано да се мишљење „неспособан за дужност коју обавља“ даје професионалном војном лицу које је ограничено способно, а постављено је на дужност чије обављање негативно утиче на његово здравствено стање и доводи до погоршања или је његово здравствено стање такво да није у стању да ту дужност обавља (неадекватно распоређено професионално војно лице у односу на своју здравствену способност). Тачком 26. прописано је да се оцена здравствене способности професионалног војног лица (официра и подофицира) кандидата за школовање односно усавршавање (у земљи и иностранству), кандидата за упућивање у мултинационалне операције, кандидата за друге дужности у професионалној селекцији кадра у Министарству одбране и Војсци Србије и професионалног војника за обнављање уговора за службу у Војсци Србије, даје према колони „за ПВЛ“, док је тачком 27. прописано да се оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за пријем у својству ученика, кадета и стипендисте, кандидата за обнављање уговора за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за школовање (професионални војници), кандидата за пријем у активну резерву и за пријем у јединице специјалне намене даје према колони „за кандидате“.
3.8. Одлуком о измени одлуке о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу[10] измењен је текст објашњења за примену списка болести и то тако да тачка 21. гласи : „ У колони „кандидати“ поред оцене С(способан) и Н(неспособан), предвиђена је и оцена Н(С) неспособан (условно способан) која се примењује код граничних случајева кандидата за пријем у професионалну војну службу факултетски образованог кадра за потребе Министарства одбране и Војске Србије; тачка 27 гласи: „оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за пријем у својству ученика, кадета и стипендисте, кандидата за школовање (професионални војници), кандидата за пријем у активну резерву, као и за пријем у јединице специјалне намене даје према колони „за кандидате“.
Анализа навода из притужбе, прилога и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.9. Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је приликом процене здравствене способности за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време, подносилац притужбе стављен у неоправдано неповољнији положај на основу његовог личног својства – здравствено стање.
3.10. Међу странама у поступку није спорно да је подносилац притужбе у статусу професионалног припадника војске, професионално војно лице – подофицир, запослен на радном месту радио-прислушкивач. Даље, није спорно да је подносилац притужбе током 2016. године оболео од „меланома“ од којег оперисан, и да је конзилијарним мишљењем Клинике за кожне и полне болести од 3. априла 2019. године проглашен „способним за обављање професионалне војне службе по тачки 39.1, а према важећем Списку болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којима се оцењује здравствена способност за војну службу“. Такође, неспорно је да је подносилац притужбе конкурисао на интерним конкурсима од 1. августа 2019. године и 1. јула 2020. године за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време на радно место референт за обраду података и да је мишљењем Више Војнолекарске комисије, проглашен „способним за професионалну војну службу/не испуњава здравствене критеријуме за пријем у ПВС у својству официра“. Такође, није спорно да је одлучујући по приговору на мишљење Више Војнолекарске комисије, налазом, оценом и мишљењем Главне Војнолекарске комисије, проглашен „неспособним за пријем у ПВС у својству у официра по ТБС 39.1“. Даље, неспорно је да је према важећем Списку болести, у колони „Тумори“, тачка 39.1- „меланом без метастаза“ оцена здравствене способности за „ПВЛ“ (професионално војно лице) „способан“, за „кандидате“ „неспособан“ и за „ученике-кадете-неспособан“. Стога, имајући у виду овако утврђено чињенично стање, потребно је анализирати да ли је одлука према којој је подносилац притужбе способан за професионалну војну службу у својству подофицира, а није способан за професионалну војну службу у својству официра, легитимна и сразмерна циљу који се оваквом мером постиже.
3.11. У изјашњењу Министарства одбране је, између осталог, наведено да је Управа за кадрове става да су лица која учествују на интерном конкурсу, сходно члану 22. а у вези са члановима од 11. до 17. Уредбе о пријему у професионалну војну службу, кандидати за пријем у професионалну војну службу, због чега је подносилац притужбе разматран као „кандидат“ за официра, иако је у моменту конкурисања био у статусу професионалног војног лица-подофицира. Даље, наведено је да према тачки 39.1 Списка болести, постојећа дијагноза подносиоца притужбе по колони „за ПВЛ“ – професионална војна лица, предвиђа оцену „способан“, док је по колони „за кандидате“ предвиђена оцена „неспособан“, па је имајући у виду његов статус „кандидата“ на интерним конкурсим, као и постојећу дијагнозу, оцењено да подносилац притужбе „не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра“. Такође, истакнуто је да је из наведених разлога у Налазу, оцени и мишљењу Више војнолекарске комисије наведено да је подносилац притужбе способан за професионалну војну службу као подофицир, а да не испуњава здравствене критеријуме за пријем у професионалну војну службу у својству официра, као кандидат, што је Главна војнолекарска комисија потврдила у свом мишљењу.
3.12. Имајући у виду наведено, Повереник најпре констатује да је одредбом члана 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације ( „Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети. Даље, чланом 9. Закона о Војсци Србије прописано је да су професионална војна лица официр, подофицир и професионални војник. Даље, одредбом члана 39. став 2. тачка 2. овог закона прописано је да за професионално војно лице може бити примљен држављанин Републике Србије који је здравствено и психофизички способан за службу у Војсци Србије, док је одредбом члана 55. истог закона прописано да за унапређење у виши чин, официр односно подофицир треба да испуњава следеће опште услове: 1) да је постављен на формацијско место вишег чина; 2) да за последњи период оцењивања пре унапређења има повољну оцену; 3) да за последње две године пре унапређења није безусловно кажњен за кривично дело казном затвора најмање три месеца; 4) да се против њега не води кривични поступак за кривично дело за које се гони по службеној дужности, ни поступак пред војним дисциплинским судом. Такође, одредбом члана 5. Уредбе о пријему у професионалну војну службу, прописано је да се у професионалну војну службу у својству официра на одређено или на неодређено време, може примити држављанин Републике Србије, ако поред општих услова за пријем и услова утврђених формацијом команде, јединице и установе, односно актом о унутрашњем уређењу и систематизацији формацијских радних места ван Војске Србије, има завршене основне академске студије у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова или основне академске студије у трајању од најмање четири године или основне струковне студије са завршеним струковним специјалистичким студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова или интегрисане академске студије из области медицинских или ветеринарских наука, док је ставом 4. исте одредбе прописано да се у професионалну војну службу у својству официра на одређено или на неодређено време, под условом из става 1. овог члана може примити и професионални војник, подофицир, цивилно лице на служби у Војсци Србије и државни службеник и намештеник у Министарству одбране, уколико потребе службе то захтевају и ако испуњава и ове услове: 1) да у току службе није негативно оцењен и да има просек службених оцена у току службе најмање „истиче се“ и 2) да има препоруку старешине на положају команданта батаљона, њему равном или вишем положају, односно непосредно претпостављеног руководиоца. Сагласно наведеном, може се констатовати да ни Закон о војсци, ни Уредба, осим општег услова које професионално војно лице мора да испуњава – да је здравствено и психофизички способан за службу у Војсци Србије, не прописују посебне здравствене услове које подофицир треба да испуњава за унапређење у виши чин.
3.13. Даље, полазећи од навода из изјашњења да је тачком 27. Одлуке о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу дефинисано да се оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије даје према колони „за кандидате, анализом наведене одлуке, може се констатовати да је направљена јасна разлика у оцењивању здравствене способности професионалних војних лица и кандидата, као и критеријумима који се примењују приликом оцењивања њихове здравствене способности. Наиме, тачком 26. Објашњења ове одлуке, између осталог, прописано је да се оцена здравствене способности професионалног војног лица (официра и подофицира) „кандидата за друге дужности у професионалној селекцији кадра у Министарству одбране и Војсци Србије“ даје према колони „за ПВЛ“, док је тачком 27. прописано да се оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за пријем у својству ученика, кадета и стипендисте, кандидата за обнављање уговора за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за школовање (професионални војници), кандидата за пријем у активну резерву и за пријем у јединице специјалне намене даје према колони „за кандидате“. Даље, у Објашњењу за примену Списка болести, између осталог, прописано је да оцена здравствене способности професионалних војних лица за војну службу може бити: „способан“, „ограничено способан“ и „неспособан“, оцена кандидата за пријем у професионалну војну службу може бити: „способан“ и „неспособан“, док оцена здравствене способности кандидата за ученика, кадета и стипендисту може бити: „способан“ и „не испуњава здравствене критеријуме“. Увидом у Оцену способности за пријем у ПВС у својству официра утврђено је да је у налазу, оцени и мишљењу Више војнолекарске комисије од 24. октобра 2019. године наведено да је старији водник прве класе, АА, „способан за ПВС/не испуњава критеријуме за пријем у ПВС у својству официра“, на основу чега се може констатовати да је у конкретном случају, истим налазом, здравствена способност подносиоца притужбе, као кандидата за виши чин, цењена и према колони за професионално војно лице и према колони за кандидата, ученика, кадета и стипендисту. Даље, поступајући по приговору који је подносилац притужбе изјавио против мишљења Више војнолекарске комисије, Главна Војнолекарска комисија је на основу увида у медицинску „и другу докуметацију“ 28. априла 2020. године, донела одлуку у којој је „једногласно утврдила да је АА неспособан за пријем у ПВС у својству у официра по ТБС 39.1“, чиме је потврђено мишљење првостепене комисије. С обзиром да је подносилац притужбе сагласно тачки 9. Закона о Војсци Србије већ професионално војно лице, нејасно је из којих разлога је, како је то наведено у изјашњењу, процене његове здравствене способности вршена по колони за „кандидате“, с обзиром да је он у професионалној војној служби у својству подофицира од 1996. године, а да се тумачењем тачке 27. Објашњења може закључити да се по тој колони, оцењује здравствена способност лица која би тек требало да ступе у професионалну војну службу. Наиме, неспорно је да сва лица која, као у конкретном случају, учествују на интерном конкурсу имају статус кандидата, међутим то не значи аутоматски да се процена њихове здравствене способности врши по колони за „кандидате“, имајући у виду јасну разлику која је направљена приликом оцене здравствене способности професионалних војник лица, кандидата и ученика, кадета и стипендисте према важећој Одлуци о утврђивању списка болести. У прилог наведеној нелогичности говори и мишљење Правне управе Секретаријата Министарства одбране, И број 972/20 од 24. фебруара 2020. године, у којем је, између осталог, наведено да према одредбама Закона о Војсци Србије и закона о Војсци Југославије, по питању оцене здравствене способности професионалног војног лица, није предвиђена разлика између оцене здравствене способности официра и подофицира, као и да би било противречно да исто професионално војно лице као подофицир буде способан за пријем у професионалну војну службу без икаквих ограничења, а да као официр, на основу исте медицинске документације, буде оглашен неспособним за професионалну војну службу.
3.14. Такође, Повереник је такође имао у виду и наводе из притужбе да дијагноза коју има подносилац притужбе није директно везана за услове радног места и послове који се на њему обављају већ је везана за статус, односно положај који има у радној систематизацији, као и да његово садашње радно место (радио-прислушкивач), захтева много већу здравствену способност од радног места за које је конкурисао (референт за обраду података). Анализом услова прописаних Интерним конкурсима за пријем у професионалну војну службу у својству официра на неодређено време у Управу за обавештајно-извиђачке послове од 1. августа 2019. године и 1. јула 2020. године, утврђено је да једини критеријум који се односи на здравствено стање кандидата гласи: „да је здравствено и психофизички способан за службу у Војсци Србије“. Такође, у делу конкурса који је означен као „избор кандидата за попуну формацијских места“, између осталог, наведено је: „кандидати који са најбољим резултатима испуне мерила за избор, биће упућени на медицинско-здравствену процену у надлежну војноздравствену установу, ради утврђивања здравствене способности за професионалну војну службу.“ С тим у вези, из достављених доказа произлази да је мишљењем Клинике за кожне и полне болести од 3. априла 2019. године, АА проглашен „способним за обављање професионалне војне службе по тачки 39.1, а према важећем Списку болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за професионалну војну службу“. С обзиром да је у изјашњењу наведено да је разлог за одлуку Више и Главне Војнолекарске комисије тај што дијагноза подносиоца притужбе по тачки 39.1, а према колони за кандидате предвиђа оцену „неспособан“, може се закључити да са постојећом дијагнозом подносилац притужбе, као кандидат, не би могао да буде примљен у професионалну војну службу у својству подофицира, на којем се налази од 1996. године до данас. Имајући у виду тачку 27. Одлуке о измени одлуке о утврђивању списка болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу[11] која прописује да се оцена здравствене способности кандидата за пријем у службу у Војсци Србије, кандидата за пријем у својству ученика, кадета и стипендисте, кандидата за школовање (професионални војници), кандидата за пријем у активну резерву, као и за пријем у јединице специјалне намене даје према колони „за кандидате“, а да подносилац притужбе, као већ професионално војно лице, не припада ни једној од наведених категорија, очигледно је да је његову здравствену способност требало ценити према колони за „ПВЛ“. Имајући у виду наведено подносилац притужбе је одмах на почетку разматрања пријаве на конкурс искључен из даљег разматрања односно није даље цењена испуњеност других услова за пријем у професионалну војну службу у својству официра. С тим у вези Повереник је дао мишљење да је Управа за војно здравство ставила подносиоца притужбе у неоправдано неповољнији положај.
- МИШЉЕЊЕ
У поступку који је спроведен по притужби АА против Министарства одбране – Управа за војно здравство повредила је одредбе члана 27. став 1, а у вези са чланом 16. став 2. Закона о забрани дискриминације.
- ПРЕПОРУКА
Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству одбране – Управа за војно здравство да:
5.1. На следећим конкурсима здравствену способност професионалних војних лица цене према колони за „ПВЛ“ према важећем Списку болести, повреда, телесних мана, стања и недостатака према којем се оцењује здравствена способност за војну службу, имајући у виду да су ова лица већ проглашени способним за професионалну војну службу.
5.2. Отклоне последице дискриминаторног поступања према подносиоцу притужбе.
Потребно је да Министарство одбране – Управа за војно здравство, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Министарство одбране – Управа за војно здравство не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РСˮ, број 22/09
[2] „Службени гласник РСˮ, број 22/09, члан 1. став 2.
[3] „Службени гласник РСˮ, број 98/06, члан 21.
[4] Закон о забрани дискриминације(„Службени гласник РСˮ, број 22/09), члан 2.
[5] члан 16. став 2.
[6] „Службени гласник РСˮ, бр. 116/07, 88/09, 101/10, 10/15, 88/15, 36/18 и 94/19
[7] „Службени гласник РСˮ, бр. 35/15, 98/18 и 63/20
[8] „Службени војни лист, бр. 22/13-505 – измене и допуне: 2/14-25; 3/15-77; 4/16-33; 21/19-688,
[9] „Службени војни лист, бр. 22/13, 2/14, 3/15 и 4/16
[10] „Службени војни лист, бр. 22/13, 2/14, 3/15, 4/16 и 21/19
[11] „Службени војни лист, бр. 22/13, 2/14, 3/15, 4/16 и 21/19
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
914-20 Мишљење поводом притужбе АА против Министарства одбране због дискриминације на основу здравственог стања 
