бр. 011-00-25/2025-02 датум: 15.07.2025. године
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности, даје
МИШЉЕЊЕ
на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима
Министарство просвете је дописом број 011-00-17/2025-04, од 15. јула 2025. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник) Нацрт закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима (у даљем тексту: Нацрт закона), са Образложењем и Прегледом одредаба које се мењају, ради давања мишљења. У допису је затражена хитност у поступању.
С тим у вези, због веома кратког рока у коме је тражено мишљење на Нацрт закона, Повереник истиче да није био у могућности да детаљно сагледа сва предложена законска решења и промене које ће изазвати у пракси. Имајући у виду значај измена сматрамо да је важно у потпуности спровести процедуру прописану законом и Пословником Владе[2] које се односе на спровођење јавне расправе када се законом битно мења уређење неког питања или уређује питање које посебно занима јавност.
Поводом предложених измена у члану 2. Нацрта закона којим се после члана 4. важећег закона додаје нови члан 4а, дефинисани су уџбеници од националног значаја, као и уџбеници од посебног значаја за националну мањину, чије је увођење образложено тиме да „уџбеници од националног значаја преносе вредности, традицију, језик и културу, због чега представљају основно средство изградње и очувања идентитета и националне кохезије, стабилности и отпорности Републике Србије на спољне утицаје и један од стубова националне безбедности“, док се уџбеници за извођење наставе на језику и писму националне мањине и додаци уз те уџбенике за истоветне предмете (уместо српски језик – предмет је матерњи језик, и предмет српски језик као нематерњи) и узраст „сматрају уџбеницима од посебног значаја за националне мањине. Повереник, не доводећи у питање неке од набројаних вредности, указује да ови уџбеници, а посебно уџбеници српског језика и књижевности, света око нас, природе и друштва, музичке културе и ликовне уметности садрже и вредности других култура и националности, (баш као што такво штиво садрже и уџбеници на језицима националних мањина), што је, такође, од изузетног значаја за развој, васпитање и образовање ученика. Повереник указује на одредбу члана 2. важећег Закона о уџбеницима[3] којом је прописано да је уџбеник основно дидактички обликовано наставно средство, у било ком облику или медију, које се користи у образовно-васпитном раду у школи за стицање знања, вештина, формирање ставова, подстицање критичког размишљања, унапређења функционалног знања и развој интелектуалних и емоционалних карактеристика ученика и полазника, чији су садржаји утврђени планом и програмом наставе и учења и који је одобрен у складу са овим законом. Повереник указује и на Устав Републике Србије[4] који у члану 48. прописује да Република Србија мерама у образовању, култури и јавном обавештавању подстиче разумевање, уважавање и поштовање разлика које постоје због посебности етничког, културног, језичког или верског идентитета њених грађана. Такође, чланом 81. Устава прописано је да у области образовања, културе и информисања Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији, без обзира на њихов етнички, културни, језички или верски идентитет.
Имајући у виду наведено мишљења смо да је потребно брисати речи: „..основно средство…очувања ..стабилности и отпорности на спољне утицаје и један од стубова националне безбедности..“. Сматрамо да овако постављен оквир превазилази оквире материје коју уређује Закон о уџбеницима, те да наведено није у складу како са другим одредбама Закона о уџбеницима тако и са одредбама кровног Закона о основама система образовања и васпитања[5]. Систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле (општи принципи образовања и васпитања члан 7. став 1. ЗОСОВ) , између осталог, једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације, поштовање људских права и права сваког детета ученика и одраслог и уважавање људског достојанства, образовање и васпитање у демократски уређеној и социјално одоворној установи у којој се негују отвореност, сарадња, толеранција, свест о културној и цивилизацијској повезаности у свету, посвећеност основним моралним вредностима, вредностима правде, истине, солидарности слободе, поштења и одговорности, квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање засновано на тековинама и достигнућима савремене науке, примена достигнућа научних дисциплина важних за процес обрзаовања и васпитања, прфесионалну етику, демократичност кроз укљученост свих учесника у систему обрзаовања и васпитања у стварању и спровођењу образовних политика, и сл. Повереник посебно указује да део одредбе новог члана 4а које се односе на питања националне безбедности и спречавања спољног утицаја на Републику Србију могу дати простора за широке и произвољне интерпретације али и садржаје који не доприносе развоју духа толеранције, друштвене кохезије, мултикултуралности и недискриминације. Имајући у виду све наведено, мишљења смо да је одредбу члана 2. Нацрта закона којом се додаје члан 4а у важећи Закон о уџбеницима потребно још једном добро размотрити и изменити.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7.
[2] „Службени гласник РС”, бр. 61/06 – пречишћени текст, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14 i 8/19 – др. уредба
[3] „Службени гласник РС“, бр. 27/18 и 92/23
[4] „Службени гласник РС“, бр. 98/06, 115/21 и 16/22
[5] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон, 6/20, 129/21, 92/23 и 19/25
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
891-25 Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима 
