бр. 07-00-600/2024-02 датум: 31.10.2024.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације (чл. 33. 9. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009 и 52/2021), Повереник за заштиту равноправности даје Градској оштини Савски венац
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Градској општини Савски венац:
– да се уздржи од принудног исељења породице Г. која живи на територији општне Савски венац, у бараци испод моста Газела, све док претходно не обезбеди алтернативни смештај, који одговара критеријумима адекватног становања у складу са домаћим и међународним стандардима, поштујући њихове потребе и право на учешће у доношењу одлука,
– да отклони последице исељења од 1.10.2024. године две ромске породице, које су живеле испод Мостарске петље, на територији општине Савски венац на тај начин што ће предузети мере из своје надлежности како би се овим породицама (од којих су троје малолетна деца, међу којима и беба од годину дана) обезбедио одговарајући алтернативни смештај у складу са домаћим и међународним стандардима, поштујући њихове потребе и право на учешће у доношењу одлука.
Градска општина Савски венац обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.
О б р а з л о ж е њ е
Поверенику за заштиту равноправности су се обратиле организације цивилног друштва наводећи да је Комунална милиција 1.10.2024. године у јутарњим часовима, уз асисенцију градских комуналних служби, без претходне најаве и решења о исељењу, срушили објекте и принудно иселили две ромске породице које су живеле испод Мостарске петље у Београду. Исељене породице су изузетно лошег сицио-економског статуса, једини приход остварују од сакупљања секундарних сировина и немају могућност да самостално обезбеде кров над главом. Наводе да се ради о два породична домаћинства која броје укупно шест чланова, од којих су троје малолетна деца, међу којима је и једна беба од годину дана. Након рушења објеката у којима су становали и принудног исељења, једна од породица се привремено сместила код пријатеља, док је друга ноћ провела на улици. У допису се даље наводи да је током рушења објекта у којeм су живели, једној породици уништена сва покретна имовина, као и лична документа, а припадници комуналних служби који су спроводили рушење им нису дозволили да накнадно покушају да пронађу своја документа. У свом обраћању Поверенику, истакли су да је оваквим поступањем прекршен Закон о становању и одржавању зграда као и међународни прописи и стандарди људских права који гарантују право на адекватно становање и заштиту од принудних исељења. Даље, у допису удружења грађана наводи се да су 1.10.2024. године припадници Комуналне милиције, у пратњи надлежног одељења Савски венац усмено обавестили В. Г. да ће се поступак исељења и рушења њене бараке извршити до краја октобра ове године. Том приликом није јој уручено никакво писано обавештење нити било који управни или други акт. В. Г. је трудница која живи са својом малолетном децом Д. и Ђ. Г. на територији општине Савски венац, а надлежни органи јој до сада нису понудили одговарајућу опцију за њихово стамбено збрињавање, како би била избегнута ситуација да чланови ове социјално угрожење породице буду додатно угрожени губитком дома. Такође, у допису се напомиње да је В.Г., као родитељ који самостално врши родитељско право и жртва родно заснованог насиља, Секретаријату за социјалну заштиту града Београда поднела захтев за стамбено збрињавање у складу са Законом о становању и одржавању зграда, као и у складу са Одлуком о правима и услугама социјалне заштите.
Повереник указује да је равноправно остваривање права на адекватан животни стандард и адекватно становање гарантовано домаћим и међународним документима који промовишу и гарантују људска и мањинска права.
Ово право је гарантовано одредбама члана 25. став 1. Универзалне декларације о људским правима из 1948. године[1]. Ратификацијом Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима из 1966. године[2], Република Србија се обавезала да ће признати сваком лицу право на животни стандард довољан за њега самог и његову породицу, убрајајући ту и довољну количину хране, одећу и смештај, као и стално побољшање његових услова живота[3].
Такође, Конвенција Уједињених нација о уклањању свих облика дискриминације жена[4], одредбом члана 14. обавезује државе да обезбеде адекватне животне услове, посебно у погледу становања.
Конвенција УН о правима детета у члану 9. прописује да државе чланице обезбеђују да ниједно дете не буде одвојено од својих родитеља против њихове воље, осим када надлежни органи на основу судског увида одлуче, у складу са одговарајућим законом и процедурама да је такво раздвајање неопходно и у најбољем интересу детета. Стране уговорнице признају право сваког детета на животни стандард који одговара дететовом физичком, менталном, духовном, моралном и социјалном развоју. Стране уговорнице ће, у складу са националним условима и у оквиру својих могућности, предузети потребне мере да помогну родитељима и другима одговорним за дете и ако је потребно, обезбедиће материјалну помоћ и програме, нарочито у погледу исхране, одевања и становања.
Истамбулском декларацијом из 1996. године[5], која је усвојена на другој УН Конференцији о људским насељима, државе су обавезане на постизање циљева обезбеђења стамбеног простора за све становнике и успостављање одрживог развоја људских насеља у контексту прогресивне урбанизације у целом свету. На овој конференцији усвојена је Хабитат агенда, у којој је у члану 11. наглашено да свако има право на адекватне животне стандарде за себе и своју породицу, укључујући право на адекватно становање и стално побољшање животних услова. Према овом документу, права на становање сматрају се прогресивним законским обавезама, што подразумева да су државе дужне да непрестано настоје да ојачају економска, социјална и културна права, укључујући и право на адекватно становање. Идеја прогресивне реализације обавезује државу да настоји да што брже, што ефикасније и у потпуности, оствари право на становање.
Ревидирана Европска социјална повеља[6] у члану 31. прописује да би се осигурало делотворно уживање права на стан, државе треба да предузму мере са циљем унапређивања приступа стамбеном смештају одговарајућег стандарда, спречавање или умањивање појаве бескућништва, као и да учине да цене стамбеног смештаја буду доступне онима који немају довољно средстава. Повеља о основним правима Европске уније[7] у члану 34. гарантује право на социјалну помоћ и помоћ за становање, како би се обезбедила достојна егзистенција свима који немају довољно средстава.[8]
Устав Републике Србије[9] у чл. 66 јемчи посебну заштиту породице, мајке, самохраног родитеља и детета. Мајци се пружа посебна заштита и подршка пре и после порођаја (став 2).
Чланом 21. Устава забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Чланом 76. ст. 3. Устава Република Србије прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебни прописи и привремене мере које Република Србија може увести у економском, социјалном, културном и политичком животу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини, ако су усмерене на уклањање изразито неповољних услова живота који их посебно погађају.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
Закон о становању и одржавању зграда[10] у члану 79. прописује да уколико је неопходно извршити исељење и уколико лице са члановима свог породичног домаћинства нема у својини другу непокретност за становање и нема довољно средстава да обезбеди други смештај, то лице са члановима свог породичног домаћинства остварује право на пресељење у одговарајући смештај које обезбеђује надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији то лице има пребивалиште и који је донео решење о исељењу. У ставу 3. истог члана прописано је да одговарајући смештај за пресељење треба да задовољи: одговарајућу локацију, у смислу приступа основној комуналној инфраструктури, незагађености земљишта, могућностима остваривања прихода и доступности јавних услуга, а нарочито у погледу образовања, здравствене и социјалне заштите, ценовну доступност становања, у смислу смањења учешћа у трошковима становања у зависности од висине примања домаћинства, у складу са одредбама овог закона о стамбеној подршци, лицима која не могу да плаћају трошкове становања, одговарајуће просторне услове стана, у смислу да корисна стамбена површина стана по члану породичног домаћинства не може бити мања од 8 m2, одговарајуће услове опремљености основним електричним, водоводним и санитарним инсталацијама, задовољавајуће услове са становишта сигурности и безбедности, у смислу физичке безбедности, као и заштите од хладноће, влаге, топлоте, кише, ветра и осталих неповољних климатских утицаја, физичку приступачност објекта у складу са прописом који уређује несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама, уважавање културне прикладности становања лица које се пресељава. Даље, чланом 80. наведеног закона прописано је да државни и други органи, као и други субјекти који учествују у спровођењу поступака исељења и пресељења, дужни су да га спроводе у складу са принципима законитости, што значи да одлучују и поступају на основу закона и других општих аката, као и општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора, сразмерности, која значи коришћење мера које су за лица погођена исељењем и пресељењем најповољнија, ако се њима постижу сврха и циљ закона, заштите достојанства, што значи да поштују и штите достојанство лица која су погођена исељењем и пресељењем, заштите посебно угрожених лица, што значи да приликом спровођења поступака штите права посебно угрожених лица, нарочито жена, деце, самохраних родитеља, породица са троје и више деце, жртве породичног насиља, лица преко 65 година старости и особа са инвалидитетом, међусобне сарадње, што значи да су државни и други органи, као и други субјекти који учествују у спровођењу поступака исељења и пресељења, дужни да међусобно сарађују у циљу заштите људских и мањинских права и остваривања најбољих интереса лица која су погођена овим поступцима.
Документом „Основни принципи и смернице у вези евикција и расељавања заснованих на развоју“, које је сачинио специјални известилац Високог комесара Уједињених нација, државама које спроведе расељавање грађана из неформалних насеља пружају се савети у вези мера и процедура које треба применити како се расељења не би одвијала у супротности са постојећим међународним стандардима људских права. Овај документ посебну пажњу придаје како самом процесу расељавања, тако и процесу који следи након пресељења, односно, прописани су критеријуми адекватног становања у алтернативном смештају који се, између осталог, односе на: просторије и инфраструктуру која обухвата пијаћу воду, енергију за кување, грејање и осветљење, санитарне уређаје и просторије за прање, услове за складиштење хране, канализацију; стамбени простор који испуњава услове за становање, пружајући становницима адекватан простор, заштиту од хладноће, влаге, топлине, кише, као и од грађевинских опасности или извора заразе, гарантујући физичку безбедност укућана, приступ могућности запошљавања, здравственим услугама, школама и социјалним установама[11]. Приликом одлучивања да ли је одређени алтернативни смештај адекватан за становање, прописана је обавеза поштовања одређених правила која се односе на сарадњу надлежних органа са расељеним лицима, уз њихово пуно учешће у процесу пресељења. Такође, прописано је да нико од расељених лица не сме да трпи штету у погледу људских права, односно, права на континуирано побољшање животних услова[12].
Повереник подсећа да међународни стандарди у поступку пресељења обухватају спровођење мера и поштовање критеријума пре пресељења, за време пресељења и након пресељења. С тим у вези, треба напоменути да Комитет УН за економска, социјална и културна права у Општем коментару бр. 7. наводи да евикције, односно, рушења не треба да за последицу имају да појединац постане бескућник или подложан повредама других људских права и да држава чланица мора да предузме све одговарајуће мере како би омогућила доступан адекватан алтернативни смештај или пресељење. Европски суд за људска права стао је на становиште да евикција из објекта, у случају када орган јавне власти није обезбедио адекватан алтернативни смештај, представља повреду права на поштовање приватног и породичног живота из члана 8 Европске конвенције о људским правима.
Извештај Европске комисије о Србији за 2024. годину[13], између осталог указује да се принудна исељења и даље дешавају, што је у супротности за законом и међународним стандардима. Такође, у области која се тичу права деце, истиче се да су неопходни статистички подаци о рањивим групама, расчлањени према старости и полу, укључујући ромску децу и деци са инвалидитетом.
Имајући у виду наведене прописе као и најаву расељавања породице Г. и принудно исељење две ромске породице, а полазећи од овлашћења прописаних чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Повереник упућује ову препоруку мера градској општини Савски венац. Повереник препоручује да се градска општина Савски венац уздржи од принудног исељења породице Г. која живи на територији општне Савски венац, све док претходно не обезбеди алтернативни смештај, који одговара критеријумима адекватног становања у складу са домаћим и међународним стандардима, као и да отклони последице принудног исељења две ромске породице, које су живеле испод Мостарске петље, на територији општине Савски венац на тај начин што ће предузети мере из своје надлежности како би се овим породицама (од којих су троје малолетна деца, међу којима и беба од годину дана) обезбедио одговарајући алтернативни смештај у складу са домаћим и међународним стандардима, поштујући њихове потребе и право на учешће у доношењу одлука.
Потребно је да градска општина Савски венац обавести Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.
[1] Генерална скупштина УН, 10. децембра 1948. године
[2] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (“Сл. лист СФРЈ“, бр. 7/71)
[3] Чл. 11. ст. 1 Закона о ратификацији међународног пакта о економским, социјалним и културним правима
[4] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Сл. гласник СФРЈ-Међународни уговори“, бр. 11/81)
[5]Истанбулска декларација о људским насељима и Хабитат агенда, Резолуција 1 – Извештај УН Конференције о људским насељима A/CONF.165/14 од 7. августа 1996.
[6] Закон о потврђивању Ревидиране Европске социјалне повеље („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)
[7] Повеља о основним правима ЕУ 2010C 83/02, усвојена 7. децембра 2000. године
[8] У априлу 2006. године, Европски парламент донео је Европску повељу о становању, а у мају 2007. године и Одлуку о становању и регионалној политици, које дају велики политички значај неопходном побољшању услова становања у ЕУ. Европска повеља о становању, усвојена од Парламентарне групе Европског парламента „Урбано становање“ 26. априла 2006. Предлог овог документа је доступан на енглеском језику на адреси: http://www.iut.nu/EU/Housing%20Charter/HousingCharterENG_040406.pdf; Одлука Европског парламента од 10. маја 2007. о становању и регионалној политици (2006/2108(INI)), текст доступан на енглеском језику на адреси: http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P6-TA-2007-0183+0+DOC+XML+V0//EN
[9] “Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21
[10] „Сл. гласник РС“, бр. 104/2016 i 9/2020 – др.закон)
[11] Поглавље V, ст. 55. Основних принципа и смерница у вези евикција и расељавања заснованих на развоју
[12] Поглавље V, ст. 56. тач. д. и и. Основних принципа и смерница у вези евикција и расељавања заснованих на развоју
[13] https://www.mei.gov.rs/srl/dokumenta/eu-dokumenta/godisnji-izvestaji-ek
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
677-24 Препорука мера градској општини Савски венац 
