бр. 07-00-533/2024-02 датум: 30.08.2024.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009 и 52/2021), Повереник за заштиту равноправности даје Градској оштини Звездара
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Градској општини Звездара:
– да се уздржи од принудног исељавања становника ромског насеља у улици Булевар краља Александра 403-405, све док претходно не обезбеди алтернативни смештај, који одговара критеријумима адекватног становања у складу са домаћим и међународним стандардима,
– да целокупан процес збрињавања становника ромског насеља спроведе уз активно учешће тих лица, поштујући њихове потребе и право на учешће у доношењу одлука у вези са питањима која их се тичу, укључујући пресељење и начин друштвене интеграције, сагласно међународним стандардима и смерницама за расељавање грађана из неформалних насеља.
Градска општина Звездара обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.
О б р а з л о ж е њ е
Поверенику се обратила организација цивилног друштва „А11“ наводећи да је градска општина Звездара отпочела припреме за спровођење принудног исељења неформалног ромског насеља на овој општини, у улици Булевар краља Александра 403-405, Београд. Навели су да према информацијама са званичног сајта ГО Звездара, становнике овог насеља су 12.8.2024. године обишли представници Општине Звездара, Комуналне инспекције ГО Звездара, Комуналне милиције Града Београда, Министарства унутрашњих послова у присуству законског заступника власника катастарске парцеле. Том приликом су утврдили количину постојећег отпада који се налази на овој локацији. Повереник је обавештен од стране ове организације да је председник оптшине Звездара током посета насељу најавио расељавање његових становника до краја августа месеца. У свом обраћању Поверенику, истакли су да наведеној локацији живи 13 породица, које броје 33 члана од којих су 15 деца, као и да породице живе у лошим условима, импровизованим стамбеним објектима и без регуларног приступа пијаћој води и електричној енергији.
Повереник указује да је равноправно остваривање права на адекватан животни стандард и адекватно становање гарантовано домаћим и међународним документима који промовишу и гарантују људска и мањинска права.
Ово право је гарантовано одредбама члана 25. став 1. Универзалне декларације о људским правима из 1948. године[1]. Ратификацијом Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима из 1966. године[2], Република Србија се обавезала да ће признати сваком лицу право на животни стандард довољан за њега самог и његову породицу, убрајајући ту и довољну количину хране, одећу и смештај, као и стално побољшање његових услова живота[3].
Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина[4], у чл. 4. одељка II, припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација. Такође, Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације[5] прописана је обавеза држава потписница да предузму, ако околности то захтевају, у социјалној, економској, културној и осталим областима, посебне и конкретне мере за обезбеђивање развоја или заштите извесних расних група или појединаца који припадају овим групама ради гарантовања под условима једнакости, пуног остварења права човека и основних слобода[6].
Такође, Конвенција Уједињених нација о уклањању свих облика дискриминације жена[7], одредбом члана 14. обавезује државе да обезбеде адекватне животне услове, посебно у погледу становања.
Истамбулском декларацијом из 1996. године[8], која је усвојена на другој УН Конференцији о људским насељима, државе су обавезане на постизање циљева обезбеђења стамбеног простора за све становнике и успостављање одрживог развоја људских насеља у контексту прогресивне урбанизације у целом свету. На овој конференцији усвојена је Хабитат агенда, у којој је у члану 11. наглашено да свако има право на адекватне животне стандарде за себе и своју породицу, укључујући право на адекватно становање и стално побољшање животних услова. Према овом документу, права на становање сматрају се прогресивним законским обавезама, што подразумева да су државе дужне да непрестано настоје да ојачају економска, социјална и културна права, укључујући и право на адекватно становање. Идеја прогресивне реализације обавезује државу да настоји да што брже, што ефикасније и у потпуности, оствари право на становање.
Ревидирана Европска социјална повеља[9] у члану 31. прописује да би се осигурало делотворно уживање права на стан, државе треба да предузму мере са циљем унапређивања приступа стамбеном смештају одговарајућег стандарда, спречавање или умањивање појаве бескућништва, као и да учине да цене стамбеног смештаја буду доступне онима који немају довољно средстава. Повеља о основним правима Европске уније[10] у члану 34. гарантује право на социјалну помоћ и помоћ за становање, како би се обезбедила достојна егзистенција свима који немају довољно средстава.[11]
Поред међународних докумената и стандарда, дискриминација припадника ромске националне мањине забрањена је и домаћим прописима.
Устав Републике Србије[12] у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Чланом 76. ст. 3. Устава Република Србије прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебни прописи и привремене мере које Република Србија може увести у економском, социјалном, културном и политичком животу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини, ако су усмерене на уклањање изразито неповољних услова живота који их посебно погађају.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
Закон о заштити права и слобода националних мањина[13], поред опште забране дискриминације лица која припадају националним мањинама, препоручује мере за обезбеђење равноправности у виду прописа, појединачних правних аката и мера у циљу поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини.
Закон о становању и одржавању зграда[14] у члану 79. прописује да уколико је неопходно извршити исељење и уколико лице са члановима свог породичног домаћинства нема у својини другу непокретност за становање и нема довољно средстава да обезбеди други смештај, то лице са члановима свог породичног домаћинства остварује право на пресељење у одговарајући смештај које обезбеђује надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији то лице има пребивалиште и који је донео решење о исељењу. У ставу 3. Истог члана прописано је да одговарајући смештај за пресељење треба да задовољи: одговарајућу локацију, у смислу приступа основној комуналној инфраструктури, незагађености земљишта, могућностима остваривања прихода и доступности јавних услуга, а нарочито у погледу образовања, здравствене и социјалне заштите, ценовну доступност становања, у смислу смањења учешћа у трошковима становања у зависности од висине примања домаћинства, у складу са одредбама овог закона о стамбеној подршци, лицима која не могу да плаћају трошкове становања, одговарајуће просторне услове стана, у смислу да корисна стамбена површина стана по члану породичног домаћинства не може бити мања од 8 m2, одговарајуће услове опремљености основним електричним, водоводним и санитарним инсталацијама, задовољавајуће услове са становишта сигурности и безбедности, у смислу физичке безбедности, као и заштите од хладноће, влаге, топлоте, кише, ветра и осталих неповољних климатских утицаја, физичку приступачност објекта у складу са прописом који уређује несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама, уважавање културне прикладности становања лица које се пресељава. Даље, чланом 80. наведеног закона прописано је да државни и други органи, као и други субјекти који учествују у спровођењу поступака исељења и пресељења, дужни су да га спроводе у складу са принципима законитости, што значи да одлучују и поступају на основу закона и других општих аката, као и општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора, сразмерности, која значи коришћење мера које су за лица погођена исељењем и пресељењем најповољнија, ако се њима постижу сврха и циљ закона, заштите достојанства, што значи да поштују и штите достојанство лица која су погођена исељењем и пресељењем, заштите посебно угрожених лица, што значи да приликом спровођења поступака штите права посебно угрожених лица, нарочито жена, деце, самохраних родитеља, породица са троје и више деце, жртве породичног насиља, лица преко 65 година старости и особа са инвалидитетом, међусобне сарадње, што значи да су државни и други органи, као и други субјекти који учествују у спровођењу поступака исељења и пресељења, дужни да међусобно сарађују у циљу заштите људских и мањинских права и остваривања најбољих интереса лица која су погођена овим поступцима.
Република Србија је донела Стратегију за унапређивање положаја Рома у Републици Србији[15] у којој је као један од главних циљева наведено побољшање услова становања припадника ромске националне мањине путем обезбеђивања легалног коришћења стана и поседа, омогућавања здравог живота породице и појединца, олакшања живота жене и детета, као и обезбеђивања адекватних услова за начин живота који је прихватљив Ромима. Стратегијом је прописано да се, између осталог, ови циљеви могу постићи унапређењем постојећег броја стамбених јединица и изградњом нових, пружањем подршке кроз образовање, повећањем запослености и радног ангажовања и пружањем здравствене и социјалне помоћи. Такође, у циљу побољшања услова становања припадника ромске националне мањине важну улогу имају јединице локалне самоуправе које треба да одвоје позиције у буџету за решавање стамбених проблема Рома, те у том смислу треба изабрати локације које имају могућност прикључења на инфраструктуру (вода, струја, канализација), на подручјима која су погодна за становање и у еколошки здравом окружењу. Изричито је прописано да ове локације треба да омогуће интеграцију, а не да подстичу сегрегацију или дискриминацију припадника ромске националне мањине[16].
Документом „Основни принципи и смернице у вези евикција и расељавања заснованих на развоју“, које је сачинио специјални известилац Високог комесара Уједињених нација, државама које спроведе расељавање грађана из неформалних насеља пружају се савети у вези мера и процедура које треба применити како се расељења не би одвијала у супротности са постојећим међународним стандардима људских права. Овај документ посебну пажњу придаје како самом процесу расељавања, тако и процесу који следи након пресељења, односно, прописани су критеријуми адекватног становања у алтернативном смештају који се, између осталог, односе на: просторије и инфраструктуру која обухвата пијаћу воду, енергију за кување, грејање и осветљење, санитарне уређаје и просторије за прање, услове за складиштење хране, канализацију; стамбени простор који испуњава услове за становање, пружајући становницима адекватан простор, заштиту од хладноће, влаге, топлине, кише, као и од грађевинских опасности или извора заразе, гарантујући физичку безбедност укућана, приступ могућности запошљавања, здравственим услугама, школама и социјалним установама[17]. Приликом одлучивања да ли је одређени алтернативни смештај адекватан за становање, прописана је обавеза поштовања одређених правила која се односе на сарадњу надлежних органа са расељеним лицима, уз њихово пуно учешће у процесу пресељења. Такође, прописано је да нико од расељених лица не сме да трпи штету у погледу људских права, односно, права на континуирано побољшање животних услова[18].
Повереник подсећа да међународни стандарди у поступку пресељења обухватају спровођење мера и поштовање критеријума пре пресељења, за време пресељења и након пресељења. С тим у вези, треба напоменути да Комитет УН за економска, социјална и културна права у Општем коментару бр. 7. наводи да евикције, односно, рушења не треба да за последицу имају да појединац постане бескућник или подложан повредама других људских права и да држава чланица мора да предузме све одговарајуће мере како би омогућила доступан адекватан алтернативни смештај или пресељење. Европски суд за људска права стао је на становиште да евикција из објекта, у случају када орган јавне власти није обезбедио адекватан алтернативни смештај, представља повреду права на поштовање приватног и породичног живота из члана 8 Европске конвенције о људским правима.
Проблем становања Рома веома је комплексан, с обзиром да неадекватни услови становања и живот у неформалним насељима знатно отежавају приступ другим економским и социјалним правима. Повереник за заштиту равноправности подсећа да је у складу са Општим коментаром број 4. Комитета Уједињених нација за економска, социјална и културна права, питање правне сигурности стамбеног статуса од централног значаја за остваривање права на адекватно становање јер од њега зависи заштита од принудних исељења, узнемиравања и ометања у уживању права на становање.
Имајући у виду наведене прописе као и најаве расељавања неформалног насеља у скорашњем периоду, а полазећи од овлашћења прописаних чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Повереник у циљу превентивног деловања упућује ову препоруку мера градској општини Звездара. Повереник препоручује да се градска општина Звездара уздржи од принудног исељавања становника ромског насеља у улици Булевар краља Александра 403-405, све док претходно не обезбеди алтернативни смештај, који одговара критеријумима адекватног становања у складу са домаћим и међународним стандардима, као и да процес збрињавања спроведе у сарадњи и уз активно учешће становника овог насеља, поштујући њихове потребе и право на учешће у доношењу одлука у вези са свим питањима која их се тичу, укључујући пресељење и начин друштвене интеграције, сагласно међународним стандардима и смерницама за расељавање грађана из неформалних насеља.
Потребно је да градска општина Звездара обавести Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.
[1] Генерална скупштина УН, 10. децембра 1948. године
[2] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (“Сл. лист СФРЈ“, бр. 7/71)
[3] Чл. 11. ст. 1 Закона о ратификацији међународног пакта о економским, социјалним и културним правима
[4] Закон потврђивању оквирне конвенције за заштиту националних мањина („Сл. лист СФРЈ“, бр. 9/68)
[5] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Сл. лист СФРЈ“, бр. 31/67)
[6] Чл. 2. ст. 2. Закона о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације
[7] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Сл. гласник СФРЈ-Међународни уговори“, бр. 11/81)
[8]Истанбулска декларација о људским насељима и Хабитат агенда, Резолуција 1 – Извештај УН Конференције о људским насељима A/CONF.165/14 од 7. августа 1996.
[9] Закон о потврђивању Ревидиране Европске социјалне повеље („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)
[10] Повеља о основним правима ЕУ 2010C 83/02, усвојена 7. децембра 2000. године
[11] У априлу 2006. године, Европски парламент донео је Европску повељу о становању, а у мају 2007. године и Одлуку о становању и регионалној политици, које дају велики политички значај неопходном побољшању услова становања у ЕУ. Европска повеља о становању, усвојена од Парламентарне групе Европског парламента „Урбано становање“ 26. априла 2006. Предлог овог документа је доступан на енглеском језику на адреси: http://www.iut.nu/EU/Housing%20Charter/HousingCharterENG_040406.pdf; Одлука Европског парламента од 10. маја 2007. о становању и регионалној политици (2006/2108(INI)), текст доступан на енглеском језику на адреси: http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P6-TA-2007-0183+0+DOC+XML+V0//EN
[12] “Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21
[13] “Сл. лист СРЈ“, бр. 11/02, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 и „Сл. гласник РС“, бр. 72/09
[14] „Сл. гласник РС“, бр. 104/2016 i 9/2020 – др.закон)
[15] “Сл. гласник РС“, бр. 27/09
[16] Поглавље II, тач. 2. ( 2.4.2. и 2.4.4.)
[17] Поглавље V, ст. 55. Основних принципа и смерница у вези евикција и расељавања заснованих на развоју
[18] Поглавље V, ст. 56. тач. д. и и. Основних принципа и смерница у вези евикција и расељавања заснованих на развоју
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
610-24 Препорука мера ГО Звездара 
