бр. 011-00-00029/2024-02                датум: 2.10.2024. године

МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА

Др Златибор Лончар, министар

11000 БЕОГРАД

Немањина 22-26

Предмет: Иницијатива за измене и допуне Закона о здравственој заштити или доношење посебног прописа којим би се детаљније уредио рад служби Хитне помоћи

Поштовани господине Лончар,

Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације^[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације. С тим у вези, имајући у виду обраћања грађана, праксу Повереника и доступне анализе и истраживања, обраћамо Вам се иницијативом да се размотре измене и допуне Закона о здравственој заштити или доношење посебног прописа којим би се детаљније уредио рад Хитне помоћи.

Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[3]. Начело једнакости разрађено је чланом 4. овог закона у којем је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Даље, чланом 27. Прописано је да је забрањена дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица. Дискриминација из става 1. овог члана постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга, поставе посебни услови за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи.

Чланом 83. став 1. Законом о здравственој заштити прописано је да Завод за ургентну медицину је здравствена установа која обавља хитну медицинску помоћ на месту медицинске хитности, у Заводу за ургентну медицину, током превоза оболелих и повређених у одговарајућу здравствену установу ради дефинитивног збрињавања и лечења, као и хитан санитетски превоз и превоз пацијената на дијализи. Ставом 2. истог члана прописано је да  Завод за ургентну медицину обавља и санитетски превоз који није хитан, када је оправдан и медицински неопходан, у складу са прописима којима се уређује обавезно здравствено осигурање, док је ставом 3. прописано да се Завод за ургентну медицину оснива за територију једне или више јединица локалне самоуправе. Ставом 4. овог члана прописано је да министар прописује начин и организацију обављања здравствене делатности хитне медицинске помоћи из става 1. овог члана и члана 76. став 1. овог закона.

У складу са овим законом Завод, као и друге установе здравствене заштите могу да закључе уговоре и са другим здравственим установама како у јавној својини, тако и у са установама у приватној својини, којима се може указати медицинска помоћ када из оправданих разлога није могућа лекарска интервеција ординирајућег лекара, а интервенција не представља основну делатност мобилне лекарске екипе.

Извесни аспекти пружања хитне медицинске помоћи, као на пример прегледи и лечење у случају повреда и болести прописани су и Законом о здравственом осигурању (члан 55. став 1. тачка 1), а од значаја су и Правилник о условима и начину унутрашње организације здравствених установа^[4], Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, Правилник о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања.

Пракса Повереника је разноврсна и показује различите проблеме у области пружања здравствене заштите, па тако и у пружању хитне медицинске помоћи. Прошле као и претходних година (што је било и очекивано с обзиром на пандемију корона вируса), један од најчешћих разлога обраћања Поверенику био је по основу здравственог стања као личног својства[5], и то најчешће у области здравствене заштите. Неке од притужби, као и других обраћања грађана односиле су се на рад служби Хитне помоћи указујући да помоћ није пружена на време или да уопште није пружена јер је на пример у питању старија особа, да Хитна помоћ није изашла на лице места јер је у питању удаљено рурално место, или је родитељима бебе било препоручено да бебу донесу у здравствену установу и поред чињенице да је у питању ургентно стање и сл. Поред тога подносиоци притужби су сматрали да су дискриминисани поступањем медицинског особља према припадницима ромске националне мањине, особама које живе са ХИВ-ом и сл. Иако се у већини случајева није радило о повреди права из Закона о забрани дискримнације, пракса Повереника показује да је потребно унапредити прописе у овој области како у пружања адекватне и правовремене помоћи на целој територији земље, тако и како би се постигло веће разумевање у погледу функционисања ових служби.  Неспорно је да је број возила и медицинског особља ограничен, док су са друге стране потребе грађана велике, као и њихова очекивања у погледу тога шта представља правовремену и адекватну реакцију система здравствене заштите.

Такође треба разумети да систем здравствене заштите, није систем сам за себе и да у многоме зависи од функционисања других система, као што је систем социјалне заштите, образовања, али и развијености инфраструктуре, регионалног развоја и др.

Приликом анализе стања у циљу сагледавања проблема на овом пољу, може се констатовати  да не постоји довољно података, ни квалитативних, ни квантитативних о раду служби хитне помоћи, те да се нешто више података може наћи само на нивоу појединих локалних самоуправа које су надлежне да доносе планове рада и развоја пружања ове врсте медицинске помоћи.

Рад служби Хитне помоћи, поред квантитативних и квалитативних капацитета ових служби, великим делом зависи од рада свих здравствених служби у систему.

Током 2023. године НАЛЕД је урадио истраживање о задовољству грађана и лекара здравственим системом^[6] у коме је, између осталог, наведено да је квалитетом здравствених услуга задовољно 54% испитаних грађана, а као највећи проблеми у здравству наведени су: лоша организација здравствених установа (предуго чекање на прегледе/пријем у заказаном термину, немогућност заказивања термина); недостатак стручних/квалитетних кадрова и недовољно мотивисани и недовољно посвећени здравствени радници. У овом истраживању је наведено и да више од половине грађана који су у претходних пет година посећивали лекаре у државним здравственим установама готово увек или углавном су морали да носе претходну здравствену документацију у папиру, зато што лекари нису могли да је виде у електронском облику у систему, што отежава и рад самих лекара који велики део свог радног времена посвећују документацији. У делу истраживања које се односи на задовољство лекара здравственим системом као највеће проблеме у здравству лекари идентификују преоптерећеност медицинског особља (50%) и ниске зараде, превише администрације и папирологије (33%), нарушен углед професије (28%), док 21% сматра да је неадекватна опрема у установама највећи проблем. Као најбоље стране здравственог система наводе посвећеност и стручност лекара (60%), територијалну покривеност (26), поверење у државни здравствени систем (24%), постојања електронских сервиса у здравству (21%), нова инфраструктура (15%)  и др.

У саопштењу Светске здравствене организације поводом Светског дана здравља^[7] указано је да је квaлитeтнa, дoступнa и приступaчнa примaрнa здрaвствeнa зaштитa нajдeлoтвoрниjи и нajисплaтивиjи нaчин дa сe здрaвствeнe услугe приближe људимa, те да она мoрa дa дoсeгнe и aнгaжуje и oнe сa нajвeћим, чeстo нeпрeпoзнaтим пoтрeбaмa, у свим стaрoсним кaтeгoриjaмa. Светска здравствена организација је указала да je вaжнo дa примaрнa здрaвствeнa зaштитa увaжaвa принципe прaвичнoсти, рoднe сeнзитивнoсти и зaснoвaнoсти нa прaвимa у свaкoднeвним aктивнoстимa пружaњa здрaвствeних услугa крoз спeцифичнe прoгрaмe, нaмeњeнe пoсeбнo oсeтљивим групaмa.

Стратегија јавног здравља у Републици Србији за период од 2018-2026. године, као ни припадајући акциони план, не садрже експлицитно планове развоја службе пружања хитне медицинске помоћи, већ се фокус ставља на генералне планове за унапређење пружања сваке врсте медицинске помоћи, што је свакако потребно и похвално, али са аспекта рада служби Хитне помоћи, недовољно.

Увидом у интернет презентацију Лекарске коморе Србије доступни су подаци[8] у којима је наведено да су недостаци постојећег система хитне медицинске помоћи у Републици Србији, недовољно едукован здравствени кадар, непостојање јасно профилисаног кадра који треба да ради у служби, непостојање протокола лечења и основне медицинске опреме за хитна стања, непостојање јасно дефинисаног кретања ургентног пацијента кроз здравствени систем, лоша територијална покривеност екипама хитне помоћи и радио везом, слаба комуникација и координација свих служби које учествују у вандредним ситуацијама. Из перспективе стручњака наведено је и да су проблем, између осталог, ниске плате, лоши услови рада, преоптерећеност, недовољан број амбулантних возила, рачунара и сл.

Увидом у Информатор о раду Завода за ургентну медицину Београд[9]  може се констатовати да иако у Информатору постоји одељак (број 10) под називом „Поступак ради пружања услуга“, у том делу постоје углавном само бројеви телефона за одређене секторске јединице, иако термин „поступак“ асоцира на потпуно други тип информација.

Увидом у Анализу ефикасности рада Завода за ургентну медицину Београд коју је објавила  организација цивилног друштва „Покрет Мери“, између осталог, наведено је „да је Србија једина земља у региону која нема закон (ни подзаконски акт) који уређује рад службе хитне помоћи.“ У анализи је наведено да овај недостатак утиче на неуједначену праксу у пружању хитне здравствене заштите и да пружање ове помоћи зависи од запослених у сваком конкретном месту/насељу.[10]

У упоредноправној пракси земаља у региону регулатива у овој области уређена је законским прописима као и различитим подзаконским актима. Анализом ове праксе може се закључити  да је Република Србија једна од ретких земаља која нема посебан Закон о хитној медицинској помоћи, нити другу детаљнију регулативу која у потпуности регулише функционисање система Хитне помоћи.

Имајући у виду важност служби Хитне помоћи, а полазећи од надлежности прописаних чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, Повереник подноси ову иницијативу како би се на што целовитији начин регулисало ефикасно функционисање овог система, као веома важног сегмента здравствене заштите уопште.

Потребно је да Министарство обавести Повереника о поступању по овој иницијативи.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[3] „Службени гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21

[4] „Службени гласник РС“, бр. 43/06, 126/14

[5] Редовни годишњи извештај о раду Повереника за заштиту равноправности за 2023. годину https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[6] Истраживање задовољства грађана и лекара здравственим системом, НАЛЕД, 2023, доступно на: https://naled.rs/htdocs/Files/12608/Zadovoljstvo-gradjana-i-lekara-zdravstvenim-sistemom-u-Srbiji_NALED.pdf

[7] Доступно на: https://www.zdravlje.org.rs/index.php/lat/aktuelne-vesti/1201-svetski-dan-zdravlja-2023

[8] Регионализација службе хитне медицинске помоћи Србије – прихватљив модел реформе https://www.lks.org.rs/images/Documents/finansije/3.%20Regionalizacija%20slu%C5%BEbe%20hitne%20medicinske%20pomo%C4%87i%20%E2%80%93prihvatlj.pdf

[9] https://www.beograd94.rs/%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%82

[10] https://pokretmeri.org.rs/home/2023/02/20/analiza-efikasnosti-rada-zavoda-za-urgentnu-medicinu-beograd/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

594-24 Иницијатива за измене и допуне Закона о здравственој заштити или доношење посебног прописа којим би се детаљније уредио рад служби Хитне помоћи