бр. 07-00-426/2021-02   датум: 6.9.2021.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе адвоката АА, коју је поднео у име трансродне особе због дискриминације на основу родног идентитета. У притужби је наведено да је Градска управа града Краљево одбила да изврши промену ознаке пола у матичној књизи рођених, иако је уредно достављена потврда о промени пола за наведено лице. У изјашњењу на притужбу, Градска управа града Краљево је навела да у конкретном случају, транзиција није извршена до краја односно није извршена операција промене пола, због чега су одбили да изврше промену у матичним књигама, и да је поступано у складу са Законом о матичним књигама. У току поступка, утврђено је да Градска управа града Краљево није применила Правилник о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола, који прописује да се потврда о промени пола издаје и након најмање једногодишње хормонске терапије уз индикацију и праћење лекара специјалисте психијатрије и лекара специјалисте са ужом специјализацијом ендокринологије, а не само након извршене хируршке интервенције промене пола. На основу наведене потврде Градска управа била је у обавези, према Закону о матичним књигама, да донесе решење на основу кога ће се извршити промена ознаке пола у матичним књигама. Повереник је указао да неусаглашеност личних докумената са родним идентитетом транс особа, доводи до ризика од дискртиминације у различитим друштвеним областима, као и да представља изазов у погледу остваривања права на рад, запошљавање, образовање и здравствену заштиту. Имајући у виду све наведено, Повереник је дао мишење да је одбијањем да изврши исправку уписа у матичној књизи рођених у погледу пола лица у чије име је поднета притужба, на основу потврде коју је издала задравствена установа на прописаном обрасцу Градска управа града Краљево, повредила одредбе члана 6. а у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације. Због тога је Градској управи града Краљево дата препорука да предузме мере из своје надлежности како би се извршила промена ознаке пола и уписало жељено име за лице у чије је име поднета притужба, да упозна запослене у надлежној служби са мишљењем Повереника, као и да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереник за заштиту равноправности, примио је притужбу АА, адвоката, у име ББ против Градске управе града Краљева, због дискриминације на основу родног идентитета.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је лице, у чије име је поднета притужба, трансродна особа, чији се родни идентитет разликује од пола који је уписан при рођењу;

 

• да је у више наврата матичној служби подношен захтев за промену пола и имена и да том приликом нису пружене адекватне информације;

 

• да су у матичној служби говорили да ће се распитати код матичне службе у неком другом граду, али да то нису учинили;

 

• да је поднет захтев за промену пола и имена са потребном документацијом, али да је захтев одбијен.

 

1.3. Уз притужбу, достављено је пуномоћје за заступање, потврда о промени пола број … од …, решење Градске управе града Краљева број … од … године и жалба на наведено решење.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 37. став 1. и 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење од Градске управе града Краљева.

1.5. У изјашњењу на притужбу Градске управе града Краљева, одељења за општу управу, наведено је:

• да је дана …, поднет захтев матичној служби града Краљева, потписан од стране ББ где се наводи „Трансродна особа је особа чији се родни идентитет разликује од пола одређеног при рођењу. Тренутно сам у процесу транзиције, тј. промене пола из женског у мушки. Медицинску транзицију сам спровео скоро до краја“;

 

• да матичар Градске управе Краљева није могао да изврши промену ознаке пола јер и сама странка наводи да процес транзиције није извршен до краја.

 

• да је матичар поступио у складу са чланом 45б Закона о матичним књигама, у коме се наводи да се податак о промени пола уписује у матичне књиге на основу решења органа из члана 6. став 2. и 4, које се доноси на основу прописане потврде здравствене установе. Здравствена установа доставља потврду надлежном органу у року од 15 дана од промене пола;

 

• да је подносилац притужбе доставио потврду број … од … године, из које је утврђено да не садржи све потребне податке које прописује члан 45б Закона о матичним књигама;

 

• да не постоји дискриминација јер је матичар Градске управе града Краљева поступао у складу са Законом о матичним књигама и поштовао све законске и подзаконске прописе.

 

1.6.  Уз изјашњење достављена је потврда о промени пола број … од … године, захтев за промену ознаке имена од стране лица ББ у име ВВ, решење Градске управе града Краљева број … од … године

 

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у Потврду о промени пола број … од … године, утврђено је да је потврду издао Клинички центар Србије, на основу члана 4. Правилника о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола. Потврда садржи податке о лицу које је променило пол, о родитељима лица које је променило пол као и податке о промени пола. Потврда је потписана од стране лекара специјалисте ендокринологије и психијатрије.

 

• Увидом у решење Градске управе града Краљева број … од … године, утврђено је да је одбијен захтев за исправку уписа у делу исправке пола детета у матичној књизи рођених за лице на име ББ, као неоснован.

 

• Увидом у жалбу на решење Градске управе града Краљева број … од … године, утврђено је да је иста изјављена због погрешне примене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања.

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
   • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе и друге прописе.

 

Правни оквир

 

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима.

 

• Устав Републике Србије[3] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

 

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, навоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. прописана је непосредна дискриминација, која постоји ако се лице или група лица због неког личног својства, у истој или сличној ситуацији било којим актом радњом, или пропуштањем стављају или би могли бити стављени у неповољнији положај. Члан 20. забрањује ускраћивање права у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавања пола родном идентитету.

 

• Закон о матичним књигама[5] у члану 6. ст. 1. и 2. прописује да се послови вођења матичних књига и решавања у првостепеном управном поступку у области матичних књига поверавају општинама, односно градовима, односно граду Београду, као и да ове послове извршава општинска управа, односно градска управа, односно градска управа града Београда. Ставом 3. овог члана прописано је да послови вођења матичних књига и решавања у првостепеном управном поступку у области матичних књига за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија поверавају се:- граду Нишу за град Приштину и општине: Подујево, Глоговац, Обилић, Липљан и Косово Поље;- граду Крагујевцу за општине: Пећ, Исток и Клина;- граду Краљеву за општине: Косовска Митровица, Србица, Зубин Поток, Вучитрн, Звечан и Лепосавић;- граду Крушевцу за општине: Призрен, Ораховац, Сува Река и Гора;- граду Јагодини за општине: Ђаковица и Дечани;- граду Врању за општине: Гњилане, Витина, Косовска Каменица и Ново Брдо;- граду Лесковцу за општине: Урошевац, Качаник, Штимље и Штрпце, док је ставом 4. истог члана прописано да послове из става 3. овог члана извршава градска управа. Чланом 45б овог закона прописано је да се у матичну књигу рођених уписује податак о промени пола на основу решења органа из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона, које се доноси на основу прописане потврде надлежне здравствене установе. Здравствена установа из става 1. овог члана доставља потврду надлежном органу из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона у року од 15 дана од дана промене пола. Потврду из става 1. овог члана здравствена установа доставља електронским путем, а без одлагања и путем поште. У потврду из става 1. овог члана уписује се: име и презиме; датум; место; општина/град рођења; јединствени матични број грађана; име и презиме родитеља, лица коме је промењен пол; податак о промени пола за то лице, као и име и презиме лекара који је издао потврду. Министар надлежан за послове управе и министар надлежан за послове здравља споразумно прописују начин издавања и образац потврде из става 1. овог члана.

 

• На основу наведеног законског овлашћења, донет је Правилник о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола[6]. Овим Правилником прописан је начин издавања и образац потврде о промени пола, коју издаје надлежна здравствена установа. Чланом 2. Правилника прописано је да је потврда о промени пола јавна исправа, на основу које општинска управа, односно градска управа, односно градска управа града Београда доноси решење на основу којег се уписује чињеница о промени пола у матичну књигу рођених у коју је уписанa чињеница рођења лица које је променило пол. У складу са чланом 3. овог Правилника потврду о промени пола издаје здравствена установа након: 1) спроведене најмање једногодишње хормонске терапије уз индикацију и праћење лекара специјалисте психијатрије и лекара специјалисте са ужом специјализацијом ендокринологије или 2) звршене хируршке интервенције промене пола. Ставом 3. овог члана прописано је да потврду о промени пола потписују: 1) лекар специјалиста психијатрије и лекар специјалиста са ужом специјализацијом ендокринологије у случају из става 1. тачка 1) овог члана по захтеву лица коме се мења пол или 2) лекар специјалиста хирургије у случају из става 1. тачка 2) овог члана. У складу са чланом 5. Правилника надлежна здравствена установа потврду о промени пола доставља надлежном органу који води матичну књигу рођених за лице које је променило пол, и то: 1) по окончању поступка о промени пола из члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника по захтеву лица коме је промењен пол или 2) у року од 15 дана од дана окончања поступка промене пола из члана 3. став 1. тачка 2) овог правилника.У потврду о промени пола уписују се: име и презиме, датум, место, општина/град рођења, јединствени матични број грађана, име и презиме родитеља, лица коме је промењен пол, податак о промени пола за то лице, име и презиме лекара који је издао потврду и његов потпис (члан 6. Правилника). Чланом Правилника између осталог је прописано да потврда о промени пола, издата на обрасцу из члана 4. став 1. овог Правилника, саставља се у два истоветна примерка, које потписујe лекар/и. Један примерак потврде о промени пола чува се у надлежној здравственој установи, а други примерак се доставља матичару. Матичар примерак потврде о промени пола чува у списима предмета који се односи на упис чињенице рођења за лице које је променило пол. Потврда о промени пола из члана 4. став 2. овог правилника чува се у архиви информационог система здравства и архиви Регистра матичних књига.

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, као и чињеницу да је међу странама у поступку неспорно да је Градска управа града Краљева донела решење којим се одбија захтев за промену ознаке пола у матичној књизи рођених, трансродној особи која је поднела тај захтев, задатак Повереника је да утврди да ли су у конкретном случају повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.9. У изјашњењу Градске управе града Краљева на притужбу, наведено је да се у конкретном случају нису стекли услови да матичар изврши промену пола у рубрици, с обзиром да медицинска транзиција није спроведена до краја и да је поступљено у складу са чланом 45б Закона о матичним књигама.

 

• Цитирани члан Закона о матичним књигама, прописује да се податак о промени пола уписује на основу решења општинске (градске) управе, које се доноси на основу прописане потврде надлежне здравствене установе. С тим у вези, ближе услове издавања потврде о промени пола, начин издавања и образац, прописује Правилник о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе. Овим Правилником прописано је да се потврда о промени пола, издаје не само након извршене хируршке интервенције промене пола, већ и након спроведене једногодишње хормонске терапије. У том случају, прописану потврду потписују: 1) лекар специјалиста психијатрије и лекар специјалиста са ужом специјализацијом ендокринологије у случају из става 1. тачка 1) овог члана по захтеву лица коме се мења пол.

 

• Евидентно је, да Градска управа града Краљева није применила одредбе Правилника на конкретан случај, и одбила да изврши промену ознаке пола у матичним књигама иако је достављена потврда о промени пола од стране надлежне установе на обрасцу прописаном Правилником. На основу наведене потврде, Градска управа, била је у обавези да, у складу са Законом о матичним књигама, донесе решење на основу кога ће се извршити исправка ознаке пола у матичној књизи. Наиме, чланом 2. Правилника прописано је да је потврда о промени пола јавна исправа, на основу које општинска управа, односно градска управа, односно градска управа града Београда доноси решење на основу којег се уписује чињеница о промени пола у матичну књигу рођених у коју је уписанa чињеница рођења лица које је променило пол.

 

• Нормативне измене, које омогућавају транс особама промену ознаке пола и пре, односно без хируршког усклађивања пола, представља израз дугогодишњег настојања транс особа за признавање њиховог родног идентитета у правном поретку. Правно признање рода јесте формални процес који подразумева промену података у личним документима транс особе како би одговарали њеном родном идентитету. Код особа које улазе у процес транзиције, и пре оперативног захвата дешавају се промене у изгледу у погледу одређених полних карактеристика услед коришћења хормонске терапије, због чега је неопходно да свој родни идентитет ускладе са подацима у јавним исправама које садрже ознаку пола и лично име.

 

• Правно признање рода је важно зато што без тога, подаци и фотографија у документима транс особа не одговарају њиховом изгледу, што особу излаже ризику од дискриминације, насиља, као и низа других проблема (нпр. приликом преласка државних граница, отварања банковног рачуна, закупа стана, идентификације коју захтевају службена лица и тако даље).

 

• Истраживање о потребама трансродних особа које је спроведено 2019. године[7], показује да је десет испитаника (39,4%) имало потешкоћа у свакодневном животу због докумената који не одговарају њиховом родном идентитету, а једна четвртина (25,4%) изјављује да је због тога претрпела неку врсту дискриминације и/или насиља. У питању су непријатности које су испитаници категорисали као мале (нпр. да службеници не верују да је у питању особа са слике), али је додатни проблем то што неодговарајућа документа, управо због очекивања негативних реакција, воде избегавању ситуација у којима се захтева њихово показивање. Тако је више испитаника навело своје искуство избегавања одласка код лекара управо због претпостављеног мањка знања и предрасуда према транс особама, као и због проблема при прозивању.

 

• Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију на основу родног идентитета, као и ускраћивање права у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавања пола родном идентитету. У конкретном случају, Градска управа града Краљева, одбила је захтев трансродне особе за промену ознаке пола у матичној књизи, иако су се стекли законски услови за такву измену, чиме је извршен акт непосредне дискриминације на основу родног идентитета.

 

• Транс особе су од детињства често изложене одбацивању, дискриминацији и различитим облицима насиља, што може оставити последице на њихово физичко и ментално здравље. Иако је прихватање транс особа у породици све чешће, то није јединствен доживљај свих транс особа. Према истраживању које је спровео Гејтен, 45% испитаних транс особа навело је да се никада нису осећали безбедно због свог родног идентитета, 34% је размишљало да напусти школовање, док је 13% то и учинило. Половина испитаника се не осећа безбедно у јавним просторима а 16% се повремено осећа небезбедно и у свом дому[8].

 

• Због неодговарајућих личних докумената транс особе могу наићи на озбиљне проблеме при остваривању права из области рада, запошљавања, образовања, здравствене заштите и других области живота.

 

• Повереник користи прилику и да укаже на праксу Европског суда за људска права. У случају Christine Goodwin United Kingdom[9] наведено је: „поштовање људског достојанства и људске слободе представља саму суштину Конвенције. Конкретно, по члану 8. Конвенције, у којем појам личне аутономије представља важно начело на којем се темељи тумачење гарантија које тај члан садржи, штити се лична сфера сваког појединца, укључујући и његово право на одређивање података о свом идентитету као људске јединке (види, поред осталог, Pretty v. the United Kingdom, бр. 2346/02, пресуда од 29. априла 2002, ст. 62, као и Mikulić v. Croatia, бр. 53176/99, пресуда од 7. фебруара 2002, ст. 53.). У двадесет и првом веку, право трансродних особа на лични развој и физичку и моралну сигурност, какву у пуном смислу уживају остали чланови друштва, не може да се посматра као нешто што је контроверзно и што изискује да прође неко време да би питања с тим у вези могла да се сагледају у јаснијем светлу. Укратко, незадовољавајућа ситуација у којој трансродне особе живе у некаквом међупростору, не припадајући у потпуности ни једном ни другом полу, више није одржива.“

 

• Имајући у виду наведено, Повереник је дао мишљење да је Градска управа града Краљево, повредила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

 

4. МИШЉЕЊЕ

 

Одбијањем да изврши исправку уписа у матичној књизи рођених у погледу пола лица у чије име је поднета притужба, на основу потврде коју је издала задравствена установа на прописаном обрасцу Градска управа града Краљево, повредила је одредбе члана 6, а у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације.

 

5. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Градској управи града Краљево:

 

5.1.   Да предузме мере из своје надлежности како би се извршила промена ознаке пола и уписало жељено име за лице у чије је име поднета притужба.

5.2.   Да упозна запослене у надлежној служби са мишљењем Повереника.

5.3. Да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да Градска управа града Краљево обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци у року од 30 дана од дана пријема мишљења Повереника са препоруком, биће донето решење о изрицању мере опомене против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[5] „Службени гласник РС“, бр. 20/09, 145/14 и 47/18

[6] „Службени гласник РС“, број 103/18

[7] Истраживачки извештај – истраживање о потребама трансродних и небинарних особа у Републици Србији, Јелена Видић

[8] Водич кроз транзицију за транс особе у Србији, Јованка Тодоровић, Саша Д. Лазић, 2020. година

[9] Представка 28957/95, пресуда од 11. јула 2002. године, страна 244. параграф 90.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

585-21 Дискриминација је утврђена на основу родног идентитета у поступку пред органима јавних власти

---