бр. 07-00-62/2021-02   датум: 21.6.2020.

 

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју су, преко пуномоћника адвоката, поднели привредно друштво АА d.o.o. и новинарка ББ, против Српске православне цркве – Епархије бачке, секретара Бачке епархије ВВ и свештеника ГГ. У притужби је наведено да само телевизији ДД и новинарки ББ није био дозвољен улаз у двориште Цркве Светог Богојављања Господњег, када су хтели да извештавају о обележавању 79-огодишњице Рације у Јужној Бачкој. Подносиоци притужбе сматрају да је основ дискриминације претпостављено лично својство, политичко убеђење. У изјашњењу на притужбу наведено је да је законом прописано да цркве имају право да самостално обављају своје унутрашње послове. Такође, наведено је да је телевизија ДД, у више наврата неовлашћено снимала вернике и свештенике Српске Православне Цркве у вршењу верских обреда (причешћа) и самим тим је на директан начин дошло до угрожавања неповредивости богослужбеног простора јер је повређено начело индивидуалности и приватности верника и богослужитеља. Током поступка, утврђено је да је служење помена жртвама Рације у порти Цркве било отворено за јавност, да су медији били позвани да извештавају о овом догађаја и да екипи телевизије ДД и новинарки ББ није био дозвољен приступ. У погледу основа дискриминације – политичког убеђења, Повереник је констатовао да је ово лично својство по природи ствари иманентно физичким лицима, имајући у виду да је забрана дискриминације на основу политичког убеђења у нераскидивој вези са слободом мисли, савести и вероисповести, која је домаћим и међународним правним прописима гарантована сваком грађанину/ки. То је један од важних елемената идентитета људске личности и резултат је интелектуалног и духовног процеса, па је, као такво, лично својство које је везано за физичко лице. Ово потврђују и норме из Закона о информисању и медијима које прописују да је јавни интерес у области јавног информисања: истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана Републике Србије, као и да је забрањена  дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, а не и дискриминација медија као правног лица. Имајући у виду чињеницу да телевизија не може да има „политичко убеђење“ као лично својство, поступак је настављен само у делу притужбе који се односи на то да ли је новинарка телевизије ДД стављена у неравноправан положај на основу претпостављеног личног својства – политичког убеђења, а не привредно друштво АА d.o.o, које производи програм телевизије ДД, као правно лице. Повереник указује да је у поступцима за заштиту од дискриминације важно правило о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. С тим у вези, Повереник констатује да су подносиоци притужбе учинили вероватним да постоји одређена перцепција о „уређивачкој политици“ телевизије ДД, која је пружила основ за неједнак третман њихове новинарске екипе, па самим тим и новинарке ББ. Наиме, уз притужбу, достављени су: снимак разговора са секретаром Епархије и текстови објављени на сајту Епархије, у којима се говори о извештавању ове телевизије. Са друге стране, лица против којих је поднета притужба нису пружила доказе да забраном уласка новинарке телевизије ДД није дошло до повреде начела једнакости, нити да је таква забрана имала законити циљ и оправдани разлог, па је Повереник, применом правила о прерасподели терета доказивања, дао мишљење да забрана уласка новинарке телевизији ДД, ББ, представља повреду одредаба Закона о забрани дискриминације. Наиме, иако је у изјашњењу указано да је телевизија ДД, снимајући вернике и свештенике у току вршења обреда причешћа, према њиховом мишљењу повредила приватност, Повереник истиче да такав ранији догађај није ни у каквој вези са извештавањем ове телевизије о обележавању годишњице Рације. Епархија бачка има оправдан и легитиман циљ да заштити интересе верника и свештеника, пре свега право на слободу вероисповести. Такође има право на заштиту тачности и истинитости информација које се о Цркви пласирају путем медија, као и на заштиту угледа Цркве. Међутим, забрана уласка телевизијској екипи и новинарки, није примерено, а ни нужно средство за постизање тог циља. Уколико је Епархија бачка била незадовољна начином на који је конкретна телевизија извештавала, или је телевизија емитовала неистините податке који могу да штете угледу Цркве, она је имала могућности да предузме правна средства за заштиту својих интереса и права, посредством институција Републике Србије, укључујући и Повереника за заштиту равноправности. Слобода саопштавања али и примања информација из најразличитијих извора, законом је заштићена и сматра се да је од суштинског значаја за демократске процесе у друштву, што својом праксом потврђује и Европски суд за људска права. Након извођења доказа и свестране анализе прописа којима се уређује положај Српске православне цркве, као и домаћих и међународних прописа о забрани дискриминације, Повереник је мишљења да у конкретном случају није било разумног оправдања да Епархија бачка, секретар Епархије ВВ и свештеник ГГ, забране приступ новинарки телевизије ДД ББ, да извештава са јавног догађаја. Повереник је донео мишљење да су забраном уласка новинарки телевизији ДД ББ у порту Цркве Светог Богојављања Господњег, где се служио парастос жртвама Рације повређене одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације. Због тога је препоручено ВВ,  секретару Епархије бачке, и ГГ, свештенику да упуте писано извињење новинарки ББ и да убудуће воде рачуна да се придржавају прописа о забрани дискриминације.

 

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереник за заштиту равноправности, примио је притужбу привредног друштва АА d.o.o. и новинарке ББ, која је поднета преко пуномоћника адвоката ЂЂ и других, против Српске православне цркве – Епархије бачке, секретара Бачке епархије ВВ и свештеника ГГ.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

• да само екипи телевизије ДД и новинарки ББ није био дозвољен улаз у двориште Цркве Светог Богојављања Господњег, када су хтели да извештавају о обележавању 79-огодишњице Рације у Јужној Бачкој;

 

• да их је на капији сачекао свештеник ГГ и саопштио да им приступ није дозвољен;

 

• да се затим појавио и секретар Епархије, ВВ, који је, на инсистирање новинарке, појаснио разлоге због којих телевизији ДД није дозвољен приступ у порту цркве, и том приликом исказао незадовољство „понашањем“ и начином извештавања телевизије ДД о Српској Православној Цркви, као и да је телевизију ДД окарактерисао као „америчку телевизију“ и „стране плаћенике“;

 

• да је секретар ВВ, одлуку Бачке епархије, на крају образложио тиме да се новинари телевизије ДД нису пријавили за извештавање о овом догађају, али је истако да им акредитација ни у том случају не била издата.

 

• да је позив за извештавање упутио Секретаријат Покрајинске владе, и да акредитација није била потребна.

 

• да су на наведени начин телевизија ДД и новинарка ББ, дискриминисани на основу онога што су Бачка епархија и наведени свштеници перципирали као њихово политичко уверење, и због чињенице да се ради о новинарима са телевизије ДД, будући да је свим другим медијима и новинарима било допуштено да извештавају са догађаја;

 

• да не постоји разумно и објективно оправдање за поступање Бачке епархије;

 

• да Црква Светог Богојављања Господњег јесте формално у власништву СПЦ, али представља простор који је отворен за јавност, односно јавни простор у приватној својини и не може се изједначити са Владичанским двором у Новом Саду који представља седиште епархије и није отворен за јавност;

 

• да је обележавање годишњице Рације јавни догађај коме су присуствовали и политички званичници и да забрана приступа новинарима, представља кршење права на слободу штампе који је неопходни елемент за функционисање једног демократског друштва.

1.3. Уз притужбу, достављен је 1) видео снимак предметног догађаја 2) најава догађаја и позив Секретаријата Покрајинске владе новинарима да извештавају 3) Изјава директорке ЕЕ у име ЗЗ продукције 4) саопштење са портала Бачке епархије под називом „Скандалозно понашање екипе ДД телевизије“.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење од лица против којих је притужба поднета.

1.5. У изјашњењу на притужбу Епископа бачког ЖЖ, секретара епархије ВВ, и протојереја ГГ, наведено је:

• да је положај Српске православне цркве – Епархије бачке, регулисан Законом о црквама и верским заједницама, и да је тим законом прописана аутономија традиционалних цркава, као и да цркве имају право да самостално уређују и спроводе свој поредак и организацију и самостално обављају своје унутрашње послове;

 

• да је у наведеном Закону прописано да држава не може ометати примену аутономних прописа цркава и верских заједница, и да је обавезна да, на захтев Цркава, а у складу са законом, пружи одговарајућу помоћ око извршења правноснажних одлука и пресуда које издају органи цркава и верских заједница;

 

• да у складу са Законом, цркве и верске заједнице самостално управљају својом имовином, а да су богослужбени простор и време неповредиви;

 

• да цркве и верске заједнице имају право да користе радиодифузни сервис, као и да самостално остварују сопствену информативну и издавачку делатност.

 

1.6.  У допуни изјашњења, Епископа бачког ЖЖ, секретара епархије ВВ, и протојереја ГГ, наведено је:

 

• да је телевизија ДД, у више наврата неовлашћено снимала и узнемиравала вернике и свештенослужитеље Српске Православне Цркве у вршењу верских обреда (причешћивања) и самим тим је на директан начин дошло до угрожавања неповредивости богослужбеног простора јер је повређено начело индивидуалности и приватности верника и богослужитеља;

 

• да СПЦ није тражила интервенцију надлежних државних органа, као и да је полицијска патрола била присутна и обезбеђивала је скуп;

 

• да се у оваквим случајевима не доноси званична писмена одлука него се поступа по усменом благослову надлежног епархијског архијереја или лица које он за то овласти, а све у складу са Уставом Српске Православне Цркве и Законом о црквама и верским заједницама у Републици Србији;

 

• да Српска Православна Црква није покретала судске поступке против ДД телевизије због неистинитог и тенденциозног извештавања о вршењу богослужења и клевета црквених великодостојника;

 

• да је свако богослужење (служба) отворено за јавност и сви су добродошли. Међутим, извештавањем се не сме угрозити индивидуалност и право приватности верника и свештенослужитеља, што је манир ДД телевизије.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

• Изршен је увид у видео снимак догађаја од 4. јануара 2021. године, и за потребе овог поступка урађен транскрипт снимљеног разговора. У релевантном делу, утврђено је да на почетку снимка свештеник стоји на капији Цркве и изговара: „Само послушајте мене, и немојте ући.“ Затим је затражио да се угаси камера, што је телевизијска екипа одбила и захтевала одговор на питање: „због чега телевизија ДД не може, а све ове телевизије могу да уђу? Телевизија ДД је дошла као и сви други медији да испрати овај догађај, како можете да бирате који медији могу да уђу а који не могу?“ Новинарка се у једном тренутку обраћа председнику Покрајинске владе, појашњавајући да им свештеник не дозвољава да уђу, на шта је он одговорио: „то је црквено“ (минут 1:29). Затим је уследио разговор са секретаром Епархије бачке (2:09) Новинарка – Ви сте секретар Епархије бачке, молимо Вас да нам дате појашњење због чега само нама поред свих других новинара није дозвољен улазак? Секретар Епархије – „Зато што се само Ви понашате на начин на који се понашате“. Новинарка – Да ли је ово јавни догађај, од јавног интереса? Секретар Епархије – Јесте, наравно, како да не. Новинарка – Како онда можете да бирате који медији ће ући. Секретар Епархије – Па зато што Ви не радите у јавном интересу. Новинарка – Ко то оцењује? Ви? Секретар Епархије – Ми имамо право на нашем простору да проценимо да ли Ви то радите или не. Новинарка – И Ви можете да забраните било ком грађанину да уђе у порту цркве? Секретар Епархије – Да ли можемо? Можемо. Ово је наш простор, није ваш простор. Новинарка – То није простор грађана Србије? Секретар Епархије – Није, ово је простор Српске Православне Цркве. (Минут 3:12) Новинарка – Како можете да правите разлику међу медијима ко има право да извештава? Секретар Епархије – Ми не правимо разлику. Ми само желимо да ово протекне мирно. Нажалост Ваша телевизија до сада никада ни један наш догађај који смо организовали, није приказала на тај начин да је он протекао мирно. Тако да Ви немате овде шта да тражите. Новинарка – Како Ви називате колеге са ДД телевизије? Секретар Епархије – На шта мислите, реците? Новинарка – Да је врло често спомињете као америчку телевизију, стране плаћенике. Секретар Епархије – Па ваљда је то свима јасно. Не видим у чему је ту проблем. Је л је то можда неистина? Новинарка – Значи Ви као секретар епархије Бачке можете на сајту Српске Православне Цркве да објављујете такве ствари. Секретар Епархије – Дакле ако Ви о нама можете да пишете нетачне ствари, за које чак и не проверавате, ми ваљда о Вама можемо да пишемо тачне ствари које су свима познате. (Минут 4:40) Новинарка – Ви сте сада забранили нашој телевизији и нама двома као грађанима да уђемо у порту цркве. Секретар Епархије – Нисам забранио ја, забранила Вам је епархија Бачка. То је велика разлика. Због Вашег начина извештавања о црквеним догађајима унутар епархије Бачке. Секретар Епархије – Телевизија ДД нема шта да тражи у портама Српске Православне Цркве, јер то је територија епархије Бачке. Тачка. Ако Вам то није по вољи одите и жалите се. (5:59) Новинарка – Ево Ви мени сада не дозвољавате да ја уђем и одрадим свој посао. Секретар Епархије – Ма Ваш налогодавац, Ваш послодавац може да се обрати епархији Бачкој и да тражи да Ви дођете да обавите свој посао. И опет ће добити негативан одговор.  Новинарка – Ви нас стављате у неравноправан положај будући да нико од осталих колега није морао да се обрати писаним путем. Секретар Епархије – Нисте Ви стављени у неравноправан положај. Када се Ви будете поставили према свим  грађанима  Србије, укључујући и оне који верују у Бога, равноправно, онда можемо да причамо и о Вашем статусу. Новинарка – Да ли Ви сада посматрате равноправно све грађане Србије? Секретар Епархије – Наравно! Па нисте Ви грађани Србије. Шта сте Ви? Ви сте запосленици једне телевизије којој ми не дозвољавамо да уђе у наш простор. Шта је ту проблем? Ово је приватан простор. Новинарка – Ви ту не видите проблем? Секретар Епархије – Па не видим. Ово је приватни простор. Није државни, није јавни. И то је јасна ствар. Ово је приватни простор. Ако ја кршим закон, изволите пробајте да уђете. Ако ја кршим закон. А Ви уђите па да видимо ко крши закон.

 

• Увидом у интернет страницу Покрајинске владе[2] и у Најаву догађаја Бироа за односе са јавношћу Секретаријата Покрајинске владе, утврђено је да је поводом обележавања 79. годишњице Рације у Бачкој, најављен парастос жртвама у 12 часова у Цркви Светог Богојављања Господњег који ће да служи епископ бачки ЖЖ. На крају је наведено: „Превоз за извештаче из Новог Сада је организован, полазак је у 10 и 45 часова испред главног улаза у зграду Покрајинске владе. Молимо заинтересоване редакције да се пријаве на телефон: 063/78-88-238. Позивамо вас да извештавате.“

 

• Увидом у изјаву директорке ЗЗ продукције ЕЕ, утврђено је да је навела је да ЗЗ пружа дописнички сервис за више националних и кабловских емитера. Новинари њихове продукције добили су званичан позив од Покрајинске владе, за догађај обележавања почетка Рације у Војводини који је одржан у храму СПЦ у Србобрану 4. јануара 2021. године, и том приликом није било потребно акредитовати новинарске екипе.

 

• Увидом у текст „Скандалозно понашање екипе ДД телевизије“ објављен на сајту Епархије бачке, утврђено је да је наведено да су многе телевизијске екипе које су извештавале о догађајима у организацији СПЦ, дочекиване са добродошлицом. Телевизијски пренос централног помена жртвама Рације реализовала је Радио телевизија Војводине.

 

• Увидом у текст „Мрачне душе“ од 24. априла 2020. године, који је објављен на интернет страници Бачке епархије, утврђено је да је између осталог наведено: „Телевизија ДД и њена сестра близнакиња ИИ, у свом удруженом злочиначком подухвату против СПЦ и српског народа, емитовале су прилог у којем су на потпуно необјективанм неистинит и најтенденциознији могући начин (све супротно новинарској етици правих новинара), обрушиле на блаженопочившег епископа ЈЈ, срамно га оптужујући да је позвао народ да поступа противно мерама Владе…“ У даљем тексту, телевизија и портал ДД и ИИ, називају се N(DH)1 и (NDH2).

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
   • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе и друге прописе.

 

Правни оквир

 

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима.

 

• Устав Републике Србије[4] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Република Србија је световна држава (члан 11) Цркве и верске заједнице су одвојене од државе, слободне да самостално уређују своју унутрашњу организацију, верске послове, да јавно врше верске обреде, да оснивају верске школе, социјалне и добротворне установе и да њима управљају, у складу са законом. (члан 44). Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје. У Републици Србији нема цензуре (члан 50. став 3) Надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље. Остваривање права на исправку неистините, непотпуне или нетачно пренете информације којом је повређено нечије право или интерес и права на одговор на објављену информацију уређује се законом. Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују (члан 51).

 

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. прописана је непосредна дискриминација, која постоји ако се лице или група лица због неког личног својства, у истој или сличној ситуацији било којим актом радњом, или пропуштањем стављају или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације^[5] је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.

 

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[6], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чланом 10. Конвенције гарантовано је право на слободу изражавања тако што је прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Ова се слобода може ограничити уколико је то неопходно у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета, јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа других, спречавања откривања информација добијених у поверењу или ради очувања ауторитета и непристрасности судова.

 

• Закон о информисању и медијима[7] прописује да јавно информисање не подлеже цензури. Забрањена је непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству. Не сме се угрожавати слободан проток информација путем медија, као ни уређивачка аутономија медија, а нарочито вршењем притиска, претњом, односно уценом уредника, новинара или извора информација. (члан 4) Путем медија објављују се информације, идеје и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, без обзира на начин на који су прибављене информације, у складу са одредбама овог закона (члан 5) Ради омогућавања грађанима да формирају сопствено мишљење о појавама, догађајима и личностима, обезбеђује се разноврсност извора информација и медијских садржаја (члан 6). Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (члан 79)

 

• Закон о црквама и верским заједницама[8] прописује да нико не може бити узнемираван, дискриминисан или привилегован због својих верских уверења, припадања или неприпадања верској заједници, учествовања или неучествовања у богослужењу и верским обредима и коришћења или некоришћења зајемчених верских слобода и права (члан 2). Цркве и верске заједнице су слободне и аутономне у одређивању свог верског идентитета. Цркве и верске заједнице имају право да самостално уређују и спроводе свој поредак и организацију и да самостално обављају своје унутрашње и јавне послове (члан 6) Држава не може ометати примену аутономних прописа цркава и верских заједница (члан 7) Богослужбени простор и време су заштићени и неповредиви, у складу са Уставом и законом и аутономним правом цркава и верских заједница. (члан 31. став 3).

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, као и чињеницу да је међу странама у поступку неспорно да екипи телевизије ДД и новинарки ББ није било допуштено да уђу у порту Цркве Светог Богојављања Господњег, где се служио помен жртвама Рације, задатак Повереника је да утврди да ли су у конкретном случају повређене одредбе Закона о забрани дискриминације. Да би се утврдило да ли је дошло до повреде овог Закона, неопходно је анализирати да ли је до наведеног искључивања дошло на основу неког личног својства, а затим и да ли постоји разумно и објективно оправдање да се у конкретном случају овим лицима не допусти да уђу и извештавају о наведеном догађају.
• У том смислу неопходно је, поред антидискриминационих прописа, анализирати и прописе којима се уређује слобода извештавања и информисања као и положај Српске православне цркве и остваривање верских слобода.
• На почетку, Повереник констатује да је од тренутка подношења притужбе до доношења овог мишљења на снагу ступио Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације^[9]. Чланом 28. овог закона прописано је да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
• Даље, Повереник констатује да домаћи позитивни прописи пружају високу заштиту слободном протоку информација. Устав Републике Србије јемчи слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје. Закон пружа заштиту медијима за објављивање информација, идеја и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, без обзира на начин на који су такве информације прибављене. Такође, разноврсност извора информација, је законом посебно заштићена, а све у циљу да се грађанима омогући да формирају сопствено мишљење. У пракси Европског суда за људска права је наведено да Европски суд за људска права пружа заштиту да се информације прикупе и траже кроз све могуће законите изворе, применом члана 10. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. Наведени члан не штити само садржај већ и средство којим је мишљење или информација пренета, и обухвата емитовање телевизијског програма. Ово с тога што мешање у средство изражавања мишљења или информација, јасно представља и мешање у право да се прима и саопштава информација[10].
• Са друге стране Закон прописује да нико не може бити узнемираван и дискриминисан због своје верске припадности, а Устав Републике Србије јемчи право на слободу мисли, савести и вероисповести. Такође, Српска православна црква, на основу Закона о црквама и верским заједницама, ужива посебан статус. Према нашем Уставу Република Србија је световна држава. Прописана аутономија цркава и верских заједница односи се, пре свега, на слободу у одређивању верског идентитета. Аутономија цркава и верских заједница значи да Цркве имају право да самостално уређују и спроводе свој поредак и организацију и да самостално обављају своје унутрашње и јавне послове. Богослужбени простор је неповредив јер Црква ужива аутономију те у том смислу, интервенција јавне власти, на пример, улазак полиције на тај простор, би био могућ само на позив верске заједнице или приликом извршења кривичног дела.

 

• За доношење мишљења у овом предмету, важна је и правилна примена правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, подносиоци притужбе треба да учине вероватним да је дошло до акта дискриминације, а уколико у томе успеју, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на лицима против којих је притужба поднета.

 

• У конкретном случају, из свих изведених доказа, неспорно је да новинарки ББ и екипи телевизије ДД није допуштено да уђе у порту Цркве и извештава о обележавању годишњице Рације, за разлику од других новинара и телевизијских екипа. Такође, утврђено је да новинарима није била потребна претходна најава ни акредитација. Покрајинска влада је најавила догађај обележавања 79. годишњице Рације у Бачкој на својој званичној интернет презентацији и упутила је јавни позив новинарима да извештавају. При томе, неспорно је да су други медији, као што је примера ради Радио телевизија Војводине, имала могућност и допуштење да уђу у порту Цркве и извештава са овог догађаја. Такође, очигледно је да обележавање Рације у Бачкој, није био догађај само за православне вернике, већ јавни скуп за све грађане и грађанке.

 

• Дискриминација ће постојати уколико лице или група лица буду неоправдано стављени у неповољнији положај на основу неког свог стварног или претпостављеног личног својства у односу на друга лица, у упоредивој (истој или сличној) ситуацији. У конкретном случају, упоредивост ситуације је у потпуности осигурана имајући у виду да су други новинари имали приступ порти Цркве и информацијама поводом обележавања годишњице Рације.

 

• С тим у вези, Повереник указује да је политичко убеђење, као лично својство, по природи ствари иманентно физичким лицима, имајући у виду да је забрана дискриминације на основу политичког убеђења у нераскидивој вези са слободом мисли, савести и вероисповести, која је домаћим и међународним правним прописима гарантована сваком грађанину/ки. То је један од важних елемената идентитета људске личности и резултат је интелектуалног и духовног процеса, па је, као такво, лично својство које је везано за физичка лица. Ово потврђују и норме из Закона о информисању и медијима које прописују да је јавни интерес у области јавног информисања: истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана Републике Србије, као и да је забрањена дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања,а не и дискриминација медија као правног лица. Имајући у виду чињеницу да телевизија не може да има „политичко убеђење“ као лично својство, поступак је настављен само у делу притужбе који се односи на то да ли је новинарка телевизије ДД стављена у неравноправан положај на основу претпостављеног личног својства – политичког убеђења, а не привредно друштво ААo.o, које производи програм телевизије ДД, као правно лице.

 

• Подносиоци притужби су пружили довољно доказа да секретар Епархије, има одређени критички став о темама о којима извештава телевизије ДД, као и о начину на који наведена телевизија презентује своје медијске садржаје. Такође, пружили су довољно индиција да је то уједно и став Епархије бачке, будући да су се критички текстови о ДД телевизији, налазили на званичном сајту Епархије. Другим речима, пружили су довољно доказа да је одлучујући разлог због кога екипи ове телевизије и новинарки ББ није био дозвољен улазак, јесте одређена „уређивачка политика“ телевизије ДД, и претпостављено политичко убеђење особа које креирају програм ове телевизије, па и ББ, која је том приликом дошла да извештава за телевизију ДД.

 

• Закон о информисању и медијима, забрањује дискриминацију уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству. У погледу личног својства, подносиоци притужбе су навели да је у питању претпостављено лично својство – политичко убеђење (уверење), представљало основ дискриминације. На видео снимку догађаја, који је достављен као доказ, новинарка је указала секретару Бачке епархије, да ДД телевизију спомиње као „америчку телевизију и стране плаћенике“, што он није негирао, већ је констатовао да је то свима јасно. Након четвртог минута видео записа, секретар Епархије наводи: „Нисам Вам ја забранио (улаз), забранила Вам је Епархија бачка, због Вашег начина извештавања о догађајима унутар епархије Бачке.“ Даље, у тексту „Мрачне душе“ који је објављен на сајту Епархије, говори се о извештавању телевизија „ДД(NDH1)“ и „ИИ (NDH2)“. Имајући у виду наведене доказе, може се констатовати да су подносиоци притужби, учинили вероватним да је перцепција одређене уређивачке политике ДД телевизије, односно перцепција политичких уверења њихових новинара који креирају програм, представљала основ дискриминације. Самим тим што је запослена на телевизије ДД, ББ је перципирана као новинарка која учествује у креирању програма ДД телевизије, и дели оне „вредности“ које се везују уз уређивачку политику телевизије коју секретар Бачке епархије доживљава као „америчку телевизију и стране плаћенике“. У изјашњењу на притужбу, лица против којих је поднета притужба нису негирала наводе из притужбе у том погледу.

 

• Приликом оцене оправданости забране уласка екипи телевизије ДД и новинарки ББ, Повереник је имао у виду све разлоге који су наведени у изјашњењу на притужбу. Наиме, у изјашњењу се, између осталог наводи, да је телевизија ДД непрофесионално извештавала о догађајима у Епархији, као и да је у више наврата повредила начело приватности верника и богослужитеља на тај начин што је снимала обред причешћа. Повереник за заштиту равноправности, налази да Епархија бачка има оправдан и легитиман циљ да заштити интересе верника и свештеника, пре свега право на слободу вероисповести. Такође има право на заштиту тачности и истинитости информација које се о Цркви пласирају путем медија, као и на заштиту угледа Цркве. Међутим, забрана уласка телевизијској екипи и новинарки, није примерено а ни нужно средство за постизање тог циља. Уколико је Епархија бачка била незадовољна начином на који је конкретна телевизија извештавала, или је телевизија емитовала неистините податке који могу да штете угледу Цркве, она је имала могућности да предузме правна средства за заштиту својих интереса и права, посредством институција Републике Србије. Дакле, за заштиту било којих права, Црква је у обавези, као и свако други, да заштиту затражи у складу са законом. Такође, у конкретном случају, није било индиција да би својим понашањем телевизијска екипа угрозила вршење верског обреда (служење парастоса жртвама Рације), нити да би било које право, па и право на приватност, могло бити доведено у питање, посебно имајући у виду да се ради о извештавању о јавном догађају, који су друге телевизијске екипе неометано снимале. Такође, забрана уласка телевизијској екипи, без оправданог разлога, не може се сматрати уживањем аутономије цркве, која се, као што је наведено, односи пре свега на слободу одређивања верског идентитета и самосталног уређивања својих односа. Црквена аутономија, не значи да за Цркве и верске заједнице не важе прописи Републике Србије, међу којима је и Закон о забрани дискриминације. Такође, као што је напред појашњено неповредивост богослужбеног простора, односи се на ограничења јавне власти да интервенише, па се свакако извештавање о јавном догађају, не може сматрати повредом богослужбеног простора и кршењем права.

 

• Како у домаћем праву, тако и у пракси Европског суда за људска права, слобода саопштавања али и примања информација из најразличитијих извора, законом је заштићена и сматра се да је од суштинског значаја за демократске процесе у друштву. Слобода изражавања доприноси расправама од јавног значаја и подстиче свеукупни развој свих грађана и грађанки. Колики је значај слободе изражавања, говори и одредба Закона о информисању и медијима којим се допушта чак објављивање информације којом се врши повреда части и угледа, уколико интерес за објављивање информације претеже над интересом заштите достојанства, а нарочито ако се тиме доприноси јавној расправи о појави или догађају на коју се информација односи. Европски суд је у више наврата нагласио да је обавеза медија да саопштава информације и идеје о политичким питањима, као и о питањима у другим областима јавног живота. Не само да штампа има право да саопштава такве информације и идеје, него и јавност има право да их прима[11].

 

• Приликом доношења овог мишљења Повереник је имао у виду и Образложење Предлога Закона о Цркавама и верским заједницама који је утврдила Влада, У овом образложењу, у делу Општа начела уграђена у Закон, наведено је да: „Цркве и верске заједнице су јавне установе, јавне организације, јавни духовни системи.“ Даље је наведено: „Цркве и верске заједнице задовољавају духовно-културне потребе грађана: омогућавају испољавање и остваривање индивидуалних и колективних верских слобода; уздижу духовно достојанство личности и профилишу и потврђују културни и духовни идентитет нација и етничких група; чувају и преносе универзалне људске вредности, афирмишу човечне односе међу људима, разумевање, саосећање, солидарност и толеранцију; доприносе развоју просвете и културе; учествују у обликовању историјске, културне, социјалне и политичке свести грађана као и у кристализацији моралне самосвести и вредносног система друштва; носе и негују религијски плурализам у Србији, успостављен историјским процесима у прошлости и подстицан савременим процесом модернизације друштва.[12]

 

Евидентно је да Цркве и верске заједнице, представљају један од значајних актера за промовисање толеранције, разумевања и међусобног дијалога.  Такође,  као што је већ  указано, Српска православна црква, на основу Закона ужива посебан статус, али и углед, поштовање и дугу традицију, тако да је утицај Српске православне цркве, значајан. О неопходности толеранције сведоче речи покојног патријарха Српске православне цркве, Павла: „Није несрећа што ми имамо супротна гледишта, јер се ствар мора сагледати са више страна. Али често код нас долази до оног што није разлика у мишљењу. Тога се морамо ослободити. Ако будемо толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и свега што нас цепа и дели.“[13]

 

О бољем разумевању улоге Цркве нарочито говоре и речи Његове Светости патријарха српског Порфирија, на састанку са председником Републике Србије, одржаном 24. фебруара 2021. године: „Црква има задатак да и у немогућим условима сабира и гради мостове, отупљује оштрице и превазилази поларизацију.“ Такође у својој Приступној беседи, 19. фебруара 2021. године, истакао је да је Црква позвана да „сабира и спаја и служи миру и јединству“.

 

Повереник сматра да патријархове поруке довољно говоре о начину на који Црква треба да делује у савременим условима и приликама, при чему треба водити рачуна о изговореним речима, јер реч има снагу да потенцијално створи одређене несугласице и неразумевање.

 

• Имајући у виду све наведено уз уважавање положаја Српске православне цркве и потребе заштите њених легитимних интереса, Повереник налази да у конкретном случају није било разумног оправдања да се забрани приступ новинарки ББ да извештава са јавног догађаја, док је осталим новинарима омогућен приступ.

 

4. МИШЉЕЊЕ

 

Забраном уласка новинарки телевизије ДД, ББ, у порту Цркве Светог Богојављања Господњег где се служио парастос жртвама Рације, Епархија бачка, секретар Епархије ВВ и свештеник ГГ, повредили су одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

 

5. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује секретару Епархије ВВ и свештенику ГГ:

 

5.1.  Да упуте писано извињење новинарки ББ.

5.2. Да убудуће воде рачуна да се придржавају прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да Епархија бачка, секретар Епархије ВВ и свештеник ГГ обавесте Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци у року од 30 дана од дана пријема мишљења Повереника са препоруком, биће донето решење о изрицању мере опомене против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2]http://www.vojvodina.gov.rs/sr/search/node/%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%91%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[4] „Службени гласник РС“, број 98/06

[5] „Службени гласник РС“, број 52/21

[6] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[7] „Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[8] „Службени гласник РС“,  бр. 36/06)

[9] „Службени гласник РС“, бр. 52/21

[10] Пресуда Европског суда за људска права Autronic AG против Швајцарске, 22. мај 1990.

[11] Ligens против Аустрије, 8. јул 1986, став 41; Şener против Турске, 18. јул 2000; Thoma против Луксембурга, 29. март 2001; Мarônek против Словачке, 19. април 2001; Dichand и други против Аустрије, 26. фебруар 2002.

[12] http://www.arhiva2.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_pregled.php?id=43285

[13] Мудре поруке патријарха Павла у 5 књига „Будимо људи“

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

56-21 Утврђена дискриминација против Епархије Бачке по основу претпостављеног личног својства политичко убеђење

---