бр. 011-00-12/2024-02 датум: 22.7.2024.године
МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ
ЗА САВЕТ ЗА СУЗБИЈАЊЕ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ
Маја Поповић, министарка и председница Савета
11000 БЕОГРАД
Немањина 22-26
Предмет: Иницијатива за успостављање националног контролног механизма за праћење случајева фемицида
Поштована госпођо Поповић,
Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације. Имајући у виду надлежност Министарства правде, као и надлежност Савета за сузбијање насиља у породици, којим председевате, обраћамо Вам се иницијативом за успостављање националног контролног механизма за праћење случајева фемицида, односно за унапређење прописа у погледу прикупљања, вођења и објављивања статистичких података о случајевима фемицида и родно заснованог насиља.
Уједињене нације су објавиле крајем 2023, да је претходне године у свету убијено највише жена и девојчица за последње две деценије, док се у Србији, незванично наводи податак о убијених 28 жена, што и даље указује да овај горући друштвени проблем, из године у годину не јењава.
Како се годинама број извршених фемицида не смањује, а имајући у виду да адекватно и централизовано прикупаљање података може допринети бољем сагледавању проблема и планирању превентивних активности и других адекватних мера подршке, 2022. године подржали смо иницијативу за успостављање националног контролног механизма за праћење случајева фемицида коју је организација FemPlatz упутила Народној скупштини, а коју су подржале и друге организације цивилног друштва које су важан партнер у борби против родно заснованог насиља.
Поред тога, у Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2023. годину дали смо и општу препоруку Савету за сузбијање насиља у породици, Министарству правде, Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарству за бригу о породици и демографију, Министарству унутрашњих послова, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања којом смо препоручили успостављање националног контролног механизма за праћење случајева фемицида, као и унапређење синхронизованог и координисаног деловања свих актера на превенцији насиља према женама и насиља у породици уз правовремено санкционисање починиоца. У Извештају је такође указано да још увек није усвојен Акциони план за спровођење Националне стратегије за борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021-2025. године, због чега је неопходно што пре предузети активности на његовом усвајању. Неведеном стратегијом, подсећамо, предвиђена је, између осталог, и мера 2.5. Спречавање фемицида као екстремне манифестације постојећих облика насиља према женама чије спровођење је у надлежности Министарства правде (као и Министарства унутрашњих послова и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања). Циљ ове мере је управо успостављање контролног механизма за праћење случајева фемицида у Републици Србији. У Стратегији је још наведено и да родно заснована убиства жена нису нови облик насиља, већ екстремна манифестација постојећих облика родно заснованог насиља према женама. Ова убиства нису изоловани инциденти који се дешавају ненадано и неочекивано, већ представљају коначан акт насиља који траје већ дуго. Ове менифестације су дубоко културолошки и друштвено укорењене, друштво их прихвата као неминовност, толерише их и оправдава о чему сведоче јавно достуне информације и натписи о делу у медијима. Изостаје одговорност државе кад су у питању убиства жена.
Шта би жене охрабрило да пријаве насиље и како да се побољша положај жртава родно заснованог и породичног насиља, говоре и закључци из истраживања Зашто жене не пријављују насиље у породици? [2], које је резултат заједничког рада Повереника за заштиту равноправности и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), а које је спроведено у оквиру пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији III“. Као што Вам је познато овај програм, који заједнички спроводе Влада Републике Србије, УНИЦЕФ, UN Women, УНФПА и УНДП, уз подршку Владе Шведске, представили смо на конференцији коју је Повереник организовао 2023. године, а на којој сте говорили у уводној сесији.
Студија представља резултат свеобухватног истраживања о узроцима недовољног пријављивања насиља у породици, посебно жена које су у ризику од интерсекцијске дискриминације. Специфични циљеви истраживања су били идентификовање: (1) фактора који подстичу жене да пријаве насиље у породици, (2) препрека (физичких, традиционалних, културних, друштвених и личних) које спречавају жене да траже помоћ, (3) процедура које треба побољшати ради обезбеђивања повећања пријављивања насиља у породици, (4) области и приоритета када је у питању институционални одговор на насиље. Коначно, специфични циљ било је и идентификовање препорука за побољшање приступа жена адекватној подршци и побољшање институционалног одговора на насиље.
Од укупног узорка који су чиниле 1004 испитанице, њих 35% је навело да је доживело неки од облика насиља, и то 15% испитаница је навело да је доживело вербално и психолошко насиље, 6% социо-економско, 12% физичко насиље, 3% сексуално насиље, а 12% је навело да је доживело неки од облика насиља, али су о томе одбиле да говоре. У односу на социо-економски статус, испитанице лошијег статуса су навеле да су чешће преживеле неки облик насиља. Значајна разлика је уочена код учесталости свих облика насиља код жена које долазе из рањивих група подложних интерсекцијској дискриминацији (особе са инвалидитетом, припаднице националних и етничких мањина, испитанице које за себе кажу да су сиромашне…). Када је реч о испитаницама које су доживеле један или више облика насиља, чак 78% њих истакло је да им се оно догађало више од једанпут.
Како постоје различити разлози због којих се жене које доживе неки облик насиља у породици одлуче да то насиље не пријаве, испитанице су одговарале који су све могући разлози за такву одлуку и у највећем проценту (75%) определиле за одговор да је страх од особе која врши насиље најчешћи разлог због кога насиље не пријављују. Одговор да су стид и срамота због насиља коме су изложене главни разлог, навођен је у нешто више од половине случајева (51%), док се половина определила за одговоре да не пријављују насиље јер немају где да оду или осећају страх од осуде и одбацивања од стране породице и околине (50%). Кључни разлози због којих се нису обратиле ниједној институцији након доживљеног насиља навеле су страх од последица и још већег насиља (за 38%), стид и срамота (за 35%) и жеља да се сачувају брак и породица (28%).
За готово трећину жена (31%), разумевање и подршка околине (породице и пријатеља), кључна је ствар која би им помогла да се оснаже да пријаве насиље. На другом месту нашла се подршка институција (разумевање проблема, професионално заступање, заштита) за коју се определило 27% испитаница, а да је финансијска подршка нешто што би им помогло да се оснаже да пријаве насилника, навело је 15% жена. Ако би биле жртве насиља у породици, највећи број жена (38%) прво би се обратио члановима породице за подршку, полицији би се обратило 28%, док би од пријатеља подршку тражило 9% испитаница. Скоро свака десета учесница у истраживању је рекла да се у случају доживљеног насиља у породици, не би никоме обратила – 8%.
Сматрамо важним што је почетком 2024. године иновиран Општи протокол о поступању у мултисекторској сарадњи у ситуацијама родно заснованог насиља према женама и насиља у породици[3]. Овај протокол је значајан јер детаљније разрађује законске обавезе државних органа и установа о откривању и сузбијању родно заснованог насиља према женама и насиља у породици и пружање заштите и подршке жртвама насиља, и као такав базира се првенствено на моделу мултисекторске сарадње, који је успостављен Законом о спречавању насиља у породици. Тачка 8.5. овог протокола посвећена је и евиденцији података и обавези учесника у систему заштите жртава родно заснованог насиља и насиља у породици да воде законом прописане евиденције, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности. У Протоколу је указано да би требало обезбедити јавну доступност свих статистичких података из ажурираних евиденција који се прикупљају. Поред тога овим протоколом је прописано праћење његове примене (тачка 8.4). У овој тачки је наведено да ради унапређивања поступања у случајевима родно заснованог насиља према женама и насиља у породици министарства у чијој су надлежности унутрашњи послови, породичноправна заштита, социјална заштита, здравље и послови правосуђа пратиће примену Општег и посебних протокола, као и ефекте поступања. Такође је предвиђено да ће примену Општег протокола пратити континуирано Савет за сузбијање насиља у породици који ће предлагати мере за унапређење координисаног деловања надлежних органа, установа и других субјеката у спречавању и заштити од родно заснованог насиља према женама и насиља у породици. На седници Савета је указано на потребу доношења посебних протокола у поступању и случајевима насиља према женама у породици и у партнерским односима којима ће се детаљније уредити начини поступања надлежних органа и установа у оквиру појединих сектора из области породичноправне заштите, социјалне заштите, правосуђа, унутрашњих послова и здравља.
Имајући у виду планирано унапређење правног оквира, сматрамо да недавно усвојена директива Европског парламента и Европског савета о борби против насиља према женама и породичног насиља[4] (2022/0066(COD) PE-CONS 33/24) може послужити као добар правац у којем ово унапређење треба да иде.
Ова директива коју државе чланице Европске уније морају да у року од три године уведу у свој правни систем, утврђује минимална правила која се односе на (а) дефиницију кривичних дела и казни у областима сексуалне експлоатације жене и деце и сајбер криминал (б) права жртава свих облика насиља према женама или насиља у породици пре, током и у одговарајуће време након кривичног поступка (ц) заштиту и подршку жртвама, превенцију и рану интервенцију. Члан 44. Директиве указује на обавезе које државе чланице морају предузети и у области успостављања система за прикупљање, развој, производњу и десеминацију статистичких података. У складу са Директивом ови статистички подаци морају бити доступни на централном нивоу, разврстани по полу, старосној групи којој припада жртва, као и старосној групи којој припада починилац, затим, уколико је релевантно и могуће мора постојати податак о односу између жртве и починиоца.
Статистика у складу са овим актом треба да садржи и податак о врсти кривичног дела, односно податак о броју пријављених дела (поднетих кривичних и других пријава) на годишњем нивоу, као и број и тип судских одлука. Статистички подаци такође треба да садрже и изворе свих претходно неведених потребних података. Даље, директива обавезује државе чланице да у статистичкој евиденцији морају постојати и подаци о капацитету склоништа за жртве насиља, као и број телефонских позива упућен националним СОС линијама.
Имајући у виду све наведено, упућујемо ову иницијативу како би се што пре успоставио делотворан национални систем односно механизам за праћење случајева фемицида и родно заснованог насиља, као и прикупљање, вођење и објављивање података из евиденције. Ови подаци предствљају предуслов за квалитетно сагледавање проблема насиља као и планирање неопходних мера и активности у циљу његове превенције и спречавања, али и заштите како жртава, тако и потенцијалних жртава насиља.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.
[2]Зашто жене не пријављују насиље у породици?, доступно на интернет страници: https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/Zasto-zene-ne-prijavljuju-nasilje-u-porodici-Rezultati-istrazivanja.pdf
[3] https://www.mpravde.gov.rs/files/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BA%20%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%20%20%D0%BE%20%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D1%83%20%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%B3%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%2029.3.2024.pdf
[4] https://data.consilium.europa.eu/doc/document/PE-33-2024-INIT/en/pdf
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
540-2024 Иницијатива за успостављање националног контролног механизма за праћење случајева фемицида 
