бр. 07-00-57/2019-02  датум: 24.4.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби коју је поднела АА против ББ банке, због онемгућавања да отвори текући рачун у овој банци јер има пребивалиште на територији АП Косово и Метохија. У притужби је, између осталог, навела да је покушала да отвори текући рачун у експозитури ББ банке, да је запослена у банци започела процедуру отварања рачуна, али је, увидевши да јој је адреса пребивалишта у Звечану, позвала шефа који је уз образложење да јој је потребна потврда пребивалишта на територији уже Србије, одбио да јој отвори рачун. Такође, притужиља наводи да је одговор идентичне садржине добила и путем друштвене мреже Twitter. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је да ББ банка отвара платне рачуне домаћим и страним физичким лицима, резидентима и нерезидентима, без обзира на држављанство лица којем банка отвара рачун, те да је, у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, у обавези да изврши идентификацију лица са којим успоставља пословну сарадњу (отвара текући рачун) и у том поступку прикупи податке прописане законом. Истакнуто је да је услед повећаног ризика да писана комуникација не може бити остварена са лицима која имају пребивалиште на територији АП Косово и Метохија, ББ банка интерном процедуром предвидела да се као контакт адреса од корисника прибавља адреса на ужој територији Републике Србије, а као доказ корисник је дужан да приложи Уверење о пријављеном боравку издато од Министарства унутрашњих послова Републике Србије. У изјашњењу је, такође, наведено да ће од 17. марта 2019. године и почетка примене Закона о изменама и допунама Закона о платним услуга, ББ банка отварати текуће рачуне, без обавезе достављања уверења о пријави боравка за лица са пребивалиштем на територији АП Косово и Метохија. У току поступка, Повереник за заштиту равноправности је, применом правила о прерасподели терета доказивања, прописаном одредбом члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, утврдио да ББ банка није пружила чињенице, нити доставила доказе на основу којих би се могло закључити да су постојали оправдани разлози за неједнако поступање према подноситељки притужбе у односу на друга лица, већ је утврђено да је поступак ББ банке према притужиљи био искључиво заснован на чињеници да она има пребивалиште на територији АП Косово и Метохија. На овај начин је неоправдано направљено разликовање на основу личног својства подноситељке притужбе – пребивалишта. Стога, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је ББ банка својим поступањем према подноситељки притужбе повредила одредбе члана 8. у вези са чланом 17. став 1. Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду да је ББ банка известила Повереника за заштиту равноправности да ће почев од 17. марта 2019. године отварати текуће рачуне, без обавезе достављања Уверења о пријави боравка за лица са пребивалиштем на територији АП Косово и Метохија, ББ банци је препоручено да упути писано извињење АА у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратила се АА, притужбом поднетом против ББ банке. У притужби, између осталог, наведено је:

• да је притужиља у експозитури ББ банке, 28. јануара 2019. године, покушала да отвори текући рачун;
• да је запослена у ББ банци отпочела процедуру отварања рачуна, али је, увидевши да је адреса пребивалишта притужиље у Звечану, позвала шефа који је, уз образложење да јој је потребна потврда пребивалишта на територији уже Србије, одбио да јој отвори рачун;
• да је одговор идентичне садржине добила и путем друштвене мреже Twitter.
  • Уз притужбу је као доказ достављена фотокопија личне карте притужиље и фотокпија Twitter порука.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење ББ банке.
  • У изјашњењу је, између осталог, наведено:
• да је пословање ББ банке у потпуности усклађено са важећим позитивно правним прописима Републике Србије, као и да банке у складу са чланом 41. став 3. Закона о банкама слободно одлучују о избору клијената;
• да ББ банка отвара платне рачуне домаћим и страним физичким лицима, резидентима и нерезидентима, без обзира на држављанство лица којем Банка отвара рачун;
• да интерним актима Банке држављанство клијента није предвиђено као услов за отварање рачуна, те да „притужба изјављена против Банке на основу држављанства нема основа“;
• да је ББ банка оријентисана на развој банкарског сектора уз примену модерних технологија, те да је с обзиром на специфичан модел пословања, као и чињеницу да има само једну експозитуру и да се комуникација са клијентима одвија писаним путем, Банка у циљу адекватног управљања ризицима дефинисала пословне процесе којима се ризици своде на најмању могућу меру;
• „да је Банка у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма у обавези да изврши идентификацију лица са којим успоставља пословну сарадњу (отвара текући рачун) и у том поступку прикупи податке прописане Законом“;
• да је услед повећаног ризика да писана комуникација не може бити остварена са лицима која имају пребивалиште на територији АП Косово и Метохија, Банка интерном процедуром предвидела да се као контакт адреса од корисника прибавља адреса на ужој територији Републике Србије, а као доказ о тој адреси корисник прилаже Уверење о пријављеном боравку издатом од стране Министарства унутрашњих послова Републике Србије;
• да је одредбама Закона о изменама и допунама Закона о платним услугама, који се примењује почев од 17. марта 2019. године, дефинисан поступак и услови за отварање рачуна на начин који до сада није био дефинисан;
• да ће Банка почев од 17. марта 2019. године отварати текуће рачуне, без обавезе достављања Уверења о пријави боравка за лица са пребивалиштем на територији АП Косово и Метохија.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у притужбу утврђено је да је АА у експозитури ББ банке, 28. јануара 2019. године, покушала да отвори текући рачун, као и да је запослена у ББ банци отпочела процедуру отварања рачуна, али је, увидевши да је адреса пребивалишта притужиље у Звечану, позвала шефа који је, уз образложење да јој је потребна потврда пребивалишта на територији уже Србије, одбио да јој отвори рачун.

• Увидом у фотокопију две Twitter поруке утврђено је да је ББ банка, 28. јануара 2019. године објавила следеће: „Банка самостално одлучује о условима под којима успоставља пословни однос са клијентима. Клијентима који имају адресу пребивалишта на територији КиМ се тражи пријава боравка.“ и „Здраво, домаћи држављани са пребивалиштем на Косову могу да отворе текући рачун ако имају уверење МУП-а о пријави боравка на територији уже РС.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].
• Одредбом члана 21. Устава Републике Србије[4] којом је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. става 1. тачке 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Такође, одредбом прописаном чланом 17. овог закона утврђено је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

• Закон о банкама[6] у оквиру одредаба које се односе на однос банке с клијентима и заштиту клијената у члану 41. утврђује да је клијент банке било које лице које користи или је користило услуге банке или лице које се обратило банци ради коришћења услуга и које је банка као такво идентификовала, као и да има право приступа свим подацима који му према овом закону морају бити доступни, док је банка дужна да му на захтев обезбеди овај приступ. У члану 42. овог закона између осталог је прописано је да се примена општих услова пословања обезбеђује писменим уговором закљученим између банке и клијента, као и да клијент може од банке да тражи одговарајућа објашњења и инструкције који се односе на примену општих услова пословања. Такође, општим условима пословања, у смислу овог закона, сматра се сваки документ који садржи стандардне услове пословања применљиве на све клијенте банке, опште услове за успостављање односа између клијената и банке, поступак комуникације између клијената и банке и опште услове за обављање трансакција између клијената и банке, као и да Народна банка Србије може прописати ближе услове и начин објављивања и примене општих услова пословања банке.

• Законом о облигационим односима[7], одредбом члана 10. прописано је да су стране у облигационим односима слободне, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи.

• Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма[8] између осталог се прописују радње и мере које се предузимају ради спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма. У члану 4. утврђено је да су банке обвезници овог закона и да у складу са чланом 5. предузимају радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма и то у току и након вршења трансакције или успостављања пословног односа. Радње и мере између осталог обухватају познавање странке и праћење њеног пословања, а обвезник је дужан да сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану, а која истовремено морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства. Чланом 6. овог закона прописано је и да је обвезник дужан да изради и редовно ажурира анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона, као и да анализа ризика мора да буде сразмерна природи и обиму пословања, као и величини обвезника. Такође, чланом 7. утврђено је да је обвезник дужан да у оквиру радњи и мера праћења странке између осталог утврди идентитет странке, да провери идентитет странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора, као и да је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере из става 1. овог члана. Даље, чланом 8. овог закона утврђено је да радње и мере из члана 7. обвезник између осталог врши при успостављању пословног односа, при вршењу трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, када постоји сумња у истинитост или веродостојност прибављених података о странци и стварном власнику. Чланом 9. овог закона прописано је да радње и мере из члана 7. став 1. обвезник врши пре успостављања пословног односа са странком.

• Законом о заштити корисника финансијских услуга[9] којим се уређују права корисника финансијских услуга које пружају банке, даваоци финансијског лизинга и трговци, као и услови и начин остваривања и заштите тих права у члану 5. као једно од основних начела дефинисано је право корисника на заштиту од дискриминације.

• Законом о платним услугама[10] којим се уређују услови и начин пружања платних услуга, електронски новац, платни системи и надзор над применом одредаба овог закона у члану 73б прописује забрану дискриминације, утврђујући да је при отварању рачуна потрошача који има законит боравак у Републици Србији забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, генетских особености, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, места боравка, културе, језика, старости, сексуалног опредељења или инвалидитета.

• Одредбом члана 15. Одлуке o ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна[11] прописано је Банка отвара текуће рачуне, односно заједничке текуће рачуне потрошачима на основу захтева за отварање тих рачуна и закљученог оквирног уговора о платним услугама којим се уређују услови за отварање, вођење и гашење тих рачуна. Захтев из става 1. ове тачке садржи посебно: име и презиме потрошача, адресу његовог пребивалишта, односно боравишта ако нема пребивалиште, као и јединствени матични број потрошача, односно другу одговарајућу идентификациону ознаку за потрошача који нема држављанство Републике Србије. Ако се захтев из става 1. ове тачке подноси банци електронским путем, банка, у складу са својим општим условима пословања, није дужна да од потрошача захтева да тај захтев потпише. Поред захтева из става 1. ове тачке, потрошач пре закључења оквирног уговора о платним услугама подноси на увид лични документ којим се утврђује његов идентитет (лична карта, пасош или друга важећа исправа с фотографијом), као и друге документе у складу с прописима. Ради располагања средствима на текућем, односно заједничком текућем рачуну потрошача, код банке се депонују потписи лица овлашћених за располагање тим средствима, односно документ којим се одређеном лицу даје овлашћење за располагање средствима на текућем рачуну, с тим што банка и потрошач могу уговорити и другачији начин провере аутентичности подносиоца платног налога, односно давања сагласности за извршење платне трансакције. Банке су дужне да код отварања, вођења и гашења рачуна у смислу ове одлуке предузимају радње и мере утврђене законом којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају задатак Повереника био је да испита да ли је ББ банка, приликом пружања услуге отварања текућег рачуна подноситељки притужбе, повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је потребно размотрити да ли је АА ускраћено право или наметнута обавеза која се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намеће другом лицу или групи лица, односно држављанима Републике Србије чије пребивалиште није на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.
• С тим у вези у току поступка утврђено је да је АА покушала да отвори текући рачун, 28. јануара 2019. године, у експозитури ББ банке. Међутим, у току поступка је уврђено да је ББ банка одбила да подноситељки пртужбе пружи услугу отварања текућег рачуна, јер није испунила додатни услов који се односи на обавезу достављања Уверења о пријављеном боравку на ужој територији Републике Србије, издатог од Министарства унутрашњих послова Републике Србије.
• Применом правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је ББ банка извршила акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза лежи на ББ банци. Имајући у виду да је ББ банка одбила да подноситељки пртужбе пружи услугу отварања текућег рачуна, јер има пребивалиште на територији АП Косово и Метохија, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, те стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси ББ банка. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је ББ банка понудила у свом изјашњењу пружају довољно основа за закључак да постоји објективно и разумно оправдање да се подноситељки притужбе ускрати могућност пружања услуге – отварања текућег рачуна. То подразумева испитивање: а) да ли је циљ, односно последица предузетих мера допуштен и оправдан и б) да ли се циљ могао постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циља који се том мером остварује.
• С тим у вези, Повереник констатује да је неспорно да је ББ банка, као и све друге банке, овлашћена да доноси интерне акте којима уређује своје пословање. Такође, банка је дужна да, код отварања текућег рачуна предузима радње и мере утврђене законом којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, односно дужна је да изради и редовно ажурира анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона, као и да анализа ризика мора да буде сразмерна природи и обиму пословања, као и величини обвезника. Ово овлашћење банке се ни на који начин не доводи у питање, односно, оно је допуштено и оправдано, и у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма и Одлуком o ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна. Одлуком o ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна прописано је да банка отвара текуће рачуне, односно заједничке текуће рачуне потрошачима на основу захтева за отварање тих рачуна и закљученог оквирног уговора о платним услугама којим се уређују услови за отварање, вођење и гашење тих рачуна. Дакле, из наведене одлуке произлази да, приликом доношења одлуке о отварању текућег рачуна, банка доноси одлуку узимајући у обзир карактеристике сваког потенцијалног клијента, а на основу његовог/њеног захтева који, у складу са наведеном одлуком садржи: име и презиме потрошача, адресу његовог пребивалишта, односно боравишта ако нема пребивалиште, као и јединствени матични број потрошача, као и да потрошач пре закључења оквирног уговора о платним услугама подноси на увид лични документ којим се утврђује његов идентитет (лична карта, пасош или друга важећа исправа с фотографијом). Имајући у виду наведене одредбе, може се закључити да отврања текућег рачуна заправо представља банкарску услугу која се нуди неограниченом броју потенцијалних клијената и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, али и Закона о облигационим односима, отварање текућих рачуна потрошачима представља банкарску услугу, која, као таква, мора бити доступна свим лицима под једнаким условима, што не значи да ће сваком лицу и бити отворен текући рачун, али му мора бити доступна могућност да се размотри да ли испуњава услове да буде клијент банке, при чему се у складу са одредбама Закона о платним услугама, за клијенте који имају законит боравак у Републици Србији, забрањује свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, укуључујући место боравка. Повереник истиче да је одредбом члана 17. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да  дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, (неоправдано) одбије пружање услуге (…), док је одредбом члана 10. Закона о облигационим односима прописано да су стране у облигационим односима слободне да своје односе уреде по својој вољи, али у границима принудних прописа (…). Из наведеног јасно произлази да одлуке банке ни у ком случају не смеју довести до неоправданог неједнаког третмана клијената на основу било ког њиховог стварног или претпостављеног личног својства, укључујући пребивалиште, већ се процена банке мора заснивати искључиво на упоредивим и објективним критеријумима везаним за сваког појединачног клијента. Само такав приступ и начин поступања обезбеђују да сва лица, под једнаким условима, могу да користе банкарске услуге.
• С тим у вези, Повереник је посебно ценио наводе из изјашњења ББ банке да је за лица која имају пребивалиште на територији АП Косово и Метохија, услед повећаног ризика да писана комуникација са њима не може бити остварена, банка интерном процедуром предвидела да се као контакт адреса од корисника прибавља адреса на ужој територији Републике Србије, док је корисник у обавези да као доказ о тој адреси приложи Уверење о пријављеном боравку издато Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Имајући у виду одредбе прописане Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, које се односе на предузимање радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, а посебно одредбу утврђену чланом 7. којом је између осталог прописано да је обвезник, односно банка у овом случају, дужан да у оквиру радњи и мера праћења странке утврди идентитет странке, да провери идентитет странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора и да одбије понуду за успостављање пословног односа, ако не може да изврши наведене радње и мере, Повереник констатује да ББ банка није пружила доказе у прилог тврдњи да је додатни документ који се захтева од лица која имају пребивалиште на територији АП Косово и Метохија, представља гаранцију сигурности у смислу процене сумњивих трансакција, нити да ускраћивање пружања услуге, у конкретном случају, представља оправдану повреду начела једнаких права и обавеза. Повереник посебно указује на наведено имајући у виду да се из фотокопије личне карте коју је притужиља доставила Поверенику за заштиту равноправности, јасно може утврдити да АА има пребивалиште на територији Републике Србије, те је тиме испунила услов прописан Одлуком o ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна.

Даље, из садржине Twitter порука које је 28. јануара 2019. године ББ банка објавила, а које гласе: „Банка самостално одлучује о условима под којима успоставља пословни однос са клијентима. Клијентима који имају адресу пребивалишта на територији КиМ се тражи пријава боравка.“ и „Здраво, домаћи држављани са пребивалиштем на Косову могу да отворе текући рачун ако имају уверење МУП-а о пријави боравка на територији уже РС“, недвосмислено се може закључити да је достављање овог уверења утврђено као посебан услов за пружање услуге отврања текућег рачуна само за лица која имају пребивалиште на територији АП Косово и Метохија.

• Повереник даље указује да чак и ако је ББ банка проценила да је са корисницима услуга који имају пребивалиште на територији АП Косово и Метохија отежана писана комуникација, банка је имала на располагању друге мере и начине како би решила ову евентуалну препреку и обезбедила несметану комуникацију са клијентима, чиме не би дошла у ситуацију да целој једној групи корисника – лицима који имају пребивалиште у АП Косово и Метохија ускрати могућност отварања текућег рачуна, односно постави додатни захтев који се не тражи од других лица – да доставе уверење о боравишту на територији уже Србије. О томе да је банка могла да пронађе мање рестриктивне начине за пружање услуге корисницима са пребавилаштем у АП Косово и Метохија, сведочи и навод из изјашњења ББ банке да ће банка, почев од 17. марта 2019. године, отварати текуће рачуне, без обавезе достављања Уверења о пријави боравка за лица са пребивалиштем на територији АП Косово и Метохија, у складу са одредбама Закона о изменама и допунама Закона о платним услугама, који се примењује почев од 17. марта 2019. године.
• Имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања из члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да ББ банка није пружила чињенице нити доставила доказе на основу којих би се могло закључити да су постојали оправдани разлози за неједнако поступање према подноситељки притужбе у односу на друга лица, већ је утврђено да је поступак ББ банке према притужиљи био искључиво заснован на чињеници да она има пребивалиште на територији АП Косово и Метохија. На овај начин је неоправдано направљено разликовање на основу личног својства подноситељке притужбе – пребивалишта. Стога, применом правила о препрасподели терета доказивања ББ банка није доказала да њена одлука у односу на подноситељку притужбе има објективно и разумно оправдање, јер није доказала да је њена одлука била заснована на било којем објективном критеријуму, већ искључиво на пребивалишту притужиље, те на тај начин овакво поступање није оправдано ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последице коју производи.

4. МИШЉЕЊЕ

ББ банка својим поступањем према подноситељки притужбе повредила је одредбе члана 8. у вези са чланом 17. став 1. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Имајући у виду да је ББ Банка обавестила Повереника за заштиту равноправности да ће почев од 17. марта 2019. године отварати текуће рачуне, без обавезе достављања Уверења о пријави боравка за лица са пребивалиштем на територији АП Косово и Метохија, Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ банци:

5.1. Да упути писано извињење АА у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

Потребно је да ББ банка обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ банка не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4]„Службени гласник РС“, бр. 98/06

[5]„Службени гласник РС“, бр. 22/09

[6]„Службени гласник РС“, бр. 107/05, 91/10 и 14/15

[7] „Службени лист СФРЈ“, број 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Службени лист СРЈ“, број 31/93 и „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља

[8] „Службени гласник РС”, број 113/17

[9] „Службени гласник РС”, број 36/11 и 139/14

[10] „Службени гласник РС”, бр. 139/14 и 44/18

[11] „Службени гласник РС“, бр. 55/15, 82/17 и 69/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

53-19 Дискриминација по основу пребивалишта