489-25 Притужба због дискриминације на основу политичког убеђења у области рада • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-459/2025-02 датум: 5.11.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби које су АА и ББ, поднеле против ЈП „Пошта Србије“ због дискриминације на основу политичких убеђења и синдикалног деловања. Имајући у виду да је реч о истој правној ствари, поступци по овим притужбама су спојени. У притужбама и допунама притужби између осталог, наведено је да су подноситељке запослене у малој пошти у Котежу (пошта бр 11217 Бгд 157) у којој постоје систематизована три радна места а да су рад обављала само њих две. Даље, наведено је да су дана 5. марта 2025. године учествовале у протесту радника ЈП „Пошта Србије“ испред Главне поште у Таковској улици у Београду, где је АА као један од организатора прочитала захтеве радника упућене Надзорном одбору. Она је истакла да је чланица синдиката „Солидарност-Поште Србије“ и да није постојала нити једног момента формална обустава рада, већ само позивање на прикључивање студентима и њиховим захтевима, праћено јавним објављивањем извештаја Државне ревизорске институције који је тих дана објављен и из којег се сазнаје да је послодавац претрпео штету у милионима евра због нетранспарентног и несавесног пословања руководства. Према даљим наводима већ 6. марта, у телевизијској емисији в.д. генерални директор ЈП „Пошта Србије“, јавно је таргетирао учеснике протеста и оптужио их за злоупотребу деце која су била деца запослених, рекавши да ће се због тога обратити Поверенику за заштиту равноправности. Даље наводе да су 7. марта, након учешћа у подршци студентском позиву на генерални штрајк, добилe више позива из кадровске службе Радне јединице Београд Центар да постоје притужбе да не раде, иако су радиле са смањеним капацитетом, у складу са законом. Да су након сат времена од почетка смене одлучила да прекину штрајк након усмене опомене и наставиле да раде у пуном капацитету што се може проверити увидом у Пост Тис систем, али да су убрзо послате колегинице које су по налогу, преузеле поштин објекат иако су оне биле на својим радним местима и обављале своје радне обавезе. Подноситељке притужбе даље наводе да су без обзира што им је онемогућено да обављају свој посао остале до краја радног времена на послу, а да су им плате за тај месец умањене за 7 сати под ознаком „обустава рада“ иако за то није било правног основа. Подноситељка притужбе АА наводи да је 25. марта добила усмену понуду за премештај у другу радну јединицу, без икаквог образложења, на ниже радно место. Након тога 31. марта добија писану понуду и анекс уговора за пошту у Рипњу, која је удаљена два сата вожње градским превозом од њеног места становања у Котежу, који је одбила да потпише уз писано образложење послодавцу да је у питању одмазда због њеног јавног ангажмана. Наводи да је овим премештајем послодавац хтео да је стави у неповољнији положај у односу на колеге и уобичајено поступање код распоређивања места рада запосленима. Истакла је да када послодавац упућује запослене на рад у другу пошту (привремено), а нарочито ако то чини за стално, понудом анекса уговора о раду води рачуна да запослени раде у делу града у којем и станују или релативно близу, а да само када послдавац жели да натера запосленог да дâ отказ поступа као у њеном случају. Указује да јој је након тога усменим путем одбијен захтев за коришћење старог годишњег одмора, иако је уобичајена пракса да се запосленом омогући коришћење годишњег одмора, а да само изузетно послодавац поступи другачије, обично када „кажњава запослене“. Такође подноситељка притужбе ББ навела је да је 31. марта добила решење да се привремено премешта у другу пошту удаљену од њеног места становања, да би затим 24. априла 2025. године добила Анекс о трајном премештају у исту пошту 11110, који није потписала. Указала је да је наведеним анексом само извршена ротација, јер је колегиница из те поште дошла на њено место, а она на њено, чиме се директно оспоравају разлози наведени у анексу, а то је премештај због потребе посла без одлагања. Указује да се на понуђени анекс писаним путем изјаснила о разлозима одбијања, а који сматра видом казне и застрашивања, као и дискримианције због слободе мишљења и говора и учешћа на протестима. У изјашњењу и допуни изјашњења в.д. генералног директора ЈП „Пошта Србије“ на наводе из притужби и приложене доказе, наведено је да је премештај подноситељки притужби извршен искључиво ради унапређења организације процеса рада и боље искоришћености кадровског потенцијала, односно ефикаснијег функционисања и унапређења постојећег нивоа процеса рада Поште, како је и наведено у обавештењу о понуди за закључивање анекса уговора о раду. Даље је наведено да су премештаји реализовани узимајући у обзир њихово досадашње радно искуство, висок степен стручности и остварену продуктивност у наведеним поштама, те уз оцену да би њихов премештај који је извршен на наведени начин „ротацијом“, допринео побољшању укупне продуктивности пошта у које су именоване запослене премештене. У изјашњењу се наводи да је Законом о раду, чланом 173, прописано да запослени може да буде премештен у друго место рада ако је удаљеност од места у коме запослени ради до места у које се премешта на рад мања од од 50 км и ако је организован редован превоз који омогућава благовремени долазак на рад и повратак са рада и обезбеђена накнада трошкова превоза у висини цене превозне карте у јавном саобраћају. Даље је наведено да се премештаји запослених, било привремени са роком трајања до 45 дана или трајни, закључивањем анекса уговора о раду, а на горе наведени начин, реализују свакодневно на целокупном подручју рада предузећа, у значајном броју, ради обезбеђивања континуитета, односно пружања поштанских услуга на територији Републике Србије, а што представља обавезу Предузећа, сагласно одредбама Закона о поштанским услугама. Имајући у виду наведене разлоге за премештај подноситељки притужбе Повереник за заштиту равноправности указује на одредбу члана 172. став 1. Закона о раду која прописује дужност послодавца да запосленом достави писмено обавештење које поред осталог садржи разлоге за понуђени анекс уговора. Разлози дати у понуди не треба да представљају уопштену формулацију без образложења конкретних разлога, као што је то учињено у понудама за закључење анекса уговора о раду подноситељкама притужби, с обзиром да је потпуна обавештеност запосленог о свим чињеницама које се тичу разлога за његов премештај на друго радно место, неопходна као услов већ у писменом обавештењу за понуђени анекс уговора о чему је став заузела и судска пракса. Повереник даље указује да понуде анекса уговора о раду морају да садрже неколико елементата. Прво да ли су у питању исти или истоврсни послови, не само према општем степену стручне спреме запосленог већ у односу на конкретне послове које је запослени до тада обављао према свом уговору о раду пре анексирања. Наведено у конкретном случају није испуњено, јер је АА премештена са места управнице поште на место техничара за шалтерске послове II. Друго конкретизација потреба организације рада – да ли се јавио вишак у радној јединици из које се запослени премешта, а мањак у радној јединици у коју се запослени премешта. Увидом у приложене доказе јасно произилази да је у случају подноситељки притужби извршена само ротација запослених чиме се оспоравају наведени разлози послодавца. Наиме, како је и наведено у изјашњењу Поште премештај ББ у Пошту 11110 Београд 15 је реализован уз истовремени премештај запослене Д. Д. из те поште у Пошту 11110 Београд 15 у којој је до тада радила подноситељка притужбе. Поред тога чињеница да је послодавац АА, без образложења вратио на старо радно место, оспорава разлоге за премештај наведене у анексима. Затим послодавац је у обавези да утврди да ли постоје запослени у другим радним јединицама који станују ближе радној јединици у коју би требало упутити запосленог. Ако постоје, онда није оправдано да се упућује запослени из даље јединице. Граница одређена на 50 километара удаљености не даје послодавцу одрешене руке да у том радијусу запослене премешта без икакве организације, већ представља објективну границу након које се не може вршити премештај ни у случајевима када су испуњени сви претходни услови. У сваком случају она не подразумева дискреционо овлашћење, већ могућност. Поводом наведене околности Пошта се није изјашњавала, само се позвала на одредбу члана 173. Закона о раду. Полазећи од одредбе члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник најпре констатује да из достављених доказа произлази да су подноситељке притужбе дана 5. марта 2025. године учествовале у протесту радника ЈП „Пошта Србије“ испред Главне поште у Таковској на којима је АА прочитала захтеве радника упућене Надзорном одбору. Затим је 6. марта 2025. године в.д. генералног директора ЈП „Пошта Србије“ у телевизијској емисији коментарисао протест радника, а потом поднео и притужбу Поверенику за заштиту равноправности против АА као организатора јавног окупљања на којем је како је у притужби наведено дошло до угрожавања права малолетних лица. Затим су дана 7. марта 2025. године подноситељке притужбе подржале студентски позив на Генерални штрајк, након чега су добиле понуде за закључење анекса уговора о раду којима је требало да добију ново веома удаљено место рада и премештај у другу радну јединицу, а АА и на ниже радно место, које нису потписале, већ су се поводом истих писаним путем обратиле послодавцу. Након тога, подноситељкама притужбе је престао ради однос у Пошти и то ББ дана 8. маја 2025. године, по основу отказа од стране послодавца, а АА дан 4. маја 2025. године, на сопствени захтев. Применом одредаба члана 45. Закона о забрани дискриминације, у поступку је констатовано да ЈП „Пошта Србије“ није доказала да разлози због којих је дошло до премештаја подноситељки притужбе у другу пошту нису у вези са њиховим стварним или претпостављеним личним својством, односно да су постојали оправдани и објективни разлози за њихов премештај у другу пошту. Стога је Повереник дао мишљење да је ЈП „Пошта Србије, повредила одредбе члана 6. а у вези члана 25. став 1. Закона о забрани дискриминације. ЈП „Пошта Србије“, је препоручено да отклони последице дискриминаторног поступања и да упути писано извињење подноситељкама притужбе, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбама су се обратиле АА и ББ из Београда, против Јавног предузећа „Пошта Србије Београд. Имајући у виду да су притужбе поднете поводом истих догађаја и против истог лица, поступци по овим притужбама су спојени.
- У притужби и допуни притужбе коју је поднела АА, између осталог, наведено је:

– да ради у малој пошти у Котежу (пошта бр 11217 Бгд 157) у којој постоје систематизована три радна места и да су у том моменту рад обављала две запослене она и колегиница ББ;

– да је дана 5. марта 2024. године организовала и учествовала у протесту радника ЈП „Поште Србије“ испред Главне поште у Таковској улици у Београду, где је прочитала захтеве радника упућене надзорном одбору, изнела податке који су садржани у извештају Државне ревизорске институције (ДРИ) и предочила и приближила тај извештај својим колегама, указавши на пропусте који доводе послодавца у лош економски положај услед чега запослени у пошти имају ниже плате у односу на друга јавна предузећа;

– да је протест био медијски испраћен и имао за циљ указивање на проблеме;

– да је већ 6. марта, у телевизијској емисији, в.д. генералног директора ЈП Пошта Србије, јавно именовао, изневши неистине о протесту и затражио писану реакцију Повереника за заштиту равноправности због присуства деце запослених укључујући и њену;

– да је 7. марта, након учешћа у подршци студентском позиву на генерални штрајк, добила више позива из кадровске службе Радне јединице Београд Центар и да је обавештена да постоје притужбе да не раде, иако су радиле са смањеним капацитетом, у складу са законом;

– да су након сат времена од почетка смене, она и колегиница одлучиле да прекину штрајк након усмене опомене и да су наставиле да раде у пуном капацитету што се види увидом у Пост Тис систем;

– да су убрзо послате колегинице које су по налогу, преузеле поштин објекат иако су она и колегиница биле на својим радним местима и обављале своје радне обавезе;

– да су без обзира што им је онемогућено да обављају свој посао остале до краја радног времена на послу, а да су им плате за тај месец умањене за 7 сати под ознаком „обустава рада“ иако за то није било правног основа;

– да је 25. марта 2025. године добила усмену понуду за премештај у другу радну јединицу, без икаквог образложења, на ниже радно место, након чега, због погоршања здравља завршава на интерном пријему у болници;

да 31. марта 2025. године добија писану понуду и анекс уговора, за пошту у Рипњу, која је удаљена око два сата вожње градским превозом од места њеног становања у Котежу, који је одбила да потпише уз писмено образложење да сматра да је у питању одмазда због јавног ангажмана;

– да пошта у којој ради не би могла да функциониште без запослених, те је послодавац понудио двоје колега да раде у пошти у Котежу, а колегиница којој је понуђено њено место (без одговарајућег искуства) станује у Борчи близу Котежа, те су радили док је она била на боловању услед стреса које јој је проузроковало ово кажњавање;

да по повратку са боловања није одмах добила информацију о радном месту, већ је морала да чека да се донесе одлука и да је обавесте, и да су јој без икаквог објашњења рекли да се враћа на старо радно место;

да јој је након тога исте недеље ускраћено право на коришћење старог годишњег одмора, те је након тога поднела захтев за раскид радног односа;

– да је одбијање захтева за коришћење годишњег одмора извршено усменим путем, тако што јој је речено да нема ко да је мења, а да је уобичајена пракса да се запосленима омогући коришћење годишњег одмора, а да само изузетно послодавац поступа другачије, обично када „кажњава“ запослене;

– да код послодавца ради од 2013. године и да јој до сада никада није ускраћено коришћење годишњег одмора, нарочито када је у питању коришћење старог годишњег одмора;

– да је пракса кажњавања непослушних запослених слањем да раде у удаљене поште у законским лимитима од 50км од места становања већ познат модел поступања послодавца;

– да осим што није желела да путује до посла два сата у једном смеру није желела да потпише анекс и из разлога јер је послодавац занемарио њено здравствено стање, те да претпоставља да је анекс повучен из здравствених разлога, а након што је подсетила послодавца на услове њеног запослења;

– да је овим премештајем послодавц хтео да је стави у неповољнији положај у односу на колеге и уобичајеног поступања код распоређивања места рада запосленима;

– да послодавац може привремено да упути запосленог физички и у другу пошту, обичним упућивањем кад се створи потреба за тим на одређено време када се запослени после истека тог времена враћа на послове на место рада из свог уговора;

– да послодавац када упућује запослене на рад у другу пошту (привремено) а нарочито ако то чини за стално, понудом анекса уговора о раду води рачуна да запослени раде у делу града у којем и станују или релативно близу;

– да само када послодовац жели да натера запосленог да дâ отказ поступа као у њеном случају;

– да понуда за анекс није била стварна и оправдана, јер није имала апсолутно никакве везе са стварним потребама послодавца већ је једина сврха тог анекса било њено кажњавање за синдикално деловање и јавно изношење мишљења;

– да је чланица синдиката „Солидарност-Поште Србије“ и да није постојала нити једног момента формална обустава рада, већ само позивање на прикључивање студентима и њиховим захтевима, праћено јавним објављивањем корупције коју је ДРИ описала у свом извештају који је тих дана објављен и из којег се сазнаје да је послодавац претрпео штету у милионима евра због нетранспарентног и несавесног пословања руководства;

– да је њена слободна одлука била да дâ отказ јер није желела да настави радни однос код послoдавца који не поштује права запослених и на наговештај синдикалног деловања трпи одмазду и неједнако остваривање права из радног односа;

– да је њено деловање било јавно само у односу на колеге и ФБ профила, а не и у односу на општу јавност, није гостовала на телевизији или слично осим протеста који се преносио;

– да је њено убеђење да запослени мора да има право на слободу изражавања, информисања и синдикалног деловања и да су јој сва ова права угрожена покушајем одмазде од стране послодавца због чега је донела одлуку да да отказ.

Уз притужбу и допуну притужбе АА у виду прилога достављени су следећи докази: 1) Захтеви поштанских радника од 5. марта 2025. године; 2) Снимак из емисије од 6. марта 2025. године; 3) Решење од 7. марта 2025. године; 4) Обавештење о понуди и Анекс уговора о раду; 5) Лекарски извештај; 6) Платна листа за март 2025. године; 7) Захтев за коришћење годишњег одмора; 8) Молба за раскид радног односа; 9) Решење о престанку радног односа и 10) Допис директору функције управљања кадровима од 7. априла 2025. године.

У притужби и допуни притужбе коју је доставила ББ, између осталог, наведено је:

да је дана 5. марта 2025. године учествовала на протесту радника ЈП „Поште Србије“ испред Главне поште у Таковској улици у Београду, где су представљени захтеви радника упућени Надзорном одбору, а који се односе на корупцију у предузећу;

да је марта, у телевизијској емисији в.д. генералног директора ЈП Пошта Србије, јавно таргетирао учеснике протеста и оптужио их за злоупотребу деце која су присуствовала протесту а која су била деца запослених, рекавши да ће се због тога обратити Поверенику за заштиту равноправности;

да су се она и управница поште придружиле јавном позиву студената на генерални штрајк и радиле умењеним капацитетом, непуних сат времена;

да су након позива из радне јединице и упозорења прекинуле штрајк и наставиле са радом;

да су после пар сати дошле колегинице и преузеле рад над поштом иако су она и колегиница биле на својим радним местима и обављале посао;

да су им плате за тај месец умањене за 7 сати под ознаком „обустава рада“ иако за то није било правног основа;

да након тога 31. марта 2025. године добија решење да се привремено премешта у другу пошту удаљену од њеног места становања и да се на радно место јави 1. априла 2025. године, што је и учинила;

– да због нарушеног здравственог стања, после пар дана одлази на боловање и добија упут за психијатра, због претрпљеног стреса;

да 24. априла 2025. године добија Анекс о трајном премештају у исту пошту 11110, који није потписала, а да јој је исти анекс уручен и 12. маја 2025. године на кућну адресу;

да је овим анексом само извршена ротација, јер је колегиница из те поште дошла на њено место, а она на њено, чиме се директно оспоравају разлози наведени у анексу, а то је премештај због потребе посла без одлагања;

да се оба пута писмено изјаснила о разлозима због којих одбија да потпише Анекс, а који сматра видом казне и застрашивања, као и дискриминације због слободе мишљења и говора и учешћа на протестима;

Уз притужбу и допуну притужбе ББ у виду прилога достављени су следећи докази: 1) Решење о привременом премешају од 31. марта 2023. године; 2)Обавештење о понуди за закључење Анекса уговора о раду; 3) Лекарски извештаји од 23. априла и 21. маја 2025. године; 4) Писмени одговори на понуду Анекса од 28. априла и 19. маја 2025. године, 5) Платна листа за месец март 2025. године и 6) Решење о отказу Уговора о раду број 2025-72279 од 26. јуна 2025. године.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности и затражио изјашњење од ЈП „Пошта Србије“ у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1].

У изјашњењу вршиоца дужности директора ЈП „ПОШТА СРБИЈЕ“ поводом поднетих притужби између осталог, наведено је:

– да је премештај подноситељки притужби извршен искључиво ради унапређења организације процеса рада и боље искоришћености кадровског потенцијала, односно ефикаснијег, функционисања и унапређења постојећег нивоа процеса рада Поште, како је и наведено у обавештењу о понуди за закључивање анекса уговора о раду;

– да је премештај реализован уз истовремени премештај запослене В.В. из Поште 11102 Београд 3 у Пошту 11217 Београд 157 у којој је до премештаја радила запослена АА;

– да је премештај реализован уз истовремени премештај запослене Д. Д. из Поште 11110 Београд 15 у Пошту 11217 Београд 157 у којој је до премештаја радила запослена ББ;

– да су премештаји реализовани узимајући у обзир њихово досадашње радно искуство, висок степен стручности и остварену продуктивност у наведеним поштама, те уз оцену да би њихов премештај који је извршен на наведени начин „ротацијом“, допринео побољшању укупне продуктивности пошта у које су именоване запослене премештене;

– да је број извршилаца у поштама предузећа, ограничен утврђен кадровским капацитетима, и да је премештај подноситељки притужби могао да буде реализован искључиво уз истовремени премештај другог извршиоца, при чему су узете, радно правне карактетеристике именованих запослених;

– да ББ, приликом премештаја није промењена врста посла, односно да је именована променила само место рада, без промене врсте посла који је до тада обављала, а то су послови техничара за шалтерске послове;

– да је Законом о раду, чланом 173. прописано да запослени може да буде премештен у друго место рада ако је удаљеност од места у коме запослени ради до места у које се премешта на рад мања од од 50 км и ако је организован редован превоз који омогућава благовремени долазак на рад и повратак са рада и обезбеђена накнада трошкова превоза у висини цене превозне карте у јавном саобраћају;

– да се премештаји запослених, било привремени са роком трајања до 45 дана или трајни, закључивањем анекса уговора о раду, а на горе наведени начин, реализују свакодневно на целокупном подручју рада предузећа, у значајном броју, ради обезбеђивања континуитета, односно пружања поштанских услуга на територији Републике Србије, а што представља обавезу предузећа, сагласно одредбама Закона о поштанским услугама;

– да је подноситељкама притужбе престао радни однос у предузећу и то ББ дана 8. маја 2025. године, по основу отказа од стране послодавца, а АА дана 4. маја 2025. године, по основу једностране воље запослене, те да нису више запослене у ЈП „Пошта Србије“, Београд;

– да је питање забране дискриминације, у предузећу регулисано Кодексом пословне етике Прeдузећа, према којем предузеће развија радну средину придржавајући се принципа једнаких услова приликом ангажовања, развоја и промоције кадрова, без дискриминације по било ком основу;

– да из свега наведеног, јасно и недвосмислено произилази да према запосленима није извршен ни један акт непосредне или посредне дискриминације предвиђен Законом о забрани дискриминације, а посебно није извршен ни један акт дискриминаије из члана 16. Закона, односно запосленој премештајем није ускраћена могућност уживања било којег права из области рада утврђеног овим законом, те да су у целости без основа наводи подноситељки притужби, који се односе на дискриминацију коју је предузеће наводно извршило према именованима.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1 Увидом у допис који је насловљен „Захтеви радника“, а упућен Надзорном одбору ЈП „Пошта Србије“ утврђено је да се исти упућује у складу са закључком са скупа који је одржан 5. марта 2025. године испред седишта предузећа у Таковској 2, Београд. Наведени допис садржи Захтеве неформалне групе запослених који се заснивају на Извештају Државне ревизорске институције у којем се како је наведено „ДРИ уочио више неправилности и незаконитости којима је директно оштећено предузеће, погодовано одређеним понуђачима, предузимане набавке за већ прибављене услуге, а што је забрањено законом и представља корупцију“.

2.2. Увидом у снимак телевизијске емисије: гост в.д. генерални директор изјавио….“ и она Бранкица данас сам јој послао и њој писмо Бранкица за равноравност …и једна моја изашла прекључе њих 12 ово остало била деца и студенти испред Поште њих 12 изашло ја гледам кроз прозор да сиђем ја… она држи говор и онда води децу из основне школе, можда није из основне можда из вртића пет, шест година и слика и пушта на фејсбук. То је кривично дело. То не сме нико да уради па ни она. Реко сам пошаљите Бранкици да видим да ли ће предузети кривичне мере против те госпође која води децу из основне школе или из вртића они као ту на протесту…“ [2]

2.3. Увидом у Решење број 30988 од 7. марта 2025. године утврђено је да се В.В. запослена у Радној јединици „Београд центар“ на пословима Виши контролор у Пошти 11102 Београд 3, почевши од 7. марта 2025. године, а најдуже 45 радних дана у периоду од 12 месеци, привремено премештана послове Управника поште 5. реда у Пошти 11217 Београд 157, због потребе извршења одређеног посла без одлагања.

2.4. Увидом у Обавештење о понуди за закључење анекса уговора о раду утврђено је да се АА, запослена у Радној јединици „Београд центар“, пошта 11217 Београд 157, на пословима управника поште V реда, обавештава о понуди за закључење Анекса уговора о раду, ради премештаја на други одговарајући посао – техничар за шалтерске послове II (шифра: 07-0200) у радној јединици „Београдски венац“, пошта III реда 11232 Рипањ 1 због потреба процеса и организације рада.

2.5. Увидом у Анекс уговора о раду број 2017-105156/10 од 21. марта 2025. године утврђено је да се наведеним анексом мења Уговор о раду бр. 2017-105156/1 од 30. јуна 2017. године, на начин да се АА „..због потребе процеса и организације рада, обавља са пуним радним временом послове техничара за шалтерске послове II (шифра: 07-0200) у радној јединици „Београдски венац“, пошта III реда 11232 Рипањ 1… да се основна зарада запосленог утврђујена основу врдности радног часа у динарима, коефицијента нивоа посла 2,674 који запослени обавља у оквиру групе послова и просечног месечног фонда од 174 радана часа, што износи…“

2.6. Увидом у платну листу од 7. априла 2025. године, утврђено је да има ставка „132 обустава рада …7 сати“

2.7. Увидом у допис од 7. априла 2025. године, који је насловљен „Неприхватљивост услова понуђених у Анексу уговора о раду“, а који је АА упутила ЈП „Пошта Србије, утврђено је да им се именована обратила поводом Анекса бр. 9 Уговора о раду бр. 2017-105156/1. У допису се између осталог наводи „…обраћам се поводом обавештења које ми је уручено 31. марта, а које се односи на мој премештај у другу радну јединицу, удаљену два сата путовања од мог места становања ….сматрам да је овај премештај последица одмазде према мени због мог учешћа у борби за радничка права. Наиме, била сам учесник и организатор протеста одржаног 5. марта испред Главне поште, на којем сам лично говорила и упитила захтеве Надзорном одбору. Сматрам да је овај премештај вид санкције и казне због мог ангажовања у заступању права запослених и борби против корупције у ЈП „Пошта Србије“, а не како је наведено у обавештењу, због мог доприноса, знања и рада.. Поред тога, пословодство поседује службену белешку са мишљењем медицине рада, која указује на потребу упућивања мене на Националну службу за запољавање ради процене степена инвалидитета. То се никада није десило, нити сам ја инсистирала на томе, јер ми је одговарало да радим у малој пошти, где могу нормално да функционишем због одсуства буке, јер користим слушни апарат…као мајка деце узраста 1. и 3. разреда основне школе, сматрам да би овај премештај имао изузетно негативан утицај на мој породични живот. Живим у насељу у којем се налази пошта у којој тренутно радим, што ми омогућава да ускладим пословне и породичне обавезе…На основу свега наведеног сматрам да се ради о виду дискриминације и притиска на мене због мог синдикалног ангажовања, као и игнорисања медицинских препорука које су познате послодавцу…“

2.8. Увидом у извештај лекара КБЦ Звездара од 25. марта 2025. године утврђено је да је констатовано да се пацијенткиња АА јавила на хитан интернистички пријем након стресне ситуације на послу да се жали на бол у желуцу, мучнину, повраћање, бол и стезање у грудима, те да је добила терапију и даље упуте за специјалистичке прегледе код гастроентеролога, интернисте и психијатра.

2.9. Увидом у Захтев за коришћење годишњег одмора број 29/157 од 25. априла 2025. године утврђено је да се АА обратила са захтевом за коришћење четвртог дела годишњег одмора за 2024. годину, у трајању од 7 радних дана, почевши од 5. маја 2025. године.

2.10. Увидом у Молбу за раскид радног односа од 5. маја 2025. године, утврђено је да се АА затражила прекид радног односа закључно са 4. мајем 2025. године.

2.11. Увидом у решење о престанку радног односа и отказ уговора о раду, број: 2025-59277/2 од 6. маја 2025. године, утврђено је да запосленој АА на пословима Управник поште V реда, у радној јединици „Београдски центар“, престаје радни однос на неодређено време због отказа Уговора о раду број 2017-105156/1 од 30. јуна 2025. године, са свим припадајућим анексима на њен захтев дана 4. маја 2025. године.

2.12. Увидом у Рeшење, број: 2025-42058/1 од 31. марта 2025. године утврђено је да се ББ, запослена у Радној јединици „Београд центар“ на пословима Техничара за шалтерске послове 1 у Пошти 11217 Београд 157 почев од 1. априла 2025. године, а најдуже 45 радних дана у периоду од 12 месеци, привремено премешта на послове Техничара за шалтерске послове 1 у пошти 11110 Београд 15, због потребе извршењa одређеног посла без одлагања.

2.13. Увидом у Обавештење о понуди за закључење анекса уговора о раду утврђено је да се ББ, запослена у Радној јединици „Београд центар“ на пословима техничар за шалтерске послове 1 у Пошти 11217 Београд 157, обавештава о понуди за закључење Анекса уговора о раду, ради премештаја на други одговарајући посао – техничар за шалтерске послове 1 у Пошти 11110 Београд 15, због потреба процеса и организације рада које се састоје у бољем и рационалнијем коришћењу кадровског капацитета запослених.

2.14. Увидом у лекарске извештаје Клинике за психијатрију од 23. априла и 21. маја 2025. године утврђено је да је констатовано да се пацијенткиња ББ јавља на преглед у установу наводећи да је добила премештај на послу пре неколико месеци, да сматра да је то последица мобинга и да је од тада аксиозна, забринута за исход на послу, да лоше спава и једе, да је плачљива, напета и забринута у вези егзистенције.

2.15. Увидом у писани одговор ББ од 28. априла 2025. године, на понуду Анекса уговора о раду утврђено је да се именована обратила поводом понуде Анекса бр. 5 Уговора о раду бр. 2022-135480/1 од 15. августа 2022. године, који јој је уручен 24. априла 2025. године и у којем је обавештавају да је премештена у Пошту 11110 Београд 15. У допису поред осталог наводи…“ разлози који се наводе за то су да би моје досадашње радно искуство и постигнути резултати допринели побољшању квалитета рада у наведеној пошти и ради попуне капацитета. Морам признати да су ми ти разлози крајње збуњујући и нелогични с обзиром на развој догађаја и на чињеницу да су на моје радно место довели колегиницу управо из те поште, дакле само извршили ротацију. Такође пре непуних месец дана, ја сам прво добила решење, дана 31. марта 2025. године да се привремено премештам у горе наведену пошту, због потребе извршења одређеног посла без одлагања, почев од 1. априла 2025. године. Па постављам питање, ако је постојала нека хитна потреба, зашто је и тада иста колегиница премештена на моје место, из наводно истих разлога? Да напоменем да сам то решење добила на крају радног дана, да сам морала одмах да се изјасним и већ сутрадан се појавим на новом радном месту и да је притом колегиница из радне јединице када је путем телефона саопштила управници о истом премештају рекла да ми нагласе да је то само привремно и да ми саветују да потпишем, што сам и учинила наравно под стресом и у великом шоку. Уколико је тај премештај био привремен, зашто сада добијам анекс, уместо да будем враћена у своју матичну пошту? Дакле разлози за премештај су неистинити и лако оспориви. Једини закључак је да је ово вид казне, одмазде и дискриминације, због моје слободе мишљења и говора и учешћа на протесту 5. марта… након тог протеста уследило је јавно таргетирање учесника на једној телевизији и спомињање деце, због чега сам почела да бринем за сопствену и безбедност моје деце… премештај у другу пошту, која је удаљења од места мог становања и има Ц смене, би умногоме нарушила квалитет мог живота, одразило се на моју породицу и онемогућио да ускладим пословне и породичне обавезе, као што су узимање деце из вртића, а нарочито би се ситуација погоршала од септембра када ми син креће у први разред. Сматрам да је овакав вид казне према жени која савесно обавља свој посао и мајци два малолетна детета крајње нехуман“.

2.16. Увидом у писани одговор ББ од 19. маја 2025. године утврђено је да се именована обратила поводом понуде Анекса бр. 5 Уговора о раду бр. 2022-135480/1 од 15. августа 2022. године, који јој је по други пут уручен 12. маја 2025. године. У допису поред осталог наводи да је на анекс одговорила путем дописа који је лично однела у РЈ Београд 28. априла 2025. године, који је заведен под деловодним бројем 55161/1 и да је ту образложила зашто нема намеру да потпише понуђени анекс и детаљније објаснила развој догађаја и замолила да се допис не игнорише него размотри. Такође је указала …“ја остајем при ставу да не желим да потпишем понуђени анекс, који сматрам видом казне и дискримианције, а разлоге наведене у њему сматрам неистинитим и нерелевантним…упркос непријатности коју сам доживела и која се одразила на моје здравље, ја и даље рачунам на Вашу посвећеност поштовању закона и људских права и даље верујем да су основне људске вредности императив за Вас и да се у Пошти цени рад, посвећеност и труд. Још једном Вас молим да размотрите све овде наведено и да ме вратите у моју матичну пошту.“

2.17. Увидом у платну листу од 7. априла 2025. године, утврђено је да је наведена ставка „132 обустава рада …7 сати“.

2.18. Увидом у решење број 2025-30959/1 од 7. марта 2025. године, утврђено је да се Г. У запослена у Радној јединици „Београд центар“ на пословима Управника поште 1 реда у Пошти 11210 Београд 26, се почев од 7. марта 2025. године, а најдуже 45 радних дана у периоду од 12 месеци, привремено премештана на послове Техничара шалтерске послове 2 у Пошти 11217 Београд 157, због потребе извршења одређеног посла без одлагања.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужби, доказе који су достављени, наводе из изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.

3.3. Устав Републике Србије^[4] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[5], у члану 11. прописује да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса. ставом 2. овог члана прописано је да за вршење ових права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других. Овим се чланом не спречава законито ограничавање вршења ових права припадницима оружаних снага, полиције или државне управе. Чланом 14. ове конвенције забрањена је дискриминација, односно, прописано је да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.5 Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[6], којим је у члану 2. дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Законом о забрани дискриминације у члану 25. став 1. овог закона забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији.

3.6. Закон о раду, у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама и синдикатима или неко друго лично својство.

Анализа навода из притужбе и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду наводе из притужби, у конкретном случају потребно је анализирати да ли је ЈП „Пошта Србије“ ставила подноситељке притужби у неоправдано неповољнији положај премештајем у другу пошту на основу њиховог личног својства политичког убеђења и синдикалног деловања.

3.8. Повереник најпре констатује да су у поступку разматрани наводи из притужби само са аспекта повреде права из Закона о забрани дискриминације, док евентуално друге повреде које се тичу радног права или других закона нису разматране имајући у виду да спадају у надлежност других државних органа.

3.9. Повереник даље указује да је приликом доношења мишљења у овом предмету, важно имати у виду одредбу члана 45. Закона о забрани дискриминације о пребацивању терета доказивања, којима је прописано да уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси лице против којег је притужба поднета. У складу са ставом 4. овог члана, правила о пребацивању терета доказивања се примењују у поступку пред Повереником.

3.10. На основу утврђеног чињеничног стања Повереник констатује да су обе подноситељке притужбе биле запослене на неодређено време у ЈП „Пошта Србије“ Радној јединици „Београд центар“ пошти 11217 Београд 157 и то: АА на пословима Управник поште 5. реда и ББ на пословима Техничара за шалтерске послове 1. Даље неспорно је да су подноситељке притужбе дана 5. марта 2025. године учествовале у протесту радника ЈП „Пошта Србије“ испред Главне поште у Таковској на којима је АА прочитала захтеве радника упућене Надзорном одбору. Затим је 6. марта 2025. године в.д. генералног директора ЈП „Пошта Србије“ Зоран Анђелковић у телевизијској емисији коментарисао протест радника, а потом поднео и притужбу Поверенику за заштиту равноправности против АА као организатора јавног окупљања на којем је како је у притужби наведено дошло до угрожавања права малолетних лица. Дана 7. марта 2025. године подноситељке притужбе су подржале студентски позив на Генерални штрајк, али су након сат времена од почетка смене одлучиле да прекину штрајк и наставиле да раде у пуном капацитету. Међутим, без обзира на то послате су колегинице које су по налогу преузеле поштин објекат, а подноситељке притужбе су остале до краја радног времена на послу иако им је онемогућен рад, нако чега им је плата умањена за 7 сати под назнакон „обустава рада“. Даље неспорно је да су након тога подноситељке притужби добиле понуде за закључење анекса уговора о раду којима је требало да буду премештене на ново, удаљено место рада и премештај у другу радну јединицу, а АА и на ниже радно место. Даље је утврђено да ове анексе нису потписале, већ су се поводом истих писаним путем обратиле послодавцу. По повратку са боловања 24. априла 2025. године АА је без образложења речено да се врати на старо радно место, а затим јој је одбијен захтев за коришћење старог годишњег одмора. Након тога, подноситељкама притужбе је престао ради однос у Предузећу и то ББ дана 8. маја 2025. године, по основу отказа од стране послодавца, а АА дан 4. маја 2025. године, на сопствени захтев. Подноситељке притужби су о наведеном доставиле доказе. Уз притужбу АА достављени су: 1) Захтеви поштанских радника од 5. марта 2025. године; 2) Снимак из емисије од 6. марта 2025. године; 3) Решење од 7. марта 2025. године; 4) Обавештење о понуди и Анекс уговора о раду; 5) Лекарски извештај; 6) Платна листа за март 2025. године; 7) Захтев за коришћење годишњег одмора; 8) Молба за раскид радног односа; 9) Решење о престанку радног односа и 10) Допис директору функције управљања кадровима од 7. априла 2025. године. Уз притужбу ББ достављено је: 1) Решење о привременом премешају од 31. марта 2023. године; 2) Обавештење о понуди за закључење Анекса уговора о раду; 3) Лекарски извештаји од 23. априла и 21. маја 2025. године; 4) Писани одговори на понуду Анекса од 28. априла и 19. маја 2025. године, 5) Платна листа за месец март 2025. године и 6) Решење о отказу Уговора о раду број 2025-72279 од 26. јуна 2025. године. Имајући у виду наведено, Повереник је констатовао да су подноситељке притужби учиниле вероватним акт дискриминације, због чега је терет доказивања пребачен на ЈП „Пошту Србије“, као лице против кога су поднете притужбе.

3.11. Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, Повереник је анализирао да ли чињенице и докази које је ЈП „Пошта Србије“ у конкретном случају понудила, пружају довољно основа за закључак да понуда за премештај у другу пошту подноситељки притужбе није у вези са њиховим личним својствима. Анализом навода из изјашњења, као и увидом у Обавештење о понуди за закључење анекса уговора о раду може се констатовати да послодавац као разлоге за премештај подноситељки притужби наводи „…боља организација процеса и боља искоришћеност кадровског потенцијала, а у циљу ефикаснијег функционисања процеса рада… очекује се да ће се путем распоређивања…….постићи оптимална искоришћеност постојећих кадровских капацитета, као и унапређење рада поште, а што ће имати за резултат побољшање радне ефикасности, економичности, бољег и рационалнијег пословања…“

Даље, у свом изјашњењу ЈП „Пошта Србије“ се позива на одредбе члана 173. Закона о раду којима је прописано да запослени може да буде премештен у друго место рада „ако је удаљеност од места у коме запослени ради до места у које се премешта на рад мања од 50 километара и ако је организован редован превоз…“. Повереник указује да је неспорно да у складу са одредбама 171. став 1. Закона о раду Послодавац може да понуди запосленом измену уговорених услова рада (анекс уговора о раду). Међутим, у складу са одредбом члана 172. став 1. дужан је и да запосленом достави писмено обавештење које поред осталог садржи разлоге за понуђени анекс уговора. У складу са законом, а што је потврдила и судска пракса разлози дати у понуди не треба да представљју уопштену формулацију без образложења конкретних разлога, као што је то учињено у понудама за закључење анекса уговора о раду подноситељкама притужби, с обзиром да је потпуна обавештеност запосленог о свим чињеницама које се тичу разлога за његов премештај на друго радно место, неопходна као услов већ у писменом обавештењу за понуђени анекс уговора. Поред тога, а имајући у виду да су анекси уговора уследили одмах након учешћа на протесту радника поште и давања подршке студентима, наведено поступање се може довести у узрочно-последичну везу са стварним или претпостављеним личним својствима подноситељки притужбе – политичко убеђење, односно синдикално деловање.

3.12. Повереник даље констатује да је и судска пракса заузела став у овом погледу да образложење решења о премештају (или понуде анекса уговора о раду) мора да садржи неколико елементата. Прво да ли су у питању исти или истоврсни послови, не само према општем степену стручне спреме запосленог већ у односу на конкретне послове које је запослени до тада обављао према свом уговору о раду пре анексирања. Наведено у конкретном случају није испуњено, јер је АА премештена са места управнице поште на место техничара за шалтерске послове II.[7]

Друго конкретизација потреба организације рада – да ли се јавио вишак у радној јединици из које се запослени премешта, а мањак у радној јединици у коју се запослени премешта. Увидом у приложене доказе јасно произилази да је у случају подноситељки притужби извршена само ротација запослених чиме се оспоравају наведени разлози послодавца. Наиме, како је и наведено у изјашњењу Поште премештај ББ у Пошту 11110 Београд 15 је реализован уз истовремени премештај запослене Д. Д. из те поште у Пошту 11110 Београд 15 у којој је до тада радила подноситељка притужбе. Поред тога чињеница да је послодавац АА, без образложења вратио на старо радно место, оспорава разлоге за премештај наведене у анексима.

Затим да ли постоје запослени у другим радним јединицама које су ближе радној јединици у коју би требало упутити запосленог. Ако постоје, онда није оправдано да се упућује запослени из даље јединице. Граница одређена на 50 километара удаљености не даје послодавцу одрешене руке да у том радијусу запослене премешта без икакве организације, већ представља објективну границу након које се не може вршити премештај ни у случајевима када су испуњени сви претходни услови. У сваком случају она не подразумева дискреционо овлашћење, већ могућност. Поводом наведене околности Пошта се није изјашњавала, само се позвала на одредбу члана 173. Закона о раду.

Тако се у пресуди Врховног суда Рев2 1337/2022 од 21. септембра 2023. године, наводи: „….У конкретном случају, понуда за измену одговарајућих услова рада закључењем анекса уговора о раду коју је тужени доставио тужиљи не садржи конкретизоване и јасно изложене разлоге који су условили премештај тужиље на друго радно место. Ти разлози морају бити конкретизовани навођењем чињеница из којих произилази потреба процеса и организације рада, при чему је нужно навести конкретне чињенице које оправдавају премештање. Понуда за закључење анекса уговора о раду ради премештаја на друго радно место „због потребе процеса и организације рада, увођења нове организације рада у циљу бољег коришћења радних капацитета и радних способности запосленог“, представља уопштену формулацију, пошто не садржи образложење разлога који су у конкретном случају условили понуду туженог за распоређивање тужиље на друго радно место. Изостанак конкретизације разлога за премештај тужиље на други посао због потребе процеса и организације рада чини оспорено решење незаконитим. … Потпуна обавештеност запосленог о свим чињеницама које се тичу његових права и обавеза у радном односу код послодавца, неопходна је као услов да запослени има могућност да прилагоди своје понашање како би избегао наступање штете. Ревидент у ревизији указује да је тужиљи понуђен премештај на друге одговарајуће послове из разлога што је код послодавца уведена нова организација рада због потребе процеса и организације рада, па је у складу са спорним анексом тужиља распоређена на друго одговарајуће место. То међутим не доводи у сумњу правилност побијане одлуке, јер је тужени био дужан да у понуди тужиљи за измену уговорених услова рада закључењем анекса уговора о раду, наведе конкретне и образложене разлоге за њен премештај на друго радно место, навођењем чињеница из којих произилази потреба процеса и организације рада, што овде није случај, због чега је побијано решење о уговору незаконито.

3.13. Поред наведеног Повереник за заштиту равноправности је имао у виду и чињеницу да је ЈП „Пошта Србије“ поднела притужбу Поверенику за заштиту равноправности предмет број 07-00-236/2025-02 из 2025. године, против АА, као организатора јавног окупљања на којем је како је у притужби наведено дошло до угрожавања права малолетних лица. У притужбије указано да се на садржају спорног видео снимка налазе малолетна лица, која су предходно организована у циљу убацивања „захтева“ радника Поште Србије, у поштанско сандуче, испред седишта Јавног предузећа „Пошта Србије“, Београд у Београду, у Таковској улици дана 5. марта 2025. године. Поводом наведене притужбе Повереник је упутио захтев за допуну притужбе, али како притужба није допуњена донет је закључак о обустави поступка.

3.14. Ценећи све напред наведено, након спроведеног поступка, применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, може се констатовати да ЈП „Пошта Србије“ није доказала да разлози због којих је дошло до премештаја подноситељки притужби у другу пошту нису у вези са њиховим личним својствима наведеним у притужбама, односно да су постојали оправдани и објективни разлози за њихов премештај у другу пошту. Због тога, Повереник је дао мишљење да је ЈП „Пошта Србије“ повредила одредбе члана 6, а у вези са чланом 25. став 1. Закона о забрани дискриминације.

МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужбама које су поднеле АА и ББ против ЈП „Пошта Србије“, утврђено је да је ЈП „Пошта Србије“, повредила одредбе члана 6, а у вези са чланом 25. став 1. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ЈП „Пошта Србије“, да:

Упути писано извињење подноситељкама притужбе, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ЈП „Пошта Србије“ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ЈП „Пошта Србије“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Сл. гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] https://www.youtube.com/watch?v=ebIV3oo_DVU

[3] Закон о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[4] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21)

[5] „Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05 и 7/05 и „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[6] Закон о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[7] Пресуда Апелационог суда у Београду Гж1. 5997/10 од 19.11.2010. године; Пресуда Врховног суда Рев2 1337/2022 од 21. септембра 2023. године; Пресуда Врховног касационог суда Рев2 2587/2021 од 25. новембра 2022. године; Пресуда Врховног суда Рев2 302/10 од 22. септембра 2010. године;

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

489-25 Притужба због дискриминације на основу политичког убеђења у области рада