бр. 07-00-45/2021-02   датум: 22.4.2021.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео А. ., против Б. Б. због дискриминације на основу претпостављеног личног својства здравственог стања. У притужби је између осталог наведено да је 23. јануара 2021. године дошао у Б. Б. доо,  у намери  да купи оригинални део за своје путничко возило, које је редовно одржавано у овлашћеним Б. Б. сервисима, као и да је том приликом тражио да  изврши увид у картицу возила како би био сигуран  да  поправка која је обављена 2019. године у Бечу уредно уписана у листу. Том приликом је приметио да је на првој страни где су наведене „Тренутне напомене“ на возилу, кориснику, власнику и возачу, написано: „Господин је психијатријски случај коме је забрањен улазак у већину Б. Б. овлашћених центара“ „НН !! Тср упозната“. У притужби је навео да су наведени коментари за њега били изузето непријатни и узнемиравајући, поготово  што је њему непознато да је „психијатријски случај“, бар не на основу медицинских критеријума, што је код њега изазвало осећај понижености и увређености. У изјашњењу, Б. Б. не спори да је у питању картица која се води у информационом систему за возило чији је власник подносилац притужбе и да је у ову картицу уписана цитирана напомена због које је притужба поднета. Даље су навели да имајући у виду да је оваква напомена написана у картици возила клијента заиста непримерена, пријављено правно лице ће свакако покушати да утврди ко је и када саставио овакав текст, и тражити да се то лице адекватно санкционише, а да се овај текст избрише из система Б. Б. сервиса. С тим у вези, Повереник је затражио од подносиоца притужбе да се изјасни да ли остаје при притужби. Подносилац притужбе се изјаснио да остаје при притужби, при чему је навео да „мисле да могу шта хоће па чак да нас убеде како је дискриминација ситна увреда у информационом систему над којим немају никакву контролу, а само је ето њихов“, те да „можда делује бенигно, међутим оном ко трпи  дискриминацију овакве врсте то не изгледа тако, јер је у питању феномен тзв. дискриминације „с оне стране пулта“. Имајући у виду одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације, којом је прописан један од облика дискриминације: узнемиравање и понижавајуће поступања, Повереник је констатовао да је спорни текст у Картици возила дискриминаторан јер за подносиоца притужбе ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Таква врста стигматизације је недопустива без обзира да ли неко заиста има ментални инвалидитет или не. Чињеница да ли је клијенту и поред овакве напомене пружена услуга не умањује то да је самим коментаром повређено достојанство лица на основу његовог претпостављеног личног својства и да је за њега сторено понижавајуће и увредљиво окружење. Даље Повереник је констатовао да Б. Б. уз изјашњење није доставио доказе да овај центар није одговоран за уношење спорне напомене, нити доказ да уколико је напомена унета ван територије Србије, они не могу да изврше њено брисање из система и да у складу са интерним актима или потписаним уговорима наведено није у њиховој надлежности, нити доказе да су предузели мере да се спорна напомена уклони из Картице возила имајући у виду да је овај центар био упознат са садржином напомене, а што је био дужан  да учини сагласно првилима о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је пропуштањем да се из Картице возила уклони напомена која је предмет ове притужбеБ. Б., повредио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Б. Б. је дата препорука да у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком уклони напомене из Картице возила подносиоца притужбе које представљају повреду достојанства подносиоца притужбе на основу његовог претпостављеног личног својства, а којима се ствара понижавајуће и увредљиво окружење, да упути писано извињење поноситељу притужбе, као и да се убудуће у оквиру својих редовних послова и активности придржава прописа о забрани дискриминације.

 

1. ТОК ПОСТУПКА

 

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А. против компаније Б. Б. из Београда.

 

• У притужби је, између осталог, наведено:

 

• да је 23. јануара 2021. године дошао у радњу Б. Б. у Београду, у намери  да купи оригинални део за своје путничко возило, које је  редовно одржавано у овлашћеним Б. Б. сервисима;

 

– да је његово возило имало бројне сигурносно/квалитативне проблеме, који су решавани у овлашћеним Б. Б. сервисима, тражио је проверу картице возила како би био сигуран да је поправка која је  обављена 2019. године у Бечу уредно уписана у листу, као и да ли се у међувремену појавио неки нови сигурносни проблем на возилу о којем није обавештен;

 

– да је том приликом приметио да је на првој  страни где су наведене „Тренутне напомене“ на возилу, кориснику, власнику и возачу, написано: „Господин је психијатријски случај коме је забрањен улазак у већину Б. Б. овлашћених центара“ „НН !! Тср упозната“;

 

–  да је шокиран  оваквом тврдњом, јер колико је њему познато није „психијатријски случај, бар не на основу  медицинских критеријума, те да је шокиран да се у  информационом систему и подацима који се тичу возила уносе овакве квалификације или карактеристике које се стриктно могу користити по строгом протоколу (медицинска документација);

 

– да га још више забрињава шта ако неко купи возило, да ли се ове тврдње преносе даље на купца заједно са напоменом „на возилу“;

 

– да му није јасно како се ово може наћи у картици возила, да је апсолутно недопустиво па и све да је тачно осим у изузетно веома јасно законски дефинисаним ситуацијама којих овде нема;

 

– да га посебно са стручне стране брине како се може забрањивати некоме да користи услуге сервисирања возила или куповине оригиналних делова на основу здравственог стања, а да је нарочито шокантно што је базирано на апсолутној лажи и неистини, јер као доктор медицине добро је упознат са судско-медицинским последицама и премисама оваквих тврдњи;

 

– да не зна да ли је ово нека грешка, неслана шала, начин на који се третирају власници Тоуота возила или директива са треће стране;

 

– да се нада да неће морати  да носи жуту или траку друге боје приликом уласка у ону „мањину“ сервиса у које је „дозвољено“ да уђу  власницив возила који желе да  купе оригинални дeо за возило или обаве сервис возила;

 

– да је „његово искуство у Републици Србији у  Б. Б. овлашћеном сервису у Новом Саду једнако савршено готово као и у Бечу када је љубазност у питању“.

 

– да жели да се ови узнемирујући, нетачни и лажни подаци, те по његовом осјећају, врло дискриминаторски подаци уклоне из Картице возила, како би се спречиле даље  злоупотребе које могу  да му нанесу озбиљну штету како моралну тако и на други начин;

 

– да очекује да разумемо како се осећа и да не може да дозволи да се овакви подаци налазе у информационом систему нити у било каквом документу;

 

– да пошто је унапред платио оригинални резервни део чија се испорука чека, не зна да ли га може преузети у сервису када стигне, јер не жели да не поштује такав захтев о забранама, колико год он по његовом мишљењу бизаран, ако се то заиста од њега тражи.

 

• Уз притужбу је достављена фотокопија Картице возила страница 1/7 Евид: А367CS и Понуда 55-36-1701417-21 авансно плаћање нарученог резервног дела Евид: BRS01L2001.

 

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од      Б. Б. против којег је поднета притужба.

 

• У изјашњењу Б. Б., између осталог, наведено је :

 

– да је притужба без основа;

 

– да иако је спорна напомена на картици возила којом се сугерише да је подносилац пријаве психијатријски сучај и да му је забрањен улазак у неке радње овлашћених Б. Б. центара, непријатан за клијента и за Б, Б, као овлашћени сервис, она свакако није намењена самом клијенту;

 

– да сходно Закону о забрани дискриминације она само по себи не представља дискриминацију, нити било каква написана напомена било где може представљати дискриминацију;

 

– да је из ове непримерене напомене нејасно чија је то „забрана уласка“ и на које се центре односи и нејасно ко је и када исту саставио, али по природи саме картице возила то је могао унети било ко, ко је икада сервисирао ово возило;

 

– да је клијенту уредно пружена услуга сервиса (без било каквог прављења разлике или неједнаког поступања односно пропуштања, искључивања, ограничавања или давања првенства), тако да није стављен у неравноправан положај;

 

– да клијент чак и не тврди да му сервис није био пружен, нити да му је тражено да испуни неке посебне услове да би му било која услуга била пружена, већ да је увређен овом напоменом која је случајно стајала у картици возила, те да клијент не разликује увреду од дискриминације;

 

– да је једина врста дискриминације на коју се овај клијент могао позвати  дефинисана чланом 27. Закона о забрани дискриминације који прописује да је забрањена дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихове породице;

 

– да уколико је здравствено стање (чињеница „да је неко сматрао да је клијент психијатрисјки болесник“) основ за дискриминацију коју подносилац пријаве пријављује, онда би то могла бити само дискриминација везана за пружање здравствених услуга, чиме се пријављено лице ни не бави;

 

– да подносилац пријаве неосновано пријављује за дискриминацију не наводећи ни једну радњу дискриминације у складу са законом, већ само цитира неоснован текст у картици возила (чији је аутор непознат), као да је тај текст дискриминације сам по себи;

 

– да дискриминација може бити само чињење или нечињење (тачније прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) којим се неко доводи у неравноправан положај;

 

– да имајући у виду да је оваква напомена написана у картици возила клијента заиста непримерена, пријављено правно лице ће свакако покушати да утврди ко је и када саставио овакав текст, и тражити да се то лице адекватно санкционише, а да се овај текст избрише из система Тоуота сервиса, иако овај текст по закону никако не може представљати дискриминацију;

 

– да је законом прописано да Повереник не поступа по притужби ако је очигледно да нема повреде права на коју подносилац указује, а да када је у питању члан 45. Закона да се овај члан односи само на судски поступак, а не на поступак пред Повереником који је  управни поступак;

 

– да у прилогу достављају доказ да је услуга сервиса уредно пружена клијенту, као и сваком другом купцу услуга и роба пријављеног лица, без икакве разлике, иако подносилац пријаве није ни тврдио да  му услуга није пружена нити да му је пружена под неким неједнаким условима.

 

• Уз притужбу су достављене фотокопије Рачуна за аванс број: 12-01-1701780-21, Сагласност за употребу личних података са напоменом А. А. да не даје сагласност за употребу личних података, Понуде број 55-36-1701417-21, Поруџбине број: 62-01-1702563-21, Резервација артикла број: 61-36-1703131-21.

 

• Имајући у виду наводе из изјашњења, да је напомена на картици непримерена, да ће покушати да утврде ко је и када унео овакав текст и да ће тражити да се то лице адекватно санкционише, Повереник за заштиту равноправности је дана 10. марта 2021. године, упутио допис подносиоцу притужбе и затражио да се изјасни да ли остаје при поднетој притужби.

 

• Поступајући по допису Повереника за заштиту равноправности, подносилац притужбе се дописом од 16. априла 2021. године, обратио Поверенику и затражио да му се достави одговор Б. Б.. Сматра да ако је Повереник Б. Б. центру доставио његову притужбу, да он има право и да се њему достави изјашњење Б. Б. центра, јер се у том допису помиње он и/или његово возило. Наводи да ће допис изанализирати, да види  како се понашају, да ли заслужују санкције од стране Повереника, а можда чак и других органа државних институција или да им се опрости по ко зна који пут. Истиче да се из дописа не види  да ли „Б. Б. жали због почињеног дела и да се не види да су се извинили жртви њиховог бруталног и скандалозног понашања, ако се то уопште може назвати понашањем. Сматра да њихово понашање није непримерено него „апсолутно недопустиво“. Сматра да је израз непримерено превише благ и неадекватан с разумне тачке гледишта, да не стоји у односу и у складу са почињеним делом и његовим тешким последицама по жртву за сво време док су се подаци налазили у информационом систему па све до њиховог како најављују уклањања, чиме се зауставља даље чињење огромне штете. Истиче да оно што је почињено је почињено, питање је само да ли треба да им опрости или то не заслужују.

 

• Повереник за заштиту равноправности је дописом бр. 07-00-45/2021-02 од 17. марта 2021. године, подносиоцу притужбе, као странци у постуку доставио допис којим се Б. Б., изјашњава на наводе притужбе.

 

• Поступајући по допису Повереника за заштиту равноправности, подносилац притужбе се дописом од 16. априла 2021. године, изјаснио да остаје при притужби, и да наводи:

 

• да „мисле да могу шта хоће па чак да нас убеде како је дискриминација ситна увреда у информационом систему над којим немају никакву контролу, а само је ето њихов“;

 

• да можда делује бенигно, међутим оном ко трпи дискриминацију овакве врсте то не изгледа тако;

 

• да је озбиљно забринут да ли је Агенција за безбедност саобраћаја у Републици Србији информисана о овоме и да ли издају сертификате о безбедности за возила из увоза за Тоуота возила са сигурносним проблемима Категорије I, ако се овако односе према Тоуота клијентима;

 

• да они мисле да је увреда ако нпр. B. B. manager рецимо у Минхену разговара са доктором и гледа у монитор рачунара и види шта је унесено у информациони систем, па треба да одлучи да ли да га културно „откачи“ јер се боји да није неки „Balkanische Banditten“ који је још и „луд“, што га чини друкчијим у односу на следећег клијента који чека свој ред;

 

• да је то феномен тзв. дискриминације „с оне стране пулта“;

 

• да не схватају да је свака дискриминација на основу увреде, или увредљива или садржи компоненту увреде, док свака увреда не мора бити дискриминација;

 

• напомиње да је случај повезан са личним подацима, заштићеним подацима и феноменом „с оне стране пулта“ који означава шта виде корисници информационог система што прави разлику између Тоуота клијената;

 

• да напомена „Тср упозната“ повећава одговорност дискриминатора;

 

• да је у конкретном случају и реч о злоупотреби личних података због чега се обратио и Поверенику за информације јавног значаја и заштиту података о личности;

 

• да не одустаје од притужбе, а од Повереника за равноправност захтева да донесе своје мишљење.

 

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

• Увидом у картицу утврђено је да је на првој страни под називом: Картица возила за период: 1.1.2008. до 23.1.2021. где су наведене „Тренутне напомене“ на возилу, кориснику, власнику и возачу, написано: „Господин је психијатријски случај коме је забрањен улазак у већину Б. Б. овлашћених центара“ „НН!! Тср упозната“.

 

• Увидом у изјашњење Б. Б. центра утврђено је да овај центар не спори да је у питању картица која се води у информационом систему за возило чији је власник подносилац притужбе и да је у ову картицу уписана цитирана напомена због које је притужба поднета. Увидом у картицу такође је утврђено да се као странка у картици у свим рубрикама наводи А. А., подносилац притужбе.

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене доказе.

 

Правни оквир

 

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

 

3.3.  Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 12. истог закона прописано је да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду лица или групе лица због њиховог личног својства, а нарочито ако се тима ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

 

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

 

3.5. Имајући у виду предмет притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је потребно испитати да ли је Б. Б. центар својим поступањем дискриминисао подносиоца притужбе, на основу било ког његовог стварног или претпостављеног личног својства.

 

3.6. Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на сервисирање возила и заштиту података о личности нису разматрани с обзиром да не спадају у надлежност Повереника.

 

3.7. Повереник је након извршеног увида у Картицу возила за период од 1.1.2008. до 23.1.2021. констатовао да се у картицу возила у одређене рубрике уписују подаци који се односе на број шасије, марку, модел, годину производње, датум осигурања, регистрацију, датум до кад важи гаранција, провајдера гаранције. Наведене рубрике се налазе у заглављу и претходе свим другим рубрикама с обзиром да садрже основне податке о возилу. Испод наведених рубрика, а у истом заглављу стоје рубрике: тренутна напомена на возилу, тренутна напомена на кориснику, тренутна напомена на власнику, тренутна напомена на возачу. Затим следе рубрике у које се уписује број налога, датум отварања налога, датум затварања налога, км/врста, извршилац радова, странка. Повереник је даље констатовао да је као странка уписан подносилац притужбе, као и да је у рубрици тренутна напомена уписано: „Господин је психијатријски случај коме је забрањен улазак у већину Б. Б. овлашћених центара, док је у рубрике Тренутна напомена на кориснику, тренутна напомена на власнику и тренутна напомена на возачу уписано: НН!! Тср упозната“. Повереник такође констатује да је подносилац притужбе у Б. Б. центару Београд, 23. јануара 2021. године тражио да провери картицу за своје возило како би био сигуран да ли је промена одређеног дела у Бечу уредно уписана. Навео је да је том приликом приметио нешто за њега „изузетно непријатно“, односно да је уочио да је у картицу возила уписана спорна напомена. Б. Б. је у изјашњењу које је достављено Поверенику 22. фебруара 2021. године навео да је напомена написана у картици возила клијента заиста непримерена, те да ће свакако покушати да утврди ко је када саставио овакав текст, и тражити да се то лице адекватно санкционише, а да се овај текст избрише из система Тоуота сервиса.

 

3.8. За анализу овог предмета прво је важно одговорити на питање да ли је спорна напомена дискриминаторна са аспекта антидискриминационих прописа. Да би се одговорило на ово питање важна је примена одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације, којом је прописан један од облика дискриминације: узнемиравање и понижавајуће поступања. Овим чланом је прописано да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. У складу са овим чланом радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изричито или конклудентно изражавање идеја, информација и мишљења. С тим у вези важно је указати да се последица овог облика дискриминације одређује субјективно, односно да је свака идеја, информација, мишљење, који су за последицу имали стварање осећаја угрожености пасивног субјекта због неког његовог стварног или претпостављеног личног својства релевантна у смислу Закона о забрани дискриминације. Поред тога чланом 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[4]. Чланом 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да се дискриминација може извршити било којим актом, радњом или пропуштањем, којим се лице или група лица због његовог или њиховог личног својства ставља у неповољнији положај или би могла бити стављена у неповољнији положај. Повереник констатује да је текст: Господин је психијатријски случај коме је забрањен улазак у већину Б. Б. овлашћених центара“ има дискриминаторан карактер јер за подносиоца притужбе ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Таква врста стигматизације је недопустива без обзира да ли неко заиста има ментални инвалидитет или не. Чињеница да ли је клијенту и поред овакве напомене пружена услуга не умањује то да је самим коментаром повређено достојанство лица на основу његовог претпостављеног личног својства и да је за њега сторено понижавајуће и увредљиво окружење. Даље Повереник констатује да део коментара: „НН!! Тср упозната“, за шта је подносилац у притужби навео да претпоставља да се под тим подразумева да је Б. Б. упозната није оспорена у изјашњењу Б. Б. центра.

 

3.9. С тим у вези Повереник указује да је за поступак заштите од дискриминације важна примена правила о пребацивању односно прерасподели терета доказивања. У односу на тврдње из изјашњења да се правила о прерасподели терета доказивања примењују само у судском поступку, а не и поступку који се води пред Повереником за заштиту равноправности, потребно је најпре указати на чињеницу да су правила о прерасподели терета доказивања дискриминације специфична и да одступају од општих правила о терету доказивања, а да је њихов циљ и смисао да се ономе ко тврди да је дискриминисан олакша доказивање дискриминације и тиме обезбеди делотворна заштита од дискриминације. Ова правила се примењују и приликом утврђивања дискриминације у поступку који се води пред Повереником за заштиту од дискриминације. Специфична правила о прерасподели терета доказивања у случајевима дискриминације, упркос томе што су садржана у делу Закона о забрани дискриминације којим је регулисана судска заштита, нису процесноправне, већ материјалноправне природе јер се на основу ових правила одлучује да ли конкретно поступање представља дискриминацију. Наиме, према правилима о терету доказивања садржаним у члану 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, онај ко тврди да је дискриминисан треба да понуди чињенице и доказе којима ће дискриминацију учинити вероватном, а ако у томе успе, онда онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију треба да докаже да у конкретном случају није повређено начело једнакости. С обзиром на то да су ова правила материјалноправне природе, евидентно је да се она примењује и у поступку пред Повереником за заштиту дискриминације. Подносилац притужбе је у прилогу притужбе доставио фотокопију картице његовог возила у коју је унета спорна напомена која је предмет притужбе, чиме је учинио вероватним дискриминаторно поступање. Значи терет да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на Тоуота центру. Б. Б.  уз изјашњење није доставио доказе да овај центар није одговоран за уношење спорне напомене, нити доказ да уколико је напомена унета ван територије Србије, они не могу да изврше брисање  напомене из система и да у складу са интерним актима или потписаним уговорима наведено није у њиховој надлежности, нити доказе да су предузели мере да се спорна напомена уклони из Картице возила имајући у виду да је овај центар био упознат са садржином напомене.

 

3.10. Повереник потпуно разуме чињеницу да Б. ., као ни било који овлашћени сервис, не може у сваком тренутку знати шта је уписано у сваку конкретну картицу возила, нарочито имајући у виду да картица возила може бити отворена у било ком овлашћеном правном лицу које се бави продајом и сервисирањем возила. Међутим, Повереник констатује да је Б. Б. био дужан да чим је уочио узнемиравајућу и понижавајућу напомену која вређа достојанство клијента на основу његовог претпостављеног личног својства, уклони напомену или покрене поступак за брисање ове напомене, односно обрати се лицу које је задужено за администрирање информационим системом у којем се налазе картице возила. Наводи да напомена није намењена подносиоцу притужбе додатно отежава његов положај као клијента, јер приликом његовог обраћања било ком овлашћеном сервису, запослени могу да виде напомену у информационом систему, што може подносиоца притужбе изложити другачијем третману у односу на све друге клијенте. Подносилац притужбе је у накнадним обраћањима Поверенику навео да му није познато да ли је напомена избисана из информационог система, као и да му није достављено извињење овим поводом.

 

 

4. МИШЉЕЊЕ

 

Пропуштањем да се из Картице возила уклони напомена која је предмет ове притужбе Б. Б. центар је, повредио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

 

 

5. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Б. Б. центру, да у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком:

 

5.1. Уклони напомене из Картице возила подносиоца притужбе које представљају повреду достојанства подносиоца притужбе на основу његовог претпостављеног личног својства, а којима се ствара понижавајуће и увредљиво окружење;

 

5.2. Упути писано извињење подноситељу притужбе;

 

5.3. Да се убудуће у оквиру својих редовних послова и активности придржава прописа о забрани дискриминације.

 

Потребно је да Б. Б. центар, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Б. Б. не поступи по препоруци Повереника у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања или на други погодан начин.

 

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[4] „Службени гласник РС број 22/09, члан 2. став 1. тачка 1

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

43-21 Притужба због дискриминације у области имовинских права и односа на основу личног својства здравствено стање

---