бр. 07-00-00398/2025-02   датум:  20.5.2025.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује Општини Владимирци

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Повереник за заштиту равноправности препоручује Oпштини Владимирци да:

• предузме све мере и активности из своје надлежности како би обезбедили укључивање и подстицање равномерне заступљености жена и мушкараца у свим сферама политичког и јавног одлучивања у вршењу јавних функција у органима јединице локалне самоуправе.

Потребно је да Oпштина Владимирци о предузетом обавести Повереника у року од 30 дана од пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

Образложење

Поверенику за заштиту равноправности обратио се дописом грађанин у којем је указао да су сви чланови општинског већа у Владимирцима мушкарци. С тим у вези, Повереник је извршо увид у званичну веб страницу Општине Владимирци[2] и утврдио да су чланови Општинског већа др Горан Зарић из Белотића, Зоран Ранковић из Матијевца, Бранимир Ковачевић из Јаловика, Ђорђе Шарчевић из Матијевца ,Дарко Гајић из Јаловика, Драган Ковачевић из Владимираца, Мирко Лазаревић из Владимираца, Милош Цвејић из Јазовника, Срећко Палежевић из Прова, односно да међу члановима нема жена.

Положај жена у Републици Србији у многим областима неповољнији је у односу на положај мушкараца. Жене се  и даље суочавају са бројним тешкоћама и препрекама у остваривању права на равноправност, а међу којима је и учествовање у политичком и јавном одлучивању приликом вршења јавних функција.

Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена коју је Република Србија ратификовала, између осталог, прописује обавезу државе да у свим областима, а посебно у политичкој, друштвеној, економској и културној, предузима одговарајуће мере како би обезбедила потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање људских права и основних слобода, равноправно са мушкарцима. Одредбом члана 7. Конвенције одређено је да државе чланице предузимају све потребне мере за отклањање дискриминације жена у политичком и јавном животу, а посебно су дужне да обезбеде да под једнаким условима жене гласају на свим изборима и буду биране у сва тела која се бирају путем јавних избора, као и да учествују у креирању и спровођењу владине политике и да заузимају руководеће положаје и обављају све јавне функције на свим нивоима власти. Обавеза да се женама обезбеди равноправни приступ и пуно учешће у структурама моћи и одлучивања, регулисана је и Пекиншком декларацијом и Платформом за акцију из 1995. године, у којима се наводи да је оснажење и унапређење друштвеног, економског и политичког статуса жена од основне важности за постизање одговорне и транспарентне власти, те да низак проценат жена међу економским и политичким органима који одлучују на локалном, државном, регионалном и међународном нивоу одржава структуралне баријере и немогућност приступа, које се морају решавати путем афирмативних мера. Такође, релевантни су и усвојени Циљеви одрживог развоја^[4] и циљ број 5. Родна равноправност у оквиру којег је дефинисан подциљ 5.5. да је потребно обезбедити да жене у потпуности и ефективно учествују и имају једнаке могућности за руковођење на свим нивоима доношења одлука у политичком, привредном и јавном животу.

Устав Републике Србије[3] у члану 15. прописује да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности. Такође одредбама члана 21. Устава Републике Србије забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама чл. 15-27а. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 20. забрањена дискриминација на основу пола, односно прописано је начело поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. доба. Такође, забрана дискриминације на основу пола се односи и на забрану јавног или приватног признавања погодности у односу на пол као и због промене пола, забрану поступања у складу са предрасудама и стереотипима који су засновани на идеји подређености или надређености полова.

Од значаја су и бројна документа Савета Европе и органа Европске уније: Резолуција о уравнотеженом учешћу мушкараца и жена у одлучивању (1995), Резолуција Европског парламента о женама у одлучивању^[ (2000), Резолуција Европског парламента о женама у међународној политици (2006), Резолуција Савета Европе 95/ц 168/02 (1995), Препорука о уравнотеженом учешћу жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању (2003) и др.

Такође, користимо прилику и да укажемо да је Савет европских општина и региона (ЦЕМР) – асоцијација која окупља више од 150.000 локалних и регионалних власти из четрдесет земаља Европе – 2006. године усвојио Европску повељу о родној равноправности на локалном нивоу[4]. Ову повељу је у Србији до сада потписало 48 локалних самоуправа[5]. У повељи је наведено да је равноправност жена и мушкараца фундаментални предуслов демократије и да демократско друштво не може дозволити да се способност, знање, искуство и креативност жена занемари. Локална самоуправа мора између осталог, да обезбеди укључивање, присуство и учешће жена из различитих средина и старосних група у свим сферама политичког и јавног одлучивања, да призна једнако право жена и мушкараца да гласају и да буду кандидати и врше функцију на коју су изабрани. У повељи је наведено да је подједнако учешће жена и мушкараца у процесима одлучивања предуслов за демократско друштво. Право на равноправност жена и мушкараца захтева да локалне и регионалне власти предузму све одговарајуће мере и усвоје све потребне стратегије у циљу промовисања подједнаке заступљености и учешћа жена и мушкараца у свим сферама управе.

Према подацима Републичког завода за статистику[6], а на основу пописа становништва које је спроведено 2022. године, жене чине 51,4% укупног становништава Републике Србије, а мушкарци 48,6%. Према подацима из публикације „Жене и мушкарци у Републици Србији^[7] за 2024. годину међу функционерима, законодавцима и руководиоцима је 65% мушкараца, док је свега 13,3% жена председница општина или градоначелница, а 37,6% одборница у скупштинама општина и градова.

Повереник је у априлу 2017. године упутио препоруку мера за остваривање равноправности свим јединицама локалне самоуправе у Србији. Затим је Повереник свим јединицама локалне самоуправе доставио упитник, како би пратио имплементацију препоруке и стање у области остваривања родне равноправности у јединицама локалне самоуправе. На упитник је одговорило свих 145 јединица локалне самоуправе, закључно са крајем маја 2021.године, с тим што су подаци о заступљености на челним позицијама у општини ажурирани и након поменутог периода. Поређење анализа заступљености жена на локалном нивоу 2017. и 2021. године, показује да је направљен приметан помак на великој већини позиција одлучивања на локалном нивоу. Проценат жена, као мање заступљеног пола у свим скупштинама градова и општина, још увек није достигао циљани ниво, пре свега због одређеног броја општина које нису биле обухваћене редовним локалним изборима. С тим у вези, заступљеност жена у локалним скупштинама повећана је са 34,8% на 38,6%, у периоду између 2017-2021. године, односно повећана је за 3,8% процената. Поред тога, пораст у заступљености жена забележен је и на позицијама председника скупштина ЈЛС – са 14% на 21.1% (+7,1%) и заменика председника скупштина ЈЛС – са 24% на 26,1% (+2,1%). Попут већине позиција одлучивања на локалном нивоу, и заступљеност жена у општинским/градским већима бележи раст у односу на претходно сагледавање стања. Према резултатима из 2021. године, жене су у општинским/градским већима заступљене са 23,6%, што је пораст од 4,6% у односу на 2017.годину.[8]

Национална стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године[9] основни је стратешки документ Републике Србије који је донет са циљем унапређивања родне равноправности. Општи циљ Стратегије за родну равноправност је превазилажење родног јаза и остваривање родне равноправности као предуслов за развој друштва и побољшање свакодневног живота жена и мушкараца, девојчица и дечака. Даље, као један од посебних дефинисано обезбеђене једнаке могућности за остваривање и заштиту људских права као претпоставка развоја и безбедног друштва, а као мера за остваривање истог јачање капацитета, унапређивање институционалног и нормативног оквира родне равноправности у политичком животу и обезбеђивање равноправног учешћа жена и мушкараца, посебно рањивих група у одлучивању о јавним пословима.

У Стратегији је између осталог указано на потребу равноправног учешће жена и мушкараца у политичком и јавном животу. У опису стања родне равноправности у Републици Србији наведено је да иако је заступљеност жена у скупштинама на свим нивоима повећана, и надаље се бележи мали удео жена међу председницима општина и градоначелницима, заступљеност жена у Покрајинској влади (14%) нижа је од њихове заступљености у Влади Србије. Наиме, родни јаз и даље је присутан у политичком животу, посебно у политичким странкама, приступу руководећим местима у институцијама, јавним установама, највишим позицијама у ЈЛС и месним заједницама. Равноправно учешће жена у политичком и јавном животу од суштинске је важности за постизање ЦОР – Агенде 2030, посебно циља 5. Иако је родни јаз у овој области смањен, а ангажовање жена у политичком животу повећано посебно њихова заступљеност у скупштинама на националном, покрајинском и локалном нивоу⁶⁵⁰, још увек је мање жена међу доносиоцима одлука (УН: индикатор 5.5.1). Највећи родни јаз је на највишим позицијама у ЈЛС и месним заједницама^, те су жене мање заступљене на местима председника општина, амбасадора, као и на руководећим положајима у јавним предузећима. Поред заступљености жена у органима јавне власти, једнако је значајна и њихова заступљеност на руководећим местима у тим органима; процедуре које омогућавају утицај на одлучивање о јавним пословима; као и превазилажење стереотипа који политички ангажман жена редукују на само области друштвеног живота које се традиционално сматрају женским пословима (породица, социјална питања, брига о деци, старима, особама са инвалидитетом и понекада здравствена заштита, образовање и култура).

У Редовном годишњем извештају из 2024. године[10] указано је су у оквиру извештаја Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) од 28. фебруара 2024. године дате препоруке са циљем да се додатно унапреди спровођење избора а у којима се поред осталог истиче потреба да се успоставе додатни механизми и подстицаји како би се, осим подстицања већег учешћа жена у политичком животу, повећала њихова видљивост и унапредила њихова улога у политици. Указано је на потребу да се успоставе додатни механизми и подстицаји како би се политичке странке мотивисале да промовишу учешће жена у политичком животу, повећају њихову видљивост током изборних кампања и унапреде њихову улогу у политици, те да би поверавањем већег броја ресора мање заступљеном полу, поред стратешког опредељења Републике Србије и поступања по датим препорукама, показала приврженост Владе ка остваривању родне равноправности у области политичког деловања и јавних послова.

У Посебном извештају Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији жена[11] указано је да су жене из мањинских група изузетно подзаступљене у политичком и јавном животу, односно, да их скоро уопште нема. У том смислу, треба предузети све неопходне мере како би политички и јавни живот у Србији осликавао структуру становништва и укључио равномерно жене и мушкарце, из свих друштвених и мањинских група.[12] Жене из одређених друштвених група (жене са инвалидитетом, жене из руралних средина, старије жене, припаднице националних мањина и др.), остају на маргини друштва и допринос који могу да дају развоју заједнице и превазилажењу потешкоћа унутар заједнице, остаје неискоришћен.

Дакле, неопходно је користећи предвиђене механизме створити могућност да жене, као и мушкарци обављају јавне дужности на свим нивоима власти у складу са уставном гаранцијом равноправности мушкараца и жена и дужности државних органа да развијају политику једнаких могућности.

Сагледавајући све наведено, Повереник за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку Општини Владимирци, уз обавезу да је обавести о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)

[2] https://vladimirci.org.rs/web/opstinsko-vece/

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/2021)

[4] http://euintegracije.skgo.org/upload/Document/Doc/2014_01/Brosura_POVELJA_200x200_Final_2012_WEB_1str.pdf

[5] Стална конференција градова и општина, приступљено 20. марта 2017. године

[6] https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Cyrl/

[7]Жене и мушкарци у Републици Србији, РЗС, 2024, доступно на: https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/pdf/G20246004.pdf

[8] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2022/07/Analiza-rodna-ravnopravnost-na-lokalnom-nivou.pdf

[9] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2021/103/1

[10] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2025/03/PZR_RGI-2024_14.3.2025_FINAL.pdf

[11]https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Poseban_izvestaj_o_diskriminaciji_zena_priprema_korigovana-1.pdf

[12] Посебан извештај Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији жена, Београд, мај 2015. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

419-25 Препорука мера Општини Владимирци