бр. 021-01-932/2024-02 датум: 21.5.2024.
МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА
Златобор Лончар, министар
11000 БЕОГРАД
Немањина 22-26
Поштовани господине Лончар,
Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације. С тим у вези, Повереник је 2023. године Министарству здравља поднео иницијативу за измене и допуне члана 23. Закона о пресађивању људских органа и члана 28. Закона о људским ћелијама и ткивима[2], бр. 011-00-3/2023-02 од 19.1.2023. године како би се након донетих одлука Уставног суда поново успоставио потпун правни оквир и уредила трансплантација органа и ткива са умрлих особа. Подсећања ради, Уставни суд је прогласио неуставним одредбе које су прописивале услове за даривање људских органа и ткива са умрлих лица и предвиђале претпостављену и опозиву сагласност умрлог за донирање, тако да од 2021. године не постоји правни оквир који уређује услове и поступак пресађивања људских органа и ткива са умрлих особа. Овој иницијативи претходило је обраћање Повереника из 2022. године у којем смо Министарству здравља указали на обраћања грађана и грађанки овим поводом, односно да су трансплантације након доношења одлука Уставног суда скоро у потпуности обустављене и да је дугачка листа чекања, због чега смо затражили предузимање одговарајућих мера у циљу решавања овог проблема. Дописом Управе за биомедицину Министарства здравља[3] број 500-01-343/2022-21 од 6.4.2022. године, обавештени смо да је Управа за биомедицину припремила нацрт измена члана 23. Закона о пресађивању људских органа и члана 28. Закона о људским ћелијама и ткивима.
У Плану рада Владе за 2023. годину било је предвиђено утврђивање предлога наведених закона у овој години. У плану је наведено да ће се изменама и допунама Закона о људским ћелијама и ткивима извршити отклањање недостатака у правном оквиру и усаглашавање одредбe члана 28. Закона о пресађивању људских органа са Уставом Републике Србије, док је за измене и допуне Закона о пресађивању људских органа наведено да ће се овим изменама извршити отклањање недостатака у правном оквиру и усаглашавање одредбe члана 23. Закона о пресађивању људских органа са Уставом Републике Србије. Влада је утврдила предлоге закона на седници одржаној 4.5.2023. године и упутила их Народној скупштини на усвајање, међутим због распуштања Скупштине и одржаних избора измене нису усвојене.
Имајући у виду да је изабрана нова Влада, а да Закон о пресађивању људских органа и Закон о људским ћелијама и ткивима нису измењени, поново подносимо и допуњујемо ранију иницијативу за измене и допуне ових закона.
Одлукама Уставног суда ИУз-69/20 и ИУз-223/18 од 20.5.2021. године проглашене су неуставне одредбе члана 23. Закона о пресађивању људских органа и члана 28. Закона о људским ћелијама и ткивима које су прописивале услове за даривање људских органа и ткива са умрлих лица и предвиђале претпостављену и опозиву сагласност умрлог за донирање. У одлукама Уставног суда је наглашено да је „претпостављена сагласност умрлог за донирање органа и ткива, коју познаје већина европских законодавстава, сагласна са Уставом и међународним стандардима заштите људских права, али да одредбе наведених чланова које су утврђивале услове и поступак за донирање после смрти даваоца нису у складу са начелом о владавини права, због њихове недовољне јасности, прецизности и предвидљивости“. Објављивање одлука Уставног суда било је одложено за шест месеци, до краја новембра 2021. године, како би се државним органима оставило довољно времена да пре престанка важења оспорених одредаба буду извршене измене и допуне поменутих закона, како би се спречило настајање правних празнина у делу који је уређивао пресађивање људских органа и ткива са умрлих давалаца.
- године покренута је и петиција Донаторство је херојство коју је у рекордном року потписао велики број људи. Представник Управе за биомедицину Министарства здравља, Војислав Радосављевић, за медије је изјавио да је у Србији у 2023. години било 13 донора органа, а адекватан број донора, у односу на број становника био би између 50 и 60. Томе је додао да здравствени систем који може да задовољи потребе својих пацијената, грађана, треба да има 10 донора на милион становника годишње. Од тих 13 донора, према речима представника Управе за биомедицину, транспланирано је 35 органа од чега се у највећем броју случајева радило о пресађивању бубрега (23). Уз трансплантацију бубрега од донора (кадаверичне трансплантације) током 2023. године обављено је и 29 трансплантација бубрега од сродника пацијената, такозваних „живих трансплантација[4]“.
Повереник подсећа на међународне стандарде, као и релевантне одредбе Устава и закона. Устав Републике Србије[5] у члану 2. став 2. прописано је да свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом. Одредбама члана 18. Устава прописано је да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују. Ставом 2. исте одредбе, прописано је да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандaрдима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција којe надзиру њихово спровођење. Одредбом члана 21. Устава забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Ставом 4. истог члана прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Одредбама члана 23. Устава прописано је да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га поштују и штите. Чланом 25. Устава прописано је да је физички и психички интегритет неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка (став 2.).
Приликом измена Закона о пресађивању људских органа и Закона о људским ћелијама и ткивима неопходно је имати у виду и Конвенцију Савета Европе о људским правима и биомедицини[6] која у члану 1. прописује да стране ове Конвенције штите достојанство и идентитет свих људских бића и гарантују свима, без дискриминације, поштовање њиховог интегритета и других права и основних слобода у погледу примене биологије и медицине. Чланом 2. Конвенције прописано је да интереси и добробит људског бића имају предност над самим интересом друштва или науке. Стране, узимајући у обзир здравствене потребе и доступна средства, предузимају одговарајуће мере како би на подручју своје надлежности осигурале правичан приступ здравственој заштити одговарајућег квалитета (члан 3). Имајући у виду да је Република Србија у процес усаглашавања својих прописа са прописима Европске уније, важна је и Директива 2010/53/EU, Европског парламента и Савета о стандардима квалитета и сигурности људских органа намењених трансплантацији. Овом директивом су утврђена правила за осигурање стандарда квалитета и сигурности за трансплантацију органа. Директивом је обухваћено даривање, тестирање, карактеризација, прибављање, очување, превоз и трансплантација органа.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 27. забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.
Повереник користи прилику и да подсети на одредбе члана 17. Закона о здравственој заштити[8] који прецизира да општи интерес у здравственој заштити у Републици Србији, између осталог, обухвата и подстицање активности на омасовљавању добровољног давалаштва крви и спровођење програма прикупљања крви, као и даривања и пресађивања људских органа у сврху лечења, односно даривања људских ћелија и ткива за примену код људи (тачка 19).
Уставни суд у својим одлукама указао да је Република Србија ратификовала напред поменуту Конвенцију о људским правима и биомедицини, али да „наведена Конвенција није примењива на узимање ткива са умрлих лица, као и да је узимање органа и ткива са умрлих лица предмет Додатног протокола о трансплантацији органа и ткива људског порекла (Савет Европе, Серија међународних уговора број 186), који је Република Србија потписала 9. фебруара 2005. године, али га још није ратификовала. Тим протоколом штити се достојанство и идентитет сваког појединца у вези са трансплантацијом органа и ткива људског порекла, а он се односи на одстрањивање органа и ткива са некога ко је рођен, било да је жив или не. Сагласно том протоколу, уколико је лице током свог живота ставило на знање своје жеље да ускрати или да своју сагласност, те жеље треба поштовати након смрти“. С тим у вези свакако би било целисходно уз измене и допуне закона иницирати и ратификовање предметног протокола.
На крају Повереник указује да Нацрти оба закона који су били предмет разматрања Уставног суда, као ни нацрти измена и допуна ових закона које је Министарство упутило Влади ради утврђивања предлога, и то након поднете иницијативе Повереника за њихово доношење, нису били упућени Поверенику на мишљење иако је то законска обавеза.
Имајући у виду да ће сада сви предлози закона који до сазива нове Скупштине нису усвојени бити враћени у поновну процедуру, Повереник указује да је неопходно да, када се припреме нови нацрти оба закона, у складу са законом доставе свим надлежним органима у које спада и Повереник за заштиту равноправности.
Полазећи од надлежности Повереника за заштиту равноправности прописаних чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, а уважавајући чињеницу да је у међувремену фомирана нова Влада и да је требало преузети све започете активности по овом али и другим важним питањима, обраћамо Вам се иницијативом да у што краћем року предузмете активности у циљу израде нацрта измена и допуна Закона о пресађивању људских органа и измена и допуна Закона о људским ћелијама и ткивима а којима би се уредили услови и поступак пресађивања људских органа и ткива са умрлих лица.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.
[2] Доступно на: . https://ravnopravnost.gov.rs/33-23-inicijativa-za-izmene-i-dopune-clana-23-zakona-o-presadjivanju-ljudskih-organa-i-clana-28-zakona-o-ljudskim-celijama-i-tkivima/
[3] број 500-01-343/2022-21 од 6.4.2022. године
[4] https://n1info.rs/vesti/strucnjak-u-srbiji-2023-bilo-13-donora-organa-potrebno-bar-50-60/
[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)
[6] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Konvencija%20o%20ljudskim%20pravima%20i%20biomedicini.pdf
[7] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), члан 2. став 1. тачка 1.
[8] „Службени гласник РС”, бр. 25/19 и 92/23 – аутентично тумачење
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
407-24 Иницијатива Министарству здравља за измену закона у вези трансплантације 
