бр. 015-05-1/2019-02      датум: 10.9.2019.

СКУПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА

КОМИСИЈА ЗА СПОМЕНИКЕ И НАЗИВЕ ТРГОВА И УЛИЦА

11000 Београд

Драгослава Јовановића 2

Предмет: Иницијатива за одређивање назива и обележавање улица, тргова и зграда на територији града Београда

Поштовани/е,

Надлежности Повереника за заштиту равноправности, као централног државног органа за заштиту од дискриминације и унапређење равноправности, прописане су чланом 33. Закона о забрани дискриминације^[1]. Једно од овлашћења Повереника је и успостављање и одржавање сарадње са органима надлежним за остваривање равноправности и заштиту људских права на територији аутономне покрајине и локалне самоуправе. Поред тога, Повереник је овлашћен да прати спровођење закона и других прописа и покреће иницијативе у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације, као и да органима јавне власти, међу којима је и локална самоуправа, препоручује мере за остваривање равноправности.

Одлуком о одређивању назива и обележавању улица, тргова и зграда на територији града Београда^[2]  уређена су питања у вези са утврђивањем назива улица, тргова, градских четврти, заселака и других делова насељених места на територији града Београда. Чланом 2. ове одлуке прописано је и да се називи утврђују и градским четвртима, засеоцима и другим деловима насељених места на територији града Београда, као што су кејови, обале, мостови, паркови, подземни и други пролази, занатски и тржни центри и сл. Назив улица и тргова утврђују се према универзалним вредностима и значењима – по именима знаменитих личности, значајних историјских, политичких, географских, етнолошких и других обележја. При утврђивању назива улица и тргова, поред осталог, полази се и од имена личности који су потомке задужили несебичним пожртвовањем, јунаштвом, оданошћу, вером, добротворством, развојем писмености, науке, струке, уметничким стваралаштвом – од личности које су биле оснивачи, управљачи, владари, градитељи и сл. у националним и светским размерама.^[3]

Равноправност жена и мушкараца као једно од основних људских права и основних вредности демократског друштва које гарантује Устав Републике Србије^[4], операционализовано је и у антидискриминационим законима, као и другим прописима. Наиме, Устав Републике Србије јемчи људска права утврђена потврђеним међународним уговорима, општеприхваћеним правилима међународног права и законима^[5], као и равноправност жена и мушкараца и развијање политике једнаких могућности^[6]. Уставом Републике Србије у члану 21. ст. 1. и 2. је прописано да су пред Уставом и законом сви једнаки, као и да је забрањена свака дискриминација, док је ставом 3. прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Такође чланом 20. став 1. Закона о забрани дискриминације је прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је ставом 2. овог члана прописано да је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

Закон о равноправности полова^[7]  обавезује све органе јавне власти, у које спада и локална самоуправа, да воде активну политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота. У складу са овим законом, политика једнаких могућности подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца. Чланом 4. став 1. тачка 4. Закона о равноправности полова прописано је да једнаке могућности представљају поштовање и остваривање људских права заснованих на полу у свим областим друштвеног живота и могућност равноправног коришћења резултата који произлазе из развоја друштва.

Један од стратешких циљева Стратегије равноправности полова Савета Европе од 2018. до 2023. јесте увођење начела равноправности полова у све политике и мере. Увођењем овог начела Савет Европе жели да осигура да нове иницијативе и стандарди буду родно осетљиви како би се постигло боље креирање политика, боља расподела ресурса и боље управљање, што ће све заједно допринети остваривању равноправности полова. Такође, Република Србија је посвећена и спровођењу Агенде Уједињених нација о одрживом развоју до 2030. године чији се циљ број 5. управо односи на остваривање и промовисање родне равноправности која је од суштинског значаја за постизање одрживог развоја.

Влада Републике Србије је усвојила и Националну стратегију за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године као основни стратешки документ Републике Србије, са  циљем успостављања пуне равноправности жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног живота, која као један од општих циљева управо препознаје промену родних образаца и унапређење културе родне равноправности.

Полазећи од интерсекторске природе родне равноправности, уз опште и посебне антидискриминационе законе за област родне равноправности подједнако је важно и субсидијарно законодавство, као и активности свих друштвених чинилаца које утичу на стварање окружења у којем су жене и мушкарци равноправни.

Имајући у виду наведено, а у циљу предузимања активности на унапређењу родне равноправности, Повереник за заштиту равноправности је спровео анализу о заступљености, односно учесталости давања назива улица по женама које су наше друштво задужиле несебичним пожртвовањем, јунаштвом, оданошћу, добротворством, развојем писмености, науке, струке, уметничким стваралаштвом. Анализом је утврђено да од укупног броја улица на територији Града Београда само 4,48% носи називе по женама, док је број улица које носе назив по мушкарцима 50,19%. При томе, градске општине Звездара, Вождовац и Лазаревац имају најмање улица које су добиле назив по знаменитим женама.

Сагласно наведеном, може се стећи погрешан утисак да су у историји само мушкарци били заслужни грађани који су допринели развоју друштва у којем данас живимо. Због тога давање назива улицама по знаменитим женама подсећа све грађане и грађанке на допринос и улогу жена у развоју заједнице. Родна равноправност, између осталог, омогућава даљи напредак друштва и олакшава пун развој способности и креативних потенцијала и жена и мушкараца.

Неспорно је да су жене имале значајан допринос у развоју нашег друштва. С тим у вези Повереник наводи поједине примере знаменитих жена као што су: Даница Томић, прва пилоткиња у Србији; Марија Милутиновић, прва која се у Србији бавила адвокатуром, при чему је заступала само сиромашне; Драгиња Гавриловић, по професији учитељица, својим делом Девојачки роман постала је прва жена романописац у нашој књижевности; Станка Глишић, наставница и преводитељка са руског, француског и италијанског. Превела је бројна дела Тургењева, Гогоља, Чехова и Толстоја. У марту 1925. добила је орден Светог Саве трећег степена за свој дугогодишњи рад; Јелена Скерлић Ћоровић, професорка француског језика, преводитељка, књижевна критичарка, оставила је драгоцене мемоаре о бројним знаменитим интелектуалцима друге половине 19. и прве половине 20. века; Косара Цветковић, књижевница, ликовна уметница, фотографкиња, књижевна и позоришна критичарка, једна од првих преводитељки; Милица Јаковљевић, новинарка и књижевница, позната под псеудонимом Мир-Јам под којим је објавила више љубавних прича и романа. Једна је од само три жене, међу сто најзначајнијих новинара и новинарки, уврштена у Монографији о два века српског новинарства (1791-1991); Јелана Димитријевић, једна од првих жена путописаца у свету, која је говорила седам језика. По струци болничарка, борила се за образовање жена и њихово право на рад; проф. др Мирјана Нешковић, доајенка биолошких наука и истакнута  професорка Физиологије биљака на Биолошком факултету, директорка Института за ботанику и директорка ботаничке баште „Јевремовац“,  једна од суоснивачица катедре за Физиологију биљака на Институту за билошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду; Јелена Јелка Бојкић, прва жена која је у Краљевини Југославији, а вероватно и на Балкану, дипломирала на ветеринарском факултету. Захваљујући њеном знању и напорима, произведени су многи ветеринарски серуми и вакцине на Институту „Торлак“.

Да би се у пракси реализовало равноправно учешће жена и мушкараца, неопходно је изградити социјални, политички и нормативни амбијент у коме ће то бити могуће. Управо из тог разлога је важна политика једнаких могућности, јер она претпоставља предузимање активности, посебно државних органа, органа локалне самоуправе и других субјеката које су усмерене и служе изградњи таквог амбијента у коме и жене и мушкарци могу ефективно остваривати своја права. Како маргинализација жена у јавном простору може бити показатељ маргинализације жена у друштву, Повереник предлаже Комисији за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда да прихвати ову иницијативу и да приликом предлагања назива улица, тргова, градских четврти, заселака и других делова насељених места на подручију градских општина, кејова, обала, мостова, паркова, подземних и других пролаза, занатских и тржних центара и сл. предложи називе по знаменитим женама које су допринеле изградњи и развоју нашег друштва.

Прихватањем ове иницијативе град Београд би био пример добре праксе у имплементирању родне перспективе и обезбеђивању веће видљивости заслужних и знаменитих жена у јавном простору. Истовремено, ово би био адекватан начин афирмисања женског доприноса, стваралаштва и целокупног наслеђа које је обликовало наше друштво.

С поштовањем,

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] „Службени лист Града Београда“, бр. 7/94, 16/98, 3/00, 3/01 i 12/04

[3] Члан 7. Одлуке о одређивању назива и обележавању улица, тргова и зграда на територији града Београда

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 18. став 1.

[6] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 15.

[7] Службени гласник РС”, број 104/09, члан 3.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Иницијатива за одређивање назива и обележавање улица, тргова и зграда на територији града Београда