бр. 07-00-309/2024-02 датум: 8.8.2024.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Граду Новом Саду:
– да предузме све неопходне мере и активности у оквиру своје надлежности у циљу уједначавања положаја деце која похађају предшколску установу коју је основао Град Нови Сад и деце која су принуђена да похађају приватну предшколску установу због недовољних капацитета установа чији је оснивач Град Нови Сад, посебно у погледу једнаког субвенционисања боравка деце у приватним предшколским установама без обзира на узраст детета.
Град Нови Сад обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
У обраћању грађана Поверенику за заштиту равноправности указано је на проблем субвенционисања боравка деце која због недовољних капацитета нису могла да се упишу у предшколску установу чији је оснивач град Нови Сад већ похађају предшколску установу чији је оснивач друго лице (у даљем тексту: приватну предшколску установу). У обраћању је наведено да Град Нови Сад за децу која су уписана у вртић чији је оснивач јединица локалне самоуправе плаћа односно подмирује трошкове у висини економске цене од 29.000,00 динара, док за децу која похађају приватни вртић уплаћује износ од 16.000,00 динара уколико је дете до три године старости, односно 13.000,00 динара уколико је дете од три до седам година старости.
У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, Повереник је затражио изјашњење Градске управе за социјалну и дечију заштиту града Новог Сада.
У изјашњењу Градске управе за социјалну и дечију заштиту бр. XIII-1017/2024 од 19. јуна 2024. године наведено је да се у Граду Новом Саду средства за регресирање трошкова боравка деце у предшколској установи „Радосно детињство“ Нови Сад (бесплатан боравак деце у предшколској установи „Радосно детињство“ Нови Сад) и финансијска подршка породици са децом уписаном у приватне вртиће (субвенције), обезбеђују у две градске управе. Средства за регресирање боравка деце у предшколској установи „Радосно детињство“ Нови Сад планирана су Финансијским планом примања и расхода и издатака Градске управе за образовање Града Новог Сада, док су средства за субвенционисање боравка деце у приватним предшколским установама планирана у Финансијском плану примања и расхода и издатака Градске управе за социјалну и дечију заштиту Града Новог Сада.
Како је у изјашњењу даље наведено, чланом 189. Закона о основама система образовања и васпитања[2] прописано је да се у буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују средства за остваривање делатности предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) у висини до 80% од економске цене по детету, изузетно у висини од 100% од економске цене по детету уколико јединица локалне самоуправе има обезбеђена средства за те намене, укључујући у целости средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне доприносе на терет послодавца, отпремнине, као и помоћ запосленима у предшколској установи, расходе за припремни предшколски програм осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије и остале текуће расходе. Сходно томе износ до „80% од економске цене по детету“ представља законску обавезу локалних самоуправа, док преостали износ од 20% представља опциону могућност која зависи од расположивих средстава буџета јединица локалних самоуправа.
Према даљим наводима, чланом 13. Одлуке о правима на финансијску подршку породици са децом[3], коју је донела Скупштина Града Новог Сада, прописано је да деца предшколског узраста, без обзира на материјални положај породице, имају право на регресирање трошкова боравка у предшколској установи чији је оснивач Град, у износу од 20% од месечне економске цене по детету, уколико ово право нису остварила по другом основу. Даље су навели да је чланом 14. Одлуке прописано је да се наведена средства обезбеђују према присутности деце, као и да предшколска установа доставља Градској управи за образовање, до десетог у месецу за претходни месец, захтев за пренос средстава за трошкове бесплатног боравка деце. Решењем о утврђивању економске цене програма васпитања и образовања у предшколској установи „Радосно детињство“ у 2024. години, бр. 6-2/2023-758/2-II од 22. децембра 2023. године, које је донело Градско веће Града Новог Сада, утврђена је месечна економска цена по детету за облике рада у целодневном трајању од 11 часова у износу од 29.000,00 динара. Истим решењем утврђено је да у месечној економској цени по детету корисник услуге боравка детета у предшколској установи „Радосно детињство“ учествује у износу од 20% и то: за облике рада у целодневном трајању од 11 часова за дете узраста од шест месеци до припремног предшколског програма, у износу од 5.800,00 динара; за облике рада у полудневном трајању од четири часа за дете узраста од шест месеци до припремног предшколског програма, у износу од 2.109,00 динара; за облике рада у целодневном трајању од 11 часова за дете које похађа припремни предшколски програм, у износу од 5.284,00 динара. Сходно наведеном, како је Градска управа истакла, на основу градске одлуке, корисници услуге боравка детета у предшколској установи „Радосно детињство“, односно родитељи, ослобођени су плаћања горе наведених износа. Са друге стране, како је Градска управа даље указала, финансијска подршка породици са децом уписаном у приватну предшколску установу у виду субвенција које остварују деца у приватним вртићима, представља опциону могућност која није законска обавеза и која зависи од буџетских могућности јединица локалних самоуправа.
Решењем о измени решења о броју деце уписане у приватну предшколску установу која остварују финансијску подршку у радној 2023/2024. години и месечном износу финансијске подршке по детету, према врсти боравка, бр. 9/2024-II од 18. јануара 2024. године, које је донело Градско веће Града Новог Сада, утврђени су износи за наведену финансијску подршку почев од обрачуна за јануар 2024. године, у следећим износима: 16.000,00 динара за целодневни боравак узраста од шест месеци до три године, у трајању од 11 сати дневно; 13.000,00 динара за целодневни боравак узраста од три до седам година, у трајању од 11 сати дневно; 5.200,00 динара за полудневни боравак са ужином, у трајању од пет сати дневно; 4.500,00 динара за полудневни боравак без ужине, у трајању од пет сати дневно. Како је у изјашњењу Градске управе наведено, разлика у износима у односу на узраст детета утврђена је узимајући у обзир праксу да је и цена боравка деце у приватним предшколским установама виша за децу јасленог узраста у односу на цену боравка деце старијег узраста. Према даљим наводима изјашњења, финансијским планом прихода и примања и расхода и издатака за 2024. годину Градске управе Града Новог Сада, планирана су средства за 3.800 деце која бораве у приватним предшколским установама у укупном износу од 643.188.000,00 динара. Одлуком о правима на финансијску подршку породици са децом[4] прописано је да право на финансијску подршку породици са децом уписаном у приватну предшколску установу остварује породица са децом узраста од шест месеци до поласка у школу, која су уписана у предшколску установу на територији Града Новог Сада, чији је оснивач друго правно или физичко лице, под условом да дете не може да се упише од 1. септембра 2024. године у предшколску установу због недовољних капацитета ове установе.
Градска управа указује да упоређивање износа од 29.000,00 динара колико износи економска цена боравка деце у предшколској установи „Радосно детињство“ са износом субвенција од 16.000 и 13.000 динара за боравак деце у приватним предшколским установама није адекватно, јер суштински износ до 80% од економске цене боравка деце у предшколској установи „Радосно детињство“ је законска обавеза, тако да су родитељи деце уписаних у наведену предшколску установу, пре увођења регресирања боравка деце (бесплатног боравка) плаћали само износ од 20% од економске цене, што тренутно износи 5.800,00 динара. Градска управа напомиње и да се током радне 2023/2024. године износ субвенције за децу уписану у приватну предшколску установу повећао два пута, као и да је на састанку са представницима приватних предшколских установа са територије Града Новог Сада на састанку одржаном у Градској кући договорено да се пре измене одлуке о буџету Града (ребаланса) одржи нови састанак на коме ће бити размотрена могућност повећања субвенција, у складу са финансијским могућностима Града Новог Сада. С обзиром на то да у текућој години није било ребаланса буџета. Навели су да ће наведени састанак бити одржан након потребног обавештења ГУ за финансије да градске управе припреме предлог измене финансијских планова.
У прилогу су доставили: Одлуку о правима на финансијску подршку породици са децом са образложењем; решење о измени решења о броју деце уписане у приватну предшколску установу која остварују финансијску подршку у радној 2023/2024. години и месечном износу финансијске подршке по детету, према врсти боравка; решење о утврђивању економске цене програма васпитања и образовања у предшколској установи „Радосно детињство“ у 2024. години.
Имајући у виду наводе из изјашњења, Повереник указује на одредбе Устава и закона које се односе на остваривање начела једнакости и равноправности.
Одредбом члана 21. Устава Републике Србије[5] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 71. Устава Републике Србије[6] прописано је да свако има право на образовање, да је основно образовање обавезно и бесплатно, а да је средње образовање бесплатно.
Ове одредбе су ближе разрађене Законом о забрани дискриминације[7], којим је прописано да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.
Законом о финансијској подршци породици[8] са децом прописано је у којим случајевима и под којим условима се обезбеђује накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања, за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом, за децу корисника новчане социјалне помоћи, као и регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Чланом 11. овог закона прописана су права на финансијску подршку породици са децом, у смислу овог закона. Овим чланом прописано је да АП Војводина, општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.
Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, те да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање.[9]
Законом о предшколском васпитању и образовању[10] прописано је да је делатност предшколског васпитања и образовања делатност од непосредног друштвеног интереса и да се остварује као јавна служба. Делатност предшколског васпитања и образовања, у смислу овог закона, јесте васпитање и образовање деце предшколског узраста. Под предшколским узрастом, у смислу овог закона, подразумева се узраст деце од шест месеци до поласка у основну школу. Делатност предшколског васпитања и образовања обавља се у предшколској установи, а изузетно може да се обавља и у школи, у складу са Законом и овим законом. Чланом 4. овог закона прописани су циљеви предшколског васпитања и образовања као подршка целовитом развоју и добробити детета предшколског узраста, пружањем услова и подстицаја да развија своје капацитете, проширује искуства и изграђује сазнања о себи, другим људима и свету; васпитној функцији породице; даљем васпитању и образовању и укључивању у друштвену заједницу и развијању потенцијала детета као претпоставке за даљи развој друштва и његов напредак.
Чланом 35. став 2. Закона о друштвеној бризи о деци[11] прописано је да се регресирање трошкова целодневног и полудневног боравка деце предшколског узраста обезбеђује у укупном износу од 80% од економске цене просечно по детету, у предшколским установама које се налазе у мрежи установа коју утврди општина.
Чланом 1. Уредбе о критеријумима за доношење аката о мрежи јавних предшколских установа и аката о мрежи јавних основних школа[12] прописано је да се овом уредбом утврђују критеријуми за доношење акта о мрежи јавних предшколских установа и акта о мрежи јавних основних школа, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Ставом 2. истог члана прописано је да се предшколске установе и основне школе из става 1. овог члана оснивају и просторно распоређују на начин који ће осигурати ширу доступност квалитетног предшколског васпитања и образовања и потпуни обухват ученика квалитетним основним образовањем и васпитањем.
Град Нови Сад је донео Одлуку о правима на финансијску подршку породици са децом којом је прописано да деца предшколског узраста, без обзира на материјални положај породице, имају право на регресирање трошкова боравка у предшколској установи чији је оснивач Град, у износу од 20% од месечне економске цене по детету, уколико ово право нису остварила по другом основу.[13] Решењем о утврђивању економске цене програма васпитања и образовања у предшколској установи „Радосно детињство“ у 2024. години, бр. 6-2/2023-758/2-II од 22. децембра 2023. године, које је донело Градско веће Града Новог Сада, утврђена је месечна економска цена по детету за облике рада у целодневном трајању од 11 часова у износу од 29.000,00 динара. Наведеним решењем утврђено је да у месечној економској цени по детету корисник услуге боравка детета у предшколској установи „Радосно детињство“ учествује у износу од 20%, и то: за облике рада у целодневном трајању од 11 часова за дете узраста од шест месеци до припремног предшколског програма, у износу од 5.800,00 динара; за облике рада у полудневном трајању од четири часа за дете узраста од шест месеци до припремног предшколског програма, у износу од 2.109,00 динара; за облике рада у целодневном трајању од 11 часова за дете које похађа припремни предшколски програм, у износу од 5.284,00 динара.
Одредбом члана 29. Одлуке о правима на финансијску подршку породици са децом утврђено је да финансијску подршку породици са децом уписаном у приватну предшколску установу остварује породица са децом узраста од шест месеци до поласка у школу, која су уписана у предшколску установу на територији Града Новог Сада чији је оснивач друго правно и физичко лице, под условом да дете не може да се упише од 1. септембра 2024. године у предшколску установу, због недовољних капацитета ове установе. Решењем о измени решења о броју деце уписане у приватну предшколску установу која остварују финансијску подршку у радној 2023/2024. години и месечном износу финансијске подршке по детету, према врсти боравка, бр. 9/2024-II од 18. јануара 2024. године, које је донело Градско веће Града Новог Сада, утврђена је финансијска подршка породици са децом уписаном у приватну предшкослку установу, у радној 2023/2024. години, у следећим износима: 16.000,00 динара за целодневни боравак узраста од шест месеци до три године, у трајању од 11 сати дневно; 13.000,00 динара за целодневни боравак узраста од три до седам година, у трајању од 11 сати дневно; 5.200,00 динара за полудневни боравак са ужином, у трајању од пет сати дневно; 4.500,00 динара за полудневни боравак без ужине, у трајању од пет сати дневно.
Прописима је дозвољено да се Град Нови Сада определи за различите начине решавања бриге о деци, укључујући и јавно-приватна партнерства, односно да, уместо да гради предшколске установе, оснива нове или проширује капацитете већ постојећих установа чији је оснивач град, субвенционише боравак деце у предшколским установама чији је оснивач друго правно или физичко лице на територији Града Новог Сада која због недостатка капацитета нису могла да се упишу у предшколску установу чији је оснивач локална самоуправа.
С обзиром на то да је опредељење града у последњих неколико година, да обавезу друштвене бриге о деци постиже субвенцијама а не, у потпуности, ширењем сопствених капацитета, Повереник је мишљења да је у том случају потребно детаљније системски уредити односе између града и установа чији је оснивач друго правно или физичко лице. Нарочито је важно да на исти начин буде уређен положај деце која бораве у предшколским установама чији је оснивач град и деце која бораве у приватним предшколским установама због недостатка капацитета у јавним установама, посебно имајући у виду да је добијање субвенције за похађање приватне предшколске установе управо условљено прибављањем одбијенице која је и формални доказ о немогућности јединице локалне самоуправе да омогући детету упис у предшколску установу чији је оснивач локална самоуправа.
Повереник овом приликом указује да усклађивање рада и родитељства, као и потреба за обезбеђивањем довољног броја места у вртићима и предшколским установама уз усклађивање радног времена ових установа са променама на тржишту рада, важан су предуслов за унапређење и положаја жена на тржишту рада. Не треба заборавити чињеницу да је омогућавање боравка деце у предшколским установама нужна претпоставка радног ангажовања родитеља, а у случају да дете не успе да оствари то право, у највећем броју случајева ће се то негативно одразити на радни статус мајке, односно у ширем смислу негативно утицати на положај жена у друштву и на тржишту рада. Успостављање стандарда према коме је предшколско образовање и васпитање било доступно свој деци под једнаким условима, имало би позитивне импликације између осталог и на популациону политику и генерално лоше демографске тенденције.
Повереник подсећа да један од индикатора Циљева одрживог развоја[14] (четврти циљ – Осигурати инклузивно и равноправно квалитетно образовање и промовисати могућност учења током целог живота) гласи: „До 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би били спремни за основно образовање.“
О значају и учешћу деце у предшколском васпитању и образовању сведочи студија УНИЦЕФ-а[15] у којој је наведено: „Предшколско васпитање и образовање (ПВО) има важан утицај на развој детета и представља основ за касниjи успех у животу у погледу даљег образовања, добробити, запошљивости и социjалног укључивања, нарочито за децу неповољног социо-економског статуса. Jавна улагања у ове програме доносе висок повраћај улагања и представљаjу сигурну стратешку интервенциjу усмерену на општи развој друштва. Програми ПВО имају највећи утицај на децу из депривираних заједница и породица, и надокнађују недостатак подршке за рано учење у најближем окружењу детета.
Упркос очигледним позитивним ефектима програма предшколског васпитања и образовања и повољном стратешком оквиру, Србија и даље има мању стопу учешћа деце у предшколском васпитању и образовању у поређењу са државама чланицама Европске уније. Ова стопа је још нижа за неке од угрожених група, као што су деца ромске националности или деца са инвалидитетом. Према подацима Републичког завода за статистику, у школској 2023/24. години 234 325 деце похађало је предшколско васпитање и образовање. Деце узраста од шест месеци до три године било је 60 657 (25,9%), а деце од навршене три године до поласка у школу 173 668 (74,1%).[16] Стопа обухвата предшколским васпитањем и образовањем у Србији расте за све старосне групе, али је и даље испод циљева ЕУ за 2030. годину, а ситуација се додатно погоршала током пандемије ковида-19.[17]
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2023. години у Србији је рођено 60 813 деце, док је преминуло 97 098 особа. Наведено представља пад живорођених за 2,3%, као и пад преминулих за 12,4%, у поређењу са 2022. годином.[18] Један од фактора којима је могуће утицати на ове изузетно негативне демографске тенденције су и мере којима би се омогућио приступ предшколским установама свој деци под једнаким условима. Накнада трошкова боравка деце у предшколским установама уведена је непосредно после Другог светског рата, иако тада финансијска ситуација није била повољна. У периоду од 1992-2002. године субвенција је износила 80% економске цене боравка. Боравак за треће дете је био бесплатан у периоду од 1974-1990 и од 1992-2002 године (у општинама са негативним природним прираштајем)[19]. Према истраживањима УНИЦЕФ-а, једна од најделотворнијих и најефикаснијих јавних политика за свеопшти развој друштва, јесте политика раног развоја деце. Инвестирање у програме раног развоја деце осигурава повраћај средстава који је 4 до 5 пута виши од уложених средстава[20].
Капацитети у предшколском образовању се постепено повећавају у последњих неколико година, али, и поред тога, они нису довољни, нити су равномерно распоређени. Повећање укупног капацитета предшколских установа омогућено је, између осталог и све већем броју приватних предшколских установа. Суштински разлог за то јесте субвенционисање приватних предшколских установа.
У свом Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности Повереник је указао да, посебно у већим градовима постоје проблеми недостатка места у вртићима. На предвиђене мере популационе политике се издвајају прилично велика средства, док се истовремено за неопходне услуге подршке породици издвајају значајно мања средства. Тако се недовољан број места за децу у државним вртићима у готово свим већим градовима, надомешћује у приватним вртићима, иако услови и цене ових вртића нису једнаке.[21]
Град Нови Сад је слободан да изнађе најекономичнији и најефикаснији модел, односно начин укључивања приватних предшколских установа у систем образовања и васпитања деце како би се обезбедио њихов једнак третман.
Повереник је свестан комплексности правних односа које произлазе из овог облика јавно-приватног партнерства у циљу остваривања законских обавеза локалне самоуправе, с обзиром на чињеницу да друштвена брига о деци није у надлежности само локалних самоуправа.
Препорука Повереника базирана је пре свега на значају који предшколско васпитање и образовање има у развоју деце у најранијем узрасту, те да је у основи свој деци неопходно обезбедити приступ предшколским установама под једнаким условима.
Актуелна ситуација у Граду Новом Саду да деца која се квалификују за похађање предшколских установа чији је оснивач локална самоуправа исте похађају без издатака, а она која услед ограничених капацитета буду упућена у приватне установе сносе суштински половину укупних трошкова (економске цене боравка), упућује на закључак о евидентном неједнаком поступању према ове две категорије лица. Имајући у виду надлежност локалних самоуправа у организацији предшколског образовања и васпитања, обезбеђење похађања предшколских установа за сву децу под једнаким условима морао да буде један од приоритетних задатака како при опредељивању буџетских средстава, тако и при доношењу одговарајућих аката. Повереник такође указује да је Одлуком Града Новог Сада прописана иста економска цена боравка за децу свих узраста без обзира на године живота у предшколским установама, те се не могу узети као оправдани наводи града да је разлика у субвенционисању у зависности од узраста детета установљена због праксе одређивања више цене боравка у приватним предшколским установама за децу јасленог узраста.
Имајући у виду све наведено, Повереник у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. упућује препоруку мера градској управи града Новог Сада да предузме све неопходне мере и активности у оквиру своје надлежности у циљу уједначавања положаја деце која похађају предшколску установу коју је основао Град Нови Сад и деце која су принуђена да похађају приватну предшколску установу због недовољних капацитета установа чији је оснивач Град Нови Сад, посебно у погледу једнаког субвенционисања боравка деце у приватним предшколским установама без обзира на узраст детета.
Град Нови Сад обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.
[2] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон, 6/20, 129/21 и 92/23
[3] „Службени лист Града Новог Сада“, бр. 68/14, 42/18, 58/19, 54/20, 61/22, 35/23
[4] „Службени лист Града Новог Сада“, бр. 68/14, 42/18, 58/19, 54/20, 61/22 и 35/23
[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)
[6] „Службени гласник РС“ бр. 98/06
[7]„Сллужбени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21
[8] „Службени гласник РС“, бр. 113/17, 50/18, 46/21 – одлука УС, 51/21 – одлука УС, 53/21 – одлука УС, 66/21, 130/21, 43/23 – одлука УС, 62/23 и 11/24 – одлука УС
[9] Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон, 6/20, 129/21 и 92/23), члан 3.
[10] „Службени гласник РС“, 18/10, 101/17, 113/17 – др. закон, 95/18 – др. закон, 10/19, 86/19 – др. закон, 157/20 – др. закон, 123/21 – др. закон и 129/21
[11] „Службени гласник РС“ бр. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02 – др. закон, 62/03 – др. закон, 64/03 – испр. др. закона,101/05 – др. закон,18/10 – др. закон и 113/17 – др. закон)
[12] „Службени гласник РС“, број 21/18
[13] Одлука о правима на финансијску подршку породици са децом („Службени лист Града Новог Сада“, бр. 68/14, 42/18, 58/19, 54/20, 61/22 и 35/23), члан 13. став 1.
[14] https://www.undp.org/sr/serbia/ciljevi-odr%C5%BEivog-razvoja
[15] Доступно на: https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2018-07/Predskolsko-vaspitanje-i-obrazovanje.pdf
[16] Доступно на: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=15100&a=11&s=1101?s=1101
[17] Доступно на: https://www.unicef.org/serbia/kvalitetno-i-inkluzivno-pred%C5%A1kolsko-vaspitanje-i-obrazovanje
[18] Доступно на: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=14996&a=18&s=1803
[19] Мирјана Рашевић, Петар Васић, „Образовање као фактор фертилитета и популационе политике у Србији“, (2017). Доступно на: http://iriss.idn.org.rs/39/1/Obrazovanje%20kao%20faktor%20fertiliteta%20i%20populacione%20politike%20u%20Srbiji.pdf
[20] UNICEF website (2017), ECD in Post-2015 Development Agenda and Why Early Childhood Development
[21] Редовни годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2023. годину , доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
351-24 Препорука мера Граду Новом Саду 
