341-19 Дискриминација на основу пола у области културе • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-274/2019-02 датум: 4. 10. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење je донето у поступку поводом притужбе савеза феминистичких организација против Министарства културе и информисања. У притужби је наведено да на конкурсима за финансирање и суфинансирање пројеката у 2019. години, Министарство културе и информисања није подржало ни једну женску организацију која је поднела пријаву и која се бави истраживањем, афирмацијом и продукцијом женске културе. Даље су наведени резултати анализе решења о додели средстава на конкурсима министарства којим се указује на третман министарства према женским пројектима, под којим подразумевају женско стваралаштво као појединачни ауторски чин, колективно или збирно дело и као тема истраживања, верификације, обраде и продукције од женских или организација које су родно избалансиране, истраживачица, теоретичарки, кустоскиња. У изјашњењу је наведено да се конкурсно суфинансирање у 2019. години спроводи по критеријумима дефинисаним Уредбом о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, да су поред ових критеријума узимани у обзир и приоритети за дату област стваралаштва, приоритети јавних политика, а пре свега квалитет пројекта, степен утицаја на живот заједнице, капацитети реализатора, као и реалан и рационалан буџет. Даље је наведено да су конкурси организовани по областима стваралаштва и уколико није експлицитно наведено да се пројекат односи на унапређење родне равноправности или се то не може јасно видети из саме суштине пројекта, не може се закључивати о његовом доприносу родној равноправности. Анализом навода притужбе и изјашњења у току поступка утврђено је да је у току 2019. године Министарство културе и информисања расписало преко 20 конкурса, као и да је број подржаних женских пројеката мали. Анализа оправданости разлога неподржавања женских пројеката могућа је само у оквиру анализе пријаве конкретног пројекта у односу на конкретне критеријуме конкурса, што у конкретном случају није могуће с обзиром на генерализацију притужбе. На основу чињеница утврђених у току поступка не произлази нужно да постоји узрочна веза између малог броја подржаних женских пројеката и пола као личног својства. Због свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да у поступку по притужби савеза феминистичких организација, Министарство културе и информисања није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду број подржаних пројеката који промовишу женско културно стваралаштво у односу на број жена које се баве стварањем културних добара и удео жена у општој популацији Србије, Повереник за заштиту равноправности је у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, дао препоруку мера за унапређење равноправности Министарству културе и информисања да предузме активности на плану увођења посебних (афирмативних) мера ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка жена у области културног стваралаштва, у циљу остваривања политике родне равноправности.

ТОК ПОСТУПКА

Поверенику за заштиту равноправности се притужбом од 27. маја и допунама притужбе од 19. јуна и 8. јула 2019. године обратило удружење савез феминистичких организација, против Министарства културе и информисања због дискриминације на основу пола.
У притужби и допунама притужбе је, између осталог, наведено:

да је повод подношења притужбе однос Министарства културе и информисања према женским организацијама и пројектима, који је видљив у резултатима конкурса финансирања и суфинансирања пројеката из свих области: издаваштво, музичке уметности, савремено стваралаштво, дигитализација културног наслеђа;
да су увидом у конкурсну документацију Министарства културе и информисања (решења о додели средстава) констатовале да подршка раду женских организација које се баве истраживањем, афирмацијом и продукцијом женске културе не постоји ни у једној области. Одбијени су пројекти свих женских организација, без обзира на профил, од Удружења жена са Косова и Метохије до Савеза феминистичких организација;
да због типских формула које су комисије најчешће користиле у својим образложењима није могуће судити о квалитету пројекта ових организација, као што није могуће проценити ни квалитет подржаних;
овакав однос Министарства културе и информисања према женским организацијама има шире последице јер је немогуће користити међународне фондове намењене искључиво раду женских организација, због изостанка подразумеване институционалне подршке;
да је други сегмент анализе бавио се третманом женских пројеката, под којим подразумевају женско стваралаштво као појединачан ауторски чин, колективно или збирно дело и као тема истраживања, верификације, обраде и продукције од женских или организација које су родно избалансиране, истраживачица, теоретичарки, кустоскиња;
да су предмети анализе области: издаваштво, награде и манифестације, музичке уметности, филмска уметност, савремено стваралаштво, културно наслеђе. У другим областима је слична ситуација тако да је анализа слика парадигматског односа Министарства културе и информисања према женском стваралаштву уопште, без обзира на постојеће законе и прописе о родној равноправности;
у области издаваштва од 152 пријаве и 42 пројекта која је комисија одабрала за финансирање, подржана су два издања ауторки (Гордана Раичевић: „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“ и научна монографија „Фреске Марковог манастира“ др Марке Томић Ђурић). Пројекти попут одабраних дела Бисерке Рајчић или објављивање књиге Светлане Рајановић о делу Марине Абрамовић одбијени су уз изразе поштовања и образложења да не постоји усклађеност са приоритетима конкурса, или да „постоје пројекти који су од већег приоритета за суфинансирање“;
у области награде и манифестације (85 пријава, прихваћено 46) финансирана је само једна манифестација коју по називу и теми можемо да препознамо као женски пројекат – Удружење грађана „Организација“; Лаура Барна „Исидора нас слуша“. Међутим, изостала је подршка манифестацијама Удружења „Побуњене читатељке“ „Жене ослушкују мир: мир у импресуму“. Образложење комисије „да пројекат треба да стекне традицију и углед, и да се потврди квалитет реализације програма“ упућује на два проблема: први, који сматрамо управо последицом невидљивости женске културе, пошто Удружење „Побуњене читатељке“ има већ одлично реализоване програме, сарадњу са најзначајнијим актеркама наше савремене сцене, поверење читалачке публике и академске заједнице. Други проблем може да има и одређене последице за развој културне сцене у тоталу, а то је примедба која се понавља у неколико образложења за одбијање подршке пројектима „да треба да стекну углед и традицију“ или да су у питању “младе и неафирмисане уметнице“. Комисија ни у једном тренутку не наводи критеријуме квалитета као разлоге одбијања ових пројеката;
слично стање је и у области музичке уметности (481 пријава) у којој је подржан рад само етаблираних ауторки – концертни програм Наде Колунџије и рад Камерног оркестра Љубице Марић – од укупно 75 подржаних. Одбијен је 21 пројекат ауторки. Нарочито су занимљива образложења комисије у случајевима одбијања пројеката као што су концертни серијал Јасмине Раковић „Клара Шуман – жена испред времена“ или пројекат Ане Ђурчин „Независне кантауторке Србије“ којима се замера што су преамбициозни, мада су предлагачи већ доказани у области продукције и уметничког израза;
у области ликовне, примењене и визуелне уметности, дизајна и архитектуре од 122 подржана пројекта, подноситељке притужбе су идентификовале пет пројеката који се баве женском културом или су део ње (Удружење сликара и љубитеља сликарства Корњача „Прве школоване жене Србије“, Снежана Вујовић Николић „Морфејева посета“, РАДОВИ-Објекти, Даниела Морариу, Самостална изложба цртежа, Данијела Фулгоси, Академска иницијатива Форум 10, Нови Пазар „Шекспирова сестра – мултимедијална интерпретација феминизма“). Забрињава чињеница што нису више подржани пројекти савремене женске сцене и афирмација наших младих уметница. Да је комисија одбијање пројеката образложила апсолутним речима због чега није могуће проценити шта би требало да чини „усклађеност пројекта са општим интересом у култури“ и зашто то не би биле изложбе као што су нпр. концептуална изложба мултимедијалних уметница „Исекле смо каблове“, пројекат Маје Медић и Милене Јокановић „Сећање (на) баке: преиспитивање преплитања уметничке и кустоске праксе“ самосталне изложбе младих уметница као и реномираних попут Драгане Жаревац;
овакав однос Министарства културе и информисања према женском стваралаштву постао је већ тема уметничких радова, али и изложби које проблематизују актуелну културну политику;
комисија за филмску уметност и остало аудио-визуелно стваралаштво од укупно 168 пријава, од којих је 91 пројекат подржан, изабрала је да подржи једну продуцентску кућу коју води жена и учешће једне продуценткиње у међународној радионици за продуценте. Комисија одбија да подржи Програм обуке будућих секретарица режије и Circle2-Међународна радионица за продуценткиње и ауторке документарних филмова из региона, уз врло непријатно образложење и савет ФДУ да ако им треба „сами реализују те програме“;
да је најпоразнији однос према женском културном наслеђу пошто у резултатима конкурса подршке дигитализацији наслеђа не постоје, бар не видљиви, пројекти женских организација, истраживачица, историчарки који се експлицитно, континуирано и свеобухватно баве истраживањем и очувањем ове врсте културне традиције, што показују резултати конкурса у две области: – откривања, прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновање, заштите, очувања, представљања, интерпретације, управљања и коришћења нематеријалног културног наслеђа и – области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва;
да је истим речима („услед финансијских лимита на овој позицији нису у могућности да подрже овај пројекат који је одговорио делимично у односу на пројекте који су одговорили у потпуности на Критеријуме за избор и критеријумима по тексту Конкурса“) комисија образложила одбијање подршке дигитализације песама Десанке Максимовић и поставци дигиталне платформе Женског музеја, тако да је немогуће препознати критеријуме вредновања пројеката, али је свакако јасно да је бављење женским културним наслеђем сведено на инцидентне појаве и то углавном унутар институција. На овај начин се игноришу и не капитализују стручни и организациони капацитети, стварани више од две деценије кроз рад Женских студија и Родних студија (Србија је једна од првих земаља које је Родне студије учинила делом универзитетског образовања).
- Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Министарства културе и информисања. Од Министарства је затражено да се изјасни о наводима притужбе, а посебно о томе колико женских организација и пројеката у вези са женама и њиховом доприносу култури је Министарство подржало у 2019. години, као и да ли је Министарство културе и информисања приликом избора пројеката које подржава водило рачуна о елементу родне равноправности.
- У изјашњењу Министарства културе и информисања од 25. јула 2019. године, између осталог, наведено је:
да Министарство културе и информисања не води посебну евиденцију по наведеним питањима из захтева за изјашњење;
да Министарство културе и информисања редовно доставља прилоге Уједињеним нацијама за званични државни извештај о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена. У закључним запажањима Комитета УН за елиминисање дискриминације жена од 8. марта 2019. године нису констатовани проблеми у спровођењу Конвенције у области културе, као и да не постоје препоруке које се тичу специфично ове области;
Завод за проучавање културног развитка је у 2015. години реализовао истраживање у области родне равноправности у установама културе и истраживање је показало да установе културе представљају тзв. женски домен на тржишту рада. Стање о полној структури запослених у јавним установама културе показује да, од укупног броја запослених у култури, жене чине 57,2%, да су у републичким установама културе жене најбројније у библиотекама (65,7%), а најмање бројне у позориштима (44,9%), док је у поливалентним центрима (културним центрима), готово уједначена полна структура запослених (51,4% жена);
да Министарство културе и информисања учествује у процесу постепеног увођења родно одговорног буџетирања за све буџетске кориснике. У том циљу дефинисани су додатни индикатори реализације програмског буџета. Министарство културе и информисања доставља Министарству финансија извештаје о учинку програма за претходну буџетску годину и извештавање се врши и за програмске активности у оквиру којих је, кроз циљеве/индикаторе уведена компонента родне равноправности;
у предлогу финансијског плана Министарства културе и информисања за период 2019-2021. године, принцип родне равноправности је заступљен на следећи начин: – кроз Програм 1203 – Јачање културне продукције и уметничког стваралаштва (Програмска активност 0006 – Подршка културној делатности друштвено осетљивих група); кроз Програм 1204 – Систем јавног информисања (Програмска активност 0001-Подршка остваривању јавног интереса у области информисања; Програмска активност 0003-Подршка информисању грађана на територији АП Косово и Метохија на српском језику; Програмска активност 0006-Подршка информисању националних мањина на сопственом језику и Програмска активност 0007-Подршка информисању особа са инвалидитетом);
кроз предлог приоритетних области финансирања за период 2020-2022. године принцип родне равноправности је уведен у још три програма (Програм 1202-Унапређење Система заштите културног наслеђа, програмска активност 0009 Дигитализација културног наслеђа; Програм 1203 – Јачање културне продукције и уметничког стваралаштва, програмска активност 0008 – Дигитализација савременог стваралаштва и Програм 1205 – Међународна културна сарадња, Програмска активност 0005 – Европске интеграције и сарадња са међународним организацијама; пројекат 7010 – ИПА Подршка за учешће у програму ЕУ; Пројекат 4001 – Нови Сад 2021- Европска престоница културе);
да је планирано да приликом израде предлога финансијског плана за следећу годину, принцип родне равноправности буде уведен у бар још две програмске активности, у оквиру програма 1202 – Унапређење Система заштите културног наслеђа и 1203 – Јачање културне продукције и уметничког стваралаштва;
Сектор за савремено стваралаштво и креативне индустрије Министарства културе и информисања суфинансира пројекте на основу годишњег конкурса у различитим областима стваралаштва. За пројекте који се експлицитно баве родном равноправношћу се на годишњем нивоу издвоји око 1.000.000,00 динара, док се на посредан начин издвоји и више средстава, али је о томе тешко добити прецизне податке, јер је немогуће ионако обимну конкурсну документацију оптеретити додатним категоријама за сваку друштвено осетљиву групу понаособ. Конкурси су организовани по областима стваралаштва, те, уколико не постоји експлицитно изјашњење организатора о томе да се пројекат односи на родну равноправност, не може се изводити закључак о његовом доприносу родној равноправности;
примери пројеката који су подржани средствима Министарства културе и информисања у протеклом периоду су: комад „Трпеле“, Београдског драмског позоришта, настао на основу документарног материјала – аутентичних исповести жена жртава насиља; филм „Гледање у калдрму“, Академске иницијативе Форум 10 из Новог Пазара о политичком тренутку из 1951. године када је донет закон о забрани ношења зара и фереџе у Народној Републици Србији; Центар за архитектуру Београд реализовао је пројекат Жене у архитектури, истраживање, публикација, изложба, дигитална презентација; покренута је иницијатива да се при савету Европе сертификује културна рута „Жене-писци словенских земаља“;
конкурсно суфинансирање у 2019. године спроводи се по критеријумима дефинисаним Уредбом о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе и за сваки разматрани пројекат постоји и образложење које је саставни део решења министра и доступно је јавности преко сајта министарства;
записници са заседања стручних комисија и образложења која су дата за сваки од пројеката, сведоче о томе да су поред конкурсних критеријума, узимани у обзир и приоритети за дату област стваралаштва, као и приоритети јавних политика. Неопходно је да организација која подноси пројекат или сама суштина пројекта морају да доприносе унапређењу родне равноправности, али се пројекат даље разматра и у светлу конкурсних критеријума. Утврђивање полне структуре особа које учествују у пројекту не може бити релевантан показатељ значаја пројекта за област стваралаштва, нити је могуће утврдити полну структуру учесника у конкурсу на основу достављених података;
на пример: у 2019. години, у оквиру конкурса за културне делатности деце и за децу и младе, подржан је пројекат Организације за промоцију активизма ОПА под називом „Трећи рок камп за девојчице 2019“. Овај пројекат недвосмислено указује да је женски део популације мало заступљен у рок музици и да је неопходно утицати на промене у овој области стваралаштва. Такође, подржан је пројекат подносиоца Бибија ромски женски центар, под називом „Продана – ромска женска прича“, који се односи на проблем раних бракова и трговине женама у ромској популацији. Ови пројекти недвосмислено сугеришу тему којом се баве и јасно дефинишу утицај на констатовани проблем;
са друге стране, пројекат под називом „Програм обуке будућих секретарица режије“, који реализује Факултет драмских уметности из Београда, а који се наводи као један од примера у притужби, није пројекат који је доказао допринос унапређењу родне равноправности. У образложењу комисије се наводи да је реч о пројекту едукације који мора да буде трајно решен, системски и уз помоћ надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја, јер је конкурсна пријава претендовала да покаже да је реч о дефицитарном занимању;
када је у питању пројекат „Cirkle2-Међународна радионица за продуцентиње и ауторке документарних филмова из региона“, комисија је била упозната са чињеницом да установа културе Филмски центар Србије, индиректан буџетски корисник министарства, који врши поверене послове, издваја значајне суме новца за финансирање овог пројекта, те је средства усмерила на пројекте којима је финансијска подршка потребнија;
да се ни један од подносиоца пројеката који се у притужби наводе као спорни није жалио на резултате конкурса;
приложен је преглед подржаних пројеката у оквиру Конкурса за финансирање или суфинансирање пројеката из области савременог стваралаштва у Србији у 2019. години;
конкурсним суфинансирањем су обезбеђена средства за унапређење родне равноправности и подржавају се пројекти којима се оно подстиче. Критеријуми конкурса, дефинисани Уредбом, а пре свега квалитет пројекта, степен утицаја на живот заједнице, капацитете реализатора, као и реалан и рационалан буџет, не могу се занемарити приликом одлучивања о избору пројеката, нити посматрати као мање важни. На пример, образложење комисије за пројекат Јасмине Раковић „Клара Шуман – жена испред свог времена“: комисија је проценила да се целокупан износ тражи од министарства, да пројекат није одржив и да су предвиђена три концерта у три узастопна дана, на којима би био изведен скоро целокупан опус Кларе Шуман. Комисија је проценила да овакав пројекат није атрактиван за публику и да би можда било целисходније да је направљен само један концерт са репрезентативним избором дела“;
статистичка обрада података мора бити заснована на стручној – научној методи. Параметри мерења морају бити дефинисани, релевантни и доступни, односно информације које је пружио подносилац притужбе нису утемељене, јер се не види: а) шта је био критеријум да се пројекат одреди као онај који доприноси родној равноправности, б) која је веза конкретно наведених пројеката са остваривањем циљева у овој области јавне политике (да ли је за циљеве конкурса, струке и теме од важности да ли продуцентску кућу води жена?) нити в) на који начин су добијене информације о заступљености жена у пројектном тиму, јер ове информације нису део конкурсне пријаве. На пример, није јасно о којем 21 пројекту у области музичког стваралаштва у притужби је реч, јер није „одбијен 21 пројекат од подржаних 75“ већ је од пријављених 408 пројеката, одбијено 331, једна пријава је одбачена, а подржано је 75 пројеката;
да би се пројекат посматрао у светлу доприноса родној равноправности, потребно је да се као такав и одреди, јер би у противном добили некритичко и поједностављено гледиште да сваки пројекат у којем је овлашћено лице жена или у листи чланова пројектног тима наводи жене јесте „женски пројекат“;
да је Министарство дужно да спроводи циљеве јавне политике, да су свесни да на питањима родне равноправности циљ није у потпуности испуњен, као и да је чињеница да је недовољан број конкурсних пријава које се односе директно на родну равноправност и допринос овој теми, као и да је важна суштина и квалитет пројекта и не може се само сводити на родну припадност реализатора;
да ће Министарство даље радити на унапређењу родне равноправности, настојати да унапреди релевантне процедуре, да подржава пројекте који промовишу и подржавају родну равноправност, да подигну свест јавности о овој теми, као и да мотивишу заинтересоване за бољу сарадњу;
да је Сектор за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва у Јавном конкурсу од 2019. године имао тему: јачање капацитета учесника у процесу дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва – едукација уз поштовање родне равноправности и права националних мањина, као и да су увођењем ове теме као посебне категорије за конкурисање пројеката показали да воде рачуна о примени родне равноправности;
већина подржаних пројеката у самом називу пројекта као и у опису реализације пројекта дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва не наводе и не опредељују предмет и садржај пројекта на начин на који би било видљиво да ли ће се бавити женским културним наслеђем;
да прилажу статистички приказ пројеката који су подржани по конкурсу за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва у 2019. години, који ће се бавити дигитализацијом одређеног фонда при томе не одвајајући дигитализацију женског од мушког наслеђа, у односу на оне који су изричито нагласили да ће се бавити дигитализацијом мушког културног наслеђа;
да се од укупно 91 подржаних пројеката, 44 бави дигитализацијом одређеног фонда, а остали пројекти се баве набавком опреме и развојем апликације за унапређење процеса дигитализације;
да достављају графички приказ односа пријављених женских организација и пројеката у вези са женама у односу на укупан број пријављених пројеката на конкурсу и графички приказ односа пријављених женских организација и пројеката у вези са женама у односу на подржане пројекте од стране женских организација и пројеката у вези са женама;
конкурс за финансирање или суфинансирање пројеката из области културног наслеђа расписан је за следеће области културног наслеђа: непокретно културно наслеђе, археолошко наслеђе, музејско наслеђе, архивска грађа, нематеријално наслеђе, стара и ретка библиотечка грађа и библиотечко-информациона делатност;
општи циљ конкурса је допринос очувању, истражености, заштити, одрживом коришћењу и доступности културног наслеђа, као и унапређења делатности заштите културног наслеђа и библиотечко-информационе делатности у Републици Србији;
на конкурсу могу да учествују установе и друга правна лица регистрована за послове заштите културног наслеђа и библиотечко-информационе делатности, који ове послове обављају као своју претежну делатност, као и друга правна лица која се баве едукацијом, промоцијом и презентацијом културног наслеђа библиотечке делатности у сарадњи са установама регистрованим за обављање ових делатности, о чему достављају мишљење надлежне установе заштите или надлежне библиотеке;
учесници конкурса у области културног наслеђа су првенствено установе, а потом невладин сектор. Од укупно 355 подржаних пројеката у области културног наслеђа у 2019. години, 64 (18%) пројеката су невладиног сектора. Шеснаест организација невладиног сектора су заступале жене;
Сектор за културно наслеђе планира мере унапређења Конкурса за финансирање и суфинансирање у складу са одговорним родним финансирањем;
Сектор за међународне односе и европске интеграције у 2019. години је објавио три конкурса: Конкурс за мобилност уметника и професионалаца у области културе и уметности, Конкурс за програме/пројекте који се реализују у Културном центру Србије у Паризу и Конкурс за суфинансирање пројеката у области културе и уметности који су подржани кроз међународне фондове;
у оквиру циљева и задатака које стручне комисије испуњавају, а који су наведени у Пословнику сваке комисије, наведени критеријуми односе се на давање приоритета оним пројектима који својим квалитетом одговарају највишим стандардима, као и да могу у највишој мери извесности да представљају културну и уметничку сцену Србије у иностранству, у складу са премисама културне и јавне дипломатије. С тим у вези, род односно пол, није кључни критеријум који се у овом случају узимају у обзир, иако код сличних пројеката предност често може бити дата програмима/пројектима у којима су жене већинске учеснице, што није довољан нити релевантан податак за квалитет и репрезентативност програма/пројекта међународне сарадње. Просто утврђивање полне структуре особа које учествују у пројекту не може бити релевантан показатељ значаја пројекта за ову област, нити је заправо могуће утврдити полну структуру учесника у конкурсу на основу конкурсних података;
на пример, у оквиру Конкурса за програме/пројекте који се реализују у Културном центру Србије у Паризу у 2019. години, подржани су: концерт „Три боје звука“ (три пијанисткиње: Бојана Станковић, Тијана Станковић и Сара Абрамовић). Овај пројекат је окупио три пијанисткиње са истоветном идејом, да представе неке од најзначајнијих српских композитора XX и XXI века, али и да презентују пијанистичку уметност Србије кроз своју свежу и аутентичну интерпретацију; представа „Женско срце у шињелу“ (УДУС), говори о учешћу жена у Првом светском рату и чува сећање на њих и њихова храбра дела (Милунка Савић, Флора Сендс, Надежда Петровић), аутор текста Михајло Витезовић, режија Мирјана Карановић; представа „Мала црна хаљина“ (УДУС), говори о животу Коко Шанел, учествују глумице Вјера Мујовић и Рада Ђуричин;
на пример, у оквиру Конкурса за суфинансирање пројеката у области културе и уметности које су подржани кроз међународне фондове у 2019. години подржани су следећи пројекти: у пројекту „Женски Декамерон: за нову ренесансу у европској књижевности“ издавачка кућа Штрик ће објавити десет књига које су написале жене, а свака од њих „прича своју причу“ – о својој земљи, времену, сопственом аутентичном искуству. Овим пројектом жели се промовисати ремек-дела женске књижевности с којима се српска читалачка публика до сада није упознала; пројекат „Од шиваће машине до Фејсбука: два века европске женске књижевности“, Издавачке куће Штрик промовише врхунску европску књижевност чији су аутори жене, као и европске вредности културне, националне и родне равноправности и европских интеграција;
достављен је табеларни приказ програма који су подржани у оквиру Конкурса за мобилност уметника и професионалаца у области културе и уметности у 2019. године а који укључују учешће жена, као и програма подржаних у 2018. години;
закључак сектора је да недостаје ставка у конкурсима међународне сарадње да би посебну пажњу требало обратити на аспект родне равноправности, међутим треба имати у виду да се квалитет програма/пројекта не може сводити на родну припадност реализатора/учесника. Такође, недостаје јасна методологија по којој се даје допринос родној равноправности (нпр. мушко или женско име у самом називу пројекта нису довољни параметри за истицање/подршку родне равноправности). Суштина је у унапређењу процедуре али и методологије којом се прате учинци на пољу пружања подршке родној равноправности;
Сектор за информисање и медије није у могућности да пружи тражене информације с обзиром да конкурсни процес у области информисања и медија још увек није завршен;
Министарство је свесно да је потребно да сви заједнички, и државни органи и независна тела и организације цивилног друштва раде на унапређењу спровођења принципа родне равноправности. Родна равноправност је мултисекторско питање и потребно је сагледавање ствари из родног аспекта, родно освешћивање и подизање свести јавности о родној равноправности. Постизање родне равноправности и унапређење положаја жена у области културе и информисања ће бити значајан задатак у даљем раду Министарства културе и информисања.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у приложену табелу подржаних пројеката у оквиру Конкурса за финансирање или суфинансирање пројеката из области савременог стваралаштва у Србији у 2019. години, утврђено је да су подржани следећи пројекти: „Додела награда Бојан Ступица за позоришну режију и Љубинка Бобић за глумачко остварење у области комедије“, Удружења драмских уметника Србије у оквиру Конкурса у области позоришне уметности (стваралаштво, продукција и интерпретација); пројекат „Постајање мајком“ Саре Крсмановић Тасић, Удружење „Уметничка Утопија“ у оквиру Конкурса у области позоришне уметности (стваралаштво, продукција и интерпретација); пројекат „Лепа Брена Project“, Flying Ginger, Владимир Алексић и Олга Димитријевић у оквиру Конкурса у области позоришне уметности (стваралаштво, продукција и интерпретација); пројекат „Прве школоване жене Србије“, Удружење сликара и љубитеља сликарства Корњача у оквиру Конкурса у области ликовне, примењене и визуелне уметности, дизајна и архитектуре; пројекат „Шекспирова сестра – мултимедијална интерпретација феминизма“, Академска иницијатива Форум 10 у оквиру Конкурса у области ликовне, примењене и визуелне уметности, дизајна и архитектуре; пројекат „Трећи рок камп за девојчице 2019.“, Организација за промоцију активизма ОПА у оквиру Конкурса за културне делатности деце и за децу и младе; пројекат Уметност глуме Иби Ромхањи“, Позориштни музеј Војводине у оквиру Конкурса за културне делатности националних мањина у Републици Србији и пројекат „ПРОДАНА – РОМСКА ЖЕНСКА ПРИЧА“, Бибија ромски женски центар у оквиру Конкурса за културне делатности националних мањина у Републици Србији.
Увидом у статистички приказ (табелу) пројеката који су подржани по конкурсу за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва у 2019. години, утврђено је да је на конкурсу дигитализације 2019. године подржан пројекат „Осавремењивање поставки Галерије Милене Петровић Барили и Историјског архива Пожаревац применом мултимедијалне платформе“, женске организације Фондација Миленин дом – Галерија Милене Павловић Барили, Пожаревац, као и да су подржани пројекти у вези са женама и њиховом доприносу култури: пројекат „Мултимедијална, едукативна поставка хероина Великог рата Милунка Савић“ Центар за културу, образовање и информисање Градац, Рашка, пројекат „Дигитализација часописа женски покрет (1920-1938)“, Института за књижевност и уметност и пројекат „Интернет презентација колекције цртежа и акварела сликарке Олге Бенсон, у Етнографском институту САНУ“, Етнографског института САНУ.
Увидом у статистички приказ (табелу) пројеката који нису подржани по конкурсу за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва у 2019. години, утврђено је да нису подржане две женске организације које су пријавиле пројекте: Задужбина Десанке Максимовић, пројекат „Дигитализација песама Десанке Максимовић“ и Савез феминистичких организација (Ре)конекција Нови Сада с пројектом „Дигитална платформа и веб сајт: Виртуелни женски музеј“. У табеларном приказу је за оба пројекта наведено исто образложење комисије: да услед финансијских лимита на овој позицији нису у могућности да подрже овај пројекат који је делимично одговорио у односу на пројекте који су одговорили у потпуности на Критеријуме за избор пројеката а у складу са Уредбом о критеријумима, мерилима и начину избора пројекта у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе и критеријумима по тексту Конкурса. Даље је у табели приказано да није било пријављених пројеката у вези са женама и њиховом доприносу култури на конкурсу дигитализације 2019. године који нису подржани.
Увидом у графички приказ односа пријављених женских организација и пројеката у вези са женама у односу на укупан број пријављених пројеката на конкурсу, утврђено је да је од укупно пријављених пројеката 2% пројеката пријављених од женских организација и са темама у вези са женама, односно да је однос пријављених женских организација и пројеката у вези са женама у односу на укупан број пријављених пројеката на конкурсу 2:98. Графички приказ се односи на пројекте спроведене у оквиру Сектора за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва Министарства културе и информисања.
Увидом у графички приказ односа пријављених женских организација и пројеката у вези са женама у односу на подржане пројекте од стране женских организација и пројеката у вези са женама, утврђено је да је подржано 33% пројеката женских организација и пројеката у вези са женама, односно да је однос пријављених женских организација и пројеката у вези са женама у односу на подржане пројекте од стране женских организација и пројеката у вези са женама 67:33. Графички приказ се односи на пројекте спроведене у оквиру Сектора за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва Министарства културе и информисања.
Увидом у табеларни приказ програма који су подржани у оквиру Конкурса за мобилност уметника и професионалаца у области културе и уметности у 2019. године, утврђено је да је подржано 36 пројеката корисника који не одвајају материјал за дигитализацију по полу аутора и да ли се односи на женско или мушко културно наслеђе. Даље је утврђено да је у табели приказано да је подржано осам пројеката код којих су корисници навели да је предмет дигитализације материјала мушког аутора, као и да Министарство сматра да у оквиру ових пројеката постоји „могућност да у оквиру реализације пројеката буде заступљено и женско културно наслеђе“.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије^[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Устав прописује и да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
Република Србија је ратификовала Конвенцију о елиминисању свих облика дискриминације жена CEDAW[4] којом је прописано да државе чланице предузимају у свим областима, посебно политичкој, друштвеној, економској и културној, све прикладне мере, укључујући законодавне, да би обезбедиле потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање права човека и основних слобода, равноправно с мушкарцима (члан 3.), као и да предузимају све одговарајуће мере ради елиминисања дискриминације жена у другим областима привредног и друштвеног живота како би им се, на основу равноправности жена и мушкараца обезбедила једнака права, а посебно, између осталог, право на учешће у свим облицима културног живота (члан 13.).
Ратификацијом Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима[5] Република Србија се обавезала да обезбеди једнако право мушкарцима и женама да уживају сва економска, социјална и културна права која су набројана у овом пакту (члан 3.), као и да признаје сваком право да учествује у културном животу (члан 15.).
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.^[6] Одредбама члана 14. прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налази у нејднаком положају.
Одредбом члана Закона о култури^[7] прописано је да општи интерес у култури обухвата: 1) стварање могућности за интензиван континуиран и усклађен културни развој; 2) стварање услова за развој и подстицање савременог културног и уметничког стваралаштва; 3) откривање, прикупљање, истраживање, документовање, проучавање, вредновање, заштиту, очување, представљање, интерпретацију, коришћење и управљање културним наслеђем; 4) финансирање текућих расхода и издатака и остваривање програма установа културе чији је оснивач Република Србија; 5) програме и пројекте установа културе, удружења у култури и других субјеката у култури који својим квалитетом доприносе развоју културе и уметности; 6) откривање, стварање, проучавање, очување о представљање српске културе и културе националних мањина у Републици Србији; 7) обезбеђивање услова за доступност културног наслеђа јавности; 7а) обезбеђивање услова за доступност културних садржаја; 8) истраживање, очување и коришћење добара од посебног значаја за културу и историју српског народа, која се налази ван територије Републике Србије; 9) подстицање и помагање културних израза који су резултат креативности појединца, група и друштва Срба у иностранству; 10) подстицање, унапређење и стварање услова за развој међународне културне сарадње; 10а) стварање услова за слободан проток и размену културних израза и садржаја; 10б) подстицање иновативности и креативности у култури; 11) подстицање стручних и научних истраживања у култури; 12) спровођење и унапређивање едукације у области културе; 13) подстицање примене нових технологија у култури и дигитализације; 13а) подстицање процеса дигитализације и развоја дигиталне истраживачке инфраструктуре у области заштите културног наслеђа и уметности; 14) изградња јединственог библиотечко-информационог система и матичне функције у библиотечкој делатности; 15) изградња и унапређење јединственог информационог система у области заштите културног наслеђа; 15а) изградња и унапређење мреже установа у области заштите културног наслеђа; 16) подстицање младих талената у области културног и уметничког стваралаштва; 17) стварање услова за подстицање самосталног културног и уметничког стваралаштва; 18) подстицање аматерског културног и уметничког стваралаштва; 19) подстицање дечијег стваралаштва и стваралаштва за децу и младе у култури; 20) подстицање културног и уметничког стваралаштва особа са инвалидитетом и доступности свих културних садржаја особама са инвалидитетом; 21) регулисање и подстицање тржишта уметничких дела, спонзорисања, меценарства и донаторства у култури; 21а) подстицање развоја креативних индустрија; 21б) подстицање културног и уметничког стваралаштва друштвено осетљивих група; 21в) подстицање међуресорне сарадње институција културе са релевантним чиниоцима из других области (туризам, наука, економија и т.сл.); 22) друга питања утврђена законом као општи интерес у области културе. У ставу 2. овог члана прописано је да се средства за остваривање општег интереса у култури обезбеђују се у буџету Републике Србије , аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Уредбом о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе[8] прописани су критеријуми за избор пројеката. Одредбама члана 3. прописано је да су критеријуми на основу којих ће се оцењивати пројекти пријављени на јавни конкурс: 1) усклађеност пројекта са општим интересом у култури и циљевима и приоритетима конкурса; 2) квалитет и садржајна иновативност пројекта; 3) капацитети потребни за реализацију пројекта и то: (1) стручни, односно уметнички капацитети, (2) неопходни ресурси; 4) финансијски план – разрађеност, усклађеност са планом активности пројекта, економичност и укљученост више извора финансирања; 5) степен утицаја пројекта на квалитет културног живота заједнице. У ставу 2. овог члана прописано је да се наведени критеријуми примењују на појединачне области културне делатности уз поштовање специфичности тих области. Одредбама члана 4. прописано је да комисија врши оцену сваког пројекта на основу вредновања критеријума утврђених овом уредбом, да оцењивање пројекта на основу критеријума врши посебно сваки члан комисије за сваки пројекат појединачно и да је комисија дужна да за сваки пројекат који разматра сачини писмено образложење у коме се наводе разлози за прихватање или неприхватање пројекта.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника био је да испита да ли је Министарство културе и информисања, у поступцима финансирања и суфинансирања пројеката на јавним конкурсима овог министарства, дискриминисало женске организације и друге подносиоце пројеката који су у вези са доприносом жена у култури.
У притужби је наведено да је повод притужбе однос Министарства културе и информисања према женским организацијама и пројектима на конкурсима финансирања и суфинансирања пројеката из области: издаваштво, музичке уметности, савремено стваралаштво, дигитализација културног наслеђа, као и да подршка раду женских организација које се баве истраживањем, афирмацијом и продукцијом женске културе не постоји ни у једној области, односно да су одбијени пројекти свих женских организација. Даље је наведено да се други сегмент притужбе односи на однос Министарства према женским пројектима. Под женским пројектом подразумевају женско стваралаштво као појединачни ауторски чин, колективно или збирно дело и као тема истраживања, верификације, обраде и продукцију од женских или организација које су родно избалансиране, истраживачица, теоретичарки, кустоскиња. Подноситељке притужбе наводе резултате анализе конкурса из следећих области: издаваштво, награде и манифестације, музичке уметности, филмске уметности, савремено стваралаштво, културно наслеђе.
Увидом на сајт Министарства културе и информисања, део који се односи на конкурсе[9], утврђено је да је Министарство културе и информисања у току 2019. године расписало више од 20 конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката у различитим областима. Повереник је покушао да анализом навода притужбе и изјашњења, као и увидом у конкурсну документацију (решења о додели средстава) утврди однос подржаних пројеката женских организација и женских пројеката у смислу притужбе и осталих пројеката. У овој анализи Повереник је наишао на неколико препрека. Пре свега озбиљан изазов је број расписаних конкурса и пријављених пројеката у 2019. години, а потом и изазов да се, без увида у конкурсну пријаву, препозна који од пројеката је женски пројекат у смислу како их дефинише подноситељка притужбе. Из назива већине пројеката није могуће проценити да ли пројекат спада у категорију женских пројеката. Задатак Повереника је да утврди да ли је Министарство културе и информисања одбило да подржи женске пројекте зато што су „женски“, што није могуће урадити без анализе конкретног одбијеног пројекта и критеријума конкурса. Увидом у наводе притужбе и изјашњења, евидентно је да постоје женски пројекти који јесу подржани, као и женски пројекти који нису подржани. Анализа оправданости разлога које су конкурсне комисије навеле у решењима као разлоге одбијања подршке финансирања пројекта, могуће је искључиво кроз анализу документације конкретног пројекта, кроз критеријуме конкурса.
Анализом навода изјашњења и увидом у решења о додели конкурсних средстава на сајту Министарства није могуће утврдити колико пројеката женских организација је подржало Министарство културе и информација у 2019. години. Наиме, од корисника средстава који су у изјашњењу Министарства наведени да су им подржани пројекти, само се једна организација може идентификовати као женска организација (Бибија – ромски женски центар), док се за остале не може са сигурношћу рећи да ли је женска организација или родно избалансирана организација или нека друга организација (нпр. Удружење драмских уметника Србије; Сања Крсмановић Тасић Удружење „Уметничка Утопија“; Flyin Ginger, Владимир Алексић и Олга Димитријевић и сл.). С обзиром да је неспорно да је подржан пројекат женске организације „Бибија“ оспорени су наводи притужбе да Министарство није подржало ни једну женску организацију. Међутим, чињеница да је подржана једна женска организација свакако није охрабрујућа нити довољна да се констатује да је женски допринос култури адекватно препознат.
У изјашњењу је наведено да Министарство на годишњем нивоу, за пројекте који се експлицитно баве родном равноправношћу издвоји око 1.000.000,00 динара, као и да се још средстава издвоји на посредан начин али да је о томе тешко добити прецизне податке јер су конкурси организовани по областима стваралаштва и уколико не постоји експлицитно изјашњење организатора о томе да се пројекат односи на родну равноправност, не може се изводити закључак о његовом доприносу родној равноправности. Даље је наведено да се конкурсна процедура спроводи у складу са Законом о општем управном поступку и критеријумима који су дефинисани Уредбом о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и да се узимају у обзир и приоритети за дату област стваралаштва, као и приоритети јавних политика. Сви сектори су навели да се приликом избора пројеката који се подржавају поред наведених критеријума води рачуна и о квалитету пројекта, степену утицаја на живот у заједници, капацитету реализатора и о реалном и рационалном буџету.
Анализом наведених резултата истраживања подноситељке притужбе о односу подржаних пројеката и подржаних женских пројеката у областима које су истраживале, може се закључити да је од укупног броја подржаних пројеката у анализираним областима, у просеку по области подржано 2,6% женских пројеката. У изјашњењу Министарства културе и информисања је наведено да је тешко одредити који су пројекти женски пројекти уколико нису експлицитно наведени као такви, односно уколико из наслова и садржине пројекта то није јасно видљиво. Такође је наведено да просто утврђивање полне структуре особа које учествују у пројекту не може бити релевантан показатељ значаја пројекта за одређену област, нити је могуће утврдити полну структуру учесника у конкурсу на основу достављених података. Анализом навода притужбе и изјашњења произлази да је број пројеката који су могли да се одреде као женски пројекти и које су поднеле женске организације мали у односу на број пријављених пројеката, као и да је проценат подржаних женских пројеката мали. На основу чињеница утврђених у току поступка не произлази нужно да постоји узрочна веза између малог броја подржаних женских пројеката и пола као личног својства лица која из тог пројеката стоје. Наиме, на број подржаних женских пројеката утиче и број пријављених пројеката који представљају женско културно стваралаштво, као и број ових пројеката који испуњавају критеријуме конкурса.
Истраживање Завода за проучавање културног развитка „Културне потребе и навике грађана Србије“[10] из 2016. године, обухватило је и културну производњу, односно учествовање грађана и грађанки у културном животу средине стварањем културних добара. Према резултатима истраживања неком врстом културне производње се у Србији бави 15,5% грађана и готово исти проценат мушкараца и жена се бави уметношћу, односно 14,9% мушкараца и 16,2% жена у општој популацији. У вези са овим податком и уделом жена у укупном броју становника у Србији (51,3% по попису из 2011. године)[11] очигледно је да број подржаних пројеката који представљају стварање културних добара жена на конкурсима Министарства културе и информисања не осликава број жена које учествују у културном стваралаштву у Србији, као ни укупном броју становништва.
Такође, у изјашњењу је наведено да Комитет УН за елиминисање дискриминације жена у својим Закључним запажањима у вези Четвртог периодичног извештаја Републике Србије од 8. марта 2019. године није констатовао проблеме у спровођењу Конвенције у области културе, као и да не постоје препоруке које се тичу специфично ове области. Повереник за заштиту равноправности указује да, иако у запажањима Комитета УН нема посебних препорука које се односе на област културе, Комитет је исказао забринутост због извештаја о високом нивоу дискриминаторних родних стереотипа који ометају унапређење права жена у Србији и повећаног броја примера антиродног дискурса у јавности и реакције јавности у перцепцији родне равноправности. У складу с тим, Комитет је препоручио да Република Србија развије посебну стратегију и спроведе широке јавне кампање, усмерене на жене и мушкарце на свим нивоима друштва, како би потврдиле политику родне равноправности и промовисале позитивне слике жена које активно учествују у друштвеном, економском и политичком животу. Ова препорука се свакако може осликати и на област културног живота и утицај на женско стваралаштво.
Повереник за заштиту равноправности указује и да су у изјашњењу Министарства културе и информисања наведени закључци да недостаје јасне методологија по којој се даје допринос родној равноправности, као и да у конкурсима недостаје ставка која указује да се аспекту родне равноправности даје посебна пажња.

Због свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да у поступку по притужби савеза феминистичких организација, Министарство културе и информисања није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду број подржаних пројеката који промовишу женско културно стваралаштво у односу на број жена које се баве стварањем културних добара и удео жена у општој популацији Србије, Повереник за заштиту равноправности је у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, дао препоруку мера за унапређење равноправности Министарству културе и информисања у циљу постизања пуне равноправности, заштите и напретка жена у области културног стваралаштва и остваривања политике родне равноправности.

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби савеза феминистичких организација против Министарства културе и информисања, није утврђено да је Министарство културе и информисања повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручује Министарству културе и информисања:

– Да предузме активности на плану увођења посебних мера ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка жена у области културног стваралаштва, у циљу остваривања политике родне равноправности.

Потребно је да Министарство културе и информисања обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06, члан 21.

[4] „Службени гласник СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81

[5] „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 7/71

[6] Закон о забрани дискриминације, члан 2. став 2.

[7] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 13/16 и 30/16 – испр.

[8] „Службени гласник РС“, бр. 105/16 и 112/17

[9] http://www.kultura.gov.rs/cyr/konkursi

[10] http://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/Kulturne-potrebe-i-navike-gradjana-Srbije.pdf , Београд, 2016. године

[11] „Жене и мушкарци у Републици Србији”, Републички завод за статистику, Београд, 2017. http://publikacije.stat.gov.rs/G2017/Pdf/G20176008.pdf