бр. 07-00-35/2021-02  датум: 12. 10. 2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе удружења „Д.Д“ против А.А, уредника српске странице портала …, а поводом текста објављеног 21. децембра 2020. године под насловом „Закон о истополним партнерствима“, поднаслов „Како идеолошки колонизатори кувају жабу у Србији“ на сајту www…..com/sr . У изјашњењу А. А. је наведено да је у тексту изразио своју веру и уверења и позвао се на забрану дискриминације и слободу мисли, савести и вероисповести које су загарантоване Уставом. Повереник за заштиту равноправности је спровео поступак у ком је разматрао наводе из притужбе и изјашњења, наведени текст, као и поруке које шаље. Повереник за заштиту равноправности истиче да је приликом поступања у овом предмету имао у виду значај слободе мисли и вероисповест, као и слободу мишљења и изражавања, али и рестриктивно прописане границе слободе говора и праксу Европског суда за људска права у сличним случајевима. Повереник је посебно имао у виду да право на слободу вероисповести, подразумева првенствено слободу уверења и обављања верских обреда, промене вере и испољавање вере, али не сме служити као изговор за повреду права других и дискриминацију, као што ни слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова не сме да буде изговор за дискриминацију. Сагледавајући целокупан контекст текста, Повереник је дао мишљење да су ставови у тексту „Закон о истополним партнерствима“, узнемиравајући, понижавајући и представљају повреду достојанства групе лица на основу њиховог личног својства, чиме су прекршене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Повереник је А. А. дао препоруку да са свог сајта уклони текст „Закон о истополним партнерствима“, поднаслов „Како идеолошки колонизатори кувају жабу у Србији“ објављен 21. децембра 2020. године, као и да се убудуће суздржи од аката и изјава које представљају дискриминацију лица на основу било ког личног својства.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило удружење „Д. Д.“ против А. А, уредника српске странице портала …, и аутора текста „Закон о истополним партнерствима“, поднаслов „Како идеолошки колонизатори кувају жабу у Србији“ објављеног 21. децембра 2020. године на сајту www…om/sr .
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је на српској страници портала … 21. децембра 2021. године, уредник странице А. А. објавио текст под насловом „Закон о истополним партнерствима“, поднаслов „Како идеолошки колонизатори кувају жабу у Србији“ у којем су истополна партнерства означена као неприродна, неморална и проклета;
• да је А. А. у тексту навео да најава министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог, о припреми Нацрта закона о истополним партнерствима, открива да ће пролеће 2021. године бити време за нову зомбизацију српског друштва;
• да аутор наводи да се као и до сада, као лепо упаковане коре за розен-торту, под изговором људских права, интензивно потура отров тоталитарне идеологије хомосексуализма, као и да би се усвајањем закона о истополним партнерствима отишло корак дубље у бездан изједначавања природног и неприродног, моралног и неморалног, благословеног и проклетог;
• да је аутор навео: „Као што је својевремено рекао Леван Васадзе, председник Светског конгреса породица за Грузију, приликом регионалног конгреса породица у Београду 2017. године да је ситуација у Србији добра докле год 5000 до зуба наоружаних полицајаца чува 50 настраних типова. Биће лоше у Србији ако 50 полицајаца буде чувало 5000 настраних типова.“
• да оваквим наводима А. А. подстиче нетрпељивост према ЛГБТ лицима због њихове сексуалне оријентације, вређа њихово достојанство и доприноси друштвеној стигматизацији и стварању односно одржавању непријатељског, понижавајућег и увредљивог окружења за та лица;
• да не постоји „тоталитарна идеологија хомосексуализма“ и да се напади на ту наводну идеологију већ годинама користи као изговор на директне нападе на ЛГБТ заједницу;
• да израз „хомосекуализам“ као дерогативан и застарео израз увек носи одређени неблагонаклони став који не уважава права и потенцијално прети добробити и егзистенцији ЛГБТ особа и упућује на опасно деловање истополно оријентисаних лица у друштву са намером ширења хомосексуалности, подстицања, наметања животног стила, врбовања и слично;
• да аутор текста ствара и својеврсну моралну панику и евентуално доношење закона о истополним партнерствима повезује са „зомбизацијом“ српског друштва и наводи да би се усвајањем таквог закона отишло корак дубље у бездан изједначавања природног и неприродног, моралног и неморалног, благословеног и проклетог. На овај начин А. А. је повредио и достојанство ЛГБТ лица јер је истополно оријентисана лица и њихове заједнице живота довео у врло негативан контекст, означавајући их као неприродне, неморалне и проклете;
• да системска дискриминација као резултат одсуства правних прописа у погледу специфичних питања као што је питање заједнице живота особа истог пола, не може бити инструмент за продубљивање дискриминације и у сферама у којима се правним прописима изричито јемчи заштита од дискриминације.
  • Уз притужбу је достављен текст аутора А. А. „Закон о истополним партнерствима“, поднаслов „Како идеолошки колонизатори кувају жабу у Србији“ објављеног 21. децембра 2020. године на сајту www…com/sr/ .
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка покушао да прибави изјашњење А. А. С обзиром да није било могуће уручити захтев за изјашњење на адресу која је у притужби наведена као адреса А. А, Повереник је затражио од подносиоца притужбе да допуни притужбу тако што ће доставити адресу на коју је могуће извршити доставу захтева за изјашњење на наводе притужбе. Дописом Министарства унутрашњих послова од 12. јула 2021. године Повереник за заштиту равноправности обавештен је о адреси А. А. који се на наводе притужбе изјаснио 3. септембра 2021. године.
  • У изјашњењу А. А. је између осталог наведено:
• да се о основаности притужбе удружења „Д. Д.“ из Б. изјашњава у складу са чланом 35. став 4 и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09);

• „С обзиром да јавно износим личне ставове и уверења зајамчене Уставом Републике Србије, у члану 21. став 3. и у члану 43. ст. 1, 3. и 5, као и у складу са Законом о забрани дискриминације, члан 18. ст. 1. и 2, најљубазније Вас молим за препоруку да ми, као Повереник за заштиту равноправности свих грађана Србије, па и мене, наведете којим другим и/или другачијим речима би требало да испољим своју веру и уверења, која сам изнео у тексту „Закон о истополним партнерствима.“;

• да ће са задовољством усвојити и јавно објавити препоруку, уколико добије позитиван одговор на молбу у року од 15 дана и уколико препорука не угрози његова Уставом и Законом о забрани дискриминације загарантована права.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• На сајту ..comm/sr/ 21. децембра 2020. године објављен је текст аутора А. А. „Закон о истополним партнерствима“, поднаслов „Како идеолошки колонизатори кувају жабу у Србији“. Текст је објављен у рубрици Главна вест, Политика, Ударне вести.
• На почетку текста је наведено: „Најава министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог (..) о припреми нацрта закона о истополним партнерствима, открива нам да ће пролеће 2021. бити време за нову фазу зомбизације српског друштва. као и до сада, као лепо упаковане коре за розен-торту, под изговором људских права, интензивно се потура отров тоталитарне идеологије хомосексуализма. (…) више је него јасно да би се усвајање оваквог закона отишло корак дубље у бездан изједначавања природног и неприродног, моралног и неморалног, благословеног и проклетог.“.
• Даље у тексту су наведени разлози којим се оправдава потреба за доношење закона о истополном партнерству и након тога наводи: „Међутим из самих докумената активиста хомосексуалних лобиста широм света, па и у Србији, недвосмислено се примећује навијање и заговарање крајњег циља: уставно изједначавање појма брака за хетеросексуалце и хомосексуалце и следствено томе – право на усвајање деце. Зато не треба ни најмање сумњати да ће идеолошки колонизатори, иначе врло агресивни, добро финансирани и медијски максимално покривени, наставити активности у том циљу (…)“.
• У завршници текста је наведено: „Под условом да им дозволимо… Као што је својевремено рекао Леван Васадзе, председник Светског конгреса породица за Грузију, приликом регионалног конгреса породица у Београду 2016. године да је ситуација у Србији добра докле год 7000 до зуба наоружаних полицајаца чува 100 настраних типова. Биће лоше у Србији ако 100 полицајаца буде чувало 7000 настраних типова.“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења, као и текст аутора А. А. под називом „Закон о истополним партнерствима“, поднаслов „Како идеолошки колонизатори кувају жабу у Србији“, објављеног на сајту ..comm/sr/ 21. децембра 2020. године.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других^[3].
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. Конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
• Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације[5] је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Повереник најпре указује да је поступак по притужби удружења „Д. Д.“ Б. започео подношењем притужбе пре доношења Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, због чега ће бити окончан у складу са одредбама закона који је важио пре ступања на снагу овог закона. Наиме, чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је А. А. ставовима израженим у тексту „Закон о истополним партнерствима“, објављеног на сајту ..comm/sr/ 21. децембра 2020. године, узнемирио и понизио групу лица на основу њихових личних својстава, односно да ли се ставовима израженим у овом тексту ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ЛГБТ популације.
• Повереник констатује да је у тексту аутор изнео своје виђење али и да је преносио ставове другог лица. У том смислу, потребно је и анализирати да ли се изнети ставови крећу у границама слободе изражавања која је зајемчена чланом 46. Устава Републике Србије и чланом 10. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. Аутор у изјашњењу навео да јавно износи личне ставове и уверења зајамчена Уставом Републике Србије у члану 21. став 3. и члану 43. ст. 1, 3. и 5, односно члану 18. Закона о забрани дискриминације, Повереник је посебно анализирао однос између права на слободу мисли, савести и вероисповести на које се аутор позива и слободу испољавања уверења са једне стране и права на недискриминацију са друге.
• Потребно је најпре указати на неколико чињеница које се тичу слободе испољавања вере или уверења и слободе изражавања и евентуалног ограничења ових важних људских права.
• Наиме, А. А. се у изјашњењу поводом ставова изнетих у објављеном тексту „Закон о истополним партнерствима“ позива на своја права загарантована чланом ст. 1, 3. и 5. Устава Републике Србије. Одредбама члана 43. став 1. јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору. Одредбама става 3. утврђено је да је свако слободан да испољава своју веру или убеђења вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно износе своја верска уверења. А. А. се у изјашњењу позива и на право загарантовано одредбама става 5. овог члана да родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима. Међутим, у конкретном случају, изузетно је важна и одредба става 4. овог члана Устава Републике Србије у којој је наведено следеће: слобода испољавања вере или уверења може се ограничити законом, само ако је то неопходно у демократском друштву, ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права грађана зајемчених Уставом, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње.
• Такође, Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Европском Конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода^[6], чланом 10. регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву, између осталог и ради заштите угледа или права других.
• Дакле, право на слободу испољавања вере или уверења као и право на слободу изражавања нису неограничена. Према одредбама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења ових права. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава и порука које се шаљу, као и просторног и временског контекста, као и да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу.^[7]
• Повереник указује да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.
• Анализирајући просторни и временски контекст када је текст објављен, потребно је указати на положај ЛГБТ популације. Хомофобија и трансфобија имају дубоке корене у друштву. Присутна је велика социјална дистанца и негативан став јавности према ЛГБТ популацији. У прилог наведеном, говоре истраживања јавног мњења према којима готово четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге (22%), трећина њих не жели да се са њима дружи (30%), половина не жели да им припадници ЛГБТ популације буду васпитачи деце (45%), док чак 63% испитаника би имала нешто против да они сами или њихова деца буду у браку са ЛГБТ особом^[8]. Особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, сусрећу се са неразумевањем и осудом чак и у својим породицама, и неретко су жртве физичког и психичког насиља.
• У свом тексту аутор доношење закона о истополним партнерствима и правно регулисање односа истополних партнера описује конструкцијама као што су „зомбизација српског друштва“ и „отров тоталитарне идеологије хомосексуализма“ и шаље поруку постојања агресивног „хомосексуалног лобија“ и „идеолошких колонизатора“ који су „добро финансирани и медијски максимално покривени“. Оваквим текстом аутор ствара погрешну слику којом подстиче негативне стереотипе и предрасуде о ЛГБТ особама као агресивним лобистима који желе да наметну неку своју вољу уз јаку финансијску и медијску кампању, као и предрасуду о постојању идеологије („хомосексуализам“) која се намеће друштву.
• Даље, аутор на јасан и недвосмислен начин означава хомосексуалност као „неприродну, неморалну и проклету“ („више је него јасно да би се усвајање оваквог закона отишло корак дубље у бездан изједначавања природног и неприродног, моралног и неморалног, благословеног и проклетог.“). У завршеном делу текста аутор цитира Левана Васадзеа и, алудирајући на Параду поноса, поред тога што користи израз „настрани“ за учеснике параде, преноси став Васадзеа да је добро и прихватљиво када јавно окупљање припадника ЛГБТ популације мора бити добро чувано великим бројем припадника полиције што показује да ЛГБТ популација није прихваћена у друштву. Стављање особа хомосексуалне оријентације у исти контекст са неприродним, неморалним и проклетим, као и износити став да је добро да ова популација није прихваћена у друштву и да се њена безбедност мора штитити јаким полицијским снагама, само по себи јесте дискриминација јер вређа достојанство ових особа, стварајући у односу на њих понижавајуће и увредљиво окружење. Стварању непријатељског и увредљивог окружења доприносе и делови текста који особе хомосексуалне оријентације повезују са некаквим идеолошким деловањем, финансијски моћним лобирањем и изношењем става да ЛГБТ популација има моћ да утиче на доношење одлука у јавној сфери.
• А. А. у свом изјашњењу на наводе притужбе наводи да су и његови ставови и уверења заштићени одредбама члан 21. Устава којим се забрањује дискриминација и да је личне ставове и уверења изнео у складу са одредбама члана 18. Закона о забрани дискриминације. Овим чланом је прописана забрана верске дискриминације која постоји ако се поступа противно начелу слободног испољавања вере и уверења, односно ако се лицу или групи лица ускраћује право на стицање, одржавање, изражавање и промену вере или уверења, као и право да приватно или јавно изнесе или поступа сходно својим уверењима (став 1.), као и да се не сматра дискриминацијом поступање свештеника, односно верских службеника које је у складу са верском доктрином, уверењима или циљевима цркава и верских заједница уписаних у регистар верских заједница, у складу са посебним законом којим се уређује слобода вероисповести и статус цркава и верских заједница (став 2). С обзиром да се одредбе става 2. овог члана односе се на поступање верских службеника и свештеника ова одредба није релевантна у конкретном случају. Повереник указује да је одредбама члана 18. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да акт дискриминације постоји у случају ако се поступа противно начелу слободног испољавања вере и уверења и ускраћује, између осталог, и право да лице приватно или јавно изнесе своја уверења. Међутим, као што је већ наведено, ово право није апсолутно и ограничено је заштитом угледа и права других у складу са одредбама чл. 43. и 46. Устава и члана 10. Европске конвенције.
• Такође, Повереник за заштиту равноправности указује и да се све одредбе Закона о забрани дискриминације, као и других правних аката, морају тумачити у оквиру целокупног правног акта и правног система, а не засебно. У том смислу, Повереник указује да је одредбама члан 12. Закона о забрани дискриминације забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. У вези са тим, изношење ставова и уверења којим се повређује достојанство лица или групе лица и нарушава углед, као и загарантована права других, не може се правдати правом на испољавање вере и уверења.
• Дакле право на слободу вероисповести, подразумева првенствено слободу уверења и обављања верских обреда, промене вере и испољавање вере, али не сме служити као изговор за повреду права других и дискриминацију.

Из јуриспруденције Европског суда за људска права, такође проистиче да је суд у бројним случајевима дао превагу поштовању права других у односу на слободу изражавања вероисповести. У пресуди Martins Casimiro и Cerveira Ferreira против Луксембурга, суд је заузео став да је дужност поштовања било каквих уверења родитеља подређена основном праву детета да добије образовање, те се стога одредба чл. 2. Протокола бр. 1. не може тумачити на начин који би захтевао признање жеље родитеља да, на пример, њихово дете добије изузеће и да му буде дозвољено да не похађа школу суботом, из верских разлога^[9].

У публикацији коју је издала Европска мрежа тела за равноправност „Вера у равноправност: вероисповест и уверења у Европи“, на сличан начин суд чланице овог тела заузео је став у случају када из верских разлога, власници посластичарнице нису хтели да направе торту на којој је писало „Подржавам геј брак“. Наиме, иако су се власници бранили ставом да је то противно њиховом верском уверењу, Суд је стао на становиште да тужени нису верска установа, да се баве профитном делатношћу, да за њих нема уступака и да морају све кориснике услуга да третирају на једнак начин. Суд је у одлуци навео да они имају право на верска уверења, али само у складу са законом.[10]

• Не постоје никакве сметње да било које лице, своје вредности и начин живота уређује према било којим етичким или религијским изворима, али када говоримо о савременом друштву, треба имати у виду да данас такође постоје и универзалне цивилизацијске вредности као и закони који су обавезујући за све. Универзална декларација о људским правима прокламује да се сви људи рађају једнаки и слободни у достојанству и правима, а Устав Републике Србије прописује да је људско достојанство неприкосновено^[11]. Антидискриминациони прописи гарантују поштовање људског достојанства и забрањују сваку дискриминацију. Данас је недопустиво да се другачија сексуална оријентација означава као неприродна, неморална и проклета.
• Повереник за заштиту равноправности указује и на пресуду Европског суда за људска права у предмету Вејделанд и други против Шведске[12] у којој је суд истакао да је дискриминација по основу сексуалне оријентације подједнако озбиљна као и дискриминација заснована на раси, пореклу и боји коже, те да „напади“ на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбију овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела.
• А. А. има право да износи своје ставове и мишљења, у конкретном случају право да критикује и коментарише нацрт закона, али не на начин којим се подстиче дискриминација и ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за групу лица на основу њиховог личног својства.

4. МИШЉЕЊЕ

Ставовима изнетим у тексту „Закон о истополним партнерствима“, који је објављен на сајту www….comm/sr/ 21. децембра 2020. године, повређен је члан 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје А. А. препоруку:

• Да са сајта ..comm/sr/ уклони текст „Закон о истополним партнерствима“, поднаслов „Како идеолошки колонизатори кувају жабу у Србији“ објављен 21. децембра 2020. године.

• Да се убудуће суздржи од аката и изјава које представљају дискриминацију лица на основу било ког личног својства.

Потребно је да А. А, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико А. А. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 46.

[4] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03, 5/05 и 7/05-исправка, „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[5] „Службени гласник РС“, бр. 52/21, члан 28.

[6] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, – бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[7] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[8] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Повереник за заштиту равноправности, новембар 2019. године, Београд

[9] Martins Casimiro and Cerveira Ferreira v. Luxembourg, br. 44888/98, 27. април 1999. године

[10] Вера у равноправност: вероисповест и уверења у Европи, Европска мрежа тела за равноправност – Еквинет, 2017. година, стр. 80 (случај пред судом Северне Ирске)

[11] Члан 23. Устава Републике Србије

[12] Представка бр. 1813/07

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

34-21 Притужба ОЦД против Ј.К због дискриминације на основу сексуалне оријентације