бр. 07-00-00040/2023-02 датум: 18.4.2023.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднео AA , адвокат из ББ, у име ВВ , против јавне бележнице ГГ , због дискриминације на основу породичног статуса. У току поступка је утврђено да је био заказан термин за оверу Уговора о поклону 20. децембра 2022. године у 11:00 часова, да су у заказаном термину у јавнобележничку канцеларију приступили подноситељка притужбе заједно са другим уговорним странама, оцем, мајком и сестром, која је била учесница у поступку овере и својим малолетним сином од годину и по дана. Такође је утврђено да Уговор о поклону није оверен у јавнобележничкој канцеларији ГГ 20. децембра 2022. године. Утврђено је и да је подноситељка притужбе заједно са другим уговорним странама пре уласка у канцеларију ради овере уговора од стране јавне бележнице, боравила у чекаоници, да када је ГГ изашла из канцеларије, објаснила је странкама да ће овера уговора трајати око 30-45 минута, да ће уговор и клаузулу прочитати, па би присуство детета ометало правилно спровођење поступка. У изјашњењу јавна бележница ГГ навела је да није извршена овера уговора због присуства малог детета, правдајући своје поступање потребама поступка овере. Она је у свом изјашњењу између осталог навела да је у чекаоници затекла уговорне стране и мало дете од око годину и по дана, које је „махало рукама и гугутало, баш као дете које захтева пажњу“, а да је након тога подноситељки притужбе указала да би присуство детета било ометајуће за поступак овере, јер би тако мало дете „које не уме да се контролише“ утицало на пажњу уговорних страна, услед чега уговорне стране не би могле у потпуности да схвате правне последице закључења Уговора о поклону. Повереник констатује да јавни бележник као делатност од поверења, који поступа у складу са начелом савесности и поштења, јесте у обавези да у потпуности поступа у складу са правилима Закона о јавном бележништву и другим актима којима је регулисано његово поступање. Међутим, поред обавезе поштовања ових законских одредби, јавни бележник дужан је у свом поступању да води рачуна и о поштовању других закона, укључујући и Закон о забрани дискриминације и начело забране дискриминације које је прокламовано овим законом. Повереник указује да је одредбом члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да укoликo тужилaц учини вeрoвaтним дa je тужeни извршиo aкт дискриминaциje, тeрeт дoкaзивaњa дa услeд тoг aктa ниje дoшлo дo пoврeдe нaчeлa jeднaкoсти, oднoснo нaчeлa jeднaких прaвa и oбaвeзa снoси тужeни, док је одредбом става 4. истог члана прописано да се одрeдбe ст. 1-3. oвoг члaнa схoднo примeњуjу и нa пoступaк прeд Пoвeрeникoм. Повереник је на основу целокупно утврђеног чињеничног стања констатовао да јавна бележница у складу са цитираним правилом о прерасподели терета доказивања није пружила доказе на основу којих се може закључити да су постојале било какве објективне сметње да се овера изврши. Односно, јавна бележница није доставила доказе из којих се може закључити да би присуство малог детета утицало на такав начин да оверу уговора не би било могуће спровести у складу са законом. Имајући у виду све наведено, Повереник констатује да је јавна бележница ГГ пропуштањем да изврши оверу Уговора о поклону због присуства малог детета у канцеларији, дискриминисала подноситељку притужбе ВВ , на основу породичног статуса, чиме је прекршила одредбе члана 6. и члана 15. Закона о забрани дискриминације, због чега јој је препоручено да упути писано извињење ВВ због дискриминаторног поступања према њој, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.
ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу ВВ, коју је у својству пуномоћника поднео АА , против јавне бележнице ГГ због дискриминације на основу брачног и породичног статуса. У притужби је између осталог наведено:
– да је 20. децембра 2022. године око 11:00 часова подноситељка притужбе у својству учеснице у поступку солемнизације Уговора о поклону пред јавним бележником ГГ , приступила у просторије јавнобележничке канцеларије, како би потписала уговор који је предмет овере;
– да су заједно са подноситељком притужбе у просторију јавног бележника приступили и ДД, ЂЂ, родитељи подноситељке притужбе и ЕЕ, сестра подноситељке притужбе, учесница у поступку;
– да је подноситељка притужбе дошла заједно са својим малолетним дететом, старим око годину и по дана, који је био у дечијим колицима;
– да су сви заједно чекали у чекаоници, да је дете мирно седело у колицима, и није реметило атмосферу у јавнобележничкој канцеларији, нити су запослени у канцеларији указали на постојање неког проблема у вези са присуством детета;
– да је након што је јавна бележница изашла из своје канцеларије, поставила питање ко ће чувати дете док се овера не заврши, на шта је подноситељка притужбе одговорила да дете нема ко да чува, јер је отац детета одсутан, а да су сви остали чланови породице, који би могли да причувају дете, учесници у поступку овере;
– да овакав одговор није „задовољио“ јавну бележницу, због чега је подноситељка притужбе предложила да остане у чекаоници са дететом док она обави посао са осталим присутнима, а да накнадно уђе како би потписала уговор;
– овај предлог јавној бележници такође није био прихватљив, па је након кратког убеђивања одбила да овери уговор у заказаном термину, при чему није донела никакву писану одлуку;
-да је нацрт предметног уговора био достављен јавној бележници од стране пуномоћника уговорних страна, путем мејла, а ради олакшаног поступка овере и претходне контроле од стране јавне бележнице;
– да је због свега наведеног подноситељка притужбе морала да врши оверу код другог јавног бележника, због кратког рока останка у Србији, и то у суседној општини Кањижа, што је проузроковало додатне неоправдане трошкове;
– да је друга јавна бележница, ЖЖ, под истим условима, извршила оверу уговора, три дана касније;
– да због тога што је наведено понашање јавне бележнице било неприхватљиво, пуномоћник подноситељке притужбе је затражио да се јавна бележница о томе изјасни;
– да подноситељка притужбе сматра да је због тога што је јавна бележница одбила да изврши оверу уговора због присуства малолетног детета, неосновано ускратио право подноситељки притужбе на оверу уговора, чиме је извршио акт дискриминације на основу породичног статуса и старости;
– да је чланом 2. став 1. Закона о јавном бележништву прописано да је јавно бележништво служба од јавног поверења, док је чланом 9. став 1. Закона прописано да је јавни бележник дужан да обавља своју делатност у складу са прописима и начелом савесности и поштења, док је ставом 2. прописано да јавни бележник одбија, односно да може да одбије обављање послова у оквиру делатности одређених овим законом само из разлога који су одређени овим законом, те да је одредбом члана 2. став 1. тачка 4. Закона о забрани дискриминације прописано да израз „орган јавне власти“ означава физичко лице којем је поверено вршење јавних овлашћења;
– да је чланом 15. Закона о забрани дискриминације прописано да свако има право на једнак приступ и једнаку заштиту својих права пред судовима и органима јавне власти, да је забрањено дискриминаторско поступање службеног лица, односно одговорног лица у органу јавне власти у поступку заштите прва лица пред судовима и органима јавне власти;
– да подноситељка притужбе сматра да одбијање јавног бележника да приступи овери уговора, неприхватљиво, само из разлога јер је подноситељка притужбе приступила овери уговора са својим малолетним дететом;
– да јавна бележница, у одговору пуномоћнику да разјасни разлоге због којих је одбила да уговор овери, није дала никакав правни основ за такво поступање;
– да због свега наведеног подноситељка притужбе предлаже да Повереник за заштиту равноправности у циљу утврђивања дискриминаторног поступања, предузме све кораке из своје законом прописане надлежности, и да одговарајућу препоруку ради спречавања даљих аката дискриминације.
1.2. У прилогу притужбе достављени су следећи докази: 1) електронска преписка од 16. децембра 2022. године; 2) Уговор о поклону; 3) електронска преписка од 21. децембра 2022. године; 3) електронска преписка од 20. децембра 2022. године; 4) пуномоћје.
1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење јавне бележнице ГГ .
1.5. У изјашњењу јавне бележнице ГГ од 16. марта 2023. године, између осталог наведено је :
– да је дана 20. децембра 2022. године подностељка притужбе у заказано време, заједно са сауговарачима приступила у јавнобележничку канцеларију ради овере уговора о поклону;
– да када је изашла из своје канцеларије у чекаоници је видела да је са подноситељком притужбе и сауговарачима и дете од око годину дана, које је „гугутало и правило покрете рукама и ногама, као што то ради дете које захтева пажњу“;
– да је љубазно објаснила странкама да ће овера уговора трајати око 30-45 минута, да ће уговор и клаузулу прочитати, па би присуство детета ометало правилно спровођење поступка;
– да су на то странке предложиле да ће неко од њих остати у чекаоници и причувати дете, а да ће само на крају ући у канцеларију где се врши овера како би потписале уговор;
– да је јавна бележница рекла да тако нешто није могуће, јер све уговорне стране морају бити присутне током овере уговора, јер би у супротном такав уговор био ништав;
– да је предложила да пронађу некога ко није уговорна страна у поступку ко би могао да причува дете, на шта су одговорили да немају никога другог кога би могли позвати, након чега је предложено да се одреди други датум за оверу, када би могли да дођу без детета;
– да ни овај предлог није био прихваћен од стане уговорних страна, уз образложење да поклонопримац, подноситељка притужбе, живи у иностранству, и да јој други термин не одговара;
– надаље је јавна бележница предложила да подноситељка притужбе дâ пуномоћје неком другом лицу, у кога има поверење, које би закључило уговор у њено име, како не би морала лично да присуствује овери;
– да подноситељка притужбе о овом предлогу није хтела ни да размишља, него су сви заједно напустили јавнобележничку канцеларију, љутито и у журби;
– да оверу поклона није одбила, да је са странкама све време разговарала мирним тоном и са поштовањем, да је саслушала сваки њихов аргумент и одговарала смирено и прибрано;
– да је чланом 6. Правилника о јавнобележничкој канцеларији прописано да канцеларија треба да буде смештена у пословној или стамбеној згради, која својим спољашњим изгледом и унутрашњим стањем обезбеђује услове за несметан рад. Јавни бележник сам одређује где ће се просторно налазити његова канцеларија у месту његовог службеног седишта и унутрашње стање канцеларије, то јест да јавни бележник треба да обезбеди услове за несметан рад;
– да јавнобележничка канцаларија у свему испуњава наведене услове, па се и од странака очекује да они сами својим понашањем те услове не ремете, да се према учесницима у поступку, другим сауговарачима и јавном бележнику понашају са пажњом, уважавањем и поштовањем;
– да исто као када би неко певуцкао или звиждао за време овере уговора, довођење малолетног детета „ које нити зна нити може да се контролише“ значило ометање услова за несметан рад;
– да у конкретном случају није реч о дискриминацији странке на основу породичног статуса, него о „правилима лепог понашања“ и лепог васпитања; да се у таквој ситуацији сауговарачи, са правом могу питати „зашто треба да трпе те немогуће услове“, а поставља се и питање ништавости уговора услед непостојања услова за оверу, за коју је јавни бележник одговоран;
– да овера уговора о промету непокретности никада нису формалности, јер у поступку овере уговора, јавни бележник прво разговора са странкама, да би од њих чуо њихову праву вољу, да ли је давање стварно бесплатно, или се очекује нешто заузврат, да ли можда ради о купопродајном уговору, или о уговору о доживотном издржавању или о уступању и расподели имовине за живота;
– такође, странкама се предочавају и правне последице закључења уговора о поклону, да поклонопримицу поклон може бити урачунат у његов наследни део и да поклонодавац то може изричито спречити давањем изјаве која се уноси у уговор или тестамент, да нужни наследници у циљу заштите нужног дела могу тражити поврат поклона, при чему је потребно разјаснити појам нужног дела, и наследника; затим друга права и обавезе странака( поклонодавца и поклонопримца), као и трећих лица (поверилаца) и друго;
– да је било више случајева да када су странке биле упознате са овим правилима у вези са Уговором о поклону, одустале од закључивања истог;
– да се након наведеног, странкама предочава лист непокретности штампан на дан овере уговора, који су ажурирани претходног дана, те се пита да ли је поклонодавац уписао неки терет у лист непокретности у међувремену, при чему се разјашњава појам терета, а у клаузули о овери уговора се наводи одговор поклонодавца, пита се поклонопримац да ли жели да се упозна са подацима из листа непокретности, да ли странке желе да им се пре закључења уговора изда копија плана из катастра, при чему се уноси њихов уговор у клаузулу;
– у конкретном случају странке је требало упозорити и на правила располагања заједничком имовином стеченом у току трајања брака; а након обављеног разговора чита се уговор о поклону наглас и чита се клаузула о овери, што се чини како би се странке упознале са садржином уговора које ће потписати;
– наведено иде у прилог томе да овера никада није само формалност, него је потребно да странке могу да буду у стању да читав поступак активно прате, а присуством детета њихова пажња би била ометена;
– да у вези са дискриминацијом на основу старости ( детета) устав РС прописује да деца уживају људска права примерено узрасту и душевној зрелости, па је могуће вршити дискриминацију само оних права које неко има;
– да малолетно дете није пословно способно јер није способно да схвати значај и правне последице својих поступака, а дете од годину и по дана не може да предузме било какву радњу у канцеларији јавног бележника, односно њега би заступао његов законски заступник;
– да „чак ни на позоришну представу људи не носе дете од годину и по дана старости, па да ли то онда значи да се у позориштима врши дискриминација мајки по основу породичног статуса, или да је потребно испољити већи степен одговорности приликом одласка у позориште него приликом закључења уговора и промету непокретности“;
– да јавна бележница изражава жаљење јер је подноситељка притужбе њену најбољу намеру да се и она услужи у складу са правилима струке и професионално, доживела као непријатност.
1.6. Уз изјашњење јавне бележнице ГГ нису достављени докази.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у електронску преписку између АА и ЗЗ, од 16. децембра 2022. године утврђено је да је у мејлу наведено да се у прилогу налази документација потребна за оверу Уговора о поклону која је заказана за 20. децембар 2022. године.
2.2. Увидом у предлог Уговора о поклону, утврђено је да се Уговор заључује између ДД и ЂЂ, као поклонодавца и ЕЕ, као поклонопримца и ВВ, као учеснице у поступку. Чланом 1. уговора прописано је да уговорне стране сагласно изјављују да се налазе у међусобним родбиниским односима и то да су поклонодавци родитељи поклонопримца и учеснице у поступку. Чланом 2. уговора одређено је да поклонодавци изјављују да су сувласници у једнаким уделима са ½ приватне својине, парцеле уписане у лист непоркетности ИИ, парцеле бр. ЈЈ и КК. Чланом 3. Уговора прописано је да поклонодавци поклањају поклонопримцу, ћерки, у целости своје непокретности означене у члану 2. уговора, а поклонопримац прихвата поклоњене непокретности са захвалношћу.
2.3. Увидом у електронску преписку од 21. децембра 2022. године утврђено је да је у мејлу који је АА упутио ЖЖ наведено да странкама одговара термин у петак у 8:30, као и да је уколико има потребе за додатном документацијом исту може доставити.
2.4. Увидом у електронску преписку од 20. децембра 2022. године утврђено је да је у мејлу који је АА упутио ГГ наведено да је обавештен од својих клијенткиња ВВ да је дошло до неког неспоразума приликом овере уговора о поклону, која је била заказана за 11:00, те да према наводима клијенткиње до овере није дошло због присуства детета, и да је потребно разјаснити насталу ситуацију. У одговору ГГ је навела да неспоразума није било и да није тачно да странке нису пуштене унутра, већ да су у канцеларију приступиле са дететом од годину и по дана. Такође је наведено, да је задатак јавног бележника у конкретном случају да приликом овере уговора о поклону странке упозна са правним правилима која су у вези са уговором о поклону, да се утврди шта је права воља странака, и обави све друге неопходне радње, изврши контрола, а како би располагања странака у свему била дозвољена и како би се осигурала перфектна форма јавнобележничке исправе. Наведено је и да јавни бележник за свој рад одговара и по правилима грађанског и по правилима кривичног права, као и да би требало да буде дозвољено јавном бележнику да у циљу постизања максималног резултата у свом раду, а у интересу странака, одреди услове у којима ће радити, при чему би присуство детета, које не зна да се контролише, то угрозило. Изражено је и жаљење што странке нису поступак схватиле правилно, иако им је најљубазније објашњено.
2.5. Увидом у пуномоћје које је дала АА адвокату, утврђено је да је пуномоћје дато за поступање у поступку по притужби пред Повереником за заштиту равноправности, који се води против јавне бележнице ГГ.
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
- Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене прилоге, као и антидискриминационе прописе.
Правни оквир
Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].
- Устав Републике Србије[4], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 66. став 1. Устава прописано је да пoрoдицa, мajкa, сaмoхрaни рoдитeљ и дeтe у Рeпублици Србиjи уживajу пoсeбну зaштиту, у склaду сa зaкoнoм.
- Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 15. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да свaкo имa прaвo нa jeднaк приступ и jeднaку зaштиту свojих прaвa прeд судoвимa и oргaнимa jaвнe влaсти, док је ставом 2. истог члана прописано да је зaбрaњeнo дискриминaтoрскo пoступaњe службeнoг лицa, oднoснo oдгoвoрнoг лицa у oргaну jaвнe влaсти у пoступку зaштитe прaвa лицa прeд судoвимa и oргaнимa jaвнe влaсти.
3.4. Одредбом члана 9. став 1. Закона о јавном бележништву[5] прописно је да јaвни бeлeжник je дужaн дa oбaвљa свojу дeлaтнoст у склaду сa прoписимa и нaчeлoм сaвeснoсти и пoштeњa, ставом 2. истог члана прописано је да јaвни бeлeжник oдбиja, oднoснo мoжe дa oдбиje oбaвљaњe пoслoвa у oквиру дeлaтнoсти oдрeђeних oвим зaкoнoм сaмo из рaзлoгa кojи су oдрeђeни oвим зaкoнoм, док је ставом 3. прописано је да јaвни бeлeжник oдгoвaрa зa свoj рaд у склaду сa зaкoнoм. Одредбом члана 53. став 1. истог закона прописано је да Jaвни бeлeжник нe смe дa ускрaти прeдузимaњe рaдњи зa кoje je oвлaшћeн, oсим кaдa je oвим зaкoнoм друкчиje прoписaнo, док је одредбом става 2. истог члана прописано да је јaвни бeлeжник дужaн дa oдбиje oбaвљaњe службeнe рaдњe:1) aкo je oнa нeспojивa сa њeгoвoм службeнoм дeлaтнoшћу, нaрoчитo aкo сe њeгoвo учeшћe зaхтeвa рaди пoстизaњa oчиглeднo нeдoпуштeнoг или нeпoштeнoг циљa; 2) aкo утврди дa je рaдњa прeмa зaкoну нeдoпуштeнa, зa кojу сумњa дa je стрaнкa прeдузимa привиднo или дa би избeглa зaкoнскe oбaвeзe или дa би прoтивпрaвнo oштeтилa трeћe лицe; 3) aкo утврди дa стрaнкa нeмa пoслoвну спoсoбнoст или из другoг зaкoнскoг рaзлoгa нe мoжe пунoвaжнo зaкључивaти прaвнe пoслoвe, изузeв aкo у пoступку учeствуje зaкoнски зaступник тoг лицa; 4) aкo рaспoлaжe сa чињeницaмa дa стрaнкa нeмa oзбиљну и слoбoдну вoљу дa зaкључи oдрeђeни пoсao. Чланом 53а. став 1. прописано је да акo jaвни бeлeжник утврди дa нису испуњeни услoви зa сaчињaвaњe, пoтврђивaњe или oвeру испрaвe, рeшeњeм ћe oдбити дa прeдузмe службeну рaдњу. Чланом 93. Закона прописано је да јaвни бeлeжник пoтврђуje (сoлeмнизуje) привaтну испрaву кaдa je тo зaкoнoм oдрeђeнo, ставом 2. истог члана прописано је да се у oблику jaвнoбeлeжнички пoтврђeнe (сoлeмнизoвaнe) испрaвe зaкључуjу сe нaрoчитo:1) угoвoр o прoмeту нeпoкрeтнoсти;2) угoвoр o хипoтeци и зaлoжнa изjaвa aкo нe сaдржe изричиту изjaву oбвeзaнoг лицa дa сe нa oснoву угoвoрa o хипoтeци, oднoснo зaлoжнe изjaвe, мoжe, рaди oствaрeњa дугoвaнe чинидбe, пo дoспeлoсти oбaвeзe нeпoсрeднo спрoвeсти принуднo извршeњe; 3) угoвoр кojим сe зaснивajу ствaрнe и личнe службeнoсти. Надаље је чланом 93а став 1. прописано да се пoтврђивaњe испрaвe врши сe стaвљaњeм клaузулe o пoтврђивaњу (сoлeмнизaциoнa клaузулa) кoja je услoв зa пунoвaжнoст прaвнoг пoслa, док је ставом 2. прописано да се сoлeмнизaциoнoм клaузулoм jaвни бeлeжник пoтврђуje дa je стрaнкaмa у њeгoвoм присуству прoчитaнa испрaвa, дa су oнe изjaвилe дa тa испрaвa у свeму и пoтпунo oдгoвaрa њихoвoj вoљи и дa су je свojeручнo пoтписaлe.
3.5. Етичким кодексом јавних бележника[6], одредбом члана 7. став 1. прописано је да на рад јавног бележника не смеју утицати политичка или верска уверења, нити национална, расна или етничка припадност или било који други облик дискриминације, по било ком личном својству, док је одредбом става 2. истог члана прописано да својим понашањем јавни бележник служи као пример хуманости, поштовања људских права и људског достојанства, човекове средине, правде, слободе, истине, искрености и поузданости, које принципе и промовише, уз поштовање принципа одрживог развоја друштва заснованог на солидарности.
Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.6. Повереник за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је јавна бележница ГГ извршила акт дискриминације на основу породичног статуса, на тај начин јер није извршила оверу уговора о поклону подноситељки притужбе, као уговорној страни, јер је у термину када је била заказана овера уговора дошла са својим малолетним сином од годину и по дана. Повереник констатује да је ову правну ствар анализирао само са аспекта антидискриминационих прописа, односно није се бавио евентуалним повредама других права, које су надлежности других органа.
3.7. У конкретном случају, међу странама у поступку је неспорно да је био заказан термин за оверу Уговора о поклону 20. децембра 2022. године у 11:00 часова, да су у заказаном термину у јавнобележничку канцеларију приступили подноситељка притужбе заједно са другим уговорним странама, оцем, мајком и сестром, која је била учесница у поступку овере и својим малолетним сином од годину и по дана. Такође је међу странама у поступку неспорно да Уговор о поклону није оверен у јавнобележничкој канцеларији ГГ 20. децембра 2022. године. Такође је неспорно да су подноситељка притужбе заједно са другим уговорним странама пре уласка у канцеларију ради овере уговора од стране јавне бележнице, боравили у чекаоници, а да када је ГГ изашла из канцеларије, објаснила је странкама да ће овера уговора трајати око 30-45 минута, да ће уговор и клаузулу прочитати, па би присуство детета ометало правилно спровођење поступка.
3.8. Повереник за заштиту равноправности указује да је за одлучивање у овој правној ствари од значаја одредба члана 6. Закона о забрани дискриминације, којим је дефинисана непосредна дискриминација тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Такође, релевантна је и одредба члана 45. став 1. Закона о забрани дискриминације којим је прописано да акo je суд утврдиo дa je извршeнa рaдњa нeпoсрeднe дискриминaциje или je тo мeђу стрaнкaмa нeспoрнo, тужeни сe нe мoжe oслoбoдити oд oдгoвoрнoсти дoкaзивaњeм дa ниje крив. Одредбом става 2. истог члана прописано је да укoликo тужилaц учини вeрoвaтним дa je тужeни извршиo aкт дискриминaциje, тeрeт дoкaзивaњa дa услeд тoг aктa ниje дoшлo дo пoврeдe нaчeлa jeднaкoсти, oднoснo нaчeлa jeднaких прaвa и oбaвeзa снoси тужeни, док је одредбом става 4. истог члана прописано да се одрeдбe ст. 1-3. oвoг члaнa схoднo примeњуjу и нa пoступaк прeд Пoвeрeникoм.
3.9. Повереник је приликом решавања ове правне ствари имао у виду наводе из изјашњења у коме јавна бележница ГГ није негирала да није извршена овера уговора због присуства малог детета, правдајући своје поступање потребама поступка овере. Она је у свом изјашњењу између осталог навела да када је изашла у чекаоницу ради прозивке, затекла уговорне стране и мало дете од око годину ипо дана, које је „махало рукама и гугутало, баш као дете које захтева пажњу“, а да је након тога подноситељки притужбе указала да би присуство детета било ометајуће за поступак овере, јер би тако мало дете „које не уме да се контролише“ утицало на пажњу уговорних страна, услед чега не би могли у потпуности да схвате правне последице закључења Уговора о поклону. Повереник је имао у виду наводе да је у складу са Законом о јавном бележништву прописано да се приликом овере уговора морају предузети одређени кораци, како би овера била пуноважна, а који се односе на то да се мора испитати стварна воља уговорних страна, да уговор мора гласно да се прочита, да се упозоровају на последице закључења уговора о поклону, са аспекта правила наследног и породичног права, што све изискује одређен степен пажње уговорних страна и учесника у поступку. Такође, Повереник је ценио и наводе из изјашњења да је предлог подноситељке притужбе да она остане у чекаоници са дететом и уђе само како би потписала уговор, јавна бележница одбила, јер то не би било у складу са правилима поступка, а такав уговор би био ништав. Уместо тога, предложила је неколико опција како би уговор био оверен, а које се односе на ангажовање неког трећег лица, долазак у другом термину без детета или ангажовање пуномоћника који би у име и за рачун подноситељке притужбе закључио Уговор о поклону.
3.10. Повереник констатује да јавни бележник као делатност од поверења, који поступа у складу са начелом савесности и поштења, јесте у обавези да у потпуности поступа у складу са правилима Закона о јавном бележништву и другим актима којима је регулисано његово поступање. Међутим, поред обавезе поштовања ових прописа, јавни бележник дужан је у свом поступању да води рачуна и о поштовању других закона, укључујући и Закон о забрани дискриминације и начело забране дискриминације које је истим прокламовано. То у конкретном случају значи да је било неопходно да се узму у обзир све околности случаја, дакле пре свега да се ради о мајци која је приступила овери уговора са малолетним, малим дететом, да не живи у Србији, да су друге уговорне стране блиски сродници и мајке и детета, а да је отац детета такође ван Србије и да не постоји други систем подршке у погледу чувања детета. Предлози јавне бележнице да ангажују неко треће лице, да дођу у другом термину или да подноситељка ангажује пуномоћника ради закључења уговора, говоре у прилог томе да је основна препрека овери уговора чињеница да је у јавнобележничкој канцеларији било присутно мало дете, односно породични статус подноситељке притужбе. У погледу предлога да се ангажује пуномоћник, Повереник констатује да је то додатан захтев који се поставља подноситељки притужбе, којим би се изложила додатном трошку, а који се не поставља другим учесницима у поступку овере, и који је искључиво повезан са чињеницом да је подноситељка притужбе мајка малог детета.
3.11. Такође, уколико је јавна бележница проценила да се ради о таквим неправилностима због којих није могуће извршити оверу, Повереник указује да је Законом о јавном бележништву јасно прописано да је јавни бележник у обавези да изврши оверу (члан 53 став 1.), осим у законом прописаним случајевима, када је дужан да одбије оверу и то уколико је радња овере нeспojивa сa њeгoвoм службeнoм дeлaтнoшћу, нaрoчитo aкo сe њeгoвo учeшћe зaхтeвa рaди пoстизaњa oчиглeднo нeдoпуштeнoг или нeпoштeнoг циљa; aкo утврди дa je рaдњa прeмa зaкoну нeдoпуштeнa, зa кojу сумњa дa je стрaнкa прeдузимa привиднo или дa би избeглa зaкoнскe oбaвeзe или дa би прoтивпрaвнo oштeтилa трeћe лицe; aкo утврди дa стрaнкa нeмa пoслoвну спoсoбнoст или из другoг зaкoнскoг рaзлoгa нe мoжe пунoвaжнo зaкључивaти прaвнe пoслoвe, изузeв aкo у пoступку учeствуje зaкoнски зaступник тoг лицa; aкo рaспoлaжe сa чињeницaмa дa стрaнкa нeмa oзбиљну и слoбoдну вoљу дa зaкључи oдрeђeни пoсao. (члан 53. став 2.). Надаље, уколико јавни бележник утврди да постоје неке од наведених препрека за оверу, дужан је о томе да донесе решење. (члан 53а. став 1.). У конкретном случају, а на основу утврђеног чињеничног стања, може се констатовати, да јавна бележница није донела решење којим је утврдила постојање неких од законом прописаних разлога за неоверавање исправе, већ је своју одлуку да не овери Уговор о поклону, засновала искључиво на претпоставци да ће присуство детета утицати на поступак овере. Треба имати у виду чињеницу да је дете било у присуству мајке, као и других познатих сродника, па је вероватноћа да би се узнемирило или испољило такво понашање које би угрозило поступак овере, минимална.
3.12. У вези навода из изјашњења да је поступак овере такав да се од јавног бележника захтева да предузме одређене радње, утврди шта је права воља странака, прочита уговор и клаузулу, упозори на последице закључења уговора, Повереник констатује да је у конкретном случају, предлог уговора са свим одредбама саставио адвокат, који је био достављен јавнобележничкој канцеларији неколико дана пре саме овере уговора, што је такође чињеница коју је требало узети у обзир приликом овере уговора. Адвокат, као стручно лице, које пружа правну помоћ, у складу са Законом о адвокатури[7] дужан је дa прaвну пoмoћ пружa стручнo и сaвeснo, у склaду сa зaкoнoм, стaтутoм aдвoкaтскe кoмoрe и кoдeксoм. Приликом преузимања заступања адвокат ће клијенту указати, између осталог и на своју оцену чињеничне и правне природе предмета[8], односно даће му све потребне информације које су од значаја за предузимање те радње, као и последице.
Надаље, Повереник констатује и да јавна бележница ГГ, у складу са цитираним правилом о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, није пружила доказе на основу којих се може закључити да су постојале такве објективне сметње које су онемогућиле да се овера изврши. Такође, јавна бележница није доставила ни доказе из којих се може закључити да би присуство малог детета утицало на њу у тој мери да она не би могла да поступа у складу са законом и предузме све неопходне радње у поступку овере.
3.13. Такође, Повереник указује да је јавни бележник у обавези да поступа и у складу са Етичким кодексом јавних бележника[9], који у члану 7. под називом „Поштовање основних људских права“ ставом 1. прописује да на рад јавног бележника не смеју утицати политичка или верска уверења, нити национална, расна или етничка припадност или било који други облик дискриминације, по било ком личном својству. Ставом другим истог члана прописано је да својим понашањем јавни бележник служи као пример хуманости, поштовања људских права и људског достојанства, човекове средине, правде, слободе, истине, искрености и поузданости, које принципе и промовише, уз поштовање принципа одрживог развоја друштва заснованог на солидарности.
3.14. На крају, Повереник користи прилику и да укаже да је неопходно радити на томе да се све услуге које пружају носиоци јавних овлашћења, укључујући и јавно бележништво које је важан део функционисања правосудног система Републике Србије, учини једнако доступним и мајкама са малом децом, да се простори у којима се те услуге пружају учине приступачним и овој друштвеној групи, а да се приликом пружања услуга води рачуна о свим околностима случаја, како би се остварила пуна инклузија и равноправност.
3.15. Имајући у виду све наведено, може се закључити да је јавна бележница ГГ, пропуштањем да изврши оверу уговора о поклону због присуства малог детета у канцеларији, дискриминисала подноситељку притужбе ВВ , на основу породичног статуса, чиме је прекршила одредбе члана 6. и члана 15. Закона о забрани дискриминације.
- МИШЉЕЊЕ
Јавна бележница ГГ, повредила је одредбе члана 6. и 15. Закона о забрани дискриминације на тај начин што није извршила оверу Уговора о поклону дана 20. децембра 2022 године, због присуства малог детета у канцеларији.
- ПРЕПОРУКА
Повереник за заштиту равноправности препоручује јавној бележници ГГ да:
5.1. Упути писано извињење ВВ због дискриминаторног поступања према њој.
5.2. Да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.
Потребно је да јавна бележница ГГ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико јавна бележница ГГ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21
[2] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21, члан 1. став 2.
[3] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21, члан 33.
[4] „Службени гласник РС“, број 98/06, 115/21, 16/22
[5] „Сл. глaсник РС“, бр. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – др. зaкoн, 93/14 – др. зaкoн, 121/14, 6/15 и 106/15)
[6] садржај доступан на: https://beleznik.org/public/documents/upload/eticki_kodeks_javnih_beleznika.pdf
[7] Закон о адвокатури, „Сл. гласник РС“ бр. 31/11, 24/12- Одлука УС
[8] Кодекс професионалне етике адвоката „Сл. гласник РС“, бр. 27/12, 159/20- одлука УС
[9] садржај доступан на: https://beleznik.org/public/documents/upload/eticki_kodeks_javnih_beleznika.pdf
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
31-23 Утврђена дискриминација на основу брачног и породичног статуса 
