бр. 021-01-399/2025-02 датум: 7.4.2025.

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

мандатар за састав Владе, др Ђуро Мацут

11000 БЕОГРАД

Немањина бр. 11

Поштовани господине Мацут,

Полазећи од неопходности континуираног унапређења поштовања равноправности и људских права, као и права на родну равноправност, пред Владом чији сте мандатар налазе се бројни изазови на које треба наћи адекватан одговор.

У складу са међународним и домаћим документима уравнотежено учешће мушкараца и жена у одлучивању један је од приоритета за свеукупан развој друштва, обезбеђивање праведније расподеле утицаја, коришћење капацитета и потенцијала свих његових чланова и обезбеђење одрживог развоја. Тако, између осталог, према Универзалној декларацији о људским правима, свако има право да учествује у влади своје земље, а без активног учешћа жена и укључивања женске перспективе у све нивое одлучивања не могу се постићи циљеви равноправности, развоја и мира^[1]. Обавеза да се женама обезбеди равноправни приступ и пуно учешће у структурама моћи и одлучивања, регулисана је и Пекиншком декларацијом и Платформом за акцију из 1995. године, у којима се наводи да је оснажење и унапређење друштвеног, економског и политичког статуса жена од основне важности за постизање одговорне и транспарентне власти, те да низак проценат жена у органима одлучивања на различитим нивоима одржава структуралне баријере.

Подаци о женама на извршним позицијама и у националним парламентима на дан 1. јануар 2025, дати су у публикацији Жене у политици: 2025^[2], коју су израдиле Интерпарламентарна унија (ИПУ) и UN Women. Ови подаци и даље показују већу заступљеност мушкараца у доношењу одлука широм света, чиме се успорава постизање равноправности између жена и мушкараца у политици. Жене се налазе на позицијама шефова држава и/или влада у само 25 земаља и чине 27,2 одсто посланика. На глобалном нивоу, мање од једне четвртине министара у кабинету су жене (22,9 одсто). Мапа за 2025. годину показује да, док жене воде значајне политике у областима људских права, родне равноправности и социјалне заштите, мушкарци доминирају политикама као што су спољни послови, финансијски и фискални послови, унутрашњи послови и одбрана. Република Србија се налази на 32. месту са 37,5% заступљености жена, односно девет жена на местима министарки у односу на постојећих 24 ресора.

Сагледавајући стање у области заштите равноправности Повереник је у свом Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2024. годину дао низ општих препорука за унапређивање равноправности и сузбијање дискриминације. Једна од ових препорука је и да је потребно oбeзбeдити укључивaњe и пoдстицaњe рaвнoмeрнe зaступљeнoсти жeнa и мушкaрaцa у свим сфeрaмa друштвеног живота, посебно у доношењу одлука и обављању jaвних функциja на свим нивоима, као и повећати учешће жена у сектору безбедности, посебно на позицијама одлучивања у војсци и полицији.^[3] У извештају Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) од 28. фебруара 2024. године, препоруком бр. 14 указано је на потребу да се успоставе додатни механизми и подстицаји како би се политичке странке мотивисале да промовишу учешће жена у политичком животу, повећају њихову видљивост током изборних кампања и унапреде њихову улогу у политици.^[4]

Према Акционом плану за 2025. годину за спровођење Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године,[5] једна од мера која треба да обезбеди остваривање Посебног циља 2: Обезбеђене једнаке могућности за остваривање и заштиту људских права као претпоставка развоја и безбедног друштва, јесте јачање капацитета, унапређивање институционалног и нормативног оквира родне равноправности у политичком животу и обезбеђивање равноправног учешћа жена и мушкараца, посебно рањивих група у одлучивању о јавним пословима.

Обавеза заступљености полова на изборној листи, (најмање 40% припадника мање заступљеног пола),[6] индикатор је потребе да се и при именовању министара води рачуна о равномерној заступљености полова.

Поверавање већег броја ресора мање заступљеном полу, поред стратешког опредељења Републике Србије и поступања по датим препорукама, показало би Вашу опредељеност за  остваривање родне равноправности у области политичког деловања и јавних послова.

Имајући у виду све наведено, верујем да ћете као мандатар будуће Владе искористити своја овлашћења и могућности приликом формирања Владе у циљу постизања родне избалансираности како у погледу састава тако и у погледу поверених ресора.

[1] Пекиншка декларација и платформа за деловање

[2] Women in politics: 2025, Inter-Parliamentary Union (IPU) and UN Women, 2025, доступно на:

chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.unwomen.org/sites/default/files/2025-03/women-in-politics-2025-en.pdf

[3] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[4] Доступно на: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.osce.org/files/f/documents/1/3/563505.pdf

[5] „Службени гласник РС”, бр. 15/25

[6] Закон о избору народних посланика („Службени гласник РС”, бр. 14/22), члан 73.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

294-25 Препорука мера мандатару за састав Владе 2025