бр. 07-00-255/2019-02   датум: 12.8.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју су АА и ББ из … поднеле против Угоститељске радње …, због дискриминације на основу пола и изгледа. У притужби je између осталог наведено да Угоститељска радња … рекламира свој производ у јавном простору и путем друштвених мрежа на начин који омаловажава, вређа и дискриминише жене, сводећи их на њихов физички изглед и поједине делове тела. У притужби се даље наводи да је женско тело у поменутим рекламама злоупотребљено и искоришћено „на начин да је у потпуности лишено сваког духовног елемента, готово сведено на пластичне лутке“, при чему се злоупотреба огледа у „апстраховању тела од особе и инсистирању искључиво на самом телу“, што подразумева „експлоатисање груди, стражњице, ногу…“. Даље, у притужби је наведено и да Угоститељска радња …, таквим поступањем, промовише сексизам, родне стереотипе и предрасуде према женама. У притужби је истакнуто да је на једној од реклама, као и објава на својој Фејсбук страници ове угоститељске радње приказано обнажено женско тело, коју прати двосмислена порука, са јасном сексуалном конотацијом, „Nije svaka pizza ista!“, те да из тога јасно произлази да је тело жена у рекламама сексуализовано, чиме се жена своди само на објекат пожељности. С обзиртом да ВВ, предузетник/власник Угоститељске радње „…, није доставио изјашњење на наводе из притужбе у законом прописаном року, Повереник је, у складу са правилом о терету доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, разматрао доказе и чињенице наведене у притужби, као и оне доказе који су јавно доступни неограниченом броју лица на Фесбук страници „…“. Након спроведеног поступка и изведених доказа утврђено је да објаве на Фејсбук страници Угоститељске радње … као и реклама овог субјекта на билборду, представљају рекламу прехрамбених производа, у којима доминирају фотографије женских особа одевених у интимно рубље са еротизованим истицањем појединих делова женског тела, уз двосмислене поруке са сексуалном конотацијом. Закон о забрани дискриминације као један од облика дискриминације прописује узнемиравајуће и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, нарочито ако се тиме ствара понижавајуће или увредљиво окружење. Такође законом је између осталог забрањено и изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Након споведеног поступка, Повереник је дао мишљење да је Угоститељска радња …, објавама на својој Фејсбук страници, као и објављеном рекламом на билбордима повредила одредбе члана 12, а у вези са чланом 20. став 2. Закона о забрани дискриминације. Угоститељској радњи … препоручено је да спорну рекламу уклони са билборда на којима је објављена, а на којима се још увек налази, да са своје Фејсбук странице уклони све објаве којима се врши узнемиравање и понижавајуће поступање према женама, у које нарочито спадају објаве од 16.3.2021. године, 23.4.2021. године и 25.4.2021. године.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом су се обратиле АА и ББ из … . Притужбу су поднеле против Угоститељске радње …, због дискриминације на основу пола и изгледа.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

–  да Угоститељска радња … рекламира свој производ у јавном простору и путем друштвених мрежа на начин који омаловажава, вређа и дискриминише жене, сводећи их на њихов физички изглед и поједине делове тела;

–  да је женско тело у поменутим рекламама злоупотребљено и искоришћено „на начин да је у потпуности лишено сваког духовног елемента, готово сведено на пластичне лутке“, при чему се злоупотреба огледа у „апстраховању тела од особе и инсистирању искључиво на самом телу“, што подразумева „експлоатисање груди, стражњице, ногу…“;

–  да таквим оглашавањем Угоститељска радња … промовише сексизам, родне стереотипе и предрасуде према женама, а што је недопустиво и представља вређање и кршење људског достојанства жене;

–  да из фотографија које је Угоститељска радња … поставила на својим Фејсбук и Инстаграм налозима, произлази да је спорна реклама објављена и на билбордима;

–  да је на једној од реклама приказано обнажено женско тело, коју прати двосмислена порука, са јасном сексуалном конотацијом, „Nije svaka pizza ista!“, те да из тога јасно произлази да је тело жена у рекламама сексуализовано, чиме се жена своди само на објекат пожељности који треба да привуче пажњу мушкараца на производ, а не и циљну групу којој се производ нуди, иако производ сам по себи није намењен одређеном полу, односно мушкарцима.

1.3. Уз притужбу достављени су следећи докази: 1) Принтскрин Фејсбук странице „…“ од 16.3.2021. године; 2) Принтскрин Фејсбук странице „…“, са објавом од 23.4.2021. године; 3) Принтскрин Фејсбук странице „…“ од 25.4.2021. године.

1.4.  Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од ВВ, предузетника/власника Угоститељске радње …, који у законом прописаном року од 15 дана није доставио изјашњење, нити се на наводе из притужбе изјаснио до окончања поступка пред Повереником.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у податке из регистра Агенције за привредне регистре[1], као и увидом у основне информације о администратору Фејсбук странице „…“, утврђено је да је Угоститељска радња …, власник, односно администратор Фејсбук странице „…“.
• Увидом у објаву od 25.4.2021. године на Фејсбук страници „…“, на интернет адреси …, утврђено је да је на билборду постављена реклама са логоом Угоститељске радње …. На реклами је приказана жена у интимном рубљу, која у левој руци држи прехрамбени производ ове угоститељске радње, док се у доњем левом углу билборда налази натпис „Nije svaka pizza ista!“.
• Увидом у објаву od 16.3.2021. године на Фејсбук страници „…“, на интернет адреси …, утврђено је да је предметна објава постављена уз натпис „U danima kada nas jedino hrana spaja, odaberite prave ukuse, … – ukus koji osvaja”, уз фотографију женске особе у интимном рубљу која у десној руци држи прехрамбени производ објављивача.
• Увидом у објаву od 23.4.2021. године на Фејсбук страници „…“, на интернет адреси …, утврђено је да се у наведеној објави налазе информације о градовима где лица могу купити производ Угоститељске радње …, уз фотографију женске особе у интимном рубљу, која конзумира производ наведене угоститељске радње.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, достављене доказе, јавно доступне податке, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.^[2] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Уставом се јемчи слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других. [4] У члану 46. Устава прописано је да се јемчи слобода мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, као и да слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других.
• Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена[5], коју је Република Србија ратификовала прописује да Чланом 2. тачка (е.) прописано је да државе чланице осуђују дискриминацију жена у свим видовима, сагласне су да спроводе свим одговарајућим средствима која им стоје на располагању и без одлагања, политику отклањања дискриминације жена и ради тога се обавезују: (е) да предузму све потребне мере за отклањање дискриминације жена од стране било ког лица, организације или предузећа. Чланом 5. ове Конвенције државе пoтписнице су, између осталог, обавезане дa прeдузму подесне мeрe ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајена и свака друга пракса заснована на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[6], који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
• Чланом 4. став 1. Закона о родној равноправности[7] прописано је да дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, представља свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области; области запошљавања, занимања и рада, самозапошљавања, заштите потрошача (робе и услуге); здравственом осигурању и заштити; социјалном осигурању и заштити, у браку и породичним односима; области безбедности; екологији; области културе; спорту и рекреацији; као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота. Ставом 5. истог члана, између осталог, прописано је да се дискриминацијом на основу пола, полних карактеристика, односно рода, сматра и узнемиравање, понижавајуће поступање, претње и условљавање, сексуално узнемиравање и сексуално уцењивање, родно заснован говор мржњe […].
• Законом о оглашавању[8] прописано је да је огласна порука обавештење које чини садржај оглашавања, без обзира на облик, начин или средство путем којег се преноси. Одредбом члана 6. став 1. овог Закона прописано је да оглашавање мора бити засновано на принципу коришћења дозвољених средстава за постизање циља и другим принципима друштвене одговорности, док је ставом 2. истог члана прописано да се огласном поруком не сме изазивати мржња или нетолеранција, злоупотребљавати поверење, однос зависности, лаковерност, недостатак искуства или знања и сујеверје прималаца огласне поруке. Чланом 6. став 3. Закона о оглашавању прописано је да огласна порука не сме да садржи изјаве или визуелно представљање које се може сматрати увредљивим. Одредбом члана 8. овог закона прописано је начело забране подстицања дискриминације односно, забрањено је да огласна порука, непосредно или посредно, подстиче дискриминацију по било ком основу.

Анализа навода притужбе и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је рекламом за своје производе, као и објавама на Фејсбук страници, Угоститељска радња …, повредилa одредбе Закона о забрани дискриминације.
• Повереник најпре указује да је поступак по притужби започео подношењем притужбе пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, због чега ће бити окончан по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09). Наиме, чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације[9] је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
• Пре свега, неопходно је истаћи да је за поступање у конкретном предмету важна примена правила о терету доказивања из члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. Узимајући у обзир наводе из притужбе, достављене доказе, као и јавно доступне податке на Фејсбук страници „…“, Повереник за заштиту равноправности утврдио је да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, те стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси ВВ, предузетник/власник Угоститељске радње … . Имајући у виду да се ВВ, предузетник/власник Угоститељске радње …, није изјаснио на наводе из притужбе у законом прописаном року за достављање изјашњења, нити до окончања овог поступка, Повереник је разматрао доказе и чињенице наведене у притужби, као и оне доказе који су јавно доступни неограниченом броју лица на Фејсбук страници „…“.
• Чланом 46. Устава прописано је да се јемчи слобода мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, као и да слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Такође и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 10. прописује да свако има право на слободу изражавања, као и да ова слобода може бити ограничена, између осталог, уколико је такво ограничење потребно ради спречавања заштите угледа или права других.
• Поред прописа који пружају гаранције слободи изражавања, као и слободи да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, у конкретном случају потребно је имати у виду антидискриминационе одредбе како из Закона о забрани дискриминације тако и других закона који се односе на оглашавање. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, важно је истаћи да се радња извршења овог облика дискриминације може јавити у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано обраћање. Даље одредбом члана 20. Закона о забрани дискриминације забрањено је изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Поред тога, чланом 6. став 1. Закона о оглашавању прописано је да оглашавање мора бити засновано на принципу коришћења дозвољених средстава за постизање циља и другим принципима друштвене одговорности, док је ставом 3. овог члана прописано да огласна порука не сме да садржи изјаве или визуелно представљање које се може сматрати увредљивим. Одредбом члана 8. овог закона прописано је начело забране подстицања дискриминације односно, забрањено је да огласна порука, непосредно или посредно, подстиче дискриминацију по било ком основу.
• Поред тога, а с обзиром да се лице против ког је поднета притужба није изјаснило, Повереник користи прилику да укаже да се дискриминација може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише.
• Ценећи све напред наведено, а имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли идејно решење које је коришћено у рекламама за прехрамбене производе, као и у објавама на Фејсбук страници Угоститељске радње …, има за циљ, односно представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њихових личних својстава.
•  Да би утврдио наведено Повереник је извршио увид у објаве Угоститељске радње … на Фејсбук страници, од 16.3.2021. године, 23.4.2021. године и 25.4.2021. године, као и у рекламу на билборду која је била повод за покретање поступка пред Повереником. У Фејсбук објавама Угоститељске радње „… поред текста који представља промоцију прехрамбених производа, налази се и фотографија билборда са логоом ове угоститељске радње уз приказ женске особе у интимном рубљу како конзумира прехрамбени производ. На билборду се, поред наведеног налази и текст огласне поруке који гласи „Nije svaka pizza ista!“. У овој реклами акценат је стављен на атрактивни изглед обнажене жене, где су посебно истакнуте њене груди. Еротизовано истицање појединих делова женског тела је очигледно имало за циљ да привуче пажњу купаца. Даље, осим омаловажавајућег приказивања жене као објекта сексуалне жеље или „објекта за гледање“, у конкретном случају ова слика је пропраћена и двосмисленим текстом огласне поруке на билборду. У реклами акценат је стављен на слику обнаженог женског тела, при чему је слика пропраћена ласцивним и двосмисленим текстом који у себи садржи сексуалну конотацију.
• Повереник указује да управо приказивање женских особа на овакав начин доприноси одржавању идеје о „нормалности“ третирања женских особа искључиво као „објеката сексуалне жеље“ и то „под велом“ хумора и других „допадљивих садржаја“, а којима се вређа достојанство жена и ствара понижавајуће и увредљиво окружење на основу пола као њиховог личног својства.
• Неспорно је да су рекламе један од најраширенијих облика медијских и културних производа, којима смо изложени свакодневно, као и да је утицај оглашавања на ставове, понашање и емоције врло снажан, нарочито код деце и младих. Све чешћи је тренд да рекламе ретко приказују предности производа чију продају покушавају подстаћи, а све више намећу одређене животне стилове које млади усвајају као део њихових идентитета и образаца понашања. То се првенствено односи на родне стереотипе.[10] Рекламе утичу на понашање друштва и поједница и неизбежно утичу на понашање купца/потрошача. С тим у вези, на који начин рекламе приказују особу није без значаја, јер се на тај начин ствара слика о томе шта је душтвено прихватљиво. Приказивањем родних стереотипа, сексистичким коментарима и порукама, рекламама се може послати више порука, а једна од њих је и порука да су жене сексуални објекти.
• Повереник истиче и да је Република Србија ратификовала Конвенцију о елиминисању свих облика дискриминације жена. У Општој препоруци бр. 3 CEDAW Комитета, указано је да сви извештаји држава чланица о спровођењу Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, у већој или мањој мери, показују да и даље постоје стереотипне представе о женама које, захваљујући социо-културним факторима, упорно подстичу дискриминацију. Препорука Савета Европе o спречавању и борби против сексизма CM/REC (2019)1[11] појам сексизам дефинише као сваки чин, гест, визуелно представљање, изговорене или писане речи, праксу или понашање засновано на идеји да је особа или група особа инфериорна због свог пола, која се јавља у јавној или приватној сфери, било онлајн или офлајн, са циљем или сврхом да се, између осталог, наруши њихово достојанство и успостави и одржи систем родних стереотипа.
• Стратегија родне равноправности Савета Европе за период од 2018-2023. године[12], као свој први циљ прописује превенцију и борбу против стереотипа и сексизма. У Стратегији се наглашава да насилни и омаловажавајући садржаји у медијима који између осталог укључују порнографију, поново обнављају идеју о подређеној улози жене и доприносе таквом третирању жена у породици и друштву.
• Такође, Савет министара Европске уније упутио је препоруку земљама чланицама о превенцији и борби против сексизма^[13] у којој је наведено да сексизам у медијима, рекламирању и другим видовима комуникације доприноси окружењу које толерише и тривијализује „свакодневни“ сексизам који се манифестује кроз сексуално и сексуализовано приказивање жена, девојчица, мушкараца и дечака, у рекламирњу, филмовима, телевизији, видео игрицама; затим, деградирајуће или тривијално извештавање о женском изгледу, облачењу и понашању, уместо извештавања о њиховим погледима и мишљењима. Чланице се позивају да прихвате следеће мере: уведу прописе којима ће сексизам бити забрањен у медијима и рекламирању и да подрже праћење и примену тих прописа; да пруже подршку учествовању информационо-комуникационе технологије, медија и рекламне индустрије у сачињавању, усвајању и примени аутономних правила и политика којима би се сексизам елиминисао, укључујући сексистички говор мржње и промовисање улоге медија и маркетиншких агенција у сузбијању сексизма и порепознавању ове теме.
• На крају, Повереник истиче да је имао у виду да рекламе представљају својеврстан вид слободе изражавања кроз дизајнерско решење. Међутим, ова слобода не сме бити изговор за било који вид дискриминације и омаловажавање по било ком личном својству. Због тога је потребно да сви, па тако и компаније и други облици организовања поштују прописе и професионалне стандарде и да се уздрже од увредљивих, сексистичких и дискриминаторских садржаја, a да своју креативност изражавају поштујући достојанство свих, као и прописе о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Угоститељска радња …, објавама на својој Фејсбук страници, као и рекламом на билборду повредила је одредбе члана 12, а у вези са чланом 20. став 2. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Угоститељској радњи … :

5.1.  Да рекламу која је повод притужбе уклони са свих билборда на којима је објављена, а на којима се још увек налази.

5.2. Да са своје Фејсбук странице уклони објаве којима се врши узнемиравање и понижавајуће поступање према женама, у које нарочито спадају објаве од 16.3.2021. године, 23.4.2021. године и 25.4.2021. године.

Потребно је да Угоститељска радња …, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Угоститељска радња …, не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1]Подаци доступни на интернет страници: …

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[4] Устава Републике Србије, члан 46. став 1. и 2.

[5] Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист  СФРЈ – Међународни уговори, број 11/81), члан 2. тачка (е.)

[6] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09)

[7] „Службени гласник РС“, бр. 52/21

[8] Закон о оглашавању („Службени гласник РС“, бр.6/16 и 52/19 – др.закон), члан 2. став 1. тачка 2 и члан 6. став 3.

[9] „Службени гласник РС“, број 52/21

[10] „Рекламе и родни стереотипи: Важност медијске писмености“, 2018. година

[11] доступно на : https://search.coe.int/cm/pages/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a

[12] Council of Europe Gender Equality Strategy 2018-2023.  садржај допступан на: https://rm.coe.int/strategy-en-2018-2023/16807b58eb

[13] Recommendation CM/Rec(2019)1 of the Committee of Ministers to member States on preventing and combating sexism,

Adopted by the Committee of Ministers on 27 March 2019  садржај доступан на:          https://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/DisplayDCTMContent?documentId=090000168093b26a

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

262-21 Реклама која понижава жене