бр.  021-01-00272/2022-02      датум: 31. 5. 2022. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Повереник за заштиту равноправности препоручује Школској управи:

– да школама на подручју Школске управе укаже на обавезу да на захтев родитеља који не врши родитељско право над својом децом, а испуњава услове у складу  законом омогући приступ Е – дневнику, без обзира што родитељ који самостално врши родитељско право већ има приступ Е – дневнику.

Школска управа ће у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке обавестити Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

Образложење

Повереник за заштиту равноправноси примио је више притужби родитеља који не врше родитељско право над децом, због дискриминације по основу породичног статуса, указујући да им је онемогућен приступ електронском дневнику, на основу којег би могли да прате образовање своје деце, док је другом родитељу који на основу одлуке суда врши самостално родитељско право омогућен приступ електронском дневнику.

Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 65. Устава прописано је да родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу и да су у томе равноправни, као и да сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена само одлуком суда, ако је то у најбољем интересу детета, у складу са законом.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

Чланом 6. став 1. Породичног закона[4] прописано је да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета. Чланом 77. став 3. овог закона прописано је да један родитељ сам врши родитељско право на основу одлуке суда када родитељи не воде заједнички живот, а нису закључили споразум о вршењу родитељског права. Чланом 78. став 3. прописано је да родитељ који не врши родитељско право има право и дужност да издржава дете, да са дететом одржава личне односе и да о питањима која битно утичу на живот детета одлучује заједнички и споразумно са родитељем који врши родитељско право. Ставом 4. истог члана прописано је да се питањима која битно утичу на живот детета, у смислу овог закона, сматрају нарочито: образовање детета, предузимање већих медицинских захвата над дететом, промена пребивалишта детета и располагање имовином детета велике вредности.

Чланом 110. Закона о основама система образовања и васпитања[5] прописано је да су у установи (установи образовања и васпитања) забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

Одредбама члана 48. Закона о основном образовању и васпитању[6], између осталог прописано је да школа подстиче и негује партнерски однос са родитељима, односно другим законским заступницима ученика, заснован на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења, као и да Програмом сарадње са породицом, школа дефинише области, садржај и облике сарадње са родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика, који обухватају детаљно информисање, саветовање, укључивање у наставне, и остале активности школе и консултовање у доношењу одлука око безбедносних, наставних, организационих и финансијских питања, с циљем унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја.

Чланом 5. став 1. Правилника о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи[7] прописано је да се дневник образовно-васпитног рада разредна књига води за сваку школску годину, посебно за свако одељење и садржи личне податке о сваком ученику, евиденцију о успеху у учењу и владању у првом и другом полугодишту. Чланом 25а став 2. овог Правилника прописано је да уколико школа води дневник образовно-васпитног рада у електронском облику, на захтев родитеља, односно другог законског заступника ученика, школа може да обезбеди ауторизовани електронски приступ подацима о успеху и владању тог ученика. Ставом 4. истог члана прописано је да се електронски приступ из става 2. овог члана обезбеђује преко приступних параметара које школа доставља подносиоцу захтева – родитељу, односно другом законском заступнику ученика, на адресу електронске поште наведене у захтеву.

Анализом праксе Повереника, на основу поднетих притужби, најчешћи је случај да школа одбије захтев оца који самостално не врши родитељско право за приступ Е – дневнику иако испуњава све прописане услове, јер мајка која самостално врши родитељско право већ има приступ Е-дневнику.

Неспорно је да родитељи могу користити један ауторизовани електронски налог, који је отворен на име једног родитеља. Међутим, у ситуацији у којој су родитељи детета разведени, односно у ситуацији када један родитељ самостално  врши родитељско право, не постоји разумно и легитимно оправдање школе да одбије захтев за приступ Е – дневнику родитељу који не врши родитељско право, а који испуњава услове у складу  законом, без обзира што други родитељ који самостално врши родитељско право већ има приступ Е – дневнику.

Повереник истиче да родитељ који не врши родитељско право има право и дужност да издржава дете, да са дететом одржава личне односе и да о питањима која битно утичу на живот детета одлучује заједнички и споразумно са родитељем који врши родитељско право, при чему се под питањима која битно утичу на живот детета, у смислу прописа Републике Србије сматрају и питања образовања детета.

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује ову препоруку мера за остваривање равноправности и заштиту од дискриминације свим школским управама. Потребно је да школска управа у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке, обавести Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.

[2] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, број 98/06 и 115/21)

[3] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09)

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 18/05, 72/11 – др. закон и 6/15

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон и 6/20

[6] „Сл. гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 10/19 и 27/18 – др. закон

[7] „Сл. гласник РС“, бр. 66/18, 82/18, 37/19, 56/19, 112/20, 6/21 и 85/21

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

208-22 Препорука мера школским управама- приступ Е-дневнику