бр. 07-00-183/2019-02      датум: 26.7.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA,  против Министраства просвете, науке и технолошког развоја, због дискриминације на основу пола и породичног статуса. У притужби је навела да је Министарство дискриминисало у поступку одлучавања о додели стипендија студентима на докторским студијама, јер није уважило чињеницу да због трудноће и породиљског одсуства није уписала докторске студије у првом могућем року након завршетка интегрисаних студија. У изјашњењу на притужбу наведено је да је, имајући у виду услове конкурса, приликом разматрања пријаве AA, разматран и разлог паузе, али да се  не може узети у обзир пауза дужа од годину дана настала по било ком основу. У поступку је утврђено да је подноситељка притужбе дипломирала на  факултету  у Н.  … године, а да је докторске студије на овом факултету уписала 1. октобра … године, као и да се пријавила на Јавни позив Министарства за стипендирање студената докторских студија, који је објављен 26. децембра 2018. године. Како је рођена … године, а један од услова конкурса је био да кандидат буде рођен 1992 године или касније, стипендија јој није одобрена. Утврђено је, такође да Министарство просвете, науке и технолошког развоја приликом рангирања кандидата узима у обзир дужину студирања, као и друге околности које могу да доведу до продужења студија (болест, породиљско одсуство, или пауза у чекању да се упише студијски програм), али до годину дана. С обзиром на околности конкретног случаја Повереник је ценио прописане услове конкурса, у смислу члана 7. Закона о забрани дискриминације, који дефинише посредну дискриминацију. С тим у вези, Повереник је утврдио да услов године рођења, као и примена правила да се приликом рангирања кандидата узимају у обзир околности које су довеле до продужења студија, али до годину дана, има за последицу да студенти који су због одржавања трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и посебне неге детета, теже болести и др. имали мировање права и обавеза током трајања студија, а који је дужи од годину дана, неће испуњавати услов године рођења. Примењујући услов године рођења једнако према свима, Министарство не третира различито оне студенте који су због неког личног својства (здравствено стање, пол, породични статус) имали паузу/мировање током трајања студија. Такође, према Закону о високом образовању и општим актима високошколске установе студент има право да му се, на његов захтев одобри мировање права и обавеза у случајевима као што су одржавање трудноће, тежа болест, нега детета до годину дана живота и посебна нега детета која траје дуже од дететове прве године живота, као и да се период мировања (који може бити краћи или дужи од једне године) не рачуна у укупну дужину студирања. Даље, у поступку је такође утврђено да трудноћа подноситељке притужбe није била разлог који је спречио да у октобру … године, упише докторске студије, након завршетка интегрисаних студија у фебруару … године. Међутим, имајући у виду да се подноситељка притужбе  … године породила, Повереник је утврдио да би иста последица наступила и да је уписала докторске студије … године, а затим захтевала мировање права и обавеза због одржавања трудноће, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. У таквој ситуацији, с обзиром на последице мировања, подноситељка притужбе би пропустила право да са својом генерацијом конкурише за стипендију у … години. Како је наредни конкурс за доделу  стипендије у … години, а један од услова конкурса је да је кандидат рођен … или касније, подноситељка притужбе, такође не би испуњавала прописани услов године рођења. Због тога је Повереник за заштиту равноправности донео мишљење да АА није рангирана у поступку одлучивања о стипендији због тога што Министарство просвете, науке и технолошког развоја није узело у обзир чињеницу да је направила паузу због трудноће и родитељства између завршетка интегрисаних студија и уписа на докторске студије, чиме су повређене одредбе члана 7. и члана 20. Закона о забрани дискриминације. С тим у вези су Министарству дате препоруке да приликом рангирања кандидата за стипендирање студената докторских академских студија, узме у разматрање и пријаве оних студената, који су током трајања студија имали мировање права и обавеза, у складу са Законом о високом образовању, (не узимајући период мировања у укупну дужину студирања), као и оних студената који су због неког личног својства (пол, породични статус, здравствено стање), били спречени да докторске студије упишу у првом наредном року након завршетка основних/интегрисаних студија, као и да предузме све неопходне мере како би се отклониле последице дискриминаторног поступања према АА.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА, против Министарства просвете, науке и технолошког развоја, због дискриминације на основу пола и породичног статуса.
   • У притужби је наведно:

• да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписало конкурс за стипендирање студената докторских студија који је трајао од 26. децембра 2018. године до 25. јануара 2019. године;
• да се на конкурс благовремено пријавила и поднела сву потребну документацију;
• да је на факултету у Н. дипломирала … године, да је у јуну … године родила дете, а да је докторске студије уписала у октобру … године такође на  факултету у Н;
• да је на прелиминарној ранг листи наведено да не испуњава услове јер је рођена … године, док је према условима конкурса прописано да је услов да је рођена 1992. године или касније;
• да је против ове одлуке изјавила приговор, који је уз исто образложење одбијен;
• да сматра контрадикторним да јој је захтев одбијен, с обзиром да је у самом јавном позиву назначено да ће министарство узети у обзир и пријаве кандидата чије је укупно студирање (на претходним нивоима студирања) највише до годину дана дуже трајало него што је било предвиђено студијским програмима или ако је продужење студирања настало због породиљског одсуства (до једне године), теже болести (до једне године) или паузе у чекању да се упише студијски програм (мастер академске студије или докторске академске студије) највише до годину дана;
• да је у одговору на приговор назначено да је основне академске студије завршила у фебруару … године, а докторске академске студије уписала … године, што паузу чини дужом од годину дана;
• да је општепозната чињеница да се докторске академске студије не могу уписати сваког месеца, већ само онда када је расписан конкурс, те да је након октобра … године, када је била трудна и очекивала рођење детета, студије уписала у првом могућем наредном року, октобра … године;
• да је према њој извршана дискриминација на основу пола и брачног и породичног статуса.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
  • У изјашњењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, наведено је:
• да је АА поднела пријаву на Јавни позив за стипендирање студената докторских академских студија и укључивање у научноистраживачке пројекте, објављен 26. децембра 2018. године;
• да по овом конкурсу министарство додељује стипендије студентима докторских студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија и укључује их у реализацију научноистраживачких пројеката, који се финансирају из буџета Републике Србије, а реализују регистроване научноистраживачке организације из члана 104. став 1. Закона о научноистраживачкој делатности, а према објављеним критеријумима и упутству;
• да је у објављеним критеријумима утврђено да право учешћа има дипломирани студент уписан на докторске академске студије на високошколској установи чији је оснивач Република Србија, који испуњава следеће услове: рођен 1992. године или касније; држављанин је Републике Србије, са пребивалиштем на територији Републике Србије; незапослено је лице; на претходно завршеним нивоима студија има укупну просечну оцену најмање 9,00, односно најмање 8,50 у области техничких и биотехничких наука и редовност у студирању, да има знање најмање једног светског језика, да не користи друге стипендије или кредите, односно да у случају добијања стипендије Министарства престане са њиховим коришћењем;
• да је у објављеним упутствима – одељак поступак по пријавама утврђено да ће се узети у обзир за рангирање и пријаве кандидата чије је укупно студирање (на претходним нивоима студирања) највише до годину дана дуже трајало, него што је било предвиђено студијским програмом или ако је продужење студирања настало због породиљског одсуства (до једне године), теже болести (до једне године) или паузе у чекању да се упише студијски програм (мастер академске студије или докторске академске студије) највише до годину дана;
• да је, имајући у виду услове конкурса, приликом разматрања пријаве АА, разматран и разлог дужине студирања, односно разлог паузе, али то није било од утицаја за другачије одлучивање, с обзиром да се по објављеном упутству не може узети у обзир пауза дужа од годину дана настала по било ком од наведених основа.
  • Уз изјашњење, Министарство просвете, науке и технолошког развоја доставило је текст Јавног позива за учешће у средствима Министарства просвете, науке и технолошког развоја у 2019. години, Критеријуми  на основу којих ће се одлучивати о пријавама и Упутство о садржини конкурсне документације по Јавном позиву Министарства просвете, науке и технолошког развоја за добијање стипендије за студенте докторских академских студија и услови коришћења стипендије и ангажовања.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• На основу навода притужбе, изјашњења и достављених прилога утврђено је да се АА пријавила на Јавни позив Министарства просвете, науке и технолошког развоја за стипендирање студената докторских академских студија и укључивање у научноистраживачке пројекте министарства, објављен 26. децембра 2018. године и поднела конкурсну пријаву уз приложена непходна документа.

• На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да јој стипендија није одобрена, те да је у прелиминарној, а затим и коначној листи наведено је да не испуњава услове јер је „рођена … године, а конкурском тражено да је кандидат рођен … године или касније.“

• У допису Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 670-01-87/2019-14 од 11. априла 2019. године, наведено је, између осталог, „да је из пријаве АА евидентно да је интегрисане студије завршила … године, а да је докторске студије уписала 1. октобра … године, који временски континуитет чини да пауза буде већа од једне године, због чега није било могуће рангирање у смислу наведене паузе, која се рачуна само до годину дана, без обзира по ком од основа се прави пауза. Дакле, узима се у обзир дужина студирања, као и друге околности, (болест, породиљско одсуство и/или паузе у чекању да се упише студијски програм), али само до годину дана.

• Увидом у јавни позив за учешће у средствима Министарства просвете, науке и технолошког развоја, утврђено је да ће министарство у 2019. години, суфинансирати, између осталих активности и стипендирање студената докторских академских студија и финансирање материјалних трошкова укључивања стипендисте министарства на пројекат министарства. Утврђено је да Министарство просвете, науке и технолошког развоја по овом јавном позиву додељује стипендије студентима докторских академских студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија и укључује их у реализацију научноистраживачких пројеката, који се финансирају из буџета Републике Србије, а реализују регистроване научноистраживачке организације из члана 104. став 1. Закона о научноистраживачкој делатности.

• Утврђено је, према објављеним условима конкурса, да право учешћа има дипломирани студент уписан на докторске академске студије на високошколској установи чији је оснивач Република Србија, а који испуњава следеће услове: рођен је 1992. године или касније; држављанин је Републике Србије, са пребивалиштем на територији Републике Србије; незапослено је лице; на претходно завршеним нивоима студија има укупну просечну оцену најмање 9,00, односно најмање 8,50 у области техничких и биотехничких наука и редовност у студирању; има знање најмање једног светског језика; не користи друге стипендије или кредите, односно да у случају добијања стипендије министарства престане са њиховим коришћењем. Избор кандидата који ће добити стипендију извршиће се рангирањем кандидата посебно у свакој наведеној научној области, грани или дисциплини наведеној у конкурсу, према условима конкурса, с тим да се предност даје постигнутом успеху на претходно завршеним нивоима студија. У случају да два или више кандидата имају исти просек, предност се даје млађем кандидату, а у случају да је у неком областима пријављен мањи број кандидата, министарство одлучује о начину прерасподеле стипендија до укупно предвиђеног броја.

• У објављеном Упутству – одељак Поступак по пријавама утврђено је да ће министарство узети у обзир за рангирање кандидата и пријаве кандидата чије је укупно студирање (на претходним нивоима студирања) највише до годину дана дуже трајало, него што је предвиђено студијским програмима или ако је продужење студирања настало због породиљског одсуства (до једне године), теже болести (до једне године) или паузе у чекању да се упише студијски програм (мастер академске студије или докторске академске студије) највише до годину дана.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности установљен je Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Уставом Републике Србије[3], одредбама члана 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом члана 21. Устава РС прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а одредбом члана 16. Устава РС држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.

3.4. Дискриминација на основу пола изричито је забрањена Конвенцијом о борби против дискриминације у образовању[4], усвојеном под окриљем Организације Уједињених нација за просвету, науку и културу (UNESCO). У овој конвенцији под изразом дискриминација подразумева се свако прављење разлике, искључивање, ограничавање или повлашћивање, које је засновано на раси, боји, полу, језику, вери, политичком или другом убеђењу, националном или друштвеном пореклу, економском положају или рођењу, и има за циљ или за последицу да уништи или да наруши једнакост у поступању у области просвете, а нарочито: да онемогући ма ком лицу или групи лица приступ разним врстама или ступњевима школовања; да ма ком лицу или групи лица ограничи школовање на нижи ступањ; да уведе или одржава посебне школске системе или школе за лица или групе лица, осим случајева предвиђених у члану 2. ове конвенције или да ма које лице или групу лица стави у положај који није у складу са достојанством човека.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 20. овог закона прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.6. Законом о равноправности полова[6] прописано је да дискриминација по основу пола јесте свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Под неоправданим разликовањем, искључивањем, ограничавањем и поступањем, или другим предузетим мерама, нарочито се сматра: 1) ако предузета мера није оправдана законитим или легитимним циљем, 2) ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се предузетим мерама остварује. Према одредбама члана 30. тачка 6. овог закона прописано је да образовне и научне установе као и установе за стручно осопособљавање не смеју вршити дискриминацију засновану на полу, нарочито у вези са условима за стицање стипендије и других врста помоћи за школовање и студије.

3.7. Према одредби члана 4. став 1. тачка 7. Закона о високом образовању[7] делатност високог образовања заснива се, између осталог, на принципу поштовања људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације. Одредбом члана 101. овог закона студент има право на различитост и заштиту од дискриминације. Чланом 107. прописано је да се студенту, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза у случају теже болести, упућивања на студентску праксу у трајању од најмање шест месеци и одслужења и дослужења војног рока, неге детета до годину дана живота и посебне неге детета која траје дуже од дететове прве године живота, одржавања трудноће и у другим случајевима предвиђеним општим актом високошколске установе. Ставом 2. овог члана прописано је да студенткињи која је у поступку биомедицински потпомогнутог оплођења на њен захтев одобрава се мировање права и обавеза у складу са општим актом високошколске установе. Студент који је био спречен да прати наставу, извршава предиспитне обавезе и да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у складу са општим актом високошколске установе.

Чланом 110. Статута Медицинског факултета у Нишу прописано је да се студенту, на његов захтев одобрава мировање права и обевезе у случају: теже болести која захтева болничко или кућно лечење дуже од 30 дана;  упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци;  одслужења или дослужења војног рока;  неге властитог детета до једне године живота и посебне неге која траје дуже од дететове прве године живота;  одржавања трудноће; поступка биомедицински потпомогнутог оплођења; остваривања дела студијског програма на другој високошколској установи у складу са чланом 96. став 5. овог статута; припрема за Олимпијске игре, светско или европско првенство када има статус врхунског спортисте; у другим случајевима предвиђеним општим актом Факултета. Ставом 2. овог члана прописано је да за време трајања статуса мировања, студент нема право да похађа наставу и полаже испите. Период мировања из става 1. овог члана не улази у укупну дужину студирања (став 3).

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Међу странама је неспорно да је АА дипломирала на факултету у Н. .. године, а да је докторске студије на овом факултету уписала 1. октобра … године, као и да се пријавила на Јавни позив Министарства просвете, науке и технолошког развоја за стипендирање студената докторских академских студија и укључивање у научноистраживачке пројекте министарства, који је објављен 26. децембра 2018. године. Како је рођена … године, а један од услова конкурса је био да је кандидат рођен … године или касније, у прелиминарној и коначној ранг листи наведено је да јој се не одобрава стипендија јер је рођена … године. Поступајући по приговору АА, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је навело да се приликом рангирања кандидата узима у обзир дужина студирања, као и друге околности (болест, породиљско одсуство, или пауза у чекању да се упише студијски програм), али само до годину дана. Министарство је навело да је АА интегрисане студије завршила … године, а докторске студије уписала 1. октобра … године, који временски период је већи од годину дана, те да није било могуће њено рангирање. Ови наводи министарства поновљени су и у изјашњењу на притужбу.

3.9. Имајући у виду предмет притужбе, задатак Повереника је да утврди да ли је Министарство просвете, науке и технолошког развоја оваквим поступањем повредило одредбе Закона о забрани дискриминације. С тим у вези, потребно је утврдити и прописане услове конкурса, односно њихову усклађеност са антидискриминационим прописима. Имајући у виду околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба члана 7. Закона о забрани дискриминације којом је прописано да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог, односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Наиме, посредна дискриминација заснива се на идеји да према лицима који се налазе у различитој позицији, треба поступати различито, у оној мери у којој је то нужно да би им се омогућио једнак приступ друштвеним добрима и једнаке могућности за уживање права и слобода. У складу са наведеним, приликом прописивања одређеног правила, постављања критеријума и/или услова који важе за све, треба узети у обзир позицију коју одређене групе лица имају због неких својих личних својстава. Ако би се то занемарило, онда би то правило (критеријум и/или услов) било дискриминаторно, јер у односу на неке групе производи изразито неповољније дејство. Дакле, код посредне дискриминације се наизглед неутрално правило примењује једнако према свима, али се управо због једнаке примене правила одређена лице или група лица, на основу неког њиховог личног својства, стављају у неповољнији положај, у односу на све друге који то својство немају.

3.10. Према прописаним условима конкурса, право учешћа по јавном позиву има дипломирани студент уписан на докторске академске студије на високошколској установи чији је оснивач Република Србија, а који је рођен 1992. године или касније; држављанин је Републике Србије, са пребивалиштем на територији Републике Србије; незапослено је лице; на претходно завршеним нивоима студија има укупну просечну оцену најмање 9,00, односно најмање 8,50 у области техничких и биотехничких наука и редовност у студирању; има знање најмање једног светског језика; не користи друге стипендије или кредите, односно да у случају добијања стипендије министарства престане са њиховим коришћењем. Поред тога, у објављеном Упутству, у делу – Поступак по пријавама наведено је да ће Министарство узети у обзир за рангирање кандидата и пријаве кандидата чије је укупно студирање (на претходним нивоима студирања) највише до годину дана дуже трајало, него што је предвиђено студијским програмима или ако је продужење студирања настало због породиљског одсуства (до једне године), теже болести (до једне године) или паузе у чекању да се упише студијски програм (мастер академске студије или докторске академске студије) највише до годину дана. На основу наведеног, неспорно је да министарство приликом рангирања кандидата узима у обзир одређене околности које могу довести до продужења студирања или паузе у чекању да се упише студијски програм, као што су тежа болест, породиљско одсуство, али је њихов временски период ограничен до годину дана. С обзиром да је временски период околности које могу довести до продужења студирања или паузе у чекању да се упише студијски програм (тежа болест, породиљско одсуство) ограничен до једне године, закључује се да је овако постављено правило приликом рангирања кандидата заправо инкорпорирано у прописани услов година рођења, што је у овом случају 1992. година или касније. С тим у вези, приликом рангирања кандидата узимају се у обзир они кандидат/киње који су у истој генерацији (за 2019. годину је била година рођења 1992. или касније), односно они који су студије завршили у року, као и они који су имали продужетак студирања до једне године, или паузу у чекању да се упише студијски програм до једне године, али ће и они испуњавати услов године рођења, која је за расписани конкурс министарства 2019. године била 1992. година.

3.11.  Имајући у виду да су у конкретном случају кандидати који су конкурисали за добијање стипендије студенти на докторским академским студијама, Повереник истиче да овакво поступање није у складу са Законом о високом образовању, као и општим актима високошколске установе. Наиме, сагласно овим прописима студент има право да се, на његов захтев, одобри мировање права и обавеза у одређеним случајевима (тежа болест, упућивање на студентску праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужење и дослужење војног рока, нега детета до годину дана живота и посебне неге детета која траје дуже од дететове прве године живота, одржавања трудноће и др). Међутим, прописима није ограничен временски период мировања права и обавеза, с обзиром да различите околности утичу да период мировања буде мањи или већи. Са друге стране, последица мировања права и обавеза је та да се период не рачуна у укупну дужину студирања, односно да се период мировања не узима у обзир приликом одлучивања одређених права и обавеза студената, из чега произлази да студент не може да трпи штетне последице због околности за које је захтевао мировање. Са аспекта антидискриминационих прописа, прописани услов године рођења, као и примена правила да се приликом рангирања узимају у обзир околности које су довеле до продужења студија али само до годину дана, доводи до тога да студенти који су због одржавања трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и посебне неге детета, теже болести и др. имали мировање права и обавеза током трајања студија, а који је дужи од годину дана, неће испуњавати услов године рођења. Примењујући услов године рођења једнако према свима, министарство не третира различито оне студенте који су због неког личног својства (здравствено стање, пол, породични статус) имали паузу/мировање током трајања студија. Овакво поступање предстваља посредну дискриминацију забрањену чланом 7. Закона о забрани дискриминације.Такође, Повереник указује да је у конкретном случају имао у виду и да се при избору кандидата који ће добити стипендију предност даје постигнутом успеху на претходно завршеним нивоима студирања, из чега произлази да се стипендирају најбољи студенти докторских студија који ће бити укључени у научноистраживачке пројекте министарства. Међутим, Повереник указује да међу студентима са најбоље постигнутим успехом могу бити и они који су због одређених околности имали мировање права и обавеза, али их министарство неће узимати у обзир приликом рангирања, јер не испуњавају услов године рођења.

3.12. У циљу утврђивања да ли је у конкретном случају дошло до посредне дискриминације према подноситељки притужбе, Повереник је  ценио наводе из притужбе, да  АА испуњава услове конкурса иако је рођена … године, с обзиром да је завршила студије .. године, али да није уписала докторске студије у октобру … године, јер је тада била трудна, односно да није била трудна и очекивала рођење детета током прве године студија, искористила би исту могућност да докторске студије упише заједно са колегама студентима из генерације 1991. Поводом ових навода, Повереник најпре истиче да трудноћа подноситељка притужбе  није разлог који је сам по себи спречио подноситељку да се предузме одређене радње или изврши обавезе (у овом случају упис на докторске студије), с обзиром да је током поступка утврђено да се АА породила … године. Међутим, чак и да је подноситељка притужбе уписала докторске студије у октобру … години, имала би право да због одржавања трудноће и породиљског одсуства поднесе захтев за мировање права и обевеза. Дакле, чак и да је подноситељка притужбе у октобру … године уписала докторске студије, а затим захтевала мировање права и обавеза, наступила би последица мировања, која подразумева да студент не похађа наставу, не полаже испите, нити конкурише за стипендију министарства у 2018. години, када је њена година рођења била  услов који би она испуњавала. Према томе, због мировања права и обавеза, због одржавања трудноће и породиљског одсуства подноситељка притужбе би пропустила право да са својом генерацијом конкурише за стипендију у 2018. години. У допису министарства од 11. априла 2019. године, наведено је да се јавни позиви за 17 програмских активности, међу којима је и програмска активност стипендирање студената докторских академских студија,  расписују за сваку календарску, односно буџетску годину, те да се сваке године помера доња граница годишта за по једну годину. Овако постављена хипотетичка ситуација даље подразумева да је наредни конкурс за доделу  стипендије у 2019. години, када је један од услова конкурса да је кандидат рођен 1992. или касније, из чега се закључује да подноситељка притужбе, такође не испуњава прописани услов године рођења. С обзиром да је један од услова за доделу стипендије у 2019. години, да је кандидат рођен 1992. или касније, подноситељка притужбе, такође не би испуњавала прописани услов године рођења. Сагласно свему наведеном, Повереник је става да АА због личног својства (трудноћа, породиљско одсуство), није различито третирана у поступку у којем је Министарство просвете, науке и технолошког развоја рангирало кандидате и одлучивало о њиховим стипендијама. У конкретном случају подноситељка притужбе, због трудноће није уписала докторске студије … године, одмах након завршетка интегрисаних студија. Међутим, министарство није узело у обзир чињеницу да је подноситељка притужбе због трудноће имала паузу дужу од годину дана, чиме је стављена у неповољнији положај управо звог свог личносг својства (пол, породични статус). Наиме, Закон о равноправности полова, у конкретном случају, прописује да образовне и научне установе као и установе за стручно осопособљавање не смеју вршити дискриминацију засновану на полу, нарочито у вези са условима за стицање стипендије и других врста помоћи за школовање и студије. С тога су и неосновани наводи Министарства просвете, науке и технолошког развоја да је приликом разматрања пријаве АА разматран  и разлог паузе, али да се, сагласно упутству није могла узети у обзир пауза дужа од годину дана, по било ком основу.

3.13. Поред наведеног, с обзиром на прописано правило да се узима у обзир пауза у чекању да се упише студијски програм (мастер академске студије или докторске академске студије) највише до годину дана, Повереник указује да је потребно имати у виду општепознату чињеницу да се докторске академске студије уписују једном годишње. Наиме, одредбом члана 94. Закона о високом образовању прописано је да високошколска установа организује и изводи студије у току школске године, која по правилу почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. С обзиром на ове чињенице, Повереник је мишљења да се приликом рангирања кандидата морају узети у обзир и пријаве оних кандидата, који су због, због одржавања трудноће, породиљског одсуства, теже болести, били спречени да упишу докторске студије у првом наредном року након завршетка основних /интегрисаних студија.

3.14. Повереник за заштиту равноправности истиче да су у бројним међународним документима и националном законодавству уграђена правила према којима стављање жена у неповољнији положај због трудноће, породиљског одсуства, дојења и слично, представља дискриминацију засновану на полу. Родна равноправност, поред осталог, претпоставља да мушкарци и жене имају једнаке могућности у уживању права, што је битна одредница демократског друштва и државе засноване на владавини права. Разматрајући положај жена у области високошколског образовања, Повереник за заштиту равноправности, сматра да овом нивоу образовања треба створити услове за постизање пуне родне равноправности. Наиме, данас у Републици Србији, не постоји разлика у стопи уписа дечака и девојчица у основну школу (98,4% дечака наспрам 98% девојчица), тако да је на нивоу основног образовања родна неједнакост готово елиминисана. Разлике у образовању између жена и мушкараца не постоје ни у погледу средње стручне спреме. На вишим нивоима образовања развија се тренд све већег учешћа девојака које се уписују (56%) и дипломирају (58%) на високим школама и факултетима, где проценат студенткиња чак и надмашује проценат студената. Ипак ова предност се губи на последипломским студијама. На пример у 2012. години докторирало је више мушкараца (52%) него жена (48%), што се, између осталог, може објаснити стереотипним и патријархалним родним улогама, које спречавају жене да у потпуности уживају право на рад или стручно усавршавање у оној мери у које би то желеле. Наиме, постојећи обрасци који се тичу породичних улога и поделе породичних дужности између мушкараца и жена, посебно када је реч о бризи о деци, старијим и болесним члановима породице, могу значајно да утичу на укључивање жена у највише академске студијске програме као и на њихов напредак у академској каријери. Имајући у виду наведено потребно је уважити чињеницу материнства и радити на стварању услова којима ће се подстицати веће укључивање жена на академске студијске програме.

4. МИШЉЕЊЕ

АА није рангирана у поступку одлучивања о стипендији због тога што Министарство просвете, науке и технолошког развоја није узело у обзир чињеницу да је направила паузу због трудноће и родитељства између завршетка интегрисаних студија и уписа на докторске студије, чиме су повређене одредбе члана 7. и члана 20. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству просвете, науке и технолошког развоја:

5.1. Да приликом рангирања кандидата за стипендирање студената докторских академских студија, узме у разматрање и пријаве оних студената, који су током трајања студија имали мировање права и обавеза, у складу са Законом о високом образовању, (не узимајући период мировања у укупну дужину студирања), као и оних студената који су због неког личног својства (пол, породични статус, здравствено стање), били спречени да докторске студије упишу у првом наредном року након завршетка основних/интегрисаних студија.

5.2. Да предузме све неопходне мере како би се отклониле последице дискриминаторног поступања према АА.

Потребно је да Министарство просвете, науке и технолошког развоја обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Министарство просвете, науке и технолошког развоја не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3]„Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Уредба о ратификацији Конвенције о борби против дискриминације у области просвете („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“ и други споразумиˮ, број 4/64)

[5]„Службени гласник РС“, број 22/09

[6] „Службени гласник РС“, број 104/09

[7] Закон о високом образовању („Службени гласник РСˮ, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 73/18), члан 4. став 1, тачка 7

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

199-19 Mишљeњe пo притужби збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa и пoрoдичнoг стaтусa у oблaсти oбрaзoвaњa и стручнoг усaвршaвaњa