158-161-25 Поступак поводом дискриминације по основу политичког убеђења • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-153/2025-02 датум: 12.6.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби коју су АА и ББ из ВВ, поднеле против ГГ, који је у тренутку подношења притужби обављао функцију директора Центра за социјални рад ВВ (у даљем тексту: ЦСР ВВ). Имајући у виду да је реч о истој правној ствари, поступци по овим притужбама су спојени. У притужбама и допунама притужби између осталог, наведено је да су подноситељке запослене у центру и да је 23. јануара 2025. године ГГ дошао у њихову канцеларију и питао их да ли иду на политички скуп који се 24. јануара 2025. године одржава у Јагодини. Даље, наведено је да су обе том приликом обавестиле директора да неће ићи, да им је он тада рекао да је потребно да наведу разлоге због којих не иду „јер то тражи локална самоуправа“ и да су обе одговориле да „не могу да иду због радних обавеза у центру“. Према даљим наводима, 29. јануара 2025. године директор центра је телефоном позвао АА и рекао јој да она и колегиница ББ припреме своје уговоре о раду како би их однео представницима локалне самоуправе, да су га оне питале због чега је то потребно али да им он није одговорио. Даље навеле су да је сутрадан, 30. јануара 2025. године, директор однео у општину уговоре о раду свих запослених у центру, да се након сат времена вратио и да је тада подноситељка АА приметила да је њен уговор о раду издвојен од осталих у засебну фасциклу. Истакла је да је директора питала „због чега је то тако“, да јој је он одговорио „да не зна“, док је на питање подноситељки због чега су изношени уговори о раду свих запослених у центру директор одговорио „да су представници локалне самоуправе гледали коефицијенте запослених због закона који се односи на повећање плата“. Такође, подноситељка АА је навела да је 31. јануара 2025. године ГГ позвао телефоном и рекао јој да „представници локалне самоуправе разматрају укидање њеног радног места“, да је она на том радном месту запослена 30 година и да се због ове информације веома узнемирила, због чега се обратила и лекару. У притужби ББ је наведено да је од 23. јануара 2025. године ситуација за њу постала „неподношљива“, да су јој одузете одређене надлежности које је до тада обављала у склопу свог радног места, а које су јој поново враћене ступањем на дужност новог в.д. директора ЦСР ВВ, ДД. Такође, обе су навеле да је 13. фебруара 2025. године ГГ дошао у њихову канцеларију и том приликом им се обратио речима „обрачунаћу се ја са вама на личном нивоу“, да су ове речи доживеле као претњу и да су најпре затражиле помоћ лекара, а затим и отишле у Полицијски станицу ВВ где су пријавиле догађај. Због свега наведеног, подноситељке су навеле да сматрају да их је ГГ понижавајућим и увредљивим поступањем дискриминисао на основу њиховог претпостављеног личног својства – политичко убеђење. У складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, ГГ против којег су поднете притужбе упућен је захтев за изјашњење. С обзиром да се ГГ није изјаснио у законом прописаном року, као ни у додатно остављеном року, иако су му захтеви за изјашњење уредно достављени, приликом анализе узети су у обзир наводи из притужби и докази који су током овог поступка прибављени. У конкретном случају неспорно је да су обе подноситељке запослене у ЦСР ВВ и то: АА од 1996. године на административним пословима и ББ као дипломирана социјална радница. Даље, неспорно је да подноситељке нису присуствовале политичком скупу који се одржао 24. јануара 2025. године и да су о овој одлуци 23. јануара 2025. године обавестиле ГГ који је у том тренутку обављао функцију директора ЦСР ВВ. Такође, неспорно је да је 18. марта 2025. године ГГ поднео писмену оставку на место директора ЦСР, да је Скупштина општине ВВ на седници одржаној 31. марта 2025. године донела решење о његовом разрешењу. С обзиром да догађаји описани у притужбама обухватају период док је ГГ био на функцији директора ЦСР, Повереник је анализирао да ли су одређеним поступањем тадашњег директора ЦСР ВВ у периоду од 23. јануара до 13. фебруара 2025. године, подноситељке биле изложене дискриминацији због свог претпостављеног личног својства – политичко убеђење. Из навода притужби произлази да је након 23. јануара 2025. године поступање тадашњег директора према подноситељкама било такво да су се осећале угрожено и несигурно. Ове наводе су поткрепиле навођењем догађаја и ситуације које су хронолошки уследиле након момента када су га, на његов захтев, обавестиле да неће присуствовати политичком скупу у Јагодини. Наиме, како је наведено, већ 29. јануара 2025. године, директор је телефоном контактирао подноситељке и наложио им да припреме своје уговоре о раду. Посебну узнемиреност код АА изазвало је то што је, како је навела, по повратку из општине њен уговор био издвојен у посебну фасциклу. Та сумња се додатно појачала наредног дана, 31. јануара 2025. године, када ју је директор позвао телефоном и саопштио јој да се разматра укидање њеног радног места. Наведени догађај потврдио је и сведок ЂЂ, који је у својој изјави навео, да је био присутан када је ГГ телефоном позвао подноситељку притужбе и рекао јој да „представници локалне самоуправе разматрају укидање њеног радног места“. Сведок је истакао да је ова вест подноситељку јако узнемирила што се одразило и на њено здравствено стање. С тим у вези, Повереник констатује да је уз притужбу достављен и лекарски извештај Дом здравља од 4. фебруара 2025. године којим је подноситељка притужбе поткрепила своје наводе. У лекарском извештају је наведено: „актуелна стресогена ситуација везана за дешавања у радном окружењу, информацију коју је добила, а иста је везана за гашење радног места“. Иако формалне промене у радно-правном статусу АА нису наступиле, може се закључити да је информацију о укидању радног места коју је од ГГ добила пар дана након што га је обавестила да неће ићи на политички скуп, имала за циљ стварање страха и неизвесности у вези са очувањем њеног радног места, а тиме и материјалне сигурности подноситељке. Повереник је имао у виду и наводе подноситељке ББ да су јој од 23. јануара 2025. године одузета одређена овлашћења и дужности које је обављала у склопу свог радног места, а које су јој враћене тек ступањем на дужност новог в.д. директора који је постављен на ово место након престанка функције ГГ. Дана 4. фебруара 2025. године у медијима је објављен новински чланак са видео снимком у коме су ББ и АА појасниле целокупну ситуацију која је описана и у притужби. Такође, из притужби произлази да је 13. фебруара 2025. године, директор ГГ ушао у канцеларију у којој седе подноситељке притужби и обратио им се речима: „Обрачунаћу се ја са вама на личном нивоу“. Посматрано у светлу претходних догађаја, може се закључити да су наведене речи упућене након што су јавно проговориле о свом положају у установи. Повереник је имао у виду чињеницу да су ове речи изговорене од стране ГГ који је у том моменту био директор Центра, односно надређен подноситељкама притужбе и надлежан да одлучује о њиховом радно-правном статусу. На основу достављених доказа, применом правила о прерасподели терета доказивања може се констатовати да је у конкретном случају учињено вероватним да је поступање ГГ према подноситељкама притужбе од 23. јануара 2025. године до 13. фебруара 2025. године, било узроковано претпостављеним личним својством – политичким убеђењем подноситељки притужби. Након спроведеног поступка, применом члана 45. Закона о забрани дискриминације донето је мишљење да је својим поступањем у периоду од 23. јануара 2025. године до 13. фебруара 2025. године према подноситељкама притужби, ГГ као тадашњи директор ЦСР ВВ, повредио одредбе члана 6, а у вези са чланом 12. Закона о забрани дискриминације. ГГ је препоручено да упути писано извињење подноситељкама притужбе због својих поступака којима их је у периоду од 23. јануара до 13. фебруара 2025. године изложио узнемиравању и понижавајућем поступању.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбама су се обратиле АА и ББ из ВВ, против ГГ који је у тренутку подношења притужби обављао функцију директора Центра за социјални рад ВВ (у даље тексту: ЦСР). Имајући у виду да су притужбе поднете поводом истих догађаја и против истог лица, поступци по овим притужбама су спојени.
- У притужби и допуни притужбе коју је поднела АА, између осталог, наведено је:

– да је запослена у ЦСР ВВ на административним пословима и да седи у канцеларији са колегиницом ББ;

– да је 23. јануара 2025. године директор ЦСР дошао у њихову канцеларију и питао их да ли иду на политички скуп који се 24. јануара 2025. године одржава у Јагодини, а када су одговориле да не иду, „директор је рекао да морају да наведену разлоге због којих неће ићи јер то од њега тражи локална самоуправа“;

– да је 29. јануара 2025. године директор центра позвао подноситељку притужбе телефоном и рекао јој да „спреми уговор о раду и да то то исто пренесе и колегиници ББ да и она спреми свој уговор о раду“;

– да је на њено питање због чега су му потребни њихови уговори о раду одговорио да уговоре свих запослених из центра треба да однесе у општину јер то тражи председник скупштине општине ВВ;

– да је сутрадан 30. јануара 2025. године директор однео у општину уговоре о раду свих запослених у центру и систематизацију радних места, да га је подноситељка по повратку из општине питала „по ком основу је изнео уговоре, али да одговор није добила“;

– да јој је директор том приликом предао фасцикле у којима су се налазили уговори о раду запослених у центру, да је тада приметила да је њен уговор издвојен од осталих, да га је питала због чега се њен уговор налази у засебној фасцикли, „али да је он одговорио да не зна и да су у општини само гледали коефицијенте запослених“;

да је 31. јануара 2025. године директор позвао телефоном и да јој је том приликом рекао да представници локалне самоуправе разматрају укидање њеног радног места, да се због ове информације веома узнемирила и да је била принуђена да се обрати лекару;

да је 13. фебруара 2025. године директор Центра ГГ дошао у њену канцеларију и предао јој две изјаве на завођење, као и да су у том тренутку у канцеларији били присутне њене колеге ББ и ЕЕ;

да се том приликом директор Центра обратио подноситељки притужбе и ББ речима: „Обрачунаћу се ја са вама на личном нивоу“ и да су га оне том приликом „замолиле да им не прети и да их не узнемирава на радном месту“;

да се подноситељка због целог догађаја веома узнемирила и да се обратила лекару ради пружања помоћи, а да је након тога „насиље од стране директора пријавила полицији“;

да „сматра да је дискриминисана на основу свог претпостављеног личног својства – политичко убеђење, јер је одбила да присуствује политичком митингу који се одржавао у Јагодини 24. јануара 2025. године“.

У допуни притужбе коју је доставила, пуномоћница адвокаткиња АА, између осталог, наведено је:

да до сада нису наступиле промене у радно-правном статусу подноситељке притужбе и да је она и даље запослена на истом радном месту – економски техничар;

да је подноситељка на истом радном месту „које је у неколико наврата мењало назив“ у ЦСР запослена од 9. децембра 1996. године;

да послови које обавља према уговору о раду обухватају пријем поште, завођење приспеле поште у евиденцију, отпремање поште и решења, достављање поште радницима центра, ради на рачунару, врши аутоматску обраду података и обавља и друге послове по налогу директора;

да осим послова који су такстивно набројани уговором о раду, АА обавља и послове писара „једина је у Центру која је обучена за писара у СОЗИС-у – Систем за заштиту и аутоматизацију инструмената социјалне заштите“;

да послове које такође обавља подразумевају креирање спискова корисника који су по решењима центра остварили право на субвенционисани превоз, право на накнаду трошкова превоза и право на једнократне новчане помоћи;

да о догађају од 31. јануара 2025. године непосредна сазнања има ЂЂ који о томе може да посведочи;

да је директор центра, ГГ у међувремену поднео оставку која је усвојена на седници Скупштине општине ВВ, и да иако је одлучено да ће посао обављати до именовања новог директора, „ГГ више није долазио у центар“.

У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, у току поступка прибављена је изјава ЂЂ за кога је у притужби наведено да има неспоредна сазнања о догађају од 31. јануара 2025. године.

У изјави сведок ЂЂ је, између осталог, навео:

– да је 31. јануара 2025. године присуствовао телефонском разговору своје супруге АА и тадашњег директора центра ГГ и да је разговор између њих двоје чуо „јер је АА, када је видела да је директор зове одмах укључила спикерфон“;

– да је била „видно узнемирена зато што јој је директор том приликом саопштио да је на састанку са представницима локалне самоуправе (председником општине, председником Скупштине општине и начелником општинске управе ВВ) разматрано укидање њеног радног места“;

– да је чуо када јој је ГГ рекао да је уговоре о раду запослених у Центру однео у општину на увид представницима локалне самоуправе, а када га је она упитала за разлоге „дрско јој је одговорио да су тражили“;

– да су „разговор телефоном завршили тако што му је АА рекла да је требало одмах док су били на радном месту да јој каже о чему се ради, а да јој је он одговорио да су му представници локалне самоуправе рекли да ништа никоме не говори о том састанку“, да је након разговора почела да се појачано зноји и да јој се тресу руке, да се жалила на гушење и стезање у грудима.

Уз притужбу и допуну притужбе АА у виду прилога достављени су следећи докази: 1) пуномоћје за заступање од 21. марта 2025. године којим су подноситељке притужби АА и ББ овластиле адвокаткињу УУ да их заступа у поступку пред Повереником; 2) извештај лекара специјалисте од 4. и 13. фебруара 2025. године; 3) изјаве директора ГГ и ББ; 4) изјава сведока ЂЂ; 5) службена белешка од 13. фебруара 2025. године и 6) службена белешка о обавештењу примљеном од грађана коју је сачинила Полицијска станица ВВ од 13. фебруара 2025. године.

У притужби и допуни притужбе ББ, између осталог наведено је:

– да је дипломирани социјални радник и да је запослена у ЦСР ВВ;

– да је 23. јануара 2025. године директор Центра ушао у њену канцеларију у којој се налазила и колегиница АА и да их је питао да ли иду на политички скуп који се 24. јануара 2025. године одржавао у Јагодини;

– да су одговориле да не иду и да им је тада рекао да морају да наведу разлоге „јер он о томе мора да обавести локалну самоуправу“;

– да је након што је одбила да оде на политички скуп „ситуација у Центру постала све неподношљивија“;

– да је 29. јануара 2025. године директор Центра телефоном позвао АА и рекао јој да подноситељка притужбе и АА припреме своје уговоре о раду како би их однео представницима локалне самоуправе и да је том приликом колегиници рекао да „пренесе подноситељки притужбе да се не глупира већ да припреми уговор о раду“;

– да је 30. јануара 2025. године питала усмено, а онда и у писаној форми директора Центра „по ком основу и коме је однео уговоре о раду и да с обзиром да је АА рекао да је то тражио председник скупштине општине ВВ, инсистирала је да јој појасни целокупну ситуацију“;

– да јој директор није одговорио на питања, да је уговоре однео у општину, да се вратио након сат времена и да јој је рекао „да су му представници локалне самоуправе тражили уговоре да би погледали коефицијенте због закона који се односи на повећање плата“;

– да је она од тренутка од када су почели да раде у програму СОЗИС распоређивала предмете као супервизор, али да јој је „после одбијања да оде на политички скуп одузета та функција тако што јој је промењена шифра за улазак у СОЗИС“;

– да су од 23. јануара 2025. године престали да јој стижу службени мејлови и да јој није достављен обрачун зараде за претходни месец;

– да се 13. фебруара 2025. године налазила у својој канцеларији у којој су такође били АА и ЕЕ када је ушао директор Центра и њој и АА се обратио претећим речима: „Обрачунаћу се ја са вама на личном нивоу“;

– да се због ових речи директора јако узнемирила и да се најпре обратила лекару, а онда је и цео случај пријавила полицији;

– да сматра да је наведено поступање директора према њој у вези са чињеницом да није отишла на политички скуп који се одржавао 24. јануара 2025. године у Јагодини и да је на овај начин дискриминисана на основу свог претпостављеног личног својства-политичко уверење;

– да су јој од ступања на дужност в.д. директора Центра за социјални рад ВВ, ДД, 11. априла 2025. године враћене све дужности које је обављала, а које су јој биле „одузете“ након 23. јануара 2025. године.

Уз притужбу ББ су у виду прилога достављени следећи докази: 1) захтев упућен директору Центра од 30. јануара 2025. године; 2) изјаве АА; 3) службена белешка о обавештењу примљеном од грађанина од 13. фебруара 2025. године; 4) мејл од 27. јануара 2025. године и 5) извештај Дом здравља ВВ од 13. фебруара 2025. године.

У складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1], ГГ против којег су поднете притужбе упућен је захтев за изјашњење на притужбе 26. фебруара 2025. године преко ЦСР. Увидом у повратницу утврђено је да су захтеви за изјашњење примљени 13. марта 2025. године. Како у законом прописаном року од 15 дана од дана пријема, Повереник није примио изјашњење, опреза ради, захтев за изјашњење ГГ je упућен најпре на мејл адресу ЦСР ВВ 17. марта 2025. године, као и путем поште 4. априла 2025. године. Увидом у потвратницу утврђено је да је да су захтеви за изјашњење примљени 11. априла 2025. године. До дана доношења мишљења, Повереник није примио изјашњење ГГ. Имајући у виду наведено Повереник је спровео поступак на основу притужби и доказа који су достављени уз притужбе.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1 У писаним изјавама АА и ББ је наведено да су 23. јануара 2025. године биле у својој канцеларији, да је директор центра ГГ ушао и питао да ли иду на политички скуп који се одржава у Јагодини 24. јануара 2025. године. Даље, у изјави је наведено да су АА и ББ одговориле директору да не иду, а када им је он затражио разлоге због којих не иду „зато што то од њега тражи локална самоуправа“, одговориле су му да не иду због радних обавеза у Центру.

2.2. У писаним изјавама АА и ББ је наведено да су 13. фебруара 2025. године биле у канцеларији када је директор ГГ ушао да достави две изјаве на завођење и том приликом им се обратио речима: „Обрачунаћу се ја са вама на личном нивоу“.

2.3. Увидом у захтев ББ од 30. јануара 2025. године који је упутила директору центру утврђено је да је наведено: „Молим Вас да ми дате образложење по ком основу износите из Центра за социјални рад ВВ уговоре о раду радника Центра“.

2.4. Увидом у изјаву директора Центра, ГГ од 13. фебруара 2025. године утврђено је да је наведено да на захтев запослене АА даје следећу изјаву. „На усмени захтев Оснивача који је тражио увид у Систематизацију радних места у ЦСР ВВ и Уговоре о раду запослених у ЦСР ВВ, поступио сам по њиховом захтеву одневши тражена акта. О овоме су били обавештени сви запослени у ЦСР ВВ. По извршеном увиду акта су враћена у просторије ЦСР-а“.

2.5. Увидом у службену белешку АА утврђено је да је навела да је 13. фебруара 2025. године директор дошао у њену канцеларију и дао две изјаве на завођење, као и да је том приликом изјавио, односно претио да ће се са њом и са колегиницом ББ обрачунати на личном нивоу, а да су га оне замолиле да им не прети и да их не узнемирава на радном месту.

2.6. Увидом у извештај лекара Дом здравља ВВ од 4. фебруара 2025. године утврђено је да је констатовано да пацијенткиња АА долази сама на преглед, да живи у заједничком домаћинству са супругом и двоје деце и да је запослена у Центру за социјални рад ВВ на пословима административног радника. Даљим увидом, утврђено је да је наведено: „актуелна стресогена ситуација везана за дешавања у радном окружењу, информацију коју је добила а иста је везана за гашење радног места“.

2.7. Увидом у Службене белешке о обавештењу примљеном од грађана Полицијске станице ВВ од 13. фебруара 2025. године, утврђено је да поред осталог констатовано да поводом догађаја од 13. фебруара 2025. године АА и ББ дале изјаву у којој су између осталог, навеле да су се наведеног дана налазиле на свом радном месту у центру када је око 10,30 часова у канцеларију ушао директор центра, ГГ са намером да заведе изјаву у писарници код раднице АА. Даље је наведено да док је АА заводила изјаву директор им је обема упутио речи претње: „Обрачунаћу се ја са вама на личном нивоу“, на шта му је ББ одговорила: „Ви све радите на личном нивоу“. Даље, наведено је да је том приликом АА рекла директору да им не прети и да их не узнемирава након чега је он изашао из канцеларије. У изјавама су навеле да је овакаво понашање директора у њима изазвало страх и да су се након тога обратиле лекару за помоћ.

2.8. Увидом у извештај лекара Дом здравља ВВ од 13. фебруара 2025. године утврђено је да је констатовано да се пацијенткиња АА жали на узнемиравање на послу од стране претпостављених, да наводи да је на послу била „вербално малтретирана“, да је узнемирена и да се у више наврата због сличних ситуација јављала те да је добила терапију коју редовно користи.

2.9. У извештају лекара Дом здравља ВВ од 13. фебруара 2025. године поред осталог је наведено да је пацијенткиња ББ на послу доживела „вербално насиље“, да се жали на бол у желуцу и мучнину, да се ситуација понављала више пута и да је због свега била упућена неуропсихијатру где је добила редовну терапију.

2.10. Увидом у „Службени листа Града ОО“ утврђено је да је Скупштина општине ВВ, на седници одржаној 31. марта 2025.године, донела решење о разрешењу директора Центра за социјални рад ГГ. Тачком I констатовано је да се ГГ разрешава дужности директора Центра за социјални рад ВВ, на лични захтев подношењем писмене оставке. Тачком II констатовано је да именовани остаје на дужности директора Центра за социјални рад до именовања директора односно в.д. директора Центра за социјални рад. Увидом у образложење наведеног решење утврђено је да је поред осталог, констатовано да се ГГ, директор Центра за социјални рад писмено обратио Скупштини општине ВВ 18. марта 2025.године са захтевом за престанак функције на место директора Центра за социјални рад ВВ пре истека мандата, на основу чега је Скупштина општине ВВ донела решење као у диспозитиву.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.

3.3. Устав Републике Србије^[3] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[4], којим је у члану 2. дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Даље, чланом 12. истог закона између осталог забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Законом о забрани дискриминације у члану 25. став 1. овог закона забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији.

Анализа навода из притужбе и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.5. Имајући у виду наводе из притужби, у конкретном случају потребно је анализирати да ли је поступањем према подноситељкама притужбе, у периоду од 23. јануара до 13. фебруара 2025. године ГГ повредио прописе о забрани дискриминације и дискриминисао подноситељке притужби на основу претпостављеног личног својства – политичког убеђења.

3.6. Приликом доношења одлуке у овом предмету важна је примена члана 45. Закона о забрани дискриминације којим је прописано посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником. С обзиром да су притужбе поднете против ГГ који се није изјаснио у законом прописаном року, као ни у додатно остављеном року, иако су му захтеви за изјашњење уредно достављени, приликом анализе узети су у обзир наводи из притужби и докази који су током овог поступка прибављени.

3.7. У конкретном случају неспорно је да су обе подноситељке запослене у ЦСР ВВ и то: АА од 1996. године на административним пословима и ББ као дипломирана социјална радница. Даље, неспорно је да подноситељке нису присуствовале политичком скупу који се одржао 24. јануара 2025. године у Јагодини и да су о овој одлуци 23. јануара 2025. године обавестиле ГГ који је у том тренутку обављао функцију директора ЦСР ВВ. Такође, неспорно је да је 18. марта 2025. године ГГ поднео писмену оставку на место директора ЦСР, да је Скупштина општине ВВ на седници одржаној 31. марта 2025. године донела решење о његовом разрешењу, као и да је констатовала да он остаје на дужности директора до именовања новог директора односно в.д. директора центра. Из навода притужби је неспорно да од 11. априла 2025. године функцију в.д. директора ЦСР ВВ обавља ДД. С обзиром да догађаји описани у притужбама обухватају период док је ГГ био на функцији директора ЦСР ВВ, Повереник је анализирао да ли су одређеним поступањем тадашњег директора ЦСР ВВ у периоду од 23. јануара до 13. фебруара 2025. године, подноситељке биле изложене дискриминацији због свог претпостављеног личног својства – политичко убеђење.

3.8. Према наводима из притужби 23. јануара 2025. године ГГ је дошао у канцеларију у којој заједно седе подноситељке притужбе и питао их да ли иду на политички скуп који се одржава 24. јануара 2025. године у Јагодини, а затим, након што су му одговориле да не иду, затражио је да образложе разлоге за своју одлуку. Подноситељке су навеле су му том приликом одговориле да због радних обавеза у центру нису у могућности да присуствују скупу.

3.9. Након тога, из притужби и приложених доказа произлази да је поступање тадашњег директора центра код подноситељки створило осећај угрожености и несигурности. Наиме, како је наведено, већ 29. јануара 2025. године, директор је телефоном контактирао подноситељке и наложио им да припреме своје уговоре о раду. На њихово питање о разлозима за овакав његов захтев, у почетку је одбио да пружи било какво образложење. С обзиром на хронолошки след догађаја, а посебно чињеницу да им је директор затражио уговоре о раду након што су га обавестиле да неће присуствовати политичком скупу, у притужбама је наведено да су се оне осетиле угрожено и несигурно у погледу свог радног статуса. Према наводима притужбе посебну узнемиреност код АА изазвало је то што је, како је навела, по повратку њен уговор био издвојен у посебну фасциклу, што је у њој пробудило сумњу у вези са њеним радним статусом. Та сумња се додатно појачала наредног дана, 31. јануара 2025. године, када ју је директор позвао телефоном и саопштио јој да се разматра укидање њеног радног места. Наведени догађај потврдио је и сведок ЂЂ, који је како у својој изјави навео, био присутан када је ГГ телефоном позвао подноситељку притужбе и рекао јој да „представници локалне самоуправе разматрају укидање њеног радног места“. Сведок је истакао да је ова вест подноситељку јако узнемирила што се одразило и на њено здравствено стање. С тим у вези, Повереник констатује да је уз притужбу достављен лекарски извештај Дом здравља ВВ од 4. фебруара 2025. године у коме је поред осталог, наведено да се АА јавила лекару због здравствених тегоба. Такође, у лекарском извештају се наводи: „актуелна стресогена ситуација везана за дешавања у радном окружењу, информацију коју је добила, а иста је везана за гашење радног места“.

3.10. Из притужбе АА даље произлази да је информацију о могућем укидању радног места коју је од ГГ добила само пар дана након што га је обавестила да неће ићи на политички скуп, имала за циљ стварање страха и неизвесности у вези са очувањем радног места, а тиме и материјалне сигурности. Наиме, подноситељка је истакла да је на радном месту административног радника запослена већ 30 година, стога информација да се разматра укидање овог радног места у наведеном тренутку свакако је за њу била узнемирујућа. Како се ГГ није изјаснио на притужбу и поред чињенице да му је захтев за изјашњење уредно достављен у периоду док је још увек вршио функцију директора центра, може се констатовати да је у конкретном случају АА учинила вероватним да је позив који јој је упутио 31. јануара 2025. године, а које наводе је потврдио сведок у својој изјави, имао за циљ стварање страха у односу на њу, а да су разлози за наведено поступање директора у узрочно-последичној вези са догађајима од 23. јануара 2025. године, односно чињеницом да га је обавестила да неће ићи на политички скуп.

3.11. Подноситељка притужбе ББ, навела је да је од 23. јануара 2025. године ситуација у Центру за њу постала „неподношљива“, да су јој одузете одређене надлежности које је обављала до тада (промењена шифра за СОЗИС, одузета могућност распоређивања предмета запосленима, недобијање службених мејлова, као и обрачуна зараде за месец јануар 2025. године), али да се ситуација променила ступањем на дужност в.д. директора, те да од тада поново има иста задужења која је имала пре 23. јануара 2025. године. Подноситељке притужбе о свом положају у Центру и поступању тадашњег директора према њима упознале су и ширу јавност. Наиме, 4. фебруара 2025. године у медијима је објављен новински чланак са видео снимком у коме су АА и ББ појасниле целокупну ситуацију која је описана и у притужби.

3.12. Додатно узнемирење подноситељке притужбе су навеле да су доживеле 13. фебруара 2025. године, када је директор ГГ ушао у њихову канцеларију и, када им се обратио речима: „Обрачунаћу се ја са вама на личном нивоу“. Обе су истакле да су ову изјаву доживеле као претњу и истог дана се најпре обратиле лекару за помоћ, о чему су достављени докази у виду лекарских извештаја са датумом 13. фебруара 2025. године, а затим и цео догађај пријавиле Полицијској станици ВВ. Анализом навода притужби може се закључити да су наведене речи упућене подноситељкама притужбе као последица тога што су јавно проговориле о свом положају у установи. Приликом разматрања предмета Повереник је посебно ценио чињеницу да наведене речи изговорене од стране ГГ који је тада обављао функцију директора Центра, односно од стране особе која је надређена подноситељкама притужбе и која је овлашћена да одлучује о њиховом радно-правном статусу. Према наводима подноситељки притужби ситуација се тек променила када је ГГ разрешен функције, а на његово место постављен нови директор који је подноситељки притужбе вратио сва задужења, односно послове које је раније обављала.

3.12. На основу достављених доказа, применом правила о прерасподели терета доказивања може се констатовати да је у конкретном случају учињено вероватним да је поступање ГГ према подноситељкама притужбе од 23. јануара 2025. године до 13. фебруара 2025. године, било узроковано претпостављеним личним својством – политичким убеђењем подноситељки притужби. Имајући у виду да је акт дискриминације учињен вероватним терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси лице против ког је поднета притужба у складу са чланом 45. Закона о забрани дискриминације. Такође у складу са ставом 1. овог члана уколико се утврди да је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, лице против ког је поднета притужба не може се ослободити од одговорности доказивањем да није криво. Како се до дана доношења мишљења ГГ није изјаснио на наводе изнете у притужбама и достављене доказе, мишљење је донето на основу доказа којима је Повереник располагао. Имајући у виду све наведено, након спроведеног поступка донето је мишљење да је својим поступањем, ГГ као тадашњи директор ЦСР ВВ, повредио одредбе члана 6, а у вези са чланом 12. Закона о забрани дискриминације.

МИШЉЕЊЕ

Поступањем ГГ у периоду од 23. јануара 2025. године до 13. фебруара 2025. године према подноситељкама притужбе, повређене су одредбе члана 6. а у вези са чланом 12. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ГГ да:

5.1. Упути писано извињење подноситељкама притужбе због својих поступака којима их је у периоду од 23. јануара до 13. фебруара 2025. године изложио изложио узнемиравању и понижавајућем поступању.

Потребно је да ГГ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ГГ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације „Сл.Гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације „Сл.Гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21

[3] Устав Републике Србије „Сл.Гласник РС“ бр. 98/06 и 115/21

[4] Закон о забрани дискриминације „Сл.Гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

158-161-25 Поступак поводом дискриминације по основу политичког убеђења