бр. 021-01-597/2024-02  датум: 7.10.2024.

МИНИСТAРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

Немања Старовић, министар

11000 БЕОГРАД

Немањина 22-26

Предмет: Препорука мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације у остваривању права на услугу личног пратиоца или персоналног асистента у случају да особа којој је услуга неопходна има пребивалиште у једној јединици локалне самоуправе, а похађа школу, факултет или ради у другој јединици локалне самоуправе где је потребно да јој услуга буде пружена

Поштовани господине Старовићу,

Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење „Центар живети усправно“ у име девојке која је особа са инвалидитетом, студенткиња прве године Факултета техничких наука у Новом Саду са пребивалиштем у Београду, поводом остваривања услуге личног пратиоца. У допису је наведено да је поднела захтев Центру за социјални рад у Београду, ради остваривања права на услугу персоналне асистенције. На основу обраћања Центра надлежном градском секретаријату, указано је да је одговор гласио да студенткиња нема право на финансирање услуге персоналне асистенције из буџета града Београда, јер ће током студирања бити у Новом Саду, а у складу са градским правилником право на финансирање услуге имају само особе које живе, раде и студирају у Београду. Такође је наведено да у случају промене пребивалишта на адресу у Новом Саду, у складу са Правилником о ближим условима и критеријумима за стицање права на финансирање услуге персоналне асистенције, она право на персоналну асистенцију може остварити само уколико има пријављено пребивалишта у Новом Саду најмање годину дана.

Повереник је након пријема дописа удуржења, упутио захтеве за изјашњење Граду Новом Саду, Градској управи за социјалну и дечју заштиту, као и Граду Београду- Секретаријату за социјалну заштиту у циљу правилног утврђивања чињеничног стања и начину превазилажења насталог проблема, а имајући у виду прописе које је Република Србија донела, као и међународне конвенције које је наша земља ратификовала.

Поступајући по наведеним дописима, надлежни секретаријати доставили су своја изјашњења. Град Нови Сад, Градска управа за социјалну и дечју заштиту, указала је на одредбе Закона о социјалној заштити, Правилника о ближим условима и стандардима за пружање  услуга социјалне заштите и Правилника о ближим условима у поступку за остваривање права на накнаду трошкова за услугу персоналне асистенције. Овим актом прописано је да је право на накнаду трошкова за услугу персоналне асистенције која се обезбеђује из буџета Града Новог Сада може да оствари лице са инвалидитетом са процењеним првим или другим степеном подршке, које остварује право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, има способности за самостално доношење одлука, радно је ангажовано или активно укључено у рад различитих удружења грађана, спортских друштава, политичких партија и других облика друштвеног ангажмана, односно укључено је у редовни или индивидуални образовни програм, а коме је неопходна одговарајућа индивидуална практична помоћ и подршка ради успостављања што већег нивоа самосталности, под условом да има пријављено пребивалиште на територији града Новог Сада у последњих годину дана. Такође је наведено да је Правилником уређено да о захтеву за остваривање права на накнаду трошкова за услугу персоналне асистенције решава Центар за социјални рад Града Новог Сада, а да корисник може да изабере и закључи уговор само са једним пружаоцем услуге који има лиценцу за пружање услуге персоналне асистенције у складу са Правилником о лиценцирању организација социјалне заштите. Наведено је и да уважавајући потребе корисника персоналне асистенције, а на предлог пружаоца услуге изменама и допунама Правилника уређено је да се прописани број часова може увећати због значајно измењених или погоршаних породичних и других околности. Ова подршка може се према извршеној процени повећати до нивоа целодневне свакодневне подршке. Надаље је у допису наведено да је Решењем о утврђивању броја корисника услуге персоналне асистенције за које се обезбеђује накнада трошкова, и броја корисника који могу да остваре право на накнаду трошкова за увећан број часова персоналне асистенције за 2023. годину утврђено да ће се у току 2023. године накнада трошкова обезбедити за највише 50 корисника, а да право на накнаду трошкова на увећан број часова персоналне асистенције у 2023. години може да оствари највише седам корисника.  Појашњено је да се из средстава буџета Града Новог Сада финансирају и бројне услуге социјалне заштите, као што су дневне услуге у заједници, услуге подршке за самосталан живот као што су социјално становање у заштићеним условима, привремено становање деце и др. Наведено је и да услугу персоналне асистенције у Граду Новом Саду пружају као  лиценцирани пружаоци услуге, Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић“ са домом ученика, Нови Сад и Центар Живети усправно. Како је наведено, рок који је предвиђен у погледу дужине трајања пребивалишта на територији града Новог Сада од стране корисника услуге установљено је да би се избегле злоупотребе у вези са пријављивањем пребивалишта. Наведено је да је подршка особама са инвалидитетом спада у приоритете социјалне заштите на територији града Новог Сада и да ће Градска управа убудуће сагледати све предлоге за унапређење положаја особа са инвалидитетом и поступати у најбољем интересу корисника у складу са могућностима буџета и уз поштовање важећих законских и подзаконских аката.

У изјашњењу Градске управе Града Београда – Секретаријата за социјалну заштиту наведено је да је услуга персоналне асистенције у граду Београду системски организована и дефинисана  Законом о социјалној заштити, Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите као и Одлуком о правима и услугама социјалне заштите. Појашњено је да је Одлуком о правима и услугама социјалне заштите града Београда прописано да услуге социјалне заштите могу да остваре држављани Републике Србије који имају пребивалиште на територији града Београда и лица расељена са Косова и Метохије, која имају боравиште на територији града Београда. Услуге које су прописане предметном Одлуком набављају се у поступку јавне набавке за територију града Београда од лиценцираног пружаоца услуге који их пружа на територији  града Београда и који у складу са позитивним прописима контролише рад непосредних пружалаца улуга. Појашњено је да наведеном Одлуком није предвиђено да услуга персоналне асистенције коју је град Београд прописао својом Одлуком и пружа на својој територији буде пружена на територији друге локалне самоуправе. Како је наведено свака локална самоуправа прописује права и услуге које остварује/пружа на својој територији те локалне самоуправе. Услуге се пружају преко установа социјалне заштите чији је оснивач та локална самоуправа, а да у случају да нема лиценциране установе социјалне заштите, она се набавља у поступку јавне набавке од лиценцираних пружалаца услуге, а за локалну самоуправу на чијој територији ће се услуга пружати. Наведено је да персоналног асистента може да ангажује само онај пружалац услуге који је изабран у поступку јавне набавке коју за територију града Београда спроводи Секретаријат за социјалну заштиту, а то је за град Београд Центар за самостални живот особа са инвалидитетом, са којим је град Београд закључио уговор о јавној набавци и на основу кога је Центар стекао статус овлашћеног пружаоца услуге социјалне заштите. Појашњено је да Центар за социјални рад на основу поднетог захтева у првом степену решава по поднетом захтеву према месту пребивалишта подносиоца захтева и након спроведеног поступка доноси решење, а реализује се на територији града Београда. Појашњено је да у односу на конкретан случај овакве ситуације треба решавати системски, као и да измене прописа не могу бити остављене свакој појединачној локалној самоуправи да их решава, те да је решавању оваквих решења потребно приступити свеобухватно, узимајући у обзир потребе које не произилазе само из области образовања већ и у области рада и евентуалног запошљавања у другом граду. Прописи донети на локалном нивоу, нужно не прате прописе из других области, па је потребно системски уредити такве случајеве и доставити другим локалним самоуправама на који начин ће уредити пружање услуга. Како је наведено све јединице локалне самоуправе, као услове за остваривање права и услуга на територији те јединице, прописују пријаву пребивалишта на тој територији, а поједине јединице локалне самоуправе, као услов за остваривање права и услуга траже и да пријава пребивалишта на територији те јединице буде у одређеном временском трајању. Такође је наведено да у конкретном случају Секретаријат у циљу проналажења решења сарађује са неким од донатора или организацијама цивилног док се овај проблем не реши системски. Указано је да је неспорно да град Београд преко ресорног Секретаријата за социјалну заштиту у оквиру позитивних прописа обезбеђује све неопходне услове како би лица која имају пребивалиште на територији града Београда и ту живе остварила услуга социјалне заштите. Такође је наведено да је овај Секретаријат спреман да подржи иницијативу Повереника за заштиту равноправности у смислу измене закона која ће ићи у правцу решавања оваквих ситуација.

У међувремену Повереник за заштиту равноправности је обавештен да је за актуелни факултетску годину наведени проблем превазиђен тако што је корисница позвана од надлежног секретаријата града Београда и информисана да ће у конкретном случају услугу персоналне асистенције финансирати донатор. Иако је у наведеном случају тренутно пронађен начин за решење конкретног проблема, остаје могућност да се у пракси поново појави исти или сличан проблем.

На сличан проблем је указано и у другом предмету који се односио на оствараивање права на услугу личног пратиоца детета које има пребивалиште на територији града Београда а похађа школу у Новом Саду.

Устав Републике Србије^[1] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Повереник указује да је Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом[2] прописано је да држaвe стрaнe угoвoрницe признajу прaвo oсoбa сa инвaлидитeтoм нa oбрaзoвaњe. У циљу oствaривaњa oвoг прaвa бeз дискриминaциje и нa oснoву jeднaких мoгућнoсти, држaвe стрaнe угoвoрницe ћe oбeзбeдити инклузивни систeм oбрaзoвaњa нa свим нивoимa и дoживoтнo учeњe у циљу: (a) пунoг рaзвoja људскoг пoтeнциjaлa и oсeћaњa дoстojaнствa и влaститe врeднoсти, кao и jaчaњa пoштoвaњa људских прaвa, oснoвних слoбoдa и рaзличитoсти мeђу људимa; (б) рaзвoja личнoсти, тaлeнaтa и крeaтивнoсти oсoбa сa инвaлидитeтoм, кao и њихoвих умних и физичких спoсoбнoсти дo пунoг стeпeнa њихoвих пoтeнциjaлa; (ц) oмoгућaвaњa oсoбaмa сa инвaлидитeтoм дa eфикaснo учeствуjу у слoбoднoм друштву. Ставом 2. овог члана прописано је да у oствaривaњу oвoг прaвa, држaвe стрaнe угoвoрницe ћe oбeзбeдити дa: (a) oсoбe сa инвaлидитeтoм нe буду искључeнe из систeмa oпштeг oбрaзoвaњa нa oснoву инвaлидитeтa, кao и дa дeцa сa инвaлидитeтoм нe буду искључeнa из слoбoднoг и oбaвeзнoг oснoвнoг или срeдњeг oбрaзoвaњa, нa oснoву инвaлидитeтa; (б) oсoбe сa инвaлидитeтoм имajу приступ инклузивнoм, квaлитeтнoм и слoбoднoм oснoвнoм и срeдњeм oбрaзoвaњу, рaвнoпрaвнo сa другимa у зajeдници у кojoj живe; (ц) сe пружи рaзумaн смeштaj у склaду с пoтрeбaмa пojeдинцa нa кojeг сe тo oднoси; (д) oсoбe сa инвaлидитeтoм дoбиjу пoтрeбну пoдршку у oквиру систeмa oпштeг oбрaзoвaњa рaди њихoвoг eфикaсниjeг oбрaзoвaњa; (e) eфeктивнe мeрe индивидуaлизoвaнe пoдршкe буду oбeзбeђeнe у срeдинaмa кoje мaксимaлнo пoгoдуjу aкaдeмскoм и друштвeнoм рaзвojу, у склaду сa циљeм пунoг укључивaњa, док је ставом 3. истог члана прописано да ће држaвe стрaнe угoвoрницe oмoгућити oсoбaмa сa инвaлидитeтoм дa учe вeштинe живoтa и друштвeнoг рaзвoja рaди њихoвoг пунoг учeшћa у oбрaзoвaњу и рaвнoпрaвнoг припaдaњa зajeдници, затим ставом 5. истог члана прописано је да држaвe стрaнe угoвoрницe ћe oбeзбeдити дa oсoбe сa инвaлидитeтoм имajу приступ oпштeм тeрциjeрнoм oбрaзoвaњу, стручнoj oбуци, шкoлoвaњу oдрaслих и дoживoтнoм учeњу бeз дискриминaциje и рaвнoпрaвнo сa другимa. У тoм циљу, држaвe стрaнe угoвoрницe ћe вoдити рaчунa дa сe oсoбaмa сa инвaлидитeтoм oбeзбeди рaзумaн смeштaj.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[3]. Начело једнакости разрађено је чланом 4. овог закона у којем је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај (члан 6.). Даље одредбама члана 22. овог закона прописано је да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице.

Одредбом члана 13. став 1. Закона о локалној самоуправи^[4] прописано је да  јeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe сaрaђуjу и удружуjу сe рaди oствaривaњa зajeдничких циљeвa, плaнoвa и прoгрaмa рaзвoja, кao и других пoтрeбa oд зajeдничкoг интeрeсa и рaди њихoвoг oствaривaњa мoгу удруживaти срeдствa и oбрaзoвaти зajeдничкe oргaнe, прeдузeћa, устaнoвe и другe oргaнизaциje и службe, у склaду сa зaкoнoм и стaтутoм, док је одредбом члана 20. став 1. тачка 4. прописано је да се општина, преко својих органа, у складу са Уставом и законом, стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање), научноистраживачке и иновационе делатности, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе. Наведеним чланом је прописано и да општина преко својих органа обезбеђује остваривање посебних потреба особа са инвалидитетом и заштиту права осетљивих група. Чланом 24. овог закона прописано је да град врши надлежности општине, као и друге надлежности и послове државне управе, који су му законом поверени. Одредбама члана 8. Закона о главном граду^[5] прописано је да Град Београд врши надлежности општине и града, утврђене Уставом и Законом о локалној самоуправи.

Законом о социјалној заштити^[6] прописане су услуге социјалне заштите, међу којима су посебно наведене дневне услуге у заједници (дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу), као и услуге подршке за самосталан живот (становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву). У складу са чланом 5. овог закона услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Чланом 14. Закона о социјалној заштити прописано је да се у центру за социјални рад остварују овим законом утврђена права, као и обезбеђује пружање услуга социјалне заштите из овог закона. Центар за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе. Центар за социјални рад може се основати за територију једне или више јединица локалне самоуправе.

Чланом 44. Закона о социјалној заштити прописано је да дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу, те да ове услуге обезбеђује јединица локалне самоуправе. Чланом 45. овог закона прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Услуге подршке за самосталан живот обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако овим законом није предвиђено да их обезбеђује Република Србија.

Чланом 99. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[7] прописано је да су услуге персоналне асистенције доступне пунолетним лицима са инвалидитетом са процењеним I или II степеном подршке, која остварују право на увећани додатак за туђу негу и помоћ, имају способности за самостално доношење одлука, радно су ангажована или активно укључена у рад различитих удружења грађана, спортских друштава, политичких партија и других облика друштвеног ангажмана, односно укључене су у редовни или индивидуални образовни програм. Такође, Чланом 100. овог правилника прописано је да је сврха услуге персоналне асистенције пружање одговарајуће индивидуалне практичне подршке која је кориснику неопходна за задовољавање личних потреба и укључивање у образовне, радне и друштвене активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.

Одредбом члана 83. истог правилника прописано је да је услуга лични пратилац доступна детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Док је одредбом члана 84. овог правилника прописано је да је сврха ангажовања личног пратиоца пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.

Услуге социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите, у складу са законом који уређује јавне набавке, овим законом и прописима донетим за њихово спровођење. Одредбама члана 65. овог закона прописано је да је наручилац услуге министарство надлежно за социјалну заштиту, односно орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе надлежан за социјалну заштиту. Поступак за коришћење услуге из овог закона коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе спроводи центар за социјални рад, по службеној дужности или на захтев корисника.

Анализом цитираних законских одредби неспорно је да  јединице локалне самоуправе имају обавезу да обезбеде дневене услуге у заједници. Такође, свака једница локалне самоуправе донела је и посебне правилнике којима је ближе разрадила услове и критеријуме на основу којих је могуће остварити услуге социјалне заштите. Као што произлази из изјашњења Града Београда и Града Новог Сада да је један од критеријума за остваривање услуге персоналне асистенције и пребивалиште корисника услуге, и/или да то пребивалиште траје одређено време (најчешће годину дана). Овакав критеријум правдан је чињеницом да се услуга финасира управо из буџета јединице локалне самоуправе, због чега је неопходно да лице има пребивалиште на њеној територији.

Међутим, Повереник поред наведених прописа подсећа на одредбе Закона о социјалној заштити којима је прописано да социјална заштита, у смислу овог закона, јесте организована друштвена делатност од јавног интереса чији је циљ пружање помоћи и оснаживање за самосталан и продуктиван живот у друштву појединаца и породица, као и спречавање настајања и отклањање последица социјалне искључености (члан 2), да су циљеви социјалне заштите, између осталог обезбеђивање доступности услуга и стварање једнаке могућности за самостални живот и подстицање социјалне укљученост (члан 3), као и да су установе и други облици организовања утврђени законом који обављају делатност, односно пружају услуге социјалне заштите дужни да сарађују са установама предшколског, основног, средњег и високог образовања, здравственим установама, полицијом, правосудним и другим државним органима, органима територијалне аутономије, односно органима јединица локалне самоуправе, удружењима и другим правним и физичким лицима (члан 7. став 1), а да се сарадња у пружању услуга социјалне заштите остварује првенствено у оквирима и на начин утврђен споразумима о сарадњи. Поред тога чланом 13. Закона о локалној самоуправи прописано је да се јединице локалне самоуправе сарађују и удружују ради остваривања заједничког циља.

Омогућавањем услуге персоналне асистенције и услуге личног пратиоца лицима која према слободном избору места образовања и високошколске, односно школске установе коју ће похађати, остварује се циљ да се свима на једнакој основи омогући право на образовање и учествовање у образованим процесима.

Имајући у виду све наведено, односно чињеницу да се ради о особама са инвалидитетом које у складу са прописима имају право на услугу социјалне заштите која им мора бити пружена у континуитету, Повереник у циљу спречавања дискриминације ових особа на основу пребивалишта/боравишта, на основу члана 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације

упућује препоруку мера Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, да донесе инструкцију или други акт којима ће детаљно прецизирати поступање јединица локалних самоуправа у оваквим ситуацијама, односно у ситуацијама када особа има пребивалиште на територији једне локалне самоуправе а школу, односно факултет похађа на територији друге јединице локалне самоуправе у којој због додатних услова као што је дужина пребивалишта не може да оствари право на услугу.

Потребно је да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  у року од 30 дана обавести Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама из ваше надлежности.

[1] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[2] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом ( „Сл. гласник РС- Међународни уговори“, бр. 42/09);

[3] „Службени гласник РС“,  бр. 22/09 и 52/21, члан 2. став 1. тачка 1

[4] „Службени гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 -др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон

[5] „Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 37/19 и 111/21 -др. закон

[6] „Службени гласник РС”, број 24/11, члан 40. став 1. тачка 3. у вези са чланом 44.

[7] „Службени гласник РС“, број. 42/2013, 89/2018 i 73/2019

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

137-24 Препорука мера Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вези остваривања услуге личног пратиоца и персоналног асистента