бр. 07-00-113/2019-02 датум: 14.5.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је М.Н. из Н. поднела против В.Г., председника С.О.П.У.П. у Н. У притужби је наведено да је 14. фебруара 2019. године В.Г. у телефонском разговору вређао подноситељку притужбе и одбио да јој да потпис ради остваривања права на куповину преко административне забране у „Ф.И.“ д.о.о, уз образложење да није чланица синдиката. Подноситељка притужбе је, такође, навела да сматра да сваки радник предшколске установе без обзира на синдикалну припадност има право да купује преко администартивне забране у складу са својим примањима. У изјашњењу В.Г., председника Синдиката, наведено је да је куповина преко административне  забране само једна од погодности чланства у Синдикату, односно да запослени у П.У.П. који су уједно и чланови Синдиката имају и многе друге погодности које нису доступне свим запосленима јер нису чланови Синдиката (нпр. новогодишњи пакетићи за децу, поклони за 8. март). Даље је наведено да је у телефонском разговору објаснио М. Н. да административну забрану потписује само члановима Синдиката из разлога што на исту ставља печат Синдиката и својеручни потпис. Током поступка, а увидом у Уговор о правима и обавезама при куповини путем административне забране на лична примања број – KR/HI4/07-16, који је достављен у прилогу изјашњења, утврђено је да је наведени уговор закључен 12. јула 2016. године између С.О.П.У.П. и „Ф.И.“ д.о.о, те да могућност куповине преко административне забране имају само чланови синдикалне организације, која је потписник овог уговора. Сагледавајући утврђене чињенице и релевантне правне прописе, Повереник за заштиту равноправности констатује да је В.Г., председник С.О.П.У.П., одбијањем да потпише административну забрану подноситељки притужбе, поступио у складу са уговором закљученим са „Ф.И.“ д.о.о. који је дужан да поштује, те да је доказао да је његово поступање према притужиљи имало објективно и разумно оправдање. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да  В.Г., председник С.О.П.У.П., није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратила се М.Н. притужбом против В.Г., председника С.О.П.У.П.
   • У притужби и допуни прутужбе М. Н., између осталог, наведено је:

• да је 14. фебруара 2019. године В.Г. у телефонском разговору вређао и одбио да јој да потпис ради остваривања права на куповину преко административне забране у компанији „Ф.И.“ уз образложење да није чланица синдиката;
• да је о спорном догађају, односно поступању В.Г. обавестила С.М., директорку П.У.П. и захтевала да се против њега покрене дисциплински поступак;
• да се због доживљеног вербалног напада обратила и здравственој установи како би добила одговарајућу терапију;
• да је о спорном догађају обавестила председника Републике Србије и председницу Владе, Министарство унутрашњих послова Републике Србије, председницу и секретара Синдиката образовања Републике Србије, као и повереника Српске напредне странке;
• да је С.О.П.У.П. закључио уговор о пословној сарадњи са компанијом „Ф.И.“ ради куповине путем административне забране, те да су јој у компанији „Ф.И.“ нагласили да папир за одобрење административне забране мора бити оверен печатом Синдиката;
• да сматра да сваки радник предшколске установе, без обзира на синдикалну припадност, има право да купује преко администартивне забране у складу са својим примањима.
• да је 31. јануара 2019. године поднела захтев директорки установе да буде ангажована на пословима вође смене на зимовању у Брзећу, али да прилику није добила, а као разлог сматра процедуру покретања дисциплинског поступка против председника Синдиката;
• да је као члан тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, упознала координаторку тима С. Ш., која је службено обавестила директорку о непријатностима које су се десиле на послу и тада је направљена службена белешка;
• да од дана подношења захтева за покретање дисциплинског поступка против председника Синдиката В. Г., од директорке С. М. није добила одговор;
• да је од генералног секретара Н. С., 12. марта 2019. године, добила одговор да су њен захтев упутили Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
  • У прилог притужбе достављени су: 1) захтев директорки П.У.П. од 14. фебруара 2019. године; 2) пријава Министарству унутрашњих послова Републике Србије од 14. фебруара 2019. године; 3) захтев В. И., председници С.О.Р.С. и секретару М.К.; 4) захтев З.М., поверенику С.Н.С.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење В.Г., председника С.О.П.У.П.
  • У изјашњењу В.Г., председника С.О.П.У.П. (у даљем тексту: Синдикат), између осталог, наведено је:
• да је у телефонском разговору објаснио М.Н. да административну забрану потписује само члановима Синдиката из разлога што на исту ставља печат Синдиката и својеручни потпис;
• да је М.Н. њега вербално напала и вређала;
• да М.Н. није чланица Синдиката, те да није у обавези да јој потпише и овери административну забрану;
• да је Уговор о правима и обавезама при куповини путем административне забране на лична примања број – KR/HI4/07-16 закључен 12. јула 2016. године између С.О.П.У.П. и „Ф.И.“ д.о.о;
• да у случају неизвршења уговорне обавезе, солидарни дужник за извршење уговорних обавеза постаје Синдикат;
• да уколико да потпис запосленом који није члан Синдиката може бити оптужен за „несавесно пословање“;
• да би се у случају неблаговременог извршења уговорне обавезе од стране запосленог који није члан Синдиката створила штета Синдикату;
• да је чланство у Синдикату добровољно и да је „омогућено свим запосленима“, да чланови плаћају месечну накнаду синдикату, а да је једна од погодности куповина преко административне забране;
• да чланови синдиката имају и друге погодности, међу којима је и могућност куповине преко администартивне забране, новогодишњи пакетићи за децу, поклони за 8. март;
• да није ни кривично, ни прекршајно осуђиван за насилничко понашање, а да са  друге стране, сви запослени у П.У.П. знају за „дрско и безобразно“ понашање М.Н.
  • У прилогу изјашњења достављен је: 1) Уговор о правима и обавезама при куповини путем административне забране на лична примања број – KR/HI4/07-16 закључен 12. јула 2016. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Међу странама је неспорно да В.Г., председник С.О.П.У.П., није потписао административну забрану М.Н. ради остваривања права на куповину преко административне забране у компанији „Ф.И.“.
• Увидом у Уговор о правима и обавезама при куповини путем административне забране на лична примања број – KR/HI4/07-16 утврђено је да је овај уговор закључен 12. јула 2016. године између С.О.П.У.П. (у даљем тексту: Комитент) и „Ф.И“ д.о.о. Наиме, одредбом члана 1. поменутог Уговора уговорне стране утврдиле су начин и врсту продаје робе Продавца запосленим или члановима синдиката Комитента, регулишу услове продаје, права и обавезе уговорних страна, као и рокове извршења обавеза. Даље, чланом 6. Уговора дефинисано је да се Комитент обавезује да своје запослене или чланове синдиката уколико је Комитент синдикат, као купце робе из асортимана „Ф.И.“ на погодан начин обавести о начину условима продаје робе Продавца. Даље, обавезује се да својим запосленима пре почетка куповине изда: а) потврду о запослењу која садржи: презиме очево име и име радника, потврду да је радник запослен на неодређено време, податак о просечној нето заради у последња три месеца, износ задње исплаћење нето зараде, као и назнаку месеца за који је исплата извршена, одредбу да се запослени може задужити највише до 30% месечне нето зараде и маскималну могућу вредност месечне рате; б) решење о административној забрани која садржи: име и презиме запосленог и остале податке које попуњава Продавац; ц) изјаву о сагласности запосленог за обуставу по основу купљене робе.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода^[3] у члану 11. прописује да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући и право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса. За вршење овог права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала или заштите права и слобода других.

• Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права^[4] прописано је да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право да без претходног одобрења образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условима који се односе на обавезу придржавања статута организација.

• Устав Републике Србије^[5] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 55. став 1. Устава Републике Србије јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[6], којим је прописано да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. овог закона прописано је да Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Такође, одредбом члана 25. став 1. Закона о забрани дикриминације прописана је забрана дискриминације због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији.

3.6. Закон о раду^[7], у члану 18, забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама и синдикатима или неко друго лично својство. Одредбом члана 206. овог закона јемчи се слобода синдикалног организовања и деловања, без одобрења, уз упис у регистар, док је чланом 207. истог закона прописано да запослени приступа синдикату потписивањем приступнице.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је В.Г., председник С.О.П.У.П., дискриминисао подноситељку притужбе на основу личног својства – припадности синдикалној организацији. При томе, Повереник је анализирао само наводе из притужбе и изјашњења, као и достављене доказе који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне друге повреде права за чије утврђивање су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање.
• Да би се одговорило на питање да ли је поступање В. Г., председника С.О.П.У.П., било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је Влада Гмитровић извршио акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на В. Г. С тим у вези, у притужби је наведено да је В.Г., председник С.О.П.У.П. одбио да потпише административну забрану М.Н. ради остваривања права на куповину у компанији „Ф.И.“ преко административне забране. Притужиља је, даље, истакла да сваки радник П.У.П. у Н., без обзира на синдикалну припадност, има право на куповину преко администартивне забране у складу са својим примањима. Стога, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је В.Г., председник С.О.П.У.П., понудио пружају довољно основа за закључак да је његово поступање било засновано на објективним и оправданим разлозима.
• С тим у вези, Повереник је ценио наводе из изјашњења да је куповина преко административне забране само једна од погодности коју уживају чланови Синдиката, односно, запослени у П.У.П. који су уједно и чланови Синдиката. Наиме у изјашњењу је наведено да чланови овог синдиката имају и многе друге погодности, које нису доступне запосленима који нису чланови Синдиката (нпр. новогодишњи пакетићи за децу, поклони за 8. март), као и да поменуте привилегије за чланове синдиката произлазе из одређених обавеза (нпр. плаћање месечне чланарине синдикату).

3.10. Повереник је, затим, приступио анализи Уговора о правима и обавезама при куповини путем административне забране на лична примања број – KR/HI4/07-16 који је достављен у  прилогу изјашњења. Наиме, Повереник констатује да је поменути Уговор закључен 12. јула 2016. године између С.О.П.У.П. ( у даљем тексту: Комитент) и „Ф.И.“ д.о.о. Даље, одредбом члама 1. Уговора уговорне стране утврдиле су начин и врсту продаје робе Продавца запосленим или члановима синдиката Комитента, регулисулисале су услове продаје, права и обавезе уговроних страна, као и рокове извршења обавеза, док је чланом 6. дефинисано да се Комитент обавезује да своје запослене или чланове синдиката уколико је Комитент синдикат, као купце робе из асортимана „Ф.И.“ на погодан начин обавести о начину и условима продаје робе Продавца. Даље, Комитент је у обавези да својим запосленима пре почетка куповине изда: а) потврду о запослењу која садржи: презиме очево име и име радника, потврду да је радник запослен на неодређено време, податак о просечној нето заради у последња три месеца, износ задње исплаћење нето зараде, као и назнаку месеца за који је исплата извршена, одредбу да се запослени може задужити највише до 30% месечне нето зараде и маскималну могућу вредност месечне рате; б) решење о административној забрани која садржи: име и презиме запосленог и остале податке које попуњава Продавац; ц) изјаву о сагласности запосленог за обуставу по основу купљене робе.

Дакле, из свега наведеног произлази да је С.О.П.У.П. закључио поменути уговор са компанијом „Ф.И.“, те из уговора јасно произлази да могућност куповине преко административне забране у овој компанији имају само чланови синдикалне организације, која је потписник овог уговора.

3.11. Сагледавајући утврђене чињенице и релевантне правне прописе, Повереник за заштиту равноправности констатује да је В.Г., председник С.О.П.У.П., одбијањем да потпише административну забрану подноситељки притужбе, поступио у складу са уговором закљученим са „Ф.И.“ д.о.о. који је дужан да поштује, те да је доказао да је његово поступање према притужиљи имало објективно и разумно оправдање.

4. МИШЉЕЊЕ

В.Г., председник С.О.П.У.П. у Н., није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о ратификације Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05 и 7/05 и „Службени гласник РС-Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[4] Уредба о ратификацији конвенције МОР-а број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права („Службени лист ФНРЈ – међународни уговори и други споразуми“, бр. 8/58)

[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број  98/06)

[6] Члан 2. став 1. тачка. 1. Закона о забрани дискриминације

[7] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 и 95/2018 – аутентично тумачење

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

130-19 Мишљење по притужби М.Н.против В.Г. дискриминација на основу чланства у синдикатској организацији у поступку запошљавању или на послу