бр. 07-00-710/2019-02  датум:  22.2.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби АА, ББ, ВВ и ГГ, запослених у Привредном друштву …, поднетих против послодавца, због дискриминације по основу здравственог стања. У притужбама је наведено да подноситељима/тељкама притужби јубиларна награда није исплаћена у пуном износу, из разлога што су одсуствовали са рада због боловања у периоду дужем од 30 радних дана. Даље је наведено да је такво поступање послодавца, директна последица примене одредаба члана 47.1.5. Колективног уговора код послодавца. У притужби АА и ВВ, додатно је наведено и да им није исплаћена стимулација у 2019. години. АА је у притужби и допуни притужбе, навео да му стимулација у 2019. години није исплаћена иако није одсуствовао са рада због боловања у тој години већ у 2018-ој, док је ВВ навео да му стимулација у 2019. години није исплаћена из разлога што је одсуствовао са рада због боловања у периоду дужем од 30 радних дана. У погледу дела притужбе АА, који се односи на наводе да му стимулација у 2019. години није исплаћена, иако није одсуствовао са рада због боловања, Повереник за заштиту равноправности је обуставио поступак, будући да АА није учинио вероватним да му послодавац није исплатио стимулацију због здравственог стања или неког другог личног својства. Предмет даљег поступка било је утврђивање да ли је Привредно друштво …, исплаћивањем умањеног износа јубиларне награде свим подноситељима/тељкама притужби, као и одбијањем исплате стимулације ВВ за 2019. годину, прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације. Будући да су притужбе поднете поводом истог чињеничног стања и против истог лица, Повереник за заштиту равноправности је поступке спојио, те је у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, затражио изјашњење од Привредног друштва …. У изјашњењу Привредног друштва …, између осталог, наведено је да је послодавац једном броју запослених у новембру и децембру 2019. године исплатио зараде „по основу доприноса пословном успеху послодавца“ за 2019. годину, а да су критеријуми за исплату наведене зараде: да је лице у радном односу код послодавца, да у пословној години није одсуствовало са рада због привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању у укупном периоду дужем од 40 радних дана, са изузетком боловања која су последица повреде на раду. Такође наведено је да је исплатом зараде „по основу доприноса појединих запослених пословном успеху у 2019. години“, послодавац желео да награди труд и залагање који су ти запослени исказали у тој години. Анализирајући члан 47.1.5. Колективног уговора код послодавца, а на основу којег је исплаћен умањен износ јубиларне награде свим подноситељима/тељкама притужби, Повереник за заштиту равноправности утврдио је да је постављањем искључујућег услова за исплату јубиларне награде у пуном износу, односно исплатом умањеног износа јубиларне награде свим подносиоцима/тељкама притужби, дошло до неоправданог прављења разлике по основу здравственог стања, будући да за то не постоји објективно и разумно оправдање. Даље, анализирајући критеријуме на основу којих је ВВ ускраћено право на „стимулацију“ у 2019. години, Повереник за заштиту равноправности утврдио је да  прописани услов „да запослени у пословној години није одсуствовао са рада због привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању у периоду дужем од 40 радних дана“, такође неоправдано ставља у неравноправан положај ове запослене, односно у конкретном случају ВВ на основу личног својства – здравственог стања. Стога, Повереник за заштиту равноправности, дао је мишљење да је Привредно друштво …, исплатом умањеног износа јубиларне награде подноситељима/тељкама притужби, као и ускраћивањем права на стимулацију ВВ, повредило одредбе члана 8. и члана 27. став 1. Закона о забрани дискриминације, те је препоручено Привредном Друштву … да предузме све неопходне мере, како би ускладио одредбу члана 47.1.5. Колективног уговора код послодавца и критеријуме за доделу стимулације, са антидискриминационим прописима као и да отклони последице дискриминаторног поступања.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбе АА, ББ, ВВ и ГГ, запослених у Привредном друштву …, због дискриминације по основу здравственог стања.
   • У притужби и допуни притужбе АА је, између осталог, навео:

• да је у 2018. години био на боловању, те да му у 2019. години „није исплаћена накнада у висини 60% коефицијента“;
• да је предметна накнада исплаћена великом броју запослених 5.11.2019. године, док подносиоцу притужбе није уопште исплаћена;
• у допуни притужбе је прецизирао да у 2019. години уопште није био на боловању, те да му и поред тога, није исплаћена стимулација;
• да му је исплаћена јубиларна награда 26.12.2019. године, али у умањеном износу, на основу критеријума постављених чланом 47.1.5 Колективног уговора код послодавца, а којима је прописано да се износ јубиларне награде за сваку годину проведену у радном односу код послодавца, умањује уколико је добитник награде у години био на боловњу дуже од 30 дана;
• да сматра да је овако постављен критеријум за исплату јубиларне награде у супротности са одредбама Закона о забрани дискриминације;
  • Уз притужбу и допуну притужбе достављена је копија записника са састанка главног одбора Синдиката … од 26.9.2019. године.
  • У притужби и допуни притужбе, ББ је, између осталог, навела:
• да притужбу подноси зато што јој је исплаћена јубиларна награда у умањеном износу из разлога што је била на боловању дужем од 30 дана, услед повреде на раду;
• да се поводом конкретног проблема није директно обраћала послодавцу, већ је усмено контактирала обрачунску службу, али да појашњење није добила;
• да сматра да је последица исплате умањене јубиларне награде та што је чланом 47.1.5. Колективног уговора код послодавца прописано да се јубиларна награда умањује у одређеном износу са сваку годину проведену у радном односу код послодавца, уколико је добитник награде у тој години био на боловању у периоду дужем од 30 радних дана.
  • Уз притужбу и допуну притужбе ББ доставила је фотокопију спорног члана Колективног уговора код послодавца, којим се прописују критеријуми за исплату јубиларне награде.
  • У притужби и допуни притужбе ВВ је, између осталог, навео:
• да је у 2019. години више пута био на боловању у укупном трајању преко 30 радних дана;
• да сматра да му због тога послодавац није исплатио стимулацију јер су критеријуми за исплату стимулације, постављени одлуком послодавца, запосленима предочени на састанку Синдиката … где је констатовано да је један од услова за исплату стимулације да запослени није у пословној години одсуствовао са рада због боловања дуже од 30 радних дана;
• да му је јубиларна награда исплаћена у умањеном износу такође из разлога што је одсуствовао са рада због боловања у периоду дужем од 30 радних дана у 2019. години;
• да сматра да га је послодавац наведеним поступањем дискриминисао по основу здравственог стања.
  • Уз притужбу, достављени су следећи докази: 1) Копија записника са састанка Г.О. Синдикада … од 26.9.2019. године; 2) Копија молбе упућене послодавцу од 8.11.2019. године; 3) Фотокопија члана 47.1.5. колективног уговороа код послодавца 4) копија Колективног уговора код послодавца
  • У притужби и допуни притужбе ГГ је, између осталог, навела:
• да јој послодавац није исплатио јубиларну награду у пуном износу;
• да је износ јубиларне награде умањен из разлога што је одсуствовала са рада због боловања у периоду дужем од 30 радних дана у 2019. години;
• да сматра да је умањењем јубиларне награде дискриминасана по основу здравственог стања.
  • Уз притужбу достављен је члан 47.1.5. Колективног уговора код послодавца
  • Будући да су притужбе поднете поводом истог чињеничног стања и против истог лица, Повереник за заштиту равноправности је поступке спојио, те је у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], затражио изјашњење на наводе из притужби и допуна притужби од Привредног друштва ….
  • У изјашњењу Привредног друштва …, између осталог, наведено је:
• да је послодавац једном броју запослених у новембру и децембру 2019. године исплатио зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца за 2019. годину;
• да су предметне исплате вршене у складу са Законом о раду, важећим колективним уговором код послодавца, а на основу Одлука генералног директора којима су дефинисани критеријуми за исплату ;
• да су критеријуми за исплату зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца: да је лице у радном односу код послодавца, да у пословној години није одсуствовало са рада због привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању у укупном периоду дужем од 40 радних дана, са изузетком боловања која су последица повреде на раду;
• да је послодавац, исплатом зараде по основу доприноса појединих запослених пословном успеху послодавца у 2019. години, желео да награди труд и залагање који су ти запослени исказали у пословној години;

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у копију молбе од 8.11.2019. године, коју је ВВ доставио уз притужбу, утврђено је да се ВВ обратио послодавцу са молбом да му се одговори на питање из којих разлога му стимулација није исплаћена 5.11.2019. године.

• Увидом у копију саопштења Синдикалне организације … бр. 08/19 од 20.11.2019. године, утврђено је да је послодавац донео одлуку да исплати зараду по основу доприноса пословном успеху послодавца у 2019. години, у висини 60 % основне зараде, свим запосленима, изузев запослених у сектору продаје, из разлога што су већ награђивани, као  и одређеног броја запослених који су били на „дужем боловању“, при чему је наведено да је послодавац ове запослене окарактерисао као „нераднике“

• Увидом у наводе из изјашњења Привредног друштва …, утврђено је да су критеријуми за исплату зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца у 2019. години: да је лице у радном односу код послодавца, да није одсуствовало са рада због привремене спречености за рад у периоду дужем од 40 радних дана у смислу прописа о здравственом осигурању, са изузетком боловања која су последица повреде на раду.

• Увидом у Колективни уговор код послодавца бр. 623 од 29.1.2018. године утврђено је да је одредбом члана 47.1.5. прописано да „услов за исплату јубиларне награде у пуном износу предвиђеном тачкама одредбе 47.1.4, да запослени није одсуствовао са рада више од укупно 30 (тридесет) радних дана у току календарске године, по основу (1) боловања, односно привремене спречености за рад због болести (укључујући и професионално обољење) или повреде на раду и ван рада, за које запослени има право на одсуство у складу са прописима о здравственом осигурању, и/или по основу (2) неплаћеног одсуства из чланова 78 и 79 Закона о раду. Запосленом који је у календарској години одсуствовао са рада више од 30 (тридесет) радних дана, јубиларна награда се умањује за ту и сваку наредну календарску годину у којој је одсуствовао са рада више од 30 (тридесет) радних дана, и то за 1/5 по години од прописаног новчаног износа“

• Такоће, увидом у Колективни уговор код послодавца, утврђено је да ни једном одредбом предметног колективног уговора нису прописани критеријуми за исплату зараде запосленима по основу доприноса пословном успеху послодавца

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета[5].

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[6] где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. За анализу конретног случаја, од значаја су одредбе члана 8. Закона о забрани дискриминације, којима је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза, као један од облика дискриминације, постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Такође, чланом 16. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да је  забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Чланом 27. став 1. овог закона, прописано је да је забрањена дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица

• Чланом 4. став 2. Закона о раду[7], између осталог, прописано је да колективни уговор код послодавца, правилник о раду и уговор о раду морају бити у сагласности са законом, док је чланом 18. овог закона забрањена непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама и синдикатима или неко друго лично својство. Одредбом члана 20. овог закона, дискриминација је забрањена и у односу на сва права из радног односа, док је чланом 120. тачка 1) овог закона, између осталог, прописано да се општим актом, односно уговором о раду може утврдити право на јубиларну награду. Такође, чланом 104. став 1. Закона о раду, прописано је да запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду, док је чланом 105. став 1. прописано да се зарада запосленог, између осталог, састоји и од зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.).

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужби, потребно је утврдити да ли је Привредно друштво …, применом члана 47.1.5 Колективног уговора код послодавца, односно исплатом умањеног износа јубиларне награде, дискриминисао подноситеље/тељке притужби на основу њиховог личног својства – здравственог стања, као и да ли је послодавац, прописивањем критеријума за исплату стимулације, односно зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца у 2019. години, дискриминисао ВВ и АА по основу здравственог стања, будући да им стимулација уопште није исплаћена у 2019. години.
• Пре упуштања у анализу одредбе члана 47.1.5. Колективног уговора код послодавца, Повереник за заштиту равноправности најпре указује на посебно правило о терету доказивања, прописано чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета.
• Повереник констатује да су подноситељи/тељке притужби навели да су запослени у Привредном друштву … као и да им јубиларна награда није исплаћена у пуном износу сагласно одредби члана 47.1.5. Колективног уговора код послодавца. Повереник констатује да послодавац у свом изјашњењу на наводе из притужби није оспоравао наведене чињенице.
• Даље, анализа одредбе члана 47.1.5. Колективног уговора код послодавца, показала је да је, утврђивањем услова за исплату јубиларне награде у пуном износу, на начин дефинисан чланом 47.1.5. Колективног уговора, очигледно дошло до прављења разлике по основу здравственог стања, односно до стављања у неједнак положај оних запослених, који су због свог здравственог стања били приморани да у календарској години одсуствују са рада због привремене спречености за рад због болести (укључујући и професионално обољење) или повреде на раду и ван рада, за које запослени има право на одсуство у складу са прописима о здравственом осигурању, у периоду дужем од 30 радних дана. Да би се утврдило да ли је предметном одредбом Колективног уговора код послодавца повређено начело једнаких права и обавеза, потребно је размотрити, сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, да ли постоји разумно и објективно оправдање да се, оним запосленима који су у календарској години одсуствовали са рада због привремене спречености за рад због болести (укључујући и професионално обољење) или повреде на раду и ван рада, за које имају право на одсуство у складу са прописима о здравственом осигурању, у периоду дужем од 30 радних дана, јубиларна награда исплати у умањеном износу. Због тога је потребно испитати: 1) да ли је циљ који се постиже применом спорног члана допуштен и оправдан и 2) да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се применом спорног члана остварују.
• Основни циљ утврђивања права на јубиларну награду је, пре свега, награда запосленом за „верност послодавцу“, односно одређена материјална сатисфакција запосленом за период трајања радног односа у континуитету код послодавца. Сагласно наведеном, мора се имати у виду да, без обзира да ли је запослени у том периоду био одсутан са рада због привремене спречености за рад због болести или професионалног обољења у периоду дужем од тридесет радних дана, његов радни однос траје у континуитету, без прекида. С тим у вези, не постоји објективно и разумно оправдање за постављање ограничавајућег услова за исплату јубиларне награде запосленом у пуном износу, на начин на који је то учињено спорним чланом Колективног уговора. Овако дефинисан услов за остваривање права на јубиларну награду у пуном износу, има за циљ да се умањи новчани износ јубиларне награде оној категорији запослених, који су због свог здравственог стања били приморани да одсуствују са рада, у календарској години, дуже од 30 радних дана, чиме су они неоправдано стављени у неравноправан положај на основу свог личног својства.
• Пре упуштања у анализу критеријума Одлука генералног директора, у вези са исплатом зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца у 2019. години, Повереник за заштиту равноправности указује да АА, сагласно члану 45. став 2. Закона о забрани дискриминације није учинио вероватним да му стимулација у 2019. години није исплаћена због одсуства са рада због боловања, будући да је у допуни притужбе, навео да у 2019. години уопште није био на боловању. Другим речима, АА није учинио вероватним да је ускраћивање права на исплату стимулације за 2019. годину у узрочно – последичној вези са његовим здравственим стањем као личним својством, па је Повереник, на основу члана 36. став 2. Закона о забрани дискриминације обуставио поступак у овом делу притужбе. Са друге стране, узимајући у обзир да је ВВ у притужби навео да му стимулација у 2019. години није исплаћена из разлога што је био на боловању у периоду дужем од 30 радних дана, а да ове наводе послодавац није оспорио у изјашњењу, Повереник за заштиту равноправности налази да је ВВ, сагласно члану 45. став 2. Закона о забрани дикриминације, учинио вероватним да му стимулација у 2019. години није исплаћена због одсуствовања са рада због боловања у периоду дужем од 30 радних дана, као и да је учинио вероватним да је распоређен у оном организационом делу послодавца, који је одлуком генералног директора одређен за исплату стимулације.

• Анализа једног од критеријума Одлука генералног директора послодавца за исплату стимулације у 2019. години, којом је прописано да право на исплату стимулације имају они запослени у организационом делу, који у 2019. години нису одсуствовали са рада у периоду дужем од 40 радних дана у смислу прописа о здравственом осигурању, показала је да је послодавац, предметним критеријумом очигледно ставио у неједнак положај ВВ, који је због привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању одсуствовао са рада у периоду дужем од 40 радних дана у 2019. години. Другим речима, неспорно је да је у конкретном случају дошло до прављења разлике по основу здравственог стања. Да би се утврдило да ли је постављањем предметног критеријума повређено начело једнаких права и обавеза, потребно је размотрити, сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, да ли постоји разумно и објективно оправдање да се ВВ, који је у 2019. години одсуствовао са рада због привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, у потпуности ускрати право на исплату стимулације.

• Најпре, неопходно је указати да послодавац, у конкретном случају, сагласно одредбама члана 104. став 1. и члана 105. став 1. Закона о раду, неспорно има право да, општим актом, односно одлуком генералног директора у конкретном случају, одреди начин и критеријуме за исплату зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца, оним запосленима и у оним организационим деловима, за које сматра да су фактички допринели пословном успеху послодавца у пословној години. Међутим, неопходно је да послодавац, доношењем таквог општег акта не чини повреду одредаба Закона о забрани дискриминације.

• Легитимно је да послодавац има за циљ да награди запослене који су фактички, својим радом допринели пословном успеху послодавца. Међутим, требало би имати у виду и размотрити и да ли су и они запослени који су у одређеном периоду одсуствовали због свог здравственог стања, ипак допринели пословном успеху послодавца у тој пословној години, и у којој мери. Мера потпуног искључивања запосленог од исплате зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца, само зато што је у пословној години одсуствовао са рада због привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, не може имати оправдања и не тежи легитимном циљу. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да то што је ВВ у 2019. години одсуствовао са рада због привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, дуже од одређеног периода, не значи нужно да није допринео пословном успеху послодавца. С тим у вези, требало би у сваком конкретном случају проценити допринос запослених остваривању пословног успеха послодавца, на основу објективних критеријума, без ограничавајућих услова која се фактички односе на лично својство запослених као што је у конкретном случају то – здравствено стање.

• Имајући у виду наведено, послодавац у конкретном случају није пружио доказе да постоји објективно и разумно оправдање да се запосленима који су у одређеном периоду били спречени за рад због свог здравственог стања, ограничи или ускрати неко право из радног односа које би се, у упоредивој ситуацији, признало запосленом који је био здрав односно није одсуствовао са рада у складу са прописима о здравственом осигурању. Имајући то у виду, послодавац је умањењем износа јубиларне награде и ускраћивањем права на награду за пословни успех послодавца (стимулацију), лицима која су због свог здравственог стања одсуствовала са рада дуже од 30 радних дана, повредио прописе којима се забрањује дискриминација.

4. МИШЉЕЊЕ

Привредно друштво …, исплатом умањеног износа јубиларне награде свим подносиоцима/тељкама притужби, на основу члана 47.1.5. Колективног уговора код послодавца, као и ускраћивањем права на стимулацију ВВ, повредило је одредбе члана 8, и члана 27. став 1. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Привредном Друштву …:

• Да предузме све неопходне мере, како би ускладио одредбу члана 47.1.5. Колективног уговора код послодавца са антидискриминационим прописима.

• Да усклади критеријуме за доделу зараде по основу доприноса запослених пословном успеху код посладавца, са антидискриминационим прописима.

• Да отклони последице дискриминаторног поступања према подноситељима/кама притужби.

Потребно је да Привредно друштво … обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Привредно друштво … не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] „Службени гласник РС“, бр. 98/06

[5] Устав Републике Србије, члан 21.

[6] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[7] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1267-19 Мишљење поводом притужби више лица против послодаводавца због дискриминације по основу здравственог стања